Da i od predmeta i materijala kojima je mesto na deponiji može da se napravi umetničko delo pokazali su mnogi maštoviti umetnici, a mi smo izabrali 10 najkreativnijih.

Osim što se može preraditi u velikim postrojenjima za reciklažu, otpad se može "oživeti" na još jedan način - umetnički. Svakoga dana veliki broj ljudi sa originalnim idejama širom sveta bavi se ovom "granom" reciklaže... ili umetnosti?

Svejedno, sajt "Odi" nam je omogućio da na jednom mestu vidimo 10 najkreativnijih skulptura nastalih isključivo od iskorišćenih i odbačenih predmeta.

Londonski umetnik Robert Bredford kreirao je ove skulpture pasa u prirodnoj veličini koristeći isključivo odbačene plastične predmete, uglavnom delove dečijih igračaka.

Na ideju je došao 2002. posmatrajući davno zaboravljene igračke svoje dece kao deo nečega mnogo većeg. Neke od skulptura sadrže delove od 3.000 različitih igračaka i prodate su za 19.000 dolara.

Krajem 2008. godine, umetnik Stjuart Mardok napravio je repliku Klifton visećeg mosta u engleskom gradu Bristolu od limenki "Koka-kole".

Nije poznato da li je neko pokušao da ga pređe.

Na tronedeljnoj godišnjoj izložbi na otvorenom "Skulpture uz more" u Sidneju, Entoni Hejvud je učestvovao sa dva veoma intrigantna dela, od kojih je jedno slon sastavljen od kućnog otpada i nazvan "Broken Family".

Ono što verovatno nikom od nas ne bi palo na pamet, palo je američkom umetniku Majklu Robertsu - da od starih ručnih i stonih časovnika kreira skulpturu krave, koja je nazvana "Pasture Bedtime" i  sadrži 2.000 komada satova. Na aukciji na kojoj su prikupljana sredstva za jednu američki dečiju bolnicu, prodata je za 11.500 dolara.

Izvor: rts.rs

Priredio: Matej Nana, i-4

Grupa holandskih arhitekata došla je na ideju o stvaranju veštačkih ostrva za čiju bi se "izgradnju" koristile ogromne količine plastičnog otpada koje plutaju i zagađuju okeane. Ostrva bi imala površinu od 10.000 kvadratnih kilometra i na njima bi moglo da se živi.

Polazeći od principa da po okeanima već plutaju džinovski plastični "kontinenti", od kojih se najveći nalazi u Tihom okeanu, Ramon Knester i njegov tim su izradili projekat koji su nazvali "Reciklirano ostrvo“.

Autori projetka smatraju da bi takvi projekti omogućili čišćenje okeana od plastičnog otpada i stvaranje novih teritorija koje zadovoljavaju ekološke norme. Na veštačkim ostrvima mogla bi da se proizvodi čista energija, a njihovi stanovnici bi se bavili poljoprivredom kojom bi zadovoljavali svoje potrebe, prenose strani mediji.

Plastični "kontinenti" koji plutaju okeanima sežu do dubine od 10 do 30 metara i prostiru se na hiljade kilometara. Stručnjaci priznaju da njihovo uklanjanje za sada nije moguće.

Plastični otpad u morima i okeanima predstavlja veoma ozbiljan ekološki problem pošto se razlaže na sitne delove koje ptice i ribe gutaju što dovodi do njihovog masovnog uginuća.

Izvor: vesti-online.com

Izvor: Matej Hana, I-4

Od osnivanja Međunarodnog instituta za hlađenje, pre sto godina, došlo je do ogromnog napretka u snabdevanju  energijom i razvoju tehnologija  KGH u celom svetu. A očekuje se da će u predstojećim decenijama doći do još većih promena. U ovom radu je reč o globalnom zagrevanju koje se pripisuje potrošnji energije, ukljućujući sektor KGH, i o mogućem prilagođavanju čoveka klimatskim promenama. Pažnja je poklonjena i dodirnim temama.

U Japanu, zemlji domaćinu čuvenog Protokola iz Kjota, uz okvirnu konvenciju UN o globalnom zagrevanju, članovi vlade odlučili su da ne nose kravate tokom  leta u kampanji za smanjenje emisija CO2, smanjenjem potrošnje energije za hlađenje. Isto tako, tamo su i strani zvaničnici zamoljeni da slede taj primer. Takvo prilagođavanje čoveka klimatskim promenama omogućuje održavanje više temperature u

prostoriji i na taj način smanjenje potrošnje energije za hlađenje bez uticanja na toplotnu ugodnost. Povišenje globalne temperature jedan je od osnovnih pokazatelja promene klime. Da bi se u tim okolnostima održala tražena toplotna ugodnost, neophodno je potrošiti više energije za hlađenje prostora, povećavajući tako emisije CO2  sagorevanjem sve više fosilnih goriva za proizvodnju elektroenergije. Ovaj članak je posvećen čovekovim mogućnostima da promeni svoje ponašanje bez uticanja na toplotnu  ugodnost, pre nego što dođe do njegovog očekivanog postepenog prilagođavanja povišenoj spoljnoj temperaturi.

Izvor: kvartetv.com

Priredio: Matej Hana, I-4