15. Aug, 2018.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Nedavna poseta selu Šušara, pored tradicionalne Gulašijade, imala je za cilj  da se članovi „Cefiksa“ iz Vršca upoznaju sa najstarijom vetrenjačom ovog kraja koja je nekada kratko i korisno služila za dubinsko ispumpavanje vode, a sada je kao spomenik „polomljenih krila“. Idiličnu sliku sređenog sela, posebno posle brojnih gostiju na Gulašijadi koji iza sebe nisu ostavili ni trunku đubreta, kvari polomljeni kostur vetrenjače zbog lošeg proračuna snage vetra i jačine nosača krila, tako da je ostao samo metalni stub koji gordo prkosi vremenu.

Osim kopanih bunara koji nisu mogli zadovoljiti sve potrebe sela za vodom, daleke 1903. godine je zbog peskovitog zemljišta bušen bunar na dubini od 203 metra, a voda se tada vadila jednocilindričnim petrolejskim motorom, dok je 1925. godine postavljena vetrenjača i iskopan je seoski vodovod koji se, dolaskom električne struje, napajao izbacivanjem vode pomoću pumpi na električni pogon. Sada vodovod radi uz pomoć dubinske električne pumpe koja predstavlja kvalitetno rešenje za selo koje je prema poslednjem popisu imalo 303 stanovnika. Vetrenjača, koja je građena isključivo zbog seoskog vodovoda, nije u funkciji od 50-tih godina prošlog veka iz razloga što je bio slab kapacitet ( snaga ), te skupo i teško održavanje. Prema rečima Ilije Čule, šefa Mesne kancelarije u Šušari, 2012. godine je pokušana bezuspešna rekonstrukcija vetrenjače koja bi povremeno radila kao turistička atrakcija i imidž sela. Rekonstrukcija, nečijom greškom u proračunu nije uspela, ali meštani ne odustaju od namere da osposobe njihovu vetrenjaču, makar u turističke svrhe, mada bi mogla itekako poslužiti i za korišćenje energije vetra koji je izražen na ovom lokalitetu. Dokaz za to su započeti zemljani radovi u blizini Šušare na izgradnji sabirne energetske stanice za nekoliko vetrenjača koje se grade u susednim selima Izbište i Zagajica.

Vetrenjača u Šušari se nalazi na samom ulazu u selo na desnoj strani raskrsnice seoskog puta koji je povezan asfaltom do Vršca. Vredni meštani, sa kojima smo razgovarali, uglavnom govore o teškom životu na selu, jer su uslovi za uspešno bavljenje poljoprivredom otežani zbog peskovite zemlje i gotovo nikakvih podsticajnih mera od strane države. Ono što nas je u obilasku i povratku posebno oduševilo su sređene kuće i dvorišta, te kolektivna briga da je selo čisto i umiveno, što samo delimično utiče da se neki mlađi bračni parovi zadržavaju. Pošto se uglavnom radi o građanima mađarske nacionalnosti, mnogi od njih, vadeći mađarske pasoše, odlaze u inostranstvo za poslom i boljim životom.

 

Ovogodišnja sedma po redu Gulašijada, koja je održana u Šušari, u subotu ( 02.09.2017. ), okupila je više učesnika nego što ovo selo ima stanovnika. Prema poslednjem popisu u Šušari je živelo 303 meštanina, a danas ih je nešto manje, dok je uz kotliće sa 27 ekipa u svakoj od njih  u idealnom prirodnom ambijentu učestvovalo po desetak takmičara. Pored takmičara, bili su tu i meštani, lovci, predstavnici lokalne mesne i opštinske vlasti uz neobjašnjivi izostanak predstavnika sedme sile.

Prema rečima meštanina Lasla Čanjija, prošle godine je bilo preko 30 ekipa, a ovakvo druženje je postalo tradicija uz učešće mladih i starih iz okolnih sela, pa i samog grada Vršca. Kotlići su postavljeni i vatre založene već od ranih jutarnjih sati, a na meniju se našlo meso različitih vrsta i prethodne pripreme (od domaćih životinja i divljači ),  svakojaki začini, čak i čokolada, koji se dodaju da gulaš ima dobar ukus, tako da su sve trpeze na zelenom tepihu, satkanom od trave, bile veoma bogate. Pored obilja jela i pića tu su se razmenjivala različita kulinarska umeća, što je trajalo do popodnevnog uzimanja uzoraka od strane stručne komisije koja je ocenjivala po određenim kriterijima, odnosno bodovanjem iz sledećih disciplina: opšti izled, boja, gustina, ukus, termička obrada i odnos začina. U završnom delu bodovne liste navedena je mogućnost diskvalifikacije sa objašnjenjem razloga.

Nakon detaljnog pregleda stručna komisija je proglasila za pobednika ekipu Saše Tadića iz Vršca, a svim učesnicima su uručene zahvalnice za učešće na ovoj zanimljivoj seoskoj smotri. Bilo je to pravo druženje u prirodi uz kulinarske veštine i kotliće različitih veličina i sadržaja, založene vatre i poneku plinsku bocu, što su koristili takmičari iz udaljenih sela, jer im je bilo jeftinije tako, nego da obezbeđuju drva. Pošto su ukusi različiti, mnoge ekipe su tvrdile da je njihov gulaš bio najbolji i stvarno, kada probamo svi su u pravu, ali se, ipak, morao znati pobednik kome su na kraju ovog takmičenja čestitali ostali učesnici.

Tagovano

 

Svako napredno učenje ima određeni smisao u životu, a kada neko svoje znanje i blistavu pamet uspešno pretoči u praksu, onda je u pitanju prepoznatljivi smisao života, školovanja i kasnijeg stručnog usavršavanja. Najbolji primer za navedenu konstataciju zabeležili smo u krugu porodice mašinskog inženjera Radeta Đukića koju smo posetili krajem meseca jula sa namerom da slikom i rečju zabeležimo priloge za drugi ciklus republičkog projekta pod nazivom “Mala škola uštede energije”, odnosno konstrukciju solarnog kolektora koji je stavljen u funkciju. Kolektor čini šest solarnih ploča koje su postavljene pod određenim nagibnim uglom u dvorištu i povezane u sistem zagrevanja sanitarne vode koja se može koristiti u različite svrhe u ovom naprednom gradskom domaćinstvu.

„Na ideju sam došao kroz razgovor sa prijateljima i kolegama, a počelo je iz želje na uštedi enerije u korišćenju sanitarne vode u porodičnom domaćinstvu. Šest panela povezani su u sistem koji zagreva vodu pomoću energije Sunca. Tako se ostvarila ideja da uspešno primenim znanje sa fakulteta gde sam puno naučio o alternativnim izvorima energije. Otac je u početku bio protiv ove gradnje zbog postavljanja kolektora na krov, ali smo kasnije našli kompromisno rešenje da to bude u dvorištu pored kuće, a ne na krovu“, kaže nam konstruktor Rade.

Ovaj vredni mašinski inženjer ( smer termotehnika ), sa nekoliko položenih licenci ( tipovi: 330, 381 i 430 ) nam otkriva da je bio na specijalizaciji u Narodnoj Republici Kini i da je tamo upoznao različite mogućnosti uštede energije.

“Oni su osmislili interesantne načine korišćenja, čuvanja i transformisanja energije za pogone automobila, brodova, motora, napajanje „pametnih telefona“, za grejače u jaknama, dok se kod nas, pored priznatih stručnjaka, znanje iz ove oblasti još uvek nedovoljno koristi u praksi. Njihovi instituti se maksimalno bave uštedom energije, jer to primenjuju gde god je moguće”, ističe naš sagovornik.

Kako nam Rade objašnjava, njegov solarni sistem zagreva vodu koja se dovodi do panela, odnosno odvodi do rezervoara ( 300 litara ) sa dve cevne “zmije” i magnezijumskom anodom. Jedna cevna “zmija” se koristi za grejanje vode rezervoara navedene zapremine, a druga je namenjena za priključenje nekog gasnog kotla, ili toplotne pumpe u periodu kada nema Sunca. Tu postoje tri grejača snage po 3 kW koji se mogu spojiti na mrežni napon da to bude kao neki treći sistem u zagrevanju sanitarne vode. Efektivne mogućnosti uštede energije u zimskom periodu iznose do 20 %, a u letnjem periodu od 50 % do 100 %, što zavisi od zapremine rezervoara.

“Mi uspevamo ostvariti skoro dve trećine štednje energije dobijanjem tople vode pomoću energije Sunca, a kada bismo povećali zapreminu rezervoara ušteda bi se znatno povećala”, a zatim Rade dodaje da se ova investicija isplati u periodu do sedam godina i da svako domaćinstvo u gradu, ili na selu, uz skromna ulaganja, znanje, volju, veštinu i iskustvo, može napraviti ovakav solarni sistem.

Ono što smo na kraju razgovora primetili je velika podrška od strane porodice, želja da se život učini bogatijim, savremenijim i da se maksimalno koristi energija Sunca, a posebno izdvajamo neskrivenu skromnost vrednog konstruktora koji svoje bogato znanje i potvrđeno iskustvo primenjuje i prenosi i na radnom mestu u JKP “Drugi Oktobar” Vršac, gde radi kao tehnički rukovodilac.

 

 

 

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni