Posledice zagađivanja životne sredine

Niz stotina godina unazad temperatura na Zemlji se održavala u odredjenim granicama, zato što je Zemlja iznad sebe imala ,,pokrivač’’ koji je održavao tu toplotu, a to je ugljen(IV)oksid. Naime, u normalnim prilikama koncentracija CO2 dugo godina se održavala približno konstantno zahvaljujući odredjenim balansirajućim odnosima izmedju procesa disanja aerobnih organizama i aktivnosti biljaka. Da nije ove koncentracije CO2, koja je u normalnim uslovima oko 320 ppm, srednja temperatura na Zemlji bi iznosila od 5-10 °C dok je sada 15 °C.

Ugljen(IV)oksid, sa drugim gasovima, obrazuje sloj oko Zemlje koji je sve gušći, pa zbog toga vraća toplotu na površinu Zemlje čime se planeta Zemlja pretvara u džinovsku staklenu baštu. Količina nebiološki oslobodjenog ugljen(IV)oksida je sve veća pa ga morska voda ne može apsorbovati, koja se inače javlja puferskim mehanizmom, odnosno mehanizmom održavanja stalne koncentracije ovog gasa u vazduhu. Ovaj gas nije opasan za ljudsko zdravlje, pa kada je u pitanju aerozagadjenje ne posvećuje mu se posebna pažnja. On, medjutim, u atmosferu odlazi u velikim količinama, a oko 50%, te količine ostaje u atmosferi i tamo može da se zadrži više stotina godina. Količina CO2 uneta u atmosferu, opada na jednu trećinu početne vrednosti za dve stotine godina (21).

Ugljen(IV)oksid je jedan od najbitnijih krivaca za izazivanje efekta staklene bašte, medjutim razni autori navode razne procente pojedinih zagadjivača. Odredjeni stručnjaci smatraju da će udruženo dejstvo ostalih gasova (metan, azotni oksidi, ozon)  2030. godine biti jednako ili veće od dejstva ugljen(IV)oksida.

Prirodni izvori CO2 su: okeani, močvare, vulkani i drugi slični izvori. U okeanima ima oko 60 puta više CO2 nego u atmosferi. Povećana potrošnja fosilnih goriva, razvoj industrije, uništavanje i krčenje šuma, uništavanje fitoplanktona u moru i slične pojave utiču na nagomilavanje CO2 u atmosferi.  Stalni godišnji porast ovog gasa je oko 4% (16).

Metan stvaraju bakterije razlaganjem organskih materija (pirinčana polja, močvare). U atmosferu dolazi i iz rudnika uglja, odnosno pri eksploataciji prirodnog gasa. Godišnje dospe u atmosferu oko 425 miliona tona metana, od toga  375 se razloži, a ostane oko 50 miliona tona. Azot(I)oksid (azot-suboksid, N2O) u atmosferu dolazi zbog delovanja bakterija u zemljištu, primene veštačkih djubriva, sagorevanjem fosilnih goriva i dr. Emisija ovog gasa godišnje je do 15 miliona tona.

Gotovo četvrtina energije Sunca koja dospe na Zemlju troši se na isparavanju vode. Vodena para apsorbuje toplotno zračenje, pa je tako bitan činilac u regulisanju toplotne strukture Zemlje.

Ugljen(IV)oksid ne utiče na prodor kratkih talasa kao svetlosne energije, ali apsorbuje dugotalasne zrake koji se odbijaju od površine Zemlje. Dugotalasna radijacija nastaje na površini Zemlje transformacijom kratkotalasne radijacije u dugotalasnu, kao toplotnu (infracrveni deo spektra).

Apsorpcijom infracrvenih zraka, CO2 zadržava toplotu, pa se javlja kao pokrivač Zemlje. Odnosno, efekat je sličan staklenoj bašti, koja propušta ultravioletnu radijaciju unutra, a sprečava osipanje reflektovane infracrvene radijacije vani, što dovodi do povišenja temperature.

Efekat staklene bašte ispoljava se na: klimu i zdravlje ljudi, poljoprivrednu proizvodnju i povećanje nivoa mora i okeana. Januar 1998. godine je najtopliji januar od kada se meri temperatura na Zemlji. Ustanovljeno je da je svetski prosek temperature u julu 1998. godine iznosio 16,5 °C, uključujući i ledene polove, što je po svemu sudeći najtopliji mesec u istoriji planete; za 0,7 °C je topliji od proseka i 0,3 °C od jula 1997. godine koji je držao rekord. Mnogo veći porast temperature je u gradovima gde je temperatura veća i za 10 0C od temperature iznad nebetoniranih površina. Materijal gradova, beton i asfalt direktno zagrevaju planetu. Gradovi apsorbuju toplotu i oslobadjaju je natrag u atmosferu. Posledica toga je stvaranje neke vrste mehura toplog vazduha koji remeti mikro klimu. Izvesno je da se planeta zagreva i to sve brže. Od kraja 19.veka prosečna temperatura je u odredjenoj meri porasla. Četiri najtoplije godine u istoriji zabeležene su posle 1990. godine. Najprimetniji je porast noćnih temperatura i to u umerenom pojasu severne hemisfere. Veći je porast temperature u toku zime i proleća, nego u ostala godišnja doba. Od 19. veka, nivo mora je porastao i to zbog topljenja leda na polovima. Planinski glečeri i snežni pokrivač na severnoj hemisferi se neprestano smanjuju. Mnogi naučnici tvrde da su krivci za globalno zagrevanje zemlje CO2, izduvni gasovi automobila i otpadni gasovi fabrika. Mali broj naučnika smatra da je zagrevanje Zemlje, posledica prirodnog ciklusa izazvanog promenama na Suncu. Jedno je sigurno, dvadeseti je vek najtopliji u proteklih 1000 godina, a do 1998. godine, najtoplija godina u poslednjuh 1000 godina je upravo 1998. godina.

Vrućine i kiše podstiču širenje svih bolesti koje prenose insekti i glodari, kao  i njihovo nekontrolisano razmnožavanje. Godine 1998. od visokih temperatura na Kipru je umrlo 52 ljudi, zbog temperature koja je u to vreme danima prelazila 42 °C. Najveći broj ljudi je patio od dehidratacije. Zbog visokih temperatura 1998. godine ledeni breg se otkinuo sa istočne obale Antarktika i bio je težak 750 milijardi tona, širok 5,6, dugačak 19,3km; iznad mora se  izdizao 30 - 50 m.

Prema predvidjanjima, sredinom 21 veka, efekat staklene bašte prouzrokovaće povećanje srednje globalne temperature od 1,5 do 4,5°C. Veće promene klime bi se desile u tropskim i subtropskim oblastima, gde bi suše dovele do širenja pustinja i velikog smanjenja obradivih površina. U našem predelu zime bi bile kraće, vlažnije i toplije, a leta duža, vrelija i suvlja. Ove klimatske promene bi pozitivno uticale na Rusiju i Kanadu, jer bi njihova područja bila toplija za gajenje poljoprivrednih kultura. Sa povećanjem koncentracije CO2 povećao bi se i rast biljaka, medjutim taj rast bi bio posebno izražen kod korova, što bi uticalo negativno na razvoj žitarica.

Usled povećanja temperature došlo bi do otapanje leda na polovima, što bi imalo za posledicu povišenja nivoa mora, a time i do potapanja primorskih pojasa.

Povećanje koncentracije CO2 utiče na povećanje temperature, a ovo povećanje temperature na još veće povećanje koncentracije CO2 preko njegovog oslobadjanja iz morske vode čiji je kapacitet vezivanja CO2 obrnuto proporcionalan temperaturi vazduha.

Izvor: zastitazivotnesredine.com

Priredila: Kristina Ristić, II-2

Digitalni budilnik radi na vodu – bez baterija

Sve što je potrebno da uradite je da ga s vremena na vreme - svakih 8 do 12 nedelja - otvorite i dopunite vodom: radiće bez baterija, hemikalija i struje, a pri tom je i potpuno ekološko rešenje.

Šta bi bilo kada biste se zatekli u šumi, na kampovanju, bez baterije, a morate da se probudite u tačno određeno vreme?

Međutim, ako vam je potreban malo verovatniji životni scenario, probajmo sa ovim: nestala vam je struja zbog ozbiljne havarije koja je pola države ostavila u mraku ,a vi morate da ustanete tačno u osam sati pošto u devet imate zakazan razgovor sa poslodavcem koga treba da impresionirate, jer je to posao vašeg života. Ali da biste sve to uspeli – prvo morate da stignete na vreme.

Uvidite svu genijalnost ovog časovnika sa ugrađenim budilnikom koji radi u potpunosti na vodu – bez baterija, hemikalija ili struje, i ne proizvodi nikakvo zagađenje.

 Vreme, zahvaljujući ugrađenom memorijskom čipu, neće biti izgubljeno dok menjate vodu.

Postoji više verzija ovakvih časovnika na vodu. Njihova cena se kreće od 16 - 39 dolara. Zvaničan sajt proizvođača ovog časovnika je: bedolwhatsnext.com

Izvor: opusteno.rs

Priredio: Milan Prijić II-4

Ako se pitamo zašto je džins povezan sa energetskom efikasnošću odgovor je vrlo jednostavan. Pojedini odevni predmeti od džinsa napravljeni su tako da se mogu, prilagodljivo, nositi i leti i zimi. Džins odeća se izrađuje tradicionalno od denima, ali i od pamuka i somata, pa i drugih materijala pogodnih za izradu ovakve vrste odeće.

Prilagodljiv način korišćenja džins odeće za sve dnevne i noćne situacije u odevanju štedi energiju potrebnu u procesu proizvodnje odevnih predmeta. Odeća se može nositi duži vremenski period i ne haba se brzo kao odevni predmeti od drugih materijala i koji su namenski napravljeni za određene situacije.

Od kako su ljudi došli na ideju da je uvedu nije izašla iz mode, pa naše odevne predmete od džinsa mogu da naslede i mlađi. Znači, i na takav se način štedi energija.

Iz svega ovoga proizlazi da je džins višestruko koristan. Sporije se haba, može se naslediti i od drugih, ne izlazi iz mode i mogu ga nositi i žene i muškarci.

Ja ću vama pozajmiti moju košulju, a vi meni pozajmite vaše pantalone i uštedećemo energiju za jednu košulju više i za jedne pantalone više. Ako tako nanižemo veći broj košulja i veći broj pantalona i ušteda će biti veća.

Nravno, pored one ozbiljne strane i problema kojim se bavimo postoji i smešna strana ovog našeg problema. Ipak, vi to shvatite kao šalu i nezaboravite na to da uniseks moda štedi energiju.

Pogledajte:

Članak napisao: Matej Hana, I-4