29. Feb, 2024.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Slavni naučnik, Nikola Tesla, rođen je 10. jula 1856. a umro je 7. januara 1943. godine. Kada se podsetimo na ove datume, od kojih je prvi proglašen „Svetskim danom nauke“ ( kod nas od 2011. godine ), uvek se prisetimo Teslinog  detinjstva koje je ispunjeno zanimljivim događajima. Svi autori koji su pisali i još uvek pišu o nenadmašnom geniju slažu se da je bio izvan svog vremena, a bolji poznavaoci smatraju da je bio „Bog nauke“.

Priča se da je kao dečak skočio sa seoskog ambara držeći otvoren kišobran, ali nije uspeo da poleti. Dok je imao pet godina izgubio je brata Daneta pri jahanju konja, tako da se pretpostavlja da je taj nesrećni događaj značajno uticao na njegovo kasnije odrastanje i sklonost ka misticizmu. Odrastao je uz tri sestre: Milku, Angelinu i Maricu. Posle školske godine u Gospiću Tesla je dobio koleru, ali je ležeći u postelji smogao snagu da uceni oca Milutina, koji je bio sveštenik, da se ne školuje za popa, tako da je dobio očev blagoslov da studira tehniku, posle čega je navodno ubrzo ozdravio.

Iako je redovno pohađao Visoku tehničku školu u Gracu, jedino zvanično svedočanstvo o školovanju dobio je iz Više realne gimnazije u Rakovici kod Karlovca. Fakultet zvanično nikada nije završio, ali je kasnije dobio nekoliko počasnih doktorata i prvo mesto na svetskoj listi deset najvećih naučnika.

Nakon što se 1884. godine preselio u Ameriku, Tesla je kratko vreme radio za firmu Tomasa Edisona. Zbog neslaganja sa njegovim mišljenjima dao je otkaz. Edison mu je, naime, obećao tadašnjih 50.000 dolara ako usavrši njegov motor na jednosmernu struju. Kada je Edison umesto obećanja ponudio sitno uvećanje plate, Tesla je odbio. Njegov motor na naizmeničnu struju Edison je pokušavao da diskredituje na stotinu načina. Da bi srušio nevericu Tesla se lično priključio u električno kolo i upalio sijalicu "glumeći" provodnik. Nakon što je dao otkaz Edisonu, zbog manjka novca bio je prisiljen da privremeno kopa kanale. Već sledeće, 1885. godine osnovao je vlastitu firmu "Tesla Electric Light and Manufacturing Company".

Tesla je tek 1937. godine predložen za Nobelovu nagradu, ali je prilikom glasanja dobio samo jedan glas od mogućih 38. Apsurdno je da su na osnovu njegovih otkrića nagrade dobijali drugi, koji su čak prisvajali njegova otkrića. Tek je 1943. godine Vrhovni sud SAD presudio da je pravi tvorac radija Nikola Tesla, a ne italijanski naučnik Markoni.

Od ostalih zanimljivosti iz Teslinog života zabeleženo je da je bio opsednut brojem tri, tako da je pre ulaska u bilo koju zgradu tri puta kružio oko nje, a isto toliko puta je zaredom prao ruke. Tesla je obožavao golubove sa kojima je u starosti više provodio vremena nego sa ljudima. Prema jednoj priči, dok je ležao u krevetu i nešto „mozgao“ u hotelsku sobu je uletela bela golubica u čijim očima je video jaku, bleštavu i zaslepljujuću svetlost.

Poznato je da se Tesla nikada nije ženio, niti je izražavao naklonost prema damama koje su mu se pokušavale približiti. Smatrao je da veliki izumi i brak ne mogu zajedno, te da je nepravedno da na taj način uništi nečiji život.

Poseban odnos Tesla je imao prema prirodnim silama, prirodi i kosmosu, kao izvoru energije. Priroda je za njega bila Bog i uvek je nalazio “neku tajnu vezu” sa izumima. Tvrdio je da je ostvario kontakt sa dalekim svetovima i naprednim civilizacijama, što njegovi savremenici nisu uzimali za ozbiljno, smatrajući da je to plod mašte u poznim godinama života, kada čovek svesno sumira svoje stvaralaštvo i meša realnost sa snovima.

Zaključimo da je Tesla bio daleko ispred svog vremena, da njegova otkrića i danas zbunjuju naučne krugove i da se takvi umovi rađaju jednom u stotinu godina. Posle višegodišnjeg boravka u Americi bio je samo jednom u Srbiji, 1892. godine, gde je dočekan sa najvećim počastima. Primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića koji ga je odlikovao ordenom Svetog Save. Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu povodom Teslinog dolaska u Beograd, a Novi Sad ga je proglasio svojim počasnim građaninom.

Tagovano

Svetski dan zaštite životne sredine utemeljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ( u daljem tekstu UN ) 1972. godine i održava se 5. juna svake godine u više od 100 zemalja. Ovaj događaj koristi se kao jedan od glavnih načina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju na unapređenje kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i veće mogućnosti za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Uvek se opravdano zapitamo, koja je naša uloga u zaštiti životne sredine. Uloga svakog pojedinca, ili kolektiva od presudnog je značaja kako da štite životnu i radnu sredinu. Kao pojedinci, krenimo od neposrednog okruženja, mesta boravka, ili rada gde se formiraju pravilne radne navike. One se kreiraju kroz čitav život, a zavise od porodičnog vaspitanja, uticaja okoline, škole, ljudi sa kojima se družimo, ali i onih na koje se ugledamo. Čovek, kao biološka i socijalizovana jedinka, pokušava da ima sređen i organizovan život. Sa naučnog stanovišta, ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja je nastala u interakciji između individue i sredine koja određuje jedinstven način ponašanja. Ljudi se međusobno razlikuju, kao što u šumi sa drvećem nemamo dva istovetna lista. Različitost predstavlja tipičnu karakternu osobinu pojedinaca koja se izgrađuje tokom životne dobi.

Navedena psihološka opservacija navodi na zaključak kako se odnos prema životnoj sredini ne formira slučajno, ili stihijski, već ima duboke korene u odnosu čovek-priroda, ili čovek-društvo. Ako u odnosu prema životnoj sredini izgradimo i prihvatimo odgovarajući stepen lične i kolektivne odgovornosti delimično smo postigli željeni cilj koji se može uspešno ostvariti našim praktičnim delovanjem, akcijom i vidljivim rezultatom. On se ogleda u promeni ambijenta i njegovim usklađivanjem prema očekivanim potrebama. Sređen stan, terasa, dvorište, garaža, ili podrum su jedan od dokaza naše volje koju možemo ispoljiti tokom dana. Da bismo to pratili, dobro bi bilo da se uvek pred spavanje zapitamo: šta smo to danas korisno uradili sebi i drugima, šta smo promenili i da li smo na nekoga pozitivno uticali.

Posmatrajući naše delovanje u društvu, svaki pozitivan primer može uticati na njegove članove u smislu promene načina ponašanja. Uvek se u tom razmišljanju setim profesora psihologije iz srednje škole koji nam je govorio o štetnosti pušenja, a sam je pušio na ulici i bacao pikavce van kante za smeće, tako da njegova priča o pušenju nije imala nikakvog efekta.

Zato na ovaj svetski dan učinimo nešto korisno u porodici, na radnom mestu, ili u kontaktu sa ljudima, jer sređen i organizovan život utiče na naše mentalno zdravlje, menja navike i ponašanje u različitim situacijama. Moramo imati u vidu da bogatstvo nije samo u novcu, već u načinu njegovog trošenja, te da čovek ne može biti sam, ili izolovan, jer je onda „Bog, ili životinja“ ( grčka filozofska misao ), te da savremeni način života traži primeren oblik ponašanja prema sebi, drugima, ali i životnoj sredini. Nešto, što je posebno značajno u okolnostima u kojima sada živimo je zaštita životne sredine od nasilja, koje je nedavno kulminiralo gašenjem života mladih ljudi, što je dovelo do snažne reakcije i mirnog protesta građana.

Mislim da će na kraju ovog članka mnogi shvatiti zašto sam se, kao dugogodišnji prosvetni radnik, nešto više posvetio psihologiji ličnosti, jer je pitanje lične odgovornosti i uloga porodice od presudnog značaja za njeno formiranje. Porodica je bazični stub vaspitanja svakog deteta, a opšte stanje društva i pad moralnih vrednosti mogu negativno uticati kako na dete, tako i na porodicu. Ona mora biti toliko jaka i zdrava da se na vreme i uspešno odupre devijantnim pojavama u društvu, uticaju društvenih mreža i nekih sumnjivih vrednosti koje nisu prihvatljive, bez obzira sa koje strane dolaze.

KAKO POVEZATI AUTO RADIO

Pošto usluge autoelektričara i brze intervencije na instalacijama ponegde dostižu velike iznose plaćanja na neke od njih se odlučujemo sami, naravno uz sopstveni rizik i pod pretpostavkom da dobro  poznajemo osnovne pojmove o strujnim kolima, oznake pojedinih provodnika koji su uglavnom standardizovani po pitanju priključaka za radio, tako da su male mogućnosti da napravimo neku fatalnu grešku pri kompletiranju instalacije.

Uređaj koji često koristimo u vožnji je auto radio koji u novijim konstrukcijama ima mogućnost bežične veze sa telefonom ( Bluetooth handsfree ) kao i daljinsku kontrolu pomoću koje možemo birati režim rada ON/OFF, pojačavati, ili smanjivati jačinu zvuka, što znatno olakšava vožnju automobila jer se ne gubi koncentracija. Za korišćenje mobilnog telefona u automobilu na klasičan način plaća se visoka kazna za učesnike u saobraćaju.

Povezivanje auto radija nije složena radnja ako imamo razvedenu instalaciju, što susrećemo kod većine automobila, što znači da su izvedeni standardni priključci za dovod struje i kablovi za zvučnike. Prilikom izvođenja tih radnji obavezno skinuti  negativnu, a potom pozitivnu klemu sa akumulatora. Vraćanje klema ide obrnutim postupkom. Za uređaje koji su kodirani moramo znati te   kodove kako bismo ih kasnije ukucali. Priključak za struju ( 12 V ) ima provodnike različitih boja, gde je crvena plus priključak ( radni ), žuta je takođe plus kao priključak za memoriju ( spaja se sa crvenom ), crna se spaja na minus pol izvora struje, plava za napajanje električne antene, a narandžasta za svetlo kabine, a može i za napajanje dodatnog pojačala ukoliko želimo da ga ugradimo. Za instalaciju pojačala veće snage moramo imati odgovarajući presek kablova, posebno za napajanje, ali i za zvučnike ukoliko su veće snage. Ovde je značajno da se napajanje električne antene vrši kada uključimo radio, tako da nam nije potreban poseban prekidač, jer antena može da za duže vreme stajanja automobila isprazni akumulator. Memorija radija ima veoma malu potrošnju struje ( nekoliko mA ), tako da se obično vezuju žuti i crveni kabal u zajedničku tačku na plus pol izvora koji je doveden posebnim provodnicima sa akumulatora, ili sa kontakt brave. Ukoliko koristimo radio kada auto nije upaljen struju uzimamo sa akumulatora. Na standardnim izvodima nalaze se obje varijante.

Spajanje zvučnika je olakšano ako imamo standardni Euro konektor sa osam provodnika gde su po dva iste boje, ali je na jednom od njih oznaka sa crnim crticama, koji se spaja na minus priključak zvučnika. Drugi provodnik iste boje spaja se na plus priključak zvučnika. Treba voditi računa i o rasporedu priključaka na zvučnike zbog pravilnog stereo rasporeda, što je označeno na kablovima za zvučnike. Konektori zvučnika i napajanja razlikuju se po položaju žabica na džeku, tako da ne postoji mogućnost zamene mesta na samom radiju. Ukoliko koristimo Blutooth treba odabrati najbolje mesto za minijaturni mikrofon koji je u kompletu prilikom kupovine radio aparata.

Na kraju recimo da kod svih serija i proizvođača novijih automobila posebna je pažnja posvećena multimediji sa mogućnosti praćenja na monitoru koji se nalazi ispred vozača, te kontrola i automatsko kompjutersko upravljanje većinom procesa medijskih sadržaja, biranje stanica i razgovor preko mobilnog telefona bez direktnog kontakta sa aparatom, što pruža sigurniju vožnju i bolje praćenje saobraćajnih znakova, gde automatika pruža niz pogodnosti tokom vožnje. Intervencije sa monitorom i multimedijom treba prepustiti stručnim licima i ovlaštenim servisima. Neke radnje kod novih serija i proizvođača automobila su toliko automatizovane da ih potpuno kontroliše kompjuter automobila ( ECU jedinica sa više memorija ), kao što su: signalizacija mesta kvara, pritisak u pneumaticima, ulje, tečnost za hlađenje, gorivo, kočnice, servo uređaj, puna linija, nailazak na prepreku, prekoračenje brzine, odstojanje napred i iza automobila, kao i prisustvo alkohola kod vozača pri čemu je onemogućena daljna vožnja.

PokloniIOtpadSkloni