Nakon izvesnog vremenskog kašnjenja, koje je nastalo zbog objektivnih razloga, počela je realizacija pokrajinskog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“. Nosilac projekta je organizacija za ruralni razvoj „SELO PLUS“ koja će do kraja kalenarske godine održati prigodna predavanja sa projekcijom različitih nastavnih filmova na istu temu za učenike viših razreda nekoliko osnovnih škola grada Vršca i susednih opština.

Prvo predavanje, sa dva tematska sadržaja: „Štednja od malih nogu do duboke starosti“ i „Obnovljivi izvori energije“, održano je u Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ u Pavlišu ( 15.12.2023. ) uz prisustvo nešto većeg broja učenika, sa nastavnim filmom o uštedi energije i sa prezentacijom o obnovljivim izvorima energije.

Osnovni cilj projekta je unapređenje saznanja učenika osnovnih škola seoskih sredina o energetskoj efikasnosti. Deca u seoskim sredinama ređe se susreću sa pojmovima i aktivnostima iz oblasti energetske efikasnosti. Specifičan cilj projekta je unapređenje znanja o štednji energije tokom čitavog života i kako provoditi efikasne mere uštede energije na selu. Ciljna grupa u realizaciji projekta, pored učenika osnovnih škola, su i stariji sugrađani, odnosno njihovi roditelji, koji su zainteresovani za provođenje praktičnih mera i aktivnosti na uštedi energije.

Projekat „Mala škola uštede energije“ biće realizovan do početka zimskog raspusta kroz nekoliko prigodnih  predavanja u seoskim osnovnim školama na teritoriji partnerstva „SELO PLUS“, koja se prostire i na susedne opštine, kao što su Bela Crkva i Plandište.

Veoma često nam je u amaterskoj, ili profesionalnoj praksi potreban promenljivi napon, posebno kod napajanja uređaja koji nemaju vlastito napajanje, a još više kod izvođenja  eksperimenata uz korišćenje mernih instrumenata analognog, ili digitalnog tipa. Često se opravdano zapitamo, da li da promenljivi napon obezbedimo regulatorom jednosmernog ( DC ), ili naizmeničnog ( AC ) napona. U slobodnoj prodaji ima različitih vrsta fabričkih regulatora čiju cenu uglavnom diktira njihova konstrukcija i kvalitet izlazne struje, jer neki osetljivi uređaji neće dobro raditi, ili će se ubrzo pokvariti, zbog nepredviđenih skokova napona, ili promenljive struje.

Ukoliko nađemo odgovarajući regulator fabričke proizvodnje, on je u svakom slučaju bolje rešenje od samostalne konstrukcije regulatora napona. Naizmenični ( AC ) napon obično možemo izvući iz sekundara transformatora koji ima više izvoda, pri čemu nema promene frekvencije, a struja zavisi od snage transformatora, odnosno preseka njegovog jezgra. Primera radi, ako je presek jezgra ( S=a*b ) vrednosti 10 cm2, snaga transformatora se izračuna kvadriranjem tog broja, što iznosi 100 W, gde praktično postoje izvesna odstupanja, a to zavisi od koeficijenta korisnog dejstva transformatora. O tome posebno vodimo računa ako motamo kaleme transformatora sa posebno odabranim izvodima debljih provodnika njegovog sekundara. Biranje potrebnog naizmeničnog napona najbolje je vršiti grebenastim prekidačem sa više radnih položaja čije ćemo vrednosti najpre izmeriti, a potom vidno obeležiti na komandnoj tabli uređaja.

Drugi način biranja promenljivog naizmeničnog napona je upotreba autotransformatora, gde moramo biti pažljivi od mogućeg strujnog udara zbog proboja naizmenične komponente, jer ovaj transformator ima samo jedan namotaj. Treća mogućnost je da namerno izbegnemo transformator, tako što ćemo upotrebiti trijak, diak, potenciometar, nekoliko blok kondenzatora radnog napona 250 V i 400 V i nekoliko otpornika, što je prikazano na dve u praksi proverene šeme koje se nalaze u prilogu ovog članka. Ovakav regulator je dobar za klasično svetlo, grejna tela, kolektorske elektromotore, dok se za LED svetlo i asinhrone elektromotore koriste posebni regulatori, tzv. „DIMERI“, koji se mogu naći u slobodnoj prodaji sa dosta kvalitetnim rešenjima fine regulacije napona.

Regulatori jednosmernog ( DC ) napona teže se nalaze u slobodnoj prodaji, izuzev nekih specijaliziranih radnji, tako da se mnogi odlučuju za njihovu konstrukciju koja nije previše složena jer je, pored stabilnog izvora jednosmernog napona, potreban tranzistor veće snage sa hladnjakom, odgovarajući potenciometar, nekoliko otpornika uglavnom veće snage, kao i najmanje dva elektrolita većeg kapaciteta za „peglanje“ napona.

Regulatori DC napona mogu se efikasno upotrebiti za svetlo, kolektorske bušilice, druge elektromotore na kojima menjamo brzinu obrtaja, te za različite eksperimente, dok se na nekim uređajima sa fiksnim naponom nikako ne koristi regulator jednog ili drugog tipa, već se odabere napon u dozvoljenim granicama bez mogućnosti njegove ručne, ili automatske promene. Kod regulatora AC napona treba imati u vidu koju frekvenciju električne struje imamo na izlazu, pošto neki uređaji rade samo  na struji frekvencije od 50 Hz ( Evropa i veći deo sveta ), ili na 60 Hz ( SAD ).

Nedavno je počela grejna sezona, a početkom novembra najavljeno je poskupljenje plina i električne struje koje će zasigurno najviše pogoditi sve one koji jedva „sastavljaju kraj s krajem“. U tu kategoriju spada dobar deo penzionera, ali i većina koji žive na „minimalcu“. Kako se najbolje snaći u zatečenoj situaciji stvar je izbora najracionalnijeg načina grejanja i obezbeđenje sigurnog plaćanja energenata za nekoliko predstojećih meseci. Nisam siguran koliko je isplativo odloženo plaćanje koje neki praktikuju.

Neka istraživanja potvrđuju da je još uvek najjeftinije grejanje na struju, mada se tu mora naći izbor grejnih tela koja imaju visok koeficijent korisnog dejstva, što se na kraju isplati ukoliko smo uložili određena sredstva za njihovu kupovinu. U razgovoru sa pojedinim pametnim domaćinima na selu, koji svoje domaćinstvo uglavnom greju na drva, saznao sam da oni ogrev nabave kada je najjeftiniji, odnosno u letnjim mesecima, ili na kraju grejne sezone. Preostalo vreme koriste za njegovu pripremu, rezanje i cepanje, a onda skladištenje u prostor koji ne kisne i koji se nalazi na promaji. Pravi domaćin obezbeđuje ogrev pre početka grejne sezone.

Grejanje u gradu diktirano je sa više faktora, neki se opredeljuju za plin koristeći peći, ili centralno grejanje koje je nešto skuplje, a sve zavisi od zapremine grejne površine. Grejanje na drvo u gradu je izbor ukoliko nemamo plin u kući, ili stanu, niti uvedeno centralno grejanje.

Dobar deo gradskih domaćinstava ima kao jedini izbor cenralno grejanje na gradsku toplanu. Cene su za sada podnošljive, ali ako dođe do najavljenog drastičnog povećanja, biće to veliki udarac na džep svih onih sa niskim kućnim budžetom. Zavrtanje ventila na radijatorima isplati se kod etažnog grejanja, kada možemo zagrevanje držati na minimumu kada nismo u stanu. Napravićemo veliku uštedu ako odaberemo optimalne temperature za prostor u kome boravimo, kupamo se, ili spavamo, jer temperatura niža samo za jedan stepen donosi veliku uštedu energije.

Ostale mere štednje su: dobra izolacija kuće, ili stana, izbor stolarije koji ne dozvoljava gubitak toplote, kvalitetna izolacija tavanskog prostora i što racionalnija upotreba odabranog energenta. Štednja treba da bude normalan oblik ponašanja, bez obzira kolika su nam primanja i na koji komfor smo navikli. Treba imati u vidu da su energenti sve skuplji, a ujedno razmišljati o alternativnim izvorima energija, kao što su energija vetra i Sunca, korištenje bio mase i svih drugih materijala koji imaju veliku kaloričnu vrednost.