Zbog izuzetnog interesovanja građana, nastavlja se akcija “Do plaže – preko reciklaže!” započeta povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. Naime, “BiS Reciklažni centar” je pružio mogućnost đacima, studentima, penzionerima… građanima Pančeva i okoline da, čuvajući životnu sredinu – zarade džeparac za letovanje, dopune “rupe” u penziji, pomognu kućni budžet. Akcija koju su osmislili zove se: DO PLAŽE, PREKO RECIKLAŽE!

BiS RECIKLAŽNI CENTAR

Sa željom da Pančevo sačuvaju čistim, da se sačuvaju prirodni resursi i afirmiše reciklaža, ali i da se mladi Pančeva edukuju o nužnosti pravilnog odlaganja električnog i elektronskog otpada, za svaki doneti rashodovani električni ili elektronski uređaj, donosiocima ove vrste otpada će biti plaćeno prema cenovniku koji će biti istaknut na namenskim kontejnerima za prikupljanje ove vrste otpada.

Sve što je potrebno je da Pančevci pretraže svoje podrume, tavane, ostave, terase, dvorišta… da pronađu dotrajale i odbačene frižidere, štednjake, televizore, računare, usisivače, miksere, telefone, radio aparate, televizore… i da raskrče kuću od električnog i elektronskog otpada. Pančevo će se “ratosiljati” starudije, a iznosom dobijenom za otpad koji donosioci predaju na reciklažu – dopuniće se kućni budžet.

Vredne i ekološki osvešćene žitelje Pančeva njihov “ekološki džeparac” čeka od 10 do 18 sati, u petak, subotu i nedelju, 6, 7. i 8. jula kod obeleženih namenskih kontejnera koji će biti postavljeni na platou ispred Mesne zajednice “Kotež 1”, u Ul. Braće Jovanovića bb i na parkingu ispred zgrade u Ul. M. Gorkog 2, u Pančevu. Svi prikupljeni uređaji biće recilirani u pogonima “BiS Reciklanog centra”.

Dodatne informacije svi zainteresovani mogu dobiti putem pozivanja besplatne eko-linije: 0800 333 033.

Izvor: personalmag.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Oslobađanje od elektronskog otpada u Evropi

Elektronski otpad čine mašine za pranje veša, televizori, mikrotalasne pećnice, usisivači, mobilni telefoni, i naravno, računari. Prosečan građanin Velike Britanije, na primer, u toku svog života odbaci oko 3 tone otpada .

HP je učestvovao u svim fazama zakonodavnog postupka za pokretanje nove direktive Evropske unije pod nazivom WEEE (Waste Electrical and Electronic Equipment) koja reguliše prikupljanje i reciklažu elektronskog otpada.

WEEE direktiva koristi jasan princip koji se zasniva na odgovornosti svakog pojedinačnog proizvođača, tzv. IPR (Individual Producer Responsibility) princip. Svaki proizvođač biće odgovoran za svoje proizvode isporučene posle avgusta 2005.

„Očuvanje životne sredine je ključni element HP-ove trajne opredeljenosti za ideju globalnih građana i osnova našeg poslovnog uspeha na duge staze“, rekao je Klaus Hijeronimi, generalni direktor u organizaciji za životnu sredinu, HP EMEA.

HP-ovi centri za reciklažu širom sveta već sada obrade oko 1,8 miliona kilograma računarskog hardvera svakog meseca. HP je sebi postavio za cilj da do 2007. godine reciklira pola milijarde kilograma elektronskih proizvoda i opreme za štampanje.

Da funkcioniše - U saradnji sa lokalnim vlastima i industrijskim udruženjima, HP se stara da se WEEE direktiva primenjuje i u praksi. To znači stvaranje nove industrije za reciklažu bilo na nivou država bilo na evropskom nivou u kojoj vladaju zakoni konkurencije kako bi se postigli najmanji mogući troškovi.

Pilot projekti koje je započeo HP poslužili su kao proba za uvođenje WEEE zakona. U Rojtlingenu (pop. 110,016) u Nemačkoj, projekat koji su vodili HP i lokalne vlasti pokazao je da su ljudi veoma zainteresovani za recikliranje IT opreme kada im se za to pruži prilika.

„Danas nam se potrošači obraćaju sa molbom da recikliramo njihove računare, ali će ubuduće, zahvaljujući WEEE zakonu, moći da ga odlože na mesta koja su za to predvidele njihove opštine“, objašnjava Klaus Hijeronimi.

Udruživanjem snaga sa kompanijama Sony Europe, Braun i Electrolux, HP je već stvorio evropsku platformu za reciklažu (ERP) — zajedničku platformu za recikliranje elektro i elektronskog otpada na nivou koji obuhvata celu Evropu. ERP platforma je formirana sa ciljem da se aktiviranjem mehanizma konkurencije obezbedi poboljšanje kvaliteta postupka recikliranja i smanji cena koju plaćaju potrošači.

Sada i druge kompanije kao što su Samsung, Logitech i Remington nastoje da problem elektronskog otpada rešavaju na evropskom, umesto na državnom nivou.

Da bude jednostavno - Svaki HP-ov klijent dobiće svoju ulogu u zaštiti životne sredine.

Potrošači će jednostavno moći da odlože HP-ovu opremu na za to određena mesta u svojim opštinama i ona će biti isporučena postrojenjima koji omogućavaju ponovnu upotrebu, rekonstrukciju i reciklažu. Kompanije poput HP-a moraju da finansiraju tu reciklažu, čime se teret odgovornosti za kraj životnog veka proizvoda u najvećoj meri prebacuje na samog proizvođača.

HP će komercijalnim klijentima obezbediti besplatnu reciklažu za svu elektronsku opremu nakon što oni tu opremu vrate na određena mesta za prikupljanje HP opreme. HP predviđa da će zahtevi koji se odnose na vraćanje proizvođaču i reciklažu predstavljati sastavni deo budućih komercijalnih poslovnih odnosa.

„Znamo da naši klijenti žele da učestvuju u našem programu recikliranja jer je „Kako da recikliram“ najčešće pitanje vezano za očuvanje životne sredine koje se upućuje HP-u“, rekao je Zoe MekMahon, menadžer zadužen za strategiju za zaštitu i očuvanja životne sredine, HP EMEA.

Projektovanje za očuvanje životne sredine

HP veruje da je IPR princip najbolji način da se promoviše ekološko projektovanje proizvoda. HP-ov program „Projektovanje za očuvanje životne sredine“ smanjuje ekološku štetnost HP-ovih proizvoda u svim fazama projektovanja, proizvodnje, upotrebe i na kraju životnog veka.

Svaka nova linija HP-ovih računarskih proizvoda i proizvoda za obradu slika projektovana je tako da nudi bolje performanse od prethodnih modela, tako da troši manje energije i koristi manji broj materijala, na primer, dve vrste plastike, umesto petnaest.

Umesto upotrebe lepkova i vezivnih materijala, HP svoje proizvode dizajnira tako da se spajaju mehanički, a u nekim HP skenerima lampe sa živom zamenjene su senzorima izrađenim u novoj tehnologiji za detektovanje kontakta sa slikom.

HP je razvio komponentu za HP Scanjet skener izrađenu 25% od reciklirane plastike koja se koristi u kertridžima za štampače i 75% od recikliranih plastičnih boca, a koja zadovoljava sve specifikacije i zahteve za taj proizvod.

HP i dalje u svojim kertridžima za štampanje i ambalaži smanjuje upotrebu materijala koji se ne mogu reciklirati. Od 1992. godine HP je smanjio prosečan broj delova koji se koriste u jednobojnim kertridžima za laserske štampače iz serije LaserJer za 25% i tako povećao mogućnost njihove reciklaže.

„Uticaj proizvoda na životnu sredinu je u velikoj meri određen još u fazi projektovanja, tako da uspešno recikliranje zahteva inoviranje“, objasnio je Klaus Hijeronimi.

Izvor: www.hp.com

Priredila: Tamara Horti, III-2

Evropska unija je 2003. godine usvojila Direktive vezane za probleme električnog i elektronskog otpada. Prva Direktiva je „Waste of Electrical and Electronik Equipment“ (WEEE) – Direktiva o električnom i elektronskom otpadu, dok je druga RoHS (Restriction of the use of hazardoues substances) – Direktiva o ograničenjima za upotrebu opasnih materija. Ove Direktive su 2006.godine postale važeći zakon Evropske Unije. Od tada bilo koji proizvod koji ne zadovoljava kriterijume ovih Direktiva neće biti moguće plasirati na tržište u zemljama EU

WEEE

Svrha ove Direktive je prevencija nastanka električnog i elektronskog otpada, ponovne uporebe, reciklaže i ostalih oblika obnavljanja ovakvog otpada čime bi se smanjilo konačno odlaganje ee-otpada. Takođe, ona nastoji da poboljša ekološke performanse svih operatera angažovanih u životni vek proizvoda.

WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim i električnim otpadom kroz:

• Selektivno prikupljanje elektronskih i električnih uređaja pomoću odgovarajućih sistema koji čuvaju integritet uređaja i njihove potencijale za obnavljanje
• Stopu sakupljanja koja iznosi 4 kg ee-otpada po stanovniku godišnje
• Individualnu odgovornost proizvođača
• Stope ponovne upotrebe, reciklaže i obnove koje se kreću u rasponu od 50-80% u zavisnosti od razmatrane kategorije uređaja
• Pružanje informacija krajnjim korisnicima čije je učešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže, kroz obeležavanje, pakovanje kao i pružanje informacija postrojenjim za tretman

RoHS

Dostupni dokazi su pokazali da su neophodne posebne mere sakupljanja, tretmana, reciklaže i odlaganja ee-otpada a koje su definisane WEEE Direktivom kako bi se smanjili problemi upravljanja otpadom vezani za teške metale. Uprkos ovim merama veliki deo električnog i elektronskog otpada će završavati u trenutnim tokovima otpada. Čak i ako je zasebno prikupljen ee-otpad i podvrgnut procesima reciklaže on i dalje sadrži opasne materije poput žive, kadmijuma, olova, PCB a koje predstavljaju rizik po okolinu i zdravlje ljudi.

Uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti, najefektivniji način za redukciju rizika po okolinu i ljudsko zdravlje od ovih supstanci jeste njihova zamena sa neškodljivim ili manje opasnim materijalima. RoHS Direktiva se odnosi na električne i elektronske uređaje koji su definisani kategorijama elektronskih i električnih uređaja izuzimajući kategorije 8. i 9. RoHS u svojim specifikacijama tačno određuje koliki udeo teških metala i kontrolisanih supstanci u odnosu na masu svaka komponenta može da sadrži. Definisana je dozvoljena maksimalna koncentracija opasnih supstanci od 0.1% po težini u homogenim sistemima.

Bazelska konvencija

Napori da se stane na put slobodnoj trgovini otrovnim otpadom delimično su urodili plodom – međunarodnim sporazumom Ujedinjenih Nacija o ograničenju trgovine toksičnim otpadom, poznatim kao Bazelska konvencija. Bazelska konvencija je međunarodni multilateralni ugovor, sačinjen u Bazelu (Švajcarska) marta 1989. godine kojim se regulišu norme postupanja, odnosno, kriterijumi za upravljanje otpadom na način usaglašen sa zahtevima zaštite i unapređenja životne sredine, kao i postupci prekograničnog kretanja opasnog i drugog otpada.

Bazelskim amadmanom je od 1995. godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada, tj. u zemlje van Evropske Unije. Srbija je potpisala Bazelsku konvenciju 1989. Godine, a ratifikovala je i postala član 2000. godine.

Izvor: zerowaste.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2