U čemu se razlikuju materijali koji se koriste za termoizolaciju?

Uvek se nameće prvo poređenje u ceni - „stiropor" spada u jeftinije materijale od kamene vune i „stirodura". Ali tu se i završavaju njegove prednosti.

Kamena vuna je negoriv materijal, dobar je toplotni izolator, kao i „stiropor", ali mnogo bolje štiti od buke spolja nego tamo gde je demit fasada rađena sa stiroporom. Ne menja karakteristike kroz vreme i izuzetno je postojan materijal po svakom osnovu.

I, možda najveća prednost kamene vune u odnosu na materijale neorganskog porekla je parapropusnost – mogućnost da vodena para koja dođe do izolacionog materijala i izađe u spoljnu sredinu.

Kada uporedimo ove materijale po ovom kriterijumu (koji se kolokvijalno naziva „disanje zida"), možda je dovoljno navesti da kamena vuna ima značajnu prednost kaže Goran Prolić, menadžer razvoja aplikacija kompanije „Knauf insulation".

Po njegovim rečima, na primer, u naselju „Stepa Stepanović", na gotovo svim mestima gde je ugrađivana izolacija, korišćena je upravo kamena mineralna vuna, a ovaj projekat se nastavlja i u 2013. godini.

Bezbednost i zaštita od požara

Recimo, za takozvanu energetsku sanaciju javnih objekata u 2011. i 2012. godini (klinički centri, bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići) za izolaciju spoljnih zidova korišćena je isključivo kamena vuna.

Procenjeno je da su ovo mesta gde se u određenim delovima dana nalazi veliki broj ljudi i da je kriterijum bezbednosti (tačnije zaštite od požara) dominantan prilikom zahteva da fasadni sistem bude klasifikovan kao negoriv. To može da se omogući samo ako se za izolacioni materijal izabere kamena vuna, jer je nezapaljiva.

Šta je u stvari kamena vuna?

Kamena vuna je otkrivena na Havajskom arhipelagu za vreme erupcije vulkana početkom prošlog veka. Tada su se na prirodan način oblikovala vlakna izlivene lave, pa je samim tim ovaj građevinski materijal potpuno prirodan i objedinjuje snagu kamena s karakteristikama toplotne izolacije koja je svojstvena vuni.

Kamena vuna ponekad izgleda „mokro" kada je izložena vodi ili kiši, ali to je samo površinski, jer su njena vlakna vodootporna. Impregnacija vlakana je izvedena kroz celu strukturu proizvoda, a ne samo površinski. Upravo zato voda ne može da prodre u središte proizvoda.

Ono što je i najvažnije je da sistem izolacije od kamene vune omogućava maksimalne uštede energije za grejanje i hlađenje, pa dodatno poboljšava mikroklimu i čini boravak u zgradama prijatnijim.

Šta kaže novi zakon?

Zakonska regulativa čiji je cilj da poboljšava energetsku efikasnost objekata, ubrzano se menja i kod nas. Ipak, kao i kod svake promene, pojavila su se i neka pitanja koja možda nisu do kraja dostupna najširem krugu korisnika.

Šta je to što se drastično promenilo od kraja septembra 2012. godine, kada je Pravilnik o energetskoj efikasnosti stupio na snagu, objašnjava Goran Prolić. Do sada je, po njegovim rečima bila praksa da, ako se uopšte ugrađuje izolacija, ona bude u većini slučajeva debljine pet centimetara. Po novim propisima, za nove objekte u gradovima sa sličnom klimom kao u Beogradu, potrebno je minimum 11-12 centimetara izolacionog materijala, što je veliki pomak, pogotovu kada je reč o povećanju potrebnog novca.

Posebno su rigorozni kriterijumi za izolaciju kosih krovova, za njih je potrebna debljina izolacije od 25 do 30 centimetara.

Skok cene energenata

Nova pravila su zahtevala i nova rešenja - ali ova priča ima i „drugu stranu medalje", naime, povećano ulaganje u energetsku efikasnost jedna je od retkih investicija koja se u periodu od pet do sedam godina u potpunosti isplati i potom praktično doprinosi kućnom budžetu.

Uz to, svi znamo da se očekuje trend povećanja cena energenata u narednom periodu, pogotovu kada se radi o električnoj energiji, tako da pre početka gradnje treba sve staviti na papir i izračunati da li se više uštedi sa jeftinijim ili pak sa nešto skupljim izolacionim materijalima koji su se pokazali značajno boljim u štednji energije na duže staze.

Izvor: knaufinsulation.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Saznajte zašto je izolacija najvažniji faktor štednje energije u zgradama

Savremeni način života nas čini potpuno zavisnim od energije. Rastuća potrošnja fosilnih goriva - kao što su nafta, ugalj i gas - imaju dramatičan uticaj na ukupnu emisiju štetnih gasova u vazduh. Ipak, rezerve uglja, gasa i nafte su ograničene, u nekim zemljama i na izmaku. Kombinacija porasta potrošnje enegenata i ograničena ponuda rezultiraju konstantnim rastom cena.

Zemlje potpisnice Kjoto protokola teže da smanje emisije CO2 za 8% do 2012. godine. Trenutno se radi na post-Kjoto ugovoru čiji je cilj, između ostalih, smanjenje ukupnog porasta globalne temperature na 2 stepena.

Ko i kako troši energiju?

U Evropi se na grejanje i hlađenje u zgradama troši oko 40% ukupne energije. U Srbiji čak 47%!

Šta možemo učiniti kako bi naši domovi i kancelarije prestali da rasipaju energiju?
Promenimo svoje navike: Vreme je za štednju energije! Najveći efekat u štednji energije postićićemo putem energetske efikasnosti u zgradama.

Kako?

Energetskoj efikasnosti doprinosimo na nekoliko načina: ugradnjom štedljivih sijalica, zamenom dotrajalih prozora i vrata i sl. Medjutim, trajno rešenje za štednju energije jeste ugradnja termoizolacije.

Ugradnjom kamene vune kao termoizolacije u vaš objekat:

• smanjujete potrebe za grejanjem i hlađenjem
• štedite energiju, samim tim i novac
• štednjom energije čuvate okolinu
• štitite se od buke i požara
• obezbeđujete brz povraćaj investicije
• doživotno povećavate komfor prostora i njegovu vrednost

Korisni linkovi:

• www.eurima.com
• www.energyobserver.com
• www.renovate-europe.eu
• www.mem.gov.rs
• www.seea.gov.rs
• www.aers.org.rs
  

Izvor: knaufinsulation.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

PUT DO ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Dokumenat Evropske komisije (SOCRATES, Thematic Network on Teacher Education in Europe) "Zelena knjiga obrazovanja nastavnika u Evropi " bavi se pitanjem kvaliteta obrazovanja nastavnika za visoki kvalitet obrazovanja i obuke.
Ovaj dokumenat je objavilo Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore, ali je, u celosti ga posmatrajući, važeći za za sve one koji se bave pitanjima obrazovanja i predstavljaju učesnike u realizaciji obrazovnog procesa.

CELOŽIVOTNO OBRAZOVANJE jeste obrazovanje koje je važeće kako za učenike tako i za nastavnike. Celoživotnim obrazovanjem brže se dolazi do promena, praktične primene znanja i manjeg utroška energije na nepotrebne i preobimne sadržaje. Na taj način obrazovanje postaje "zelenije", a nastavnici energetski efikasniji. Preporučujemo da dokumenat pročitaju i nastavnici i učenici.

Učenici će razumeti zašto nastavnik treba da ih uputi u znanje, a nastavnici kako da to realizuju. I jedni i drugi uštedeće i vreme, i novac. Postaće praktičniji, preduzimljiviji i delotvorniji.
Znači, nema dodatnog ulaganja napora i nepotrebnog utroška energije. To je pravi put kojim se stiže do energetske efikasnosti.

Dokumenat u PDF izdanju možete da preuzmete ovde.

Izovr: see-educoop.net

Pripredio: Stefan Gašić, III-2