29. Feb, 2024.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Svaki ozbiljniji konstruktor ima potrebu da u svojoj radionici poseduje multifunkcionalni ispravljač sa više izbora stabilnog napona i željene jačine struje. Jačina struje zavisi od snage transformatora koji je za ovu složenu konstrukciju odabran iz dotrajalog UPS uređaja kome je otkazala elektronika, ali je ostao ispravan transformator kome su namenski zamenjeni primarni i sekundarni namotaji, čime je dobijena veća jačina struje i napon koji se kreće do 20 V. Sve je pravljeno od materijala koji predstavlja elektronski otpad koji je korisno upotrebljen za konstrukciju laboratorijskog ispravljača.

Kutija ispravljača je aluminijska sa propisno izvedenim zaštitama od visokog napona sa uzemljenjem i odgovarajućim presecima provodnika koji povezuju ugrađene komponente. Za ispravljanje napona ugrađen je Grecov spoj jačine 25 A sa aluminijskim hladnjakom. Za stabilizaciju izabranih napona uzet je jedan tranzistor 2N3055H ( za struju do 5 A ) sa LM78S15 i preklopnikom opadajuće otpornosti koji na bazu tranzistora dovodi različite vrednosti  pobudnog napona. Njegov napon na kolektoru trnzistora i nožici jedan IC je 20 V, a promenom otpora prema nožici dva na stabilizatoru LM78S15 na izlazu, odnosno emiteru dobija se deset vrednosti fino regulisanog napona, dok se jačina struje može podesiti potencimetrom koji nije prikazan na šemi koja je uzeta iz navedenog izvora sa Internet portala. Urađene su još neke korisne dorade kojih zbog eksperimentisanja i testiranja rada nema na izvornoj šemi i koje su prilagođene nekim specifičnim potrebama za efikasnu primenu ispravljača za različite eksperimente.

Posebno značajan detalj konstrukcije je precizan indikator napona koji se može podešavati na brojčaniku stepenastog reostata koji ima deset radnih položaja. Zbog odgovarajuće snage transformatora neznatni su padovi napona pri različitim opterećenjima izlaza ispravljača.

Uređaj se može koristiti za punjenje akumulatora različitih vrsta i namena sa naponima do 20 V, za napajanje stereo pojačala veće snage, pokretanje mini bušilice za štampane pločice, za eksperimente sa različitim vrednostima stabilnog napona i kontrolisane jačine struje koja zavisi od snage potrošača. Za njegovu konstrukciju izdaci su minimalni, jer sam koristio materijal koji predstavlja elektronski otpad, a još uvek je itekako upotrebljiv za korisnu konstrukciju. Uređaj predstavlja pravo osveženje u mojoj hobi radionici.

Izvori saznanja:
https://www.google.com/search?q=Stabilizator+napona+sa+2N3055&oq
https://www.elitesecurity.org/t157511-Sema-stabilizatora-napona-vase-misljenje

 

 

 

Tagovano

Obračun utroška prirodnog gasa u kWh, umesto u m3, ili narodski rečeno u kubicima, je prelazak na izvedenu fizičku veličinu ( jedinicu ) međunarodnog ( SI ) sistema koji je u svetu već odavno zaživeo, ali se kod nas još uvek upotrebljavaju neke stare jedinice. Šta je ustvari kWh? To je energetska vrednost gasa za količinu utrošene toplote. Pošto su rad i količina toplote identične fizičke veličine ( A = Q ), a one su jednake proizvodu snage i vremena vršenja rada, odnosno A = Q i Q = P*t. Odatle je rad izražen izvedenom jedinicom, J = W * s, što ustvari predstavlja džul sa oznakom  J, kao jedinica za izvršeni rad, ili za količinu utrošene toplote. Jedan kWh iznosi: 1 kWh = 1000W * 3.600 s, odnosno 3.600.000 J, ili 3,6 MJ.

Od prvog oktobra 2022. godine na računima za utrošeni gas dobijaćemo drugačije obračune. Na njima više neće pisati broj utrošenih kubika, već kilovat časova ( kWh ). Iako iz Srbijagasa uveravaju da nas ova promena neće "udariti po džepu", svaki potrošač bi hteo da zna po kojoj računici će se kubici pretvoriti u kilovat časove i koliko će to da nas košta. Kako sada stvari stoje, od kubika gasa će se dobijati nešto više kilovat časova toplote nego što piše na web stranicama.

 Ako uporedimo odnos kWh i kubne metre ( kubike ) prirodnog gasa, odnosno korisnu masu drugih energenata, to izgleda ovako:

Propan-butan, 1 kg = 12,8 kWh, zemni gas, 1 m3 = 10 kWh, lož ulje, 1 l = 10 kWh, ugalj, 1 kg = 9,9 kWh, drva, 1 kg = 5,5 kWh. 1 kg propan-butan gasa zamenjuje: 3 – 6 kg drva, 1,5 – 2 kg uglja, 1,12 l lož ulja,12,8 kW električne energije ( Izvor * ).

Stručnjak za energetsku efikasnost Slobodan Jerotić ističe da prelazak sa naplate prema kubnom metru na naplatu prema kilovat satu   ne bi smeo da promeni, odnosno uveća troškove domaćinstva, jer se suštinski potrošnja gasa ne menja. Zvanični podaci sa sajta JKP Drugi oktobar” Vršac potvrđuju njegovu argumentaciju, jer je cena gasa za kupce na javnom snadbevanju razvrstana po tarifama u din/kWh: “energent” za male potrošače 3,64 din/kWh, vanvršni potrošači - K1 3,37 din/kWh, ravnomerna i neravnomerna potrošnja -  K1 3,37 din/kWh ( Izvor *** ).

Slobodan Jerotić između ostalog, ističe: „Možemo da smatramo da je podatak o toplotnoj moći gasa od 9,24 kWh/m3 do 9,30 kWh/m3 tačan i da u tim granicama treba da bude i osnovica za obračun po novom modelu koji stupa na snagu 1. oktobra ove godine“ ( Izvor ** ).

Međutim, Agencija za energetiku već je usvojila Odluku o izmenama i dopunama metodologije za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje, u kojoj se navodi da će se postojeći tarifni elementi izraženi u kubnim metrima deliti brojem 10,26. Ovo praktično, znači da država računa da kubik gasa oslobađa veću toplotnu moć onu od 10,26 kilovat časova. To dalje znači da će nam na računima za svaki utrošeni kubik gasa pisati 10,26 kilovat časova, a ne 9,3 kilovat časova, ili 9,5 kilovat časova, koliko i sami distributeri gasa navode na svojim sajtovima.

Ipak, računi ne bi trebalo da budu veći, jer i sam Srbijagas na svom sajtu navodi da će cena od oktobra za kilovat čas gasa biti niža  3,42 dinara. Ta cena odgovara toplotnoj moći od 10,26 kilovat časova, dok bi cena koja odgovara toplotnoj moći od 9,5 kilovat časova bila 3,67 dinara.

Na kraju, ostaje nam da se uverimo kakvi će biti računi za polovinu prvog meseca grejne sezone, jer provereni podaci govore da ne bi trebalo biti velikog povećanja, mada dobri poznavaoci prognoziraju, a zvanično je potvrđeno, da će realna cena gasa  i električne struje biti veća do devet procenata, što za prosečno domaćinstvo iznosi do 1.000 dinara, što ipak zavisi od potrošnje. To je relativno visoka stavka za domaćinstva sa niskim primanjima, mada je cena i ostalih energenata drastično porasla.

Izvori podataka:
https://gilegas.com/saveti/energetska-vrednost-plina
( * )
https://www.calculat.org/rs/energija/potrosnja-gasa.html
( ** )
https://oktobar.co.rs/obavestenje-3-18-08-2022/
( *** ).

 

Pre nekoliko dana komšija me zamolio da mu napunim automobilski akumulator koji je star preko tri godine. Podsetio sam ga da je akumulator možda odradio svoje i upotrebio sam punjač koji ima zaštitu od kratkog spoja. Mereni napon pre punjenja bio je 10,2 V što je na granici dozvoljenog minimuma kod potpune ispražnjenosti Acu baterije. Punjač je za kratko vreme pokazao da je baterija bila verovatno u kratkom spoju, tako da se akumulator nije mogao napuniti, niti služiti za dalju upotrebu. Što je najgore, komšija je posle probao paliti automobil na guranje pri čemu je mogao oštetiti alternator, pa i elektroniku automobila koja zahteva stabilno napajanje.

Većina vozača mora znati osnovno, da se zatvoreni akumulatori retko moraju dopunjavati, odnosno samo kada su nepažnjom, ili dugim stajanjem ispražnjeni, pa ne mogu da pokrenu elektropokretač ( „anlaser“ ) automobila. Prilikom punjenja akumulatora najbolje je da ga skinemo, vodeći računa o elektronici sa kodnim oznakama, kao što su radio-aparati i drugi uređaji. Punimo ga nekoliko sati proverenim punjačem uz moguću kontrolu napona i struje punjenja. Vreme punjenja zavisi od kapaciteta akumulatora koji se izražava u Ah ( q = I * t ), odakle je t = q / I. Primera radi, ako je Acu baterija od 45 Ah potpuno ispražnjena, a punimo je strujom od 5 A, vreme punjenja će biti oko 4,5 h. Pored sporih, postoje i tzv. brzi punjači, kao što je punjač prikazan na priloženim slikama. Postoje različita mišnjenja, da li puniti brzim, ili sporim punjačem. Moje dugogodišnje iskustvo govori da je uvek bolje upotrebiti spori punjač, jer brzi punjači mogu, a ne moraju, oštetiti ćelije akumulatora, što sve zavisi od njihove konstrukcije koja se razlikuje od proizvođača, ali kvalitet diktira i cenu akumulatora.

Akumulator se ne sme prepunjavati, niti puniti sa naponom koji dovodi do ključanja elektrolita, jer hermetički zatvoren akumulator može eksplodirati, a kod običnog olovnog akumulatora može doći do izbacivanja kiseline prilikom ključanja elektrolita. Da bi se to predupredilo moramo voditi računa o samom punjaču, koji napon daje i koliko ampera obezbeđuje prilikom punjenja.

Na kraju, uvek treba trezveno razmisliti da li je uvek neohodno dopunjavanje akumulatora, jer se on najstabilnije puni preko elektronike alternatora koji ima doziran napon i jačinu struje prema propisanom kapacitetu baterije. Ako ne mogu da pokrenu automobil, mnogi pribegavaju guranju, ili prespajanju napojnih kablova sa drugog vozila. Dopunjavanje je varijanta ako imamo kvalitetan punjač. Mnogi zaboravljaju da akumulator ima svoj vek trajanja i da ga treba zameniti za kratko vreme posle isteka garancije. Guranje automobila i prespajanje kablova, takođe, mogu oštetiti elektroniku automobila, ili dovesti do preskakanja zupčastog remena, što dovodi do velikih kvarova na radilici i ventilima. Neki automobili su veoma osetljivi na takve radnje palenja hladnog motora i potpuno praznog akumulatora.

 

PokloniIOtpadSkloni