Kako da svet uz pomoć informacionih tehnologija učinimo „zelenijim” mestom za život

Godina je 2047. i planeta Zemlja se nalazi pred najmračnijim dobom u svojoj istoriji. Nakon vekova čovečije nebrige za prirodnu ravnotežu i njene zakone, stvoren je udarni talas osvete i preti da pokosi sve pred sobom, svaku industrijsku halu, nuklearne i termoelektrane. Sada niko više ne smatra da su priče o globalnom zagrevanju svega pedesetak godina unazad bile samo priče. Niko više ne može da uljuljka niti umiri grozote odmazde koja je pretila toliko dugo i koju smo tako dugo ignorisali. Projekat naseljavanja Meseca još je u povoju i shvatamo da nemamo dovoljno iskustva da bismo tek tako prešli na potpuno novo nebesko telo. Postavlja se pitanje da li ćemo i novi dom uništiti za svega nekoliko vekova bespoštednom borbom za stotinu nuklearnih ćelija više, za još koji krvavi gigaherc ili petabajt. Poplave, sprudovi plastike koji plutaju okeanima, kiše od kojih nas ni najkvalitetniji zaštitini elementi ne mogu zaštititi i taj opori miris napretka, sve su to naša deca, plodovi našeg gluvog i nemog bića. Da li smo mogli nešto da promenimo? Svakako, da smo znali šta nas čeka. Putovanje kroz vreme? Poruka nama u prošlosti da nešto promenimo? Hm, da... Možda je to rešenje. Vredi pokušati, to nam je poslednja šansa da svet ne postane to mračno i turobno mesto.

Svet oko nas

Da je Zemlja ugrožena industrijom znali smo i ranije. Znali smo i to da treba razmišljati o uštedi energije i o obnovljivim izvorima energije. Postoji stotinak organizacija koje globalno rade na očuvanju prirodne ravnoteže, ali podaci o emisiji ugljen-dioksida nikako ne ohrabruju. Obavešteniji bi odmah upitali kakve veze imaju informacione tehnologije sa zaštitom životne sredine. Možda se na prvi pogled to ne vidi, ali mi upravo ovim tekstom želimo da ukažemo na bitnost IT-ja u sprečavanju sudbine iz uvoda.

Iako u globalnoj emisiji CO2 učestvuje sa samo dva odsto, svet informacionih tehologija izuzetno je bitan faktor u smanjenju negativnih efekata ukupne slike naše današnjice. Kako sve u svetu postaje digitalizovano, kako upravljanje sve više prelazi sa čoveka na mašine, tako i uloga računara postaje sve bitnija kada se radi o kontroli rada najvećih svetskih zagađivača. Pošto sve organizacije (političke, ali i one koje se izrazito distanciraju od političkih partija) to nazivaju „zelenim”, nije mnogo prošlo, pa je i skup inicijativa za unapređenje kvaliteta i efikasnosti, uz brigu o uštedi energije u informacionim tehnologijama nazvan imenom Green IT.

Zeleno u svetu gužvi i zagađenih ulica

Svet kojem pripadamo ima nekoliko značajnih odlika koje govore više nego ijedna krilatica izrečena u nekakvom političkom govoru pred publikom, recimo na ceremoniji dodeljivanja Nobelove nagrade. Zemaljska kugla je poprilično polarisana, podeljena na razvijene i nerazvijene države i regione. Vrlo lako je utvrditi da su najveći zagađivači upravo industrijski, politički i vojno najmoćnije države sveta i njihovi saveznici. Ipak, razvoj tehnologije i povećanje populacije nikako nisu išli zajedno, pa ako pogledamo trenutnu sliku, videćemo da se populacija uglavnom povećava u manje razvijenim državama i regionima, iz kojih se onda ljudi ubrzo sele u razvijene delove planete. Ovo uzrokuje i to da najkvalitetniji ljudi retko ostaju u svojim sredinama da tamo doprinose ukupnom razvitku. Ironija je u tome da ljudi zapravo menjaju život u prirodnom raju, bez ozonskih rupa, za život u smogu, frci i trci velegrada. Najveću emisiju CO2 upravo generišu veliki gradovi, i to pre svega sami objekti: stanovi, kuće, poslovni prostor, kao i vozila kojima građani putuju na posao. Samo u SAD zgrade troše 72 odsto električne energije za osvetljavanje, 39 odsto ukupne energije, generišu 30 odsto ukupnog otpada (136 miliona tona godišnje) i utroše oko 14 odsto vode. Procene koliko se energije troši u saobraćaju su još neverovatnije: 18 odsto budžeta domaćinstava upravo se troši na gorivo, godišnje automobili u špicu (stani-kreni-stani) provedu više od 38 sati, i to samo u SAD. Građani koji automobolima odlaze na posao godišnje utroše 11 milijardi litara goriva, gužve američku ekonomiju koštaju oko 78 milijardi dolara svake godine, a procenjeno je da je ova grupa građana potrošila 4,5 milijardi radnih časova u zakrčenjima u saobraćaju tokom 2006. godine.

Upravo je iz ovih razloga pokrenuta inicijativa za zelenijim modelima svih uređaja koje upotrebljavamo redovno.

Kada govorimo o pokretu Green IT, možemo reći da smo neke od njegovih pulena već pominjali. Virtualizacija, SOA (Service Oriented Architecture), WOA (Web Oriented Architecture) i Cloud Computing glavne su uzdanice na savremenom terenu tehnologija. Rezultati koje možemo odmah izmeriti ogledaju se u upotrebi jednog jednostavnog, ali moćnog IT principa rada. Ako smo svesni toga da su najveći generatori izduvnih gasova automobili i avioni, ušteda letova i vremena provedenog u automobilu dovela bi do uštede ne samo u emisiji štetnih gasova, već i u troškovima kompanija. Tako, više nije reč samo o čuvanju životne sredine, već i o manjem opterećenju budžeta kompanija svih veličina. Uvođenje video-konferencijskih sastanaka uštedelo bi desetine hiljada dolara na godišnjem nivou srednjim preduzećima. Već se uveliko govori o zapošljavanju ljudi za rad preko video alata, takozvanom Work-At-Home (WAH) principu. Ne samo da se na taj način uštedi na putovanjima, već se uštedi i na platama radnika, jer tada poslodavac ne mora da brine o znatnom delu standardnog paketa prava radnika. Korak dalje predstavljaju rešenja izmene načina rada zaposlenih uvođenjem Alternative Work Schedule (AWS), Flex Work Schedule (FWS) i Compressed Work Schedule (CWS) tipova rada. Ovi principi omogućili bi zaposlenima fleksibilno radno vreme, koje bi i dalje iznosilo 40 radnih sati nedeljno, ali raspoređeno po želji radnika. Po pitanju emisije, to je ušteda od skoro tonu CO2 mesečno po zaposlenom sa srednje efikasnim automobilom. Još jedna od tehnologija koje smo pominjali a sveprisutna je u novoj koncepciji savrmenog poslovanja jeste i Intelligent Device Management (IDM), princip za aktivno praćenje detalja rada sistema, koji prema potrebi generiše pozive za održavanjem tačno onda kada je to potrebno. Na ovaj način štedi se na pozivu timova za održavanje, na novcu potrebnom za održavanje sistema, ali i na ljudstvu, jer veći deo posla obavlja računar, dok čovek samo kontroliše rezultate. Jedna od najbitnijih tehnologija u nizu sličnih jeste takozvana pametna zgrada (Smart Building).

Pametne zgrade

Koncept pametne zgrade u Londonu
Ovaj rogobatan izraz u srpskom jeziku zaista zvuči pretenciozno, no ipak relativno slikovito opisuje ono što imenuje. Pametna zgrada predstavlja moderan dom sa automatizovanim osnovnim funkcijama i integrisanim sistemom, čiji fokus predstavlja energetska efikasnost i potpuna kontrola okruženja.

Zadatak ovakvih zgrada je prilagođavanje trenutnim potrebama kako žitelja u slučaju stambenog objekta tako i radnika u slučaju poslovnog prostora. Ideja je da se na ovakav način oponaša jedan živi organizam, gde bi pandan centralnom nervnom sistemu i mozgu čoveka u ovim zgradama bio centralizovani računarski sistem za kontrolu svih funkcija. U ovako koncipiranom sistemu senzori, mikrofoni i kamere predstavljaju „čula” pametne kuće – virtuelnog organizma. Interkonekcione tehnologije poput Interneta koncepcijski su zadužene da povezuju pojedine sisteme za regulaciju života u ovakvim građevinama. Poput živog organizma, i pametne kuće funkcionišu po principu pozitivnih i negativnih povratnih sprega. Tako je moguće dinamički menjati temperaturu, vlažnost i pritisak vazduha, kao i druge parametre i izolovati regione primene tih konkretnih aktivnosti.

Koncept pametne zgrade u Beogradu

Nastanak ovakvog sistema vezuje se za početak uvođenja informacionih tehnologija u građevinarstvo, kada je IT korišćen za regulaciju pojedinih podsistema rada konkretnog objekta. Ubrzo je počelo da se razmišlja o centralizovanom sistemu koji bi bio beskonačno skalabilan, tj. primenljiv u građevinama svih veličina i namena. Zadatak tada vodećih stručnjaka u oblasti računarske automatike bio je da koncipiraju pravila rada ovakvih unutrašnjih sistema i da ga načine modularnim kako bi se nove aplikacije i rešenja lako priključivali na staru osnovu, tj. radni okvir (framework).

Nova zakonska regulativa u SAD, Japanu i Evropskoj uniji, trendovi i opšta briga za energetsku efikasnost podigli su nivo interesovanja za ovu tehnologiju i sada je primetan rast potražnje za pametnim zgradama. Kako je od samog početka ovaj projekat bio jedan od skupljih, potrebno je jasno staviti do znanja koje su prednosti koje on nudi i koliko to zapravo košta svakog korisnika. Ako se pomene da su minimalne uštede energije 20 odsto, da se povratak uloženog novca može očekivati između tri i šest godina od početka rada objekta, da ovaj sistem garantuje maksimalnu optimalnost i iskorišćenje svih sistema rada, nije teško pretpostaviti da tržište za ovakve objekte postoji i da ima trend rasta. Jedinstveni informacioni sistem, kontinuirana podrška, praćenje i optimizacija postojećih rešenja i odgovorno društveno ponašanje kompanija koje implementiraju sisteme garantuju optimizaciju učinka zaposlenih u kancelarijama pametne zgrade, odnosno kvalitet života stanovnika zgrade čija je primarna funkcija stambena.

Jedan projekat pametne zgrade najavljen je i za Beograd. Kompanija Mali kolektiv je krajem prošle godine završila izgradnju objekta B2 na Terazijskoj terasi. Projekat od 25.000 kvadrata, vredan više od 30 miliona dolara, opremljen je rešenjima kompanije Cisco, a primenom tih rešenja ostvarene su uštede od 24 odsto u samom procesu gradnje, 30 odsto u operativnim troškovima, a očekivana ušteda električne energije iznosi oko 40 odsto. Tehnologija renomiranog proizvođača predstavlja uniformni sistem kontrole protivpožarne zaštite, osvetljenja, električne energije, video nadzora, interfona, telefona, Interneta, ventilacije i drugih. Po završetku izgradnje čitavog kompleksa zgrada će imati četiri podzemna nivoa, nisko prizemlje i dva do šest nadzemnih kaskadnih nivoa, 220 parking mesta na prostoru površine oko 7300 kvadrata, komercijalni prostor površine oko 3800 kvadrata, poslovni 1850 kvadrata i stambeni 4500 kvadrata. Stanovi najverovatnije neće biti na prodaju, već će biti predviđeni samo za duže izdavanje. Više informacija o ovom objektu možete naći na adresi www.malikolektiv.com.

Green IT inicijative

To koliko komponente principa Green IT mogu da donesu kompanijama, istražuje se već nekoliko godina u najrazvijenijim državama sveta. Tokom jednog ispitivanja, sprovedenog u 358 malih i srednjih kompanija iz različitih oblasti, dobijeni su sledeći rezultati po pitanju razloga zašto bi bilo potrebno uvesti pomenuti princip:

Prema trenutnim podacima, četvrtina kompanija koristi Green IT sisteme unapređenja efikasnosti, skoro 45 odsto kompanija planira da u skorijoj budućnosti inkorporira ove tehnologije u svoje sisteme, a svega 20-tak procenata nije zainteresovano za usluge zelenih informacionih tehnologija. Primetno je to da je u ovoj oblasti Severna Amerika u zaostatku u odnosu na Evropu i Aziju. Briga o životnoj sredini mnogo je izraženija u evropskim državama, Japanu, Koreji i Kini, pa čak i Brazilu, Indiji i Južnoafričkoj Republici, nego li u SAD ili Kanadi. Ipak, ova interesovanja nisu praćena dovoljnim ulaganjima i postavlja se pitanje da li će tržišta koja se veoma brzo razvijaju uspeti da na vreme iskoriste novoponuđene tehnologije povećanja efikasnosti i uštede.

Američka agencija za zaštitu životne sredine (Enviromental Protection Agency) od početka svog rada sedemdesetih godina prošlog veka do danas predstavlja naprednu instituciju za kontrolu hemikalija i očuvanje zdravlja nacije. Kontrola vazduha, vode, zemlje, ugroženih vrsta i otpada opasnog po živi svet primarni su interesi ove agencije. Uvođenje programa EnergyStar značilo je povećanje brige o efikasnosti proizvoda, a od 1992. godine prost zahtev da svi uređaji koji se prodaju na teritoriji SAD, a kasnije i drugih tržišta, nose logo ovog programa.

• • •

Jedna zanimljivost iz ove oblasti jeste da prosečan dan u kojem se izvrši 235 miliona pretraga u pretraživaču Google izrači istu količinu CO2 kao 3870 prosečnih domova u SAD.

Bilo da ste po prirodi štedljiva osoba ili ne, neophodno je shvatiti da su uštede u energiji i optimizacija korišćenja uređaja ključ za bolju budućnost, što nije nimalo nalik kakvom naučno-fantastičnom filmu. Važno je shvatiti poruku da je zaista bitno da se računar ili bilo koji drugi uređaj ne ostavlja upaljen ukoliko ne radi nikakav svrsishodan posao. Da li je skidanje torenta preko noći takav zadatak za računar, odlučite sami. Naposletku, jedan podatak za vas: ovaj tekst napisan je na laptopu male dijagonale, sa štedljivim hardverom i za to vreme potrošeno je oko 0,45 kWh, te je u atmosferu izračeno oko 120 grama CO2. Nadajmo se – ne uzaludno...

Momir ĐEKIĆ

Izvor: www.sk.rs

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Mnogi bi rekli da se Napoleon našao na pravom mestu, u pravo vreme kada je zavladao Evropom i po njoj rasejao ideje Francuske revolucije. Industrijska revolucija je zahvaljujući nekolicini izumitelja i jednako malom broju kapitalista, spremnim da ulože u njihove ideje, uspela da ubrza vreme, smanji razdaljine i učini svet dostupnijim. Istovremeno, dovela je svet do ruba ekološke kataklizme. Bil Gejts i njegovi savremenici pokrenuli su novu, digitalnu revoluciju, otvarajući novi svet gotovo neograničenih mogućnosti i informacija, čineći komunikaciju nikad bržom. Na pragu je ekološka revolucija. Hoće li ona uspeti da tako radikalno promeni svet, kao prethodne navedene i izvuče ga sa ruba po kom trenutno hodamo? I, koje će biti njene nuspojave?

Kako početi bilo kakvu raspravu na temu koja se tiče ekologije? Problemima vezanim za životnu sredinu? Ili, pak, potencijalnim rešenjima, koja se pojavljuju sa različitih strana sveta i na potpuno različitim nivoima – od ekologa, inženjera, aktivista, proizvođača organske hrane, političara, ekonomista, arhitekata, dizajnera? Ni samo ograničavanje na principima ekološke gradnje nije lakši posao, jer pravci u kojima se može ići u ovoj oblasti su neprebrojivi. Održiva arhitektura. Zelena gradnja. Organska arhitektura. Vernakularna arhitektura. Ekološki dizajn. Održivi dizajn. Obnovljiva energija u stanovanju. Štedljive građevine. Alternativni materijali. Nabrajanje bi se nastavilo u nedogled. Iako postoji niz razlika u konceptima, jedno je zajedničko svim pomenutim formama ove gradnje – ekološka svest o životnoj sredini prilikom izgradnje životnog prostora.

Ekološka, održiva ili zelena arhitektura, deo je jednog šireg koncepta o kojem se u poslednjih nekoliko decenija sve više govori i preduzimaju sve intenzivnije mere. Održivi razvoj i ideja smanjenja štetnih posledica čovekovog prisustva na planeti, podstakla je eksperte u različitim oblastima da krenu u potragu za korisnim rešenjima. Na prvom mestu su svakako inženjeri koji godinama unazad plasiraju tehničke inovacije od sve većeg značaja za ovaj zadatak. Među najznačajnijim izumima svakako se mogu svrstati solarni paneli i turbine za vetar, kao revolucionarna tekovina koja ima potencijal da zameni nuklearne elektrane u najskorijoj budućnosti.

Kada je reč o arhitekturi, pitanja upotrebe novih materijala i recikliranja starih, uštede energije u prostoru, alternativnih načina njene proizvodnje, pozicioniranja građevina, kao i reciklaže starog prostora, postali su glavni putokazi za dizajnere i arhitekte u ovom polju. Međutim, iako su ekologiju pozicionirali u prvi plan, neki od njih nisu zanemarili jednu od osnovnih komponenti dizajna – estetiku. Poenta ove arhitekture zapravo i jeste negovanje lepote, ali i stavljanje akcenta na zdravlje njegovih korisnika, kao i osećanje zajedništva. Ovim, održiva arhitektura postavlja težak zadatak pred sebe – kako dizajnirati zdravo, prirodno okruženje, koje će štedeti energiju, izgledati lepo i biti protivteža sve većem stepenu alijanacije.

Sve ovo podseća na ideje tvoraca Bauhausa, Valtera Gropijusa i Adolfa Losa, koji su svojim revolucionarnim, niskim građevinama, predviđenim za stanovanje radnika i studenata, predvideli ravne krovove kao prostor za socijalizaciju. Čak ni ekološka komponenta nije nedostajala u njihovom planu. Krovovi su, u njihovoj zamisli, predstavljali prostor za komunalne vrtove i bašte, na kojima bi se uzgajalo povrće za stanare. Ovaj primer pokazuje da samoodrživost kao koncept stanovanja postoji gotovo čitav vek. A što se sopstvenog povrća tiče, njujorški krovovi i terase, kao i terase i bašte u dvorištima u Berlinu i mnogim drugim gradovima na svetu su danas odlični pokazatelji koliko je Bauhaus bio stecište revolucionarnih ideja.

Ali, ono što razlikuje Gropijusovu u odnosu na ekološku arihtekturu danas, jeste njena dostupnost. Gropijus kao socijalista, imao je ideju da se prvi put u istoriji počne sa gradnjom za običnog čoveka, što nije bio slučaj do tada. Ako se ograničimo na Zapadnu Evropu, videćemo da su se gradile palate, katedrale, rezidencije za buržoaziju, sa čim Gropijus radikalno prekida. A ekološka arhitektura? U manjoj meri jeste dostupna i običnom čoveku. Pre svega kada su u pitanju neki njeni aspekti kao ušteda energije, zagrevanje vode, korišćenje solarnih panela, koji su sve dostupniji. Ali kome? Ko su lideri u njihovoj upotrebi i proizvodnji? Nemačka, Španija, Švedska, Danska, Zapadna Evropa i ostatak razvijenog sveta.

Naime, ekološka svest je u nekom trenutku počela da se razvija u ovom delu sveta. Što je, priznaćete, jako lepa činjenica. Međutim, ako pogledamo na koji način je Zapad radio na razvijanju pre svega svoje svesti, videćemo da ekološka arhitektura ocrtava već postojeće podele na razvijene i bogate, odnosno nerazvijene i siromašne, te na taj način sagledavanje ove delatnosti dobija novu dimenziju. Zapad je preuzeo vodeću ekološku ulogu u svetu time što je svoju prljavu industriju preselio u manje razvijene delove sveta.

Zatim, transnacionalne korporacije kakva je Coca Cola, podstiču ekološke krize u određenim delovima sveta, u konkretnom slučaju, izgradnjom neekoloških postrojenja za proizvodnju proizvoda, kao i isušivanjem slatkovodnih jezera radi proizvodnje kultnog karamelizovanog pića. Takođe, Danska, za čiju se prestonicu planira da postane prvi samoodrživi grad do 2025. godine, učestvuje u istrebljenju delfina i kitova, poput Japana i Islanda. Ove tri zemlje, kao i još nekoliko njih koje deo svoje ekonomije baziraju na eksploataciji živog sveta iz okeana, značajno ugrožavaju globalni ekosistem i dovode u pitanje sve ono što njihove vlade propagiraju kroz različite ekološke projekte, pa između ostalog ekološku arhitekturu i dizajn.

Na kraju, sama ekološka arhitektura nije ni u zemljama Zapadne Evrope svima jednako dostupna. Postavljanjem visokih standarda, ona predstavlja izgradnju mini-oaza u urbanim prostorima, dostupnim uglavnom samo višim društvenim slojevima. Samim tim, ona nije ništa drugo do mahom ekskluzivna privilegija bogatih koja doprinosi daljem raslojavanju društva.

Izvor: wannabemagazine.com

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Zašto baš briketi?
Napuštanje upotrebe fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije je svetski trend. Razvojem tehnologije omogućena je izrada jeftinog ogrevnog materijala od celuloznog otpada mehaničkim putem, bez korišćenja vezivnih sredstava.

Briket ravnomerno sagoreva sa malo dima i bez lebdećeg pepela - ima 10 puta manje pepela od uglja. Sagorevanjem praktično ne zagađuje životnu sredinu u poređenju sa drugim čvrstim gorivima, jer sadrži malo sumpora – čak 100 puta manje od uglja.

Tehnologija briketiranja je razvijena u većini naprednih zemalja i postaje sve popularnija u zemljama u razvoju. Sama proizvodnja briketa je razvijena tako da može da se primeni na različite sirovine – od otpadnog materijala u fabrikama do kabastih zapaljivih celuloznih ostataka žitarica sa poljoprivrednih polja.

Ko može da koristi briket?
Koja je prednost briketa u odnosu na ostala čvrsta goriva?
Kolika se ušteda ostvaruje upotrebom briketa?
Prednosti briketa dobijenih mehaničkim putem
Gde se mogu kupiti Eko-energy® briketi?

Zanimljivosti možete pogledati i na YouTube:

Izvor: briketi.rs
Stefan Gašić, III-2