Sledite LeBron-ov primer

Aktuelno pitanje savršenog sveta je kako uštedeti energiju. Priča o energetskoj efikasnosti nema smisla ako i u praksi to ne primenjujemo. Kako to možemo da radimo i kako možemo da postignemo da budemo energetski efikasni?

Jedan takav primer je košarkaš svetskog glasa LeBron koji štedi energiju tako što za prevoz koristi bicikl.

Budimo energetske efikasni! :)

Izvor: www.24sata.hr

Priredio: Uroš Kiš, II-2

Proces reciklaže obuhvata: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i izradu novog proizvoda. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada, jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti. Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala.

Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

• R - reduce - smanjiti
• R - reuse - ponovo koristiti
• R - recycle – reciklirati

Iako milioni tona dragocenih metala leže u fiokama stolova potpuno beskorisno, ipak recikliranje elektronskog otpada dovodi do problema toksičnosti i zagađenosti  supstanci koje nastaju kroz procese reciklaže.

Više od 38 različitih hemijskih elemenata se može pojaviti kao priozvod procesa reciklaže elektronskog otpada, od kojih neki mogu biti zaista štetni za životnu okolinu i oni se moraju uništiti u posebnim postrojenjima, jer ne postoji mogućnost njihovog iskorišćenja na bolji način.

Danas je posao reciklaže elektronskog otpada u svim oblastima razvijenog sveta veoma rasprostranjen i brzo se razvija. Elektronski sistemi za preradu EE otpada su sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon povećane regulatorne, javne i komercijalne inicijative, a srazmerno rastu preduzetničkih interesa. Deo ove evolucije je izazvao ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku od  konvencionalne reciklaže, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala. Ovo se postiže putem diverzije i ponovnog regenerisanja različitim hemijskim i fizičkim procesima.

Audiovideo komponente, televizori, video rekorderi, stereo oprema, mobilni telefoni, drugi ručni uređaji i računarske komponente sadrže vredne elemente i supstance pogodne za regenerisanje, uključujući olovo, bakar i zlato...

RECIKLAŽOM SE POSTIŽU SLEDEĆI CILJEVI:

• Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama)
• Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju)
• Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina)
• Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).

MATERIJALI ZA RECIKLAŽU

• U pogledu mogućnosti ponovnog iskoršćenja, materijali mogu biti:
• Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje)
• Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije - spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište)
• Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje)
• Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje)

U našoj okolini svakodnevno nastaju velike količine otpada koji bi mogao biti recikliriran.

Izvor: www.ereciklaza.com

Priredio: Uroš Kiš, II-2

• Reciklažom samo jedne plastične boce sačuva se onoliko energije koliko jedna sijalica od 60 W potroši za 6 sati neprekidnog rada.
• Skoro 88% energije se uštedi kada se plastika pravi od upotrebljene plastike nego kada se pravi od prirodnih sirovina nafte i gasa.
• Približno 60% đubreta može da se reciklira.
• Reciklažom polovine svetske proizvodnje papira sačuvalo bi se 800.000 kvadratnih metara šuma.
• Najveći procenat reciklaže u svetu ima Japan, gde se reciklira 95 odsto sekundarnih sirovina, dok evropski prosek u toj oblasti iznosi 55 procenata.
• Najveći uvoznik PET ambalaže je Kina, čiji proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom su napravljeni od sekundarnih sirovina.
• Prosečna četvoročlana porodica baci 40 kg plastike godišnje.
• 16% novca utrošenog za kupovinu rezličitih proizvoda odlazi na ambalažu koja u najvećem broju slučajeva odmah po kupovini biva bačena u smeće
• Pre 20. veka najrecikliraniji materijal bile su životinjske kosti. Korišćene su za izradu lepka, dugmića, papira, želatina u proizvodnji hrane itd.
• Mount Rumpke je najviša tačka u Ohaju  i ona je planina đubreta koja se nalazi na istoimenoj deponiji.
• U Velikoj Britaniji upotrebi se 15 miliona plastičnih boca svakog dana.
• U Srbiji se godišnje utroši  55 000 tona PET ambalaže, odnosno 1 210 000 000 PET boca

Izvor: www.greentech.rs

Priredio:Andrej Hana