22. Oct, 2018.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

U elektronici danas imamo mogućnost velikog izbora poluprovodničkih elemenata, među kojima diode i tranzistori imaju još uvek zapaženo mesto u naprednoj konstrukciji, ili opravci različitih uređaja. Prilikom nedavne opravke jednog pretvarača 12V=/230 V~ prvo sam posumnjao u FET tranzistore koji su se nalazili na odgovarajućim Al hladnjacima. Merenje njihovih karakteristika na štampanoj pločici uređaja nije preporučljivo, jer nećemo moći bez specijalnih mernih instrumenata da saznamo da li su u kvaru, ili nisu. Pažljivo sam sve poskidao sa hladnjaka i odlemio FET-ove od štampane ploče, a onda nailazim na problem kako ispitati ispravnost FET tranzistora koji nisu kao obični NPN, ili PNP tipa, jer se radi o tranzistorima sa efektom polja ( Feld-Efect Tranzistor ).

FET tranzistori imaju svoje oznake po kojima ih prepoznajemo, a pakuju se u različitim kombinovanim metalnim i plastičnim kućištima. Pošto je njihova unutrašnja struktura dosta složena, zadržimo se samo na spoljašnjim izvodima, a to su tri nožice: sors-source ( S ), drejn ( D ) i upravljačka elektroda gejt-gate ( G ). Njihova podela vrši se prema sledećim kriterijima: sastav ( materijal kanala ), struktura, način delovanja i gradnja kanala. Prema tipu materijala postoje N kanalni i P kanalni tranzistori. Bliže karakteristike svakog od njih možemo pronaći na Internetu, ali je potrebno napomenuti da sa ovim tranzistorima moramo pažljivo rukovati pošto su osetljivi na pražnjenje statičkog elektriciteta koji se obično nalazi na vrhovima prstiju, ili na drugim delovima tela, čak i na pojedinim alatkama. Pražnjenje statičkog elektriciteta vršimo najjednostavnije dužim pranjem ruku, ili dodirom ( držanjem ) provodnika koji je vezan sa Zemljom.

Pošto sam posumnjao na ispravnost odspojenih FET-ova, tražio sam način kako da proverim njihovu ispravnost. Merenje “Unimerom” nije mi bilo pouzdano zbog nesigurnih spojeva na pipaljkama i blizine nožica. Onda sam našao jednu principijelnu šemu koju sam preradio tako da umesto obične sijalice imam LED diodu čiju sam anodu ( A ) vezao za plus ( + ) pol izvora struje, a katodu spojio sa drejn ( D ). Izvod “source” sam vezao za minus ( - ) pol izvora struje. Nožicu gejt - G sam vezao za srednji izvod tropolnog prekidača, koji se može spajati sa plus ( + ), ili minus ( - ) polom izvora struje. Odustao sam od napona vrednosti 12 V, tako što sam upotrebio polovnu Acu bateriju iz mobilnog telefona ( 3,6 V ) koja je minijaturna i može se smestiti u odgovarajuću plastičnu kutiju uz mogućnost punjenja, tako da je ovaj jednostavan tester ispravnosti FET-a prenosnog tipa sa sopstvenim napajanjem. Upravljačka elektroda reaguje i na ovako nizak napon, što je donekle bolje rešenje u odnosu na datu principijelnu šemu. Kako proveravamo ispravnost FET-a dato je u dole navedenom obrazloženju.

TesterIspravnostiMosfetTranzistora

Pored uspešne provere FET-tranzistora, ovakav jednostavan uređaj se može koristiti i za ispitivanje drugih tranzistora, čak i dioda, gde nam LED dioda pokazuje da li je komponenta ispravna, ili neispravna. Tako ćemo izbeći često složenu proceduru aktiviranja gejta preko pipaljki “Unimera”, što vršimo dovođenjem napona na taj izvod preko srednjeg izvoda tropolnog prekidača. Bolji poznavaoci poluprovodnika će se snaći sa različitim vrstama FET tranzistora. U mom slučaju se radilo o šest komada IRF 3205 5W, a sagrađeni tester mi je pomogao da izbegnem nagađanja o kvaru i nesmotrenu kupovinu navedenih tranzistora, tražeći kvarove na drugim mestima, pre svega kod elektrolita koji su zbog sušenja izgubili svoj kapacitet, a neki su bili u kratkom spoju. Dalje kvarove je sprečio osigurač koji se nalazi na odgovarajućem kritičnom mestu uređaja. Pri tome se držimo “zlatnog pravila” za elektroničare, da prvo saniramo sve uočene kvarove, pa tek onda stavljamo novi osigurač na kutiji uređaja. Podsetimo da je osigurač namerno oslabljeno mesto u jednostavnom, ili složenom strujnom kolu.

 

Tagovano

U organizaciji ACDE Vršac i lokalne zajednice grada Vršca, u Hotelu „Srbija“  održana je ( 19.09.2017. ) veoma uspešna tribina uz učešće pdredstavnika „Evrоpskog pokreta“ Srbije i FPN Beograd pod nazivom „Evropa za mene“. Tema tribine je „Evropska unija i Srbija – obnovljivi izvori energije“, a cilj je da se građani što više približe raznim aspektima i viđenjima pristupa naše zemlje Evropskoj uniji.

Ovo je šesta, po mišljenju neposrednih organizatora, najuspešnija debata u kojoj su kao predavači učestvovali prof.dr. Dejan Milenković ( FPN Beograd ) i Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku. Uvodnu reč i najavu učesnika debate dao je Dragan Živojinović. Predavači su govorili o realnim mogućnostima zemlje u korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i o nekim aspektima u pristupnim pregovorima sa EU u okviru odgovarajućih poglavlja. Istaknute su velike mogućnosti korišćenja energije vetra, Sunca i bio-mase na području Vojvodine, kao i dosadašnje aktivnosti na tom planu.

Predstavnici lokalne zajednice, organa, organizacija i udruženja građana su se aktivno uključili u zanimljivu debatu sa konkretnim ocenama stanja i mogućnostima, kao i sa predlozima da se ubrza zakonska regulativa u korišćenju obnovljivih izvora energije u privatnom sektoru. Konstatovano je da lokalna zajednica, udruženja i organizacije učestvuju u različitim projektima i da je promišljeno da se na vreme i potpuno koriste sva raspoloživa sredstva evropskih fondova. Opšta ocena je da ponekad, pored raspoloživih sredstava, nema odgovarajućih projekata, što traži aktivniji odnos svih subjekata lokalne zajednice, kao i odgovarajući nivo saradnje i koordinacije.

Na kraju recimo da je izneseno aktuelno pitanje korišćenja nuklearne energije ( fisije i fuzije ), pošto je u nekim naučnim krugovima u svetu zaživelo mišljenje da i ona, sa odgovarajućim merama zaštite okoline, može biti „ekološka“ i da može biti eventualni spas za enrgetsku krizu u svetu koja je sve prisutnija. Zanimljiv je izneseni podatak da u svetu svake godine ukupna potrošnja enerije raste za 3%, što je posledica ubrzanog tehnološkog razvoja, ali i napretka u efikasnijem korišćenju prirodnih resursa od kojih neki nemaju dug vek trajanja. Zbog toga se razmišlja i o energiji fisije i fuzije čija je proizvodnja u našoj zemlji još uvek zakonom zabranjena.

 

Nedavna poseta selu Šušara, pored tradicionalne Gulašijade, imala je za cilj  da se članovi „Cefiksa“ iz Vršca upoznaju sa najstarijom vetrenjačom ovog kraja koja je nekada kratko i korisno služila za dubinsko ispumpavanje vode, a sada je kao spomenik „polomljenih krila“. Idiličnu sliku sređenog sela, posebno posle brojnih gostiju na Gulašijadi koji iza sebe nisu ostavili ni trunku đubreta, kvari polomljeni kostur vetrenjače zbog lošeg proračuna snage vetra i jačine nosača krila, tako da je ostao samo metalni stub koji gordo prkosi vremenu.

Osim kopanih bunara koji nisu mogli zadovoljiti sve potrebe sela za vodom, daleke 1903. godine je zbog peskovitog zemljišta bušen bunar na dubini od 203 metra, a voda se tada vadila jednocilindričnim petrolejskim motorom, dok je 1925. godine postavljena vetrenjača i iskopan je seoski vodovod koji se, dolaskom električne struje, napajao izbacivanjem vode pomoću pumpi na električni pogon. Sada vodovod radi uz pomoć dubinske električne pumpe koja predstavlja kvalitetno rešenje za selo koje je prema poslednjem popisu imalo 303 stanovnika. Vetrenjača, koja je građena isključivo zbog seoskog vodovoda, nije u funkciji od 50-tih godina prošlog veka iz razloga što je bio slab kapacitet ( snaga ), te skupo i teško održavanje. Prema rečima Ilije Čule, šefa Mesne kancelarije u Šušari, 2012. godine je pokušana bezuspešna rekonstrukcija vetrenjače koja bi povremeno radila kao turistička atrakcija i imidž sela. Rekonstrukcija, nečijom greškom u proračunu nije uspela, ali meštani ne odustaju od namere da osposobe njihovu vetrenjaču, makar u turističke svrhe, mada bi mogla itekako poslužiti i za korišćenje energije vetra koji je izražen na ovom lokalitetu. Dokaz za to su započeti zemljani radovi u blizini Šušare na izgradnji sabirne energetske stanice za nekoliko vetrenjača koje se grade u susednim selima Izbište i Zagajica.

Vetrenjača u Šušari se nalazi na samom ulazu u selo na desnoj strani raskrsnice seoskog puta koji je povezan asfaltom do Vršca. Vredni meštani, sa kojima smo razgovarali, uglavnom govore o teškom životu na selu, jer su uslovi za uspešno bavljenje poljoprivredom otežani zbog peskovite zemlje i gotovo nikakvih podsticajnih mera od strane države. Ono što nas je u obilasku i povratku posebno oduševilo su sređene kuće i dvorišta, te kolektivna briga da je selo čisto i umiveno, što samo delimično utiče da se neki mlađi bračni parovi zadržavaju. Pošto se uglavnom radi o građanima mađarske nacionalnosti, mnogi od njih, vadeći mađarske pasoše, odlaze u inostranstvo za poslom i boljim životom.

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni