22. May, 2018.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

U organizaciji ACDE Vršac i lokalne zajednice grada Vršca, u Hotelu „Srbija“  održana je ( 19.09.2017. ) veoma uspešna tribina uz učešće pdredstavnika „Evrоpskog pokreta“ Srbije i FPN Beograd pod nazivom „Evropa za mene“. Tema tribine je „Evropska unija i Srbija – obnovljivi izvori energije“, a cilj je da se građani što više približe raznim aspektima i viđenjima pristupa naše zemlje Evropskoj uniji.

Ovo je šesta, po mišljenju neposrednih organizatora, najuspešnija debata u kojoj su kao predavači učestvovali prof.dr. Dejan Milenković ( FPN Beograd ) i Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku. Uvodnu reč i najavu učesnika debate dao je Dragan Živojinović. Predavači su govorili o realnim mogućnostima zemlje u korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i o nekim aspektima u pristupnim pregovorima sa EU u okviru odgovarajućih poglavlja. Istaknute su velike mogućnosti korišćenja energije vetra, Sunca i bio-mase na području Vojvodine, kao i dosadašnje aktivnosti na tom planu.

Predstavnici lokalne zajednice, organa, organizacija i udruženja građana su se aktivno uključili u zanimljivu debatu sa konkretnim ocenama stanja i mogućnostima, kao i sa predlozima da se ubrza zakonska regulativa u korišćenju obnovljivih izvora energije u privatnom sektoru. Konstatovano je da lokalna zajednica, udruženja i organizacije učestvuju u različitim projektima i da je promišljeno da se na vreme i potpuno koriste sva raspoloživa sredstva evropskih fondova. Opšta ocena je da ponekad, pored raspoloživih sredstava, nema odgovarajućih projekata, što traži aktivniji odnos svih subjekata lokalne zajednice, kao i odgovarajući nivo saradnje i koordinacije.

Na kraju recimo da je izneseno aktuelno pitanje korišćenja nuklearne energije ( fisije i fuzije ), pošto je u nekim naučnim krugovima u svetu zaživelo mišljenje da i ona, sa odgovarajućim merama zaštite okoline, može biti „ekološka“ i da može biti eventualni spas za enrgetsku krizu u svetu koja je sve prisutnija. Zanimljiv je izneseni podatak da u svetu svake godine ukupna potrošnja enerije raste za 3%, što je posledica ubrzanog tehnološkog razvoja, ali i napretka u efikasnijem korišćenju prirodnih resursa od kojih neki nemaju dug vek trajanja. Zbog toga se razmišlja i o energiji fisije i fuzije čija je proizvodnja u našoj zemlji još uvek zakonom zabranjena.

 

Nedavna poseta selu Šušara, pored tradicionalne Gulašijade, imala je za cilj  da se članovi „Cefiksa“ iz Vršca upoznaju sa najstarijom vetrenjačom ovog kraja koja je nekada kratko i korisno služila za dubinsko ispumpavanje vode, a sada je kao spomenik „polomljenih krila“. Idiličnu sliku sređenog sela, posebno posle brojnih gostiju na Gulašijadi koji iza sebe nisu ostavili ni trunku đubreta, kvari polomljeni kostur vetrenjače zbog lošeg proračuna snage vetra i jačine nosača krila, tako da je ostao samo metalni stub koji gordo prkosi vremenu.

Osim kopanih bunara koji nisu mogli zadovoljiti sve potrebe sela za vodom, daleke 1903. godine je zbog peskovitog zemljišta bušen bunar na dubini od 203 metra, a voda se tada vadila jednocilindričnim petrolejskim motorom, dok je 1925. godine postavljena vetrenjača i iskopan je seoski vodovod koji se, dolaskom električne struje, napajao izbacivanjem vode pomoću pumpi na električni pogon. Sada vodovod radi uz pomoć dubinske električne pumpe koja predstavlja kvalitetno rešenje za selo koje je prema poslednjem popisu imalo 303 stanovnika. Vetrenjača, koja je građena isključivo zbog seoskog vodovoda, nije u funkciji od 50-tih godina prošlog veka iz razloga što je bio slab kapacitet ( snaga ), te skupo i teško održavanje. Prema rečima Ilije Čule, šefa Mesne kancelarije u Šušari, 2012. godine je pokušana bezuspešna rekonstrukcija vetrenjače koja bi povremeno radila kao turistička atrakcija i imidž sela. Rekonstrukcija, nečijom greškom u proračunu nije uspela, ali meštani ne odustaju od namere da osposobe njihovu vetrenjaču, makar u turističke svrhe, mada bi mogla itekako poslužiti i za korišćenje energije vetra koji je izražen na ovom lokalitetu. Dokaz za to su započeti zemljani radovi u blizini Šušare na izgradnji sabirne energetske stanice za nekoliko vetrenjača koje se grade u susednim selima Izbište i Zagajica.

Vetrenjača u Šušari se nalazi na samom ulazu u selo na desnoj strani raskrsnice seoskog puta koji je povezan asfaltom do Vršca. Vredni meštani, sa kojima smo razgovarali, uglavnom govore o teškom životu na selu, jer su uslovi za uspešno bavljenje poljoprivredom otežani zbog peskovite zemlje i gotovo nikakvih podsticajnih mera od strane države. Ono što nas je u obilasku i povratku posebno oduševilo su sređene kuće i dvorišta, te kolektivna briga da je selo čisto i umiveno, što samo delimično utiče da se neki mlađi bračni parovi zadržavaju. Pošto se uglavnom radi o građanima mađarske nacionalnosti, mnogi od njih, vadeći mađarske pasoše, odlaze u inostranstvo za poslom i boljim životom.

 

Ovogodišnja sedma po redu Gulašijada, koja je održana u Šušari, u subotu ( 02.09.2017. ), okupila je više učesnika nego što ovo selo ima stanovnika. Prema poslednjem popisu u Šušari je živelo 303 meštanina, a danas ih je nešto manje, dok je uz kotliće sa 27 ekipa u svakoj od njih  u idealnom prirodnom ambijentu učestvovalo po desetak takmičara. Pored takmičara, bili su tu i meštani, lovci, predstavnici lokalne mesne i opštinske vlasti uz neobjašnjivi izostanak predstavnika sedme sile.

Prema rečima meštanina Lasla Čanjija, prošle godine je bilo preko 30 ekipa, a ovakvo druženje je postalo tradicija uz učešće mladih i starih iz okolnih sela, pa i samog grada Vršca. Kotlići su postavljeni i vatre založene već od ranih jutarnjih sati, a na meniju se našlo meso različitih vrsta i prethodne pripreme (od domaćih životinja i divljači ),  svakojaki začini, čak i čokolada, koji se dodaju da gulaš ima dobar ukus, tako da su sve trpeze na zelenom tepihu, satkanom od trave, bile veoma bogate. Pored obilja jela i pića tu su se razmenjivala različita kulinarska umeća, što je trajalo do popodnevnog uzimanja uzoraka od strane stručne komisije koja je ocenjivala po određenim kriterijima, odnosno bodovanjem iz sledećih disciplina: opšti izled, boja, gustina, ukus, termička obrada i odnos začina. U završnom delu bodovne liste navedena je mogućnost diskvalifikacije sa objašnjenjem razloga.

Nakon detaljnog pregleda stručna komisija je proglasila za pobednika ekipu Saše Tadića iz Vršca, a svim učesnicima su uručene zahvalnice za učešće na ovoj zanimljivoj seoskoj smotri. Bilo je to pravo druženje u prirodi uz kulinarske veštine i kotliće različitih veličina i sadržaja, založene vatre i poneku plinsku bocu, što su koristili takmičari iz udaljenih sela, jer im je bilo jeftinije tako, nego da obezbeđuju drva. Pošto su ukusi različiti, mnoge ekipe su tvrdile da je njihov gulaš bio najbolji i stvarno, kada probamo svi su u pravu, ali se, ipak, morao znati pobednik kome su na kraju ovog takmičenja čestitali ostali učesnici.

Tagovano

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni