22. Oct, 2018.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Posle tri meseca emitovanja i još toliko vremena prethodne aktivne pripeme uspešno je završen pokrajinski projekat pod nazivom „3E vesti“ koji spada u istraživačko novinarstvo o primeni savremenih tehničkih dostignuća u oblasti ekologije, ekonomije i energije.

U kontinuitetu sedmično je pripremano po dve emisije, što podrazumeva da je projekat posle svih priprema  realizovan u periodu septembar – novembar 2017. godine. Ukupno trajanje svih urađenih  26 emisija iznosi 164 min. 8 s, što u proseku iznosi 6,5 minuta po jednoj emisiji. Emisije su plasirane na Internetu do kraja novembra 2017. godine sa ukupno 130 tema. Sve teme su različite, sa proverenim izvorima podataka, a završetak svake emisije imao je „Korisne savete“ ( jednu aktuelnu temu ) iz različitih oblasti. Emisije su emitovane premijerno na sledećim elektronskim medijima: TV “Banat” d.o.o. Vršac, TV Subotica, TV Novi Bečej, TV Vrbas, portali: “eVršac”,  „cefix.rs“ i YouTube kanal „VILA“ Produkcija. Neke TV kuće imale su i reprizno emitovanje ponuđenih emisija preko servera. Planirano je emitovanje i na Srpskoj naučnoj TV Beograd.

Posle pisanja i obrade teksta svake emisije on se pažljivo pregledao od strane druga dva člana projektnog tima, pri čemu su date eventualne sugestije i primedbe koje su u svim opravdanim slučajevima uvažene. Odabrani materijal se montirao prema sadržajima koji su dati u govorno snimljenom tekstu. Snimljeni i montirani materijal se odmah dostavljao navedenim elektronskim medijima sa kojima je ugovoreno premijerno emitovanje u određenim terminima, kao i mogućnost repriznog emitovanja u terminima koje su oni određivali.

Primarna ciljna grupa u realizaciji projekta bio je srednji uzrast koji je još uvek radno sposoban za kreativnost i promenu uslova života. Nove ideje, iskustva i nova rešenja bili su lajt-motiv za promenu stanja na poslu i u porodici. Ponekad jednostavna praktična rešenja čine prava čuda, posebno kod primene novih tehnologija, kao i neka pristupačna rešenja kod alternativnih izvora energije. Cilj je pokretanje inicijative, kreativnosti i razvijanje stvaralačkih sposobnosti.

Zaključimo da su emisije naprednog istraživačkog tipa, rađene po nivoima sa nekoliko filtera provere verodostojnosti izvora podataka. Kod njihove realizacije obuhvaćene su sledeće oblasti istraživanja kod nas i u svetu: ekologija, zaštita životne sredine, zelena ekonomija, energija, otpad, staklena bašta i korisni saveti. Nosilac projekta bila je AVP “Vila” Vršac.

Tagovano

Vikendice, koje se nalaze u blizini asfaltnog puta ka Mesiću, nikle su kao pečurke sa zanimljivim stilovima i ukusima gradnje koja zavisi od materijalnih mogućnosti, mašte, znanja i iskustva ljudi kojima vikendica služi za aktivan odmor. Prilikom posete tom vikend naselju primećujemo da je električna struja dovedena samo do dela trase, kao da je to neko namerno hteo, pošto vikendaši jednostavno nemaju dovoljno sredstava da podnesu troškove za niskonaponsku mrežu. Jedan od njih, Milorad Vučetić, kako reče, čekao je pune 33 godine, dočekao i penziju, a od obećanja za struju nije bilo ništa. Pored vlastitog ulaganja, očekivali su neku pomoć od strane lokalne zajednice koja je u njihovom slučaju izostala. Ovaj vredni penzioner je, posle svega odlučio da, na inicijativu mlađeg sina, preko odabranog izvođača radova uradi vlastiti solarni sistem na krovu njegove vikendice.

Odlučio se za postavljanje šest panela pomoću kojih Sunčevu energiju pretvara u električnu struju. Paneli, pojedinačne snage preko 100 W, postavljeni su na krov vikendice i odgovarajućim kablovima povezani na sistem od četiri akumulatora kapaciteta po 100 Ah koji se pune dok ima svetlosti. Pored akumulatora, koji su zbog niskih temperatura tokom zime smešteni u podrumsku prostoriju, ovaj vredni penzioner nabavio je regulator napona i inverter (1.500 W ) kojim se jednosmerna struja iz akumulatorskih baterija pretvara u naizmenični napon standardnih 230 V, 50 Hz. Ukupna investicija, pre tri godine, iznosila je oko 2.200 eura, što je priličan izdatak za penzionerski džep, ali tu je bila pomoć užih članova porodice. Pored svetla u svim prostorijama vikendice, sistemom se napaja i spoljašnje osvetljenje, daje odgovarajući napon za TV, frižider, radio prijemnik i za vodenu pumpu na fontani ispred vikendice. Da se domaćin razume u ovaj sistem električne struje primećujemo i po štedljivim sijalicama na svim mestima, te po urednom održavanju instalacije koja se, prema njegovim rečima, do sada nije kvarila. Takođe nam pokazuje urednu dokumentaciju ovog projekta.

milorad vucetic

Na kraju nam, od milja zvani Miša, priznaje da se nije pokajao što je uložio tolika sredstva u ovaj sistem za dobijanje električne struje, te da bi bilo dobro da se država više zainteresuje u smislu podrške za ovakve projekte. Ljudi, njegove komšije, takođe su zainteresovani, slušaju i gledaju kako to izgleda u naprednim zemljama gde nije izostala odgovarajuća pomoć. Planira da postavi još panela koji će se podešavati prema položaju Sunca, te da poveća kapacitet akumulatora kako bi mogao proširiti primenu i na neke druge potrošače. Ozbiljno razmišlja o sistemu grejanja vode pomoću Sunca, što je delimično rešio za letnji period, postavljanjem jednog crno ofarbanog bureta. Priznaje da u ovom sređenom kutku nalazi svoj mir, aktivno odmara daleko od gradske buke i zagađenja životne sredine.

 

Prema propisima Evropske unije proizvodnja klasičnih sijalica u zemljama članicama prestala je septembra 2012. godine. Realno je da će se takve ( inkandescentne ) sijalice zadržati, ili kako odnedavno najavljuju, produžiti još neko vreme, ali će ih, zbog prestanka proizvodnje, ali ne i istraživačke želje za usavršavanjem, na tržištu biti sve manje. Njihova alternativa su štedljive sijalice, gde spadaju kompaktno fluoroscentne ( KFS ili CFS ), kojima je osnovna mana postojanje žive, ali i LED sijalice koje su verovatno trajnije rešenje u skorijoj budućnost njihove masovne i sve jeftinije primene. Razlozi za ovakve zakonske i proizvodno tehničke mere su praktične prirode zbog kvaliteta svetla i daleko većeg koeficijenta korisnog dejstva kod pretvaranja električne energije u svetlosnu.

Imajući u vidu uočene nedostatke i neke loše osobine klasičnih i fluorescentnih sijalica, izgledno je da će svetleće diode (  LED ) postati izvor svetlosti budućnosti. Brojne su prednosti što je LED rasvetu učinilo tako privlačnom. Na prvom mestu je visoka efikasnost pretvaranja električne energije u svetlosnu, male dimenzije svetiljki, lako podešavanje boje i osvetljenja, duži radni vek ( 25.000 radnih časova ) i to bez naglog pregorevanja izvora svetla, odsustvo infracrvenog i ultraljubičastog spektra zračenja, otpornost na udarce i vibracije, trenutno postizanje pune snage kao i prisutne otpornosti na često uključivanje i isključivanje.

Pored izrazitih prednosti LED rasvete, tu su i neki nedostaci: pre svega još uvek visoka cena i neophodnost ugradnje ispravljača stabilisanog napona, potreba hlađenja, spektralna karakteristika svetla koje proizvode beli LED-ovi, kao i usmerenost svetlosnog zračenja, jer LED sijalica ne sija jednako na sve strane, već usmereno.

Osim podele po boji, potrebno je upoznati se sa osobinama raznih oblika i modela LED sijalica. Grubo ih možemo podeliti na LED-ove u plastičnom kućištu, na minijaturne SMD i na LED-ove velike snage, kao što su reflektori, koji imaju metalnu površinu za termički kontakt sa hladnjakom. Ovi poslednji najzanimljiviji su za rasvetu velikog prostora. LED svetlo je klasifikovano po standardima različite snage: 1 W, 3 W, 10 W i 20 W, a postoje i snažniji, mada deklarisanu snagu i standarde treba shvatiti uslovno. Za svaku od njih navedena je maksimalna jačina struje koju mogu da podnesu. Recimo, za LED snage 1 W, bez obzira na boju svetla, maksimalna jačina struje je 350 mA, a za 3 W ona iznosi 700 mA.

 

LED rasveta ima višestruke kvalitete što se tiče zdravlja ljudi i životinja i zaštite okoline, jer se takva rasveta izrađuje po RoHS (Restriction of Hazardous Substance Directive) sistemu. LED rasveta u sebi ne sadrži olovo, živu, kadmijum, šestovalentni hrom, polibromirani bifrmil, odnosno supstance koje su štetne po naše zdravlje, a takođe i po okolinu.

Na kraju zaključimo, zamena klasičnih sijalica, koje se više ne proizvode, može se isplatiti veoma brzo u svakom domaćinstvu, ali i u poslovnom prostoru. Mesečna ušteda za prosečno domaćinstvo je od 500 do 800 dinara, a kada se tome doda duži vek trajanja LED svetla,  ulaganje u njegovu nabavku realno se može isplatiti za godinu dana.

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni