19. Apr, 2021.

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se godišnje, 05. marta, u čast prvog sastanka svetskih eksperata koji su temeljito razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim praktičnim rešenjima. Sastanak je održan tog dana 1998. godine u Velsu, u severnom delu Austrije. Na ovaj dan svako od nas treba da razmisli koliko racionalno troši energiju u svom domaćinstvu, na radnom i svakom drugom mestu, da ne narušava kvalitet života.

Energetska efikasnost je aktuelan pojam koji se prvenstveno odnosi na upotrebu tehnologija za čiji rad je potrebno manje energije. Kao dobar primer mogu da posluže štedljive i LED sijalice koje troše manje energije i koje daju istu količinu i bolji kvalitet svetlosti. Ove sijalice budućnosti najveći deo električne energije transformišu u svetlost, a sasvim mali deo u toplotu.

Brojne su druge mogućnosti u primeni energetske efikasnosti, kao što su: izbor najefikasnijeg načina grejanja u zimskom periodu, upotreba racionalnih klima uređaja za grejanje i hlađenje, zagrevanje vode bez velikih gubitaka, upotreba grejnih tela sa minimalnim gubicima energije i upotreba mašina čiji se koeficijent korisnog dejstva približava jedinici. Nove tehnologije povećavaju taj koeficijent, što doprinosi racionalnom trošenju energije.

Energetska efikasnost zavisi i od načina gradnje stambenih i poslovnih objekata o čemu se mora voditi računa pri korišćenju građevinskih materijala koji ispoljavaju maksimalnu temperaturnu zaštitu bez negativnog uticaja na zdravlje čoveka. Primera radi, nekada se azbest koristio kao izolacioni materijal, ali se kasnije pokazalo da ispoljava opasne kancerogene osobine, tako da se postepeno povlači iz upotrebe. Još ga susrećemo u nekim starim stambenim objektima. Zapamtimo, azbest nije štetan po zdravlje sve dok ga ne diramo. Opasan je ako se reže, buši ili na bilo koji način oštećuje. Umesto azbesta danas se koriste izolacioni materijali koji ne narušavaju zdravlje čoveka i koji su daleko efikasniji za temperaturnu izolaciju.

Velike uštede energije mogu se ostvariti na grejanju, što zavisi od brojnih faktora kod izbora i dostupnosti energenata, ali i grejnih tela. Kod nekih tehničkih rešenja velika su početna ulaganja, kao što su toplotne pumpe, ali se uglavnom isplate posle nekoliko godina. Novom tehnologijom, koja funkcioniše na principu "obrnutog frižidera", zapravo, onako kako frižider "izvlači" toplotu iz svoje unutrašnjosti ( hladi je ) i prenosi je u Vašu kuhinju, greje je, tako toplotna pumpa izvlači toplotu iz spoljnjeg vazduha, podzemne vode ili zemlje i koristi je da zagreje radijatore ili podno grejanje.

Sve više se pribegava  alternativnim i obnovljivim izvorima energije, kao što su energija vetra i Sunca. Solarni paneli su  dostupni svakom prosečnom domaćinstvu, a vetrogeneratori postali su deo naše svakodnevnice. Cene solarnih panela i prateće opreme ( kontroler, konvertor napona i baterije )  su pristupačne, ali se kao mogući problem javlja zakonska regulativa za korišćenje ovog izvora energije koji se ne plaća. Njeno potpuno usaglašavanje ostaje kao obaveza u pristupnim pregovorima ka EU.

Kod većine domaćinstava može se dosta uštedeti zamenom klasičnih sijalica LED svetlom koje je drastično pojeftinilo, a postoje njegove različite varijante snage, pakovanja i namene, kako za stambene, tako i za poslovne objekte. Pored energetske efikasnosti LED sijalice i paneli dugo traju, jednostavno se održavaju i ne sadrže materije koje su opasne po zdravlje.  

Zaključimo da energetska efikasnost ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već korišćenje svih dostupnih izvora energije koji su pristupačni, jeftini i obnovljivi. Za neke od njih velika su početna ulaganja, ali treba imati na umu za koje vreme će se isplatiti i koliko će trajati kao optimalno rešenje. Čista računica na kraju meseca biće najbolji pokazatelj koliko smo energetski efikasni i koliko smo zaista voljni da poboljšamo kvalitet našeg života.

Među brojnim značajnim datumima koji se u velikom broju zemalja obeležavaju jednom godišnje  je 14. februar, kao svetski dan očuvanja energije. Ovaj datum uvek podseti kakav je pojedinačni i kolektivni odnos prema proizvodnji ( transformaciji ) i racionalnom korišćenju energije.

Kroz školovanje smo uglavnom naučili da je energija sposobnost tela da izvrši rad, te da postoje različiti oblici energije i da se energija ne može uništiti, niti iz ničega stvoriti, već se pretvara iz jednog oblika u drugi bez ikakvih gubitaka ( Džulov zakon ). Kroz nastavu fizike u osnovnoj i srednjoj školi izučava se mehanička energija ( potencijalna, kinetička i toplotna ), opšti zakon o očuvanju energije, a na višem stepenu obrazovanja detaljnije i nuklearna energija u okviru nastavnog predmeta atomska fizika.

Polazeći od relevantne pretpostavke da je energija pokretač svih promena u društvu, pozabavićemo se pitanjem njene proizvodnje, ali i potrošnje. Postoje različiti izvori energije koje je čovek na sebi svojstven način koristio od njegovog postanka i tokom evolucije. Danas je aktuelno da govorimo o obnovljivim i alternativnim izvorima energije, te o energiji čija proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Zalihe nafte i uglja sve su siromašnije, tako da su realne prognoze da će ovi izvori energije jednog dana presušiti i da se na vreme moramo okrenuti nekim drugim izvorima, kao što su energija vode, vetra, Sunca, biomase i drugih obnovljivih izvora. U svetu se sve više koriste automobili na električni pogon, a vetrogeneratori i solarni paneli postali su naša realnost. Pored obaveza u pristupnim pregovorima ka EU, korišćenje obnovljivih izvora energije je imperativ u promeni načina ponašanja i odustajanja od daljne gradnje termoelektrana koje rade na ugalj, zagađujući radnu i životnu sredinu. Istina je da plaćamo najjeftiniju električnu struju u Evropi, koja je nedavno poskupela ( 01.02.2021. ), ali će biti neodgovorno ako se to poskupljenje prvenstveno usmeri na povećanje ionako velikih zarada u EPS-u ( prosek oko 100.000 dinara ), a ne na traganju za racionalnim rešenjima u proizvodnji i distribuciji električne energije.

Drugo, takođe važno pitanje je kako koristimo raspoloživu energiju. Pre svega, da li se ponašamo odgovorno, ili rasipnički, bez razmišljanja o najjeftinijem načinu grejanja koje je najveća stavka troškova u zimskom periodu, zameni klasičnih sijalica LED i štedljivim sijalicama, korišćenju dnevnog svetla svugde gde je moguće, isključivanju većine električnih uređaja dok ih ne koristimo i o načinu gradnje objekata koji obezbeđuje što manji gubitak energije. Štedljivo korišćenje energije ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već niz konkretnih mera i aktivnosti koje će dovesti do promene načina ponašanja i odgovornijeg odnosa svih članova domaćinstva. Takve pozitivne navike stiču se od malih nogu, a ponašanje starijih treba da služi kao primer, ne samo u porodici, već i na radnom mestu, na ulici i na svim drugim mestima gde se koristi neki od oblika energije.

Na kraju recimo da je koeficijent korisnog dejstva parametar o kome itekako moramo voditi računa kod preispitivanja racionalnog korišćenja energije. On je savršen ukoliko se približava broju jedan, ili ukoliko je odnos Ek : Eu blizu 100 procenata. Ako pojednostavimo taj odnos, korišćenje energije racionalno je ukoliko je veći koeficijent korisnog dejstva, koji se izražava u procentima. Prostije rečeno, ako je koristan rad približno jednak uloženom radu, koeficijent korisnog dejstva je blizu jedinice. Pošto se rad i energija mere istom jedinicom ( J - džul ), matematički gledano dolazimo do toga da je koeficijent korisnog dejstva neimenovan broj, te da „Perpetuum mobile“ niko još nije uspeo da napravi, mada je kroz istoriju bilo raznih poduhvata, čak i lažnih prezentacija u pravljenju idealne mašine koja bi proizvodila više energije nego što se u nju ulaže. Nauka je odavno proglasila taj zadatak nerešivim, jer se protivi prvom zakonu termodinamike: “Količina toplote predata nekom sistemu troši se na povećanje njegove unutrašnje energije, a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljašnjih sila.”

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u svetu svakog 5. juna kroz sadržajne aktivnosti i različite kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Taj datum odredila je Generalna skupština UN-a, a neposredan povod je što se 5. juna 1972. godine u Stokholmu (glavni grad Švedske) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji su se okupili predstavnici 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite nazvan je UNEP. Zanimljivo je da je predlog za taj datum dala delegacija Jugoslavije, što je kao centralni događaj prihvaćeno na Generalnoj skupštini UN-a.

Obeležavanje Dana zaštite životne sredine odvija se u uslovima svetske pandemije korona virusa koja polako jenjava, ali posle koje ništa u svetu neće biti isto. Neki tvrde da se korona virus javio znatno ranije, a kod nas je vanredno stanje zavedeno 16. marta, a ukinuto je 6. maja 2020. godine. Posledice po zdravlje i ekonomiju još nisu potpuno poznate, a svaka zemlja priča je za sebe u preduzetim merama i aktivnostima. Nije izostala svetska solidarnost kroz razne vidove materijalne i nematerijalne pomoći koja je stizala, kako sa dalekog Istoka, tako i sa Zapada, što su ljuti politički protivnici vešto koristili kao promociju na svetskoj sceni, ali i na domaćem terenu pred zakazane parlamentarne i lokalne izbore (21.06.2020.).

Razmišljajući o ovom značajnom datumu, jedan detalj iz Vršca, pored zgrade u kojoj stanujem, rastužio me i donekle zabrinuo, jer sam primetio da je iz nekoliko žardinjera u Sterijinoj ulici namerno počupano i razbacano tek zasađeno cveće koje pažljivo zalivaju i o njemu predano brinu radnici JKP “Drugi oktobar” Vršac. Imao sam osećaj da razbacano cveće oko žardinjera prosto “plače” zbog bahatog ponašanja neodgovornih sugrađana. Zar smo dotle došli i nisko pali da uništavamo sve što je lepo i što krasi našu radnu i životnu sredinu? Ako su to uradila deca, onda ih roditelji nisu dobro vaspitali, a ako su stariji, ili ljubomorni prolaznici, onda je to za javnu osudu i otvoreno pitanje, kuda nas vodi takvo necivilizacijsko ponašanje!

Uređenje i zaštita životne sredine nije samo brižno izgrađen i postojan odnos pojedinca, već porodice, škole i drugih kolektiva u kojima se stiču osnovne radne i kulturne navike. Izgrađivanje kolektivne brige i stabilne svesti je proces koji traje i ne stvara se stihijski preko noći, niti represivnim merama nadležnih organa. Ako kod dece na vreme stvorimo naviku da žive, igraju se i rade u sređenom prostoru i da čuvaju sve što je lepo, onda smo kao roditelji, ili staratelji postigli željeni cilj, što se kasnije lančano prenosi kroz pravilan odnos prema našem okruženju.

Korona virus, sa svim iznenađenjima, nedaćama i kobnim posledicama po zdravlje i živote ljudi, upozorio nas je na nepravilan odnos prema prirodi koja se sada prosto pobunila, jer je svakim danom sve više zagađujemo. Dovoljno je pogledati prilazne puteve ka gradovima i selima, neuređene deponije smeća, zagađene reke i jezera. Za promenu stanja nije dovoljna samo kolektivna briga svakodnevnim angažovanjem komunalnih preduzeća, već i briga svakog pojedinca. Neophodno je da svi vodimo računa o pravilnom odlaganju otpada, da ne bacamo najlon kese, staklo i plastiku na mestima koja nisu predviđena. Poseban problem je elektronski otpad koji zbog prisustva opasnih materija nosi brojna iznenađenja i sadrži jedinjenja i hemikalije koje podmuklo zagađuju životnu sredinu. Takav otpad treba da se odlaže na posebno propisan način. U zemlji postoje registrovane organizacije koje ga otkupljuju uz određenu naknadu i brigu o njegovom pravilnom transportu.

Ovaj značajan datum, svetski dan zaštite životne sredine, ne treba koristiti samo za apel, kritiku, javnu promociju i delenje lekcija nesavesnim građanima, već kao izvanrednu priliku da ličnim primerom i delima menjamo način života, da sredimo radni i životni kutak, da počistimo stan, kuću, dvorište, podrume, tavane, šupe, garaže, radionice, školsko dvorište, kancelarije, i da na taj način život učinimo lepšim i zanimljivim. To je isto kao pranje ruku, na koje smo prilično navikli, ali bi bilo dobro da to ne bude samo prolazna navika, već aktivnost koja ima svoj krajnje zacrtani cilj i rezultat! Cilj je da promenom načina ponašanja budemo jednako odgovorni za sve što radimo na očuvanju životne sredine, a rezultat su sređeni parkovi ( pogledati priložene slike iz grada ), dvorišta kuća, terase stambenih objekata, umivene ulice i potreba da cveće slobodno raste i cveta pored zgrada u kojima živimo, bez “straha” da će ga neko bez imalo stida drsko počupati!

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata koji je održan na ovaj dan 1998. godine u Austriji, na kome se razgovaralo o energetskoj krizi u svetu i njenim mogućim rešenjima. Na ovaj dan svako od nas treba da razmisli koliko racionalno troši energiju u svom domaćinstvu, na radnom i svakom drugom mestu, da ne narušava kvalitet života.

Energetska efikasnost u najširem smislu reči podrazumeva smanjenje gubitaka energije i njeno efikasno korišćenje u svim oblastima rada, života i praktičnog delovanja. Prema zvaničnim podacima Srbija troši dvostruko više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od nekih zemalja Evrope. Pristupni pregovori Evropskoj uniji, u kojima se zatvaranjem određenih poglavlja utvrđuju rokovi za ispunjavanje obaveza, podrazumevaju promenu svesti i kod  korišćenja energije (Poglavlje 15 – Energetika). Posebnu obavezu, pre ulaska u EU, odnosno posle zatvaranja svih 35 poglavlja, predstavlja korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su energija vode, vetra i Sunca. U promovisanju obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti pravo EU propisuje proizvodnju i poboljšanje energetske efikasnosti kao oblasti koje će se prožimati. Prevasahodno se ističe energetska efikasnost kao oblast koja će obeležiti sve energetske politike. Postavljaju se zahtevi ekološkog dizajna i energetskih oznaka.

“Cefix” Vršac, kao nestranačko udruženje građana opštine Vršac, svojom programskom aktivnošću čini posebne napore na uštedi energije, pre svega edukacijom najmlađih, osnovaca i srednjoškolaca, ali i uticajem na promeni svesti građana kroz učešće u projektima u ovoj oblasti. Prošle godine “Cefix” je posredno učestovao u jednom pokrajinskog i jednom republičkom projektu, koji su uspešno završeni, a ove godine je, u saradnji sa AVP “Vila” Vršac, aplicirao  na dva projekta sličnog tipa pod prepoznatljivim nazivima “3E vesti” (Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama) i “Mala škola uštede energije u domaćinstvu” – treći ciklus ( Ministarstvo kulture i informisanja Republike  Srbije). Pokrajinski projekat “3E vesti”, posle prošlogodišnjih 26 emisija ima u planu realizaciju još 52 emisije u trajanju do pet minuta, a republički projekat 16 obrazovnih emisija u trajanju do deset minuta. Cilj ovih projekata je da se primarnoj ciljnoj grupi ukaže na različite mogućnosti uštede energije. Mere i aktivnosti koje se predlažu u prijavi projekata polaze od potencijalno zatečenog stanja, a odnose se na gradnju objekata, tehničke mere temperaturne izolacije, klimatizacije prostora, uređenja električne, plinske i vodovodne instalacije, te na upotrebu i pravilno korišćenje različitih uređaja u kući, stanu i na radnom mestu. S tim u vezi biće prezentovana različita iskustva kod nas i u svetu sa ciljem da se nenametljivo utiče na racionalno trošenje energije.

Međunarodni “Dani energetike i investicija”, koji su od 2 – 3. marta održani  u Novom Sadu, podstiču na neka optimistička razmišljanja povodom ovogodišnjeg obeležavanja  5. marta -  Svetskog dana energetske efikasnosti. Da podsetimo, to je u čast prvog sastanka svetskih eksperata, koji je održan na ovaj dan 1998. godine u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Opravdano se pitamo čemu vodi globalno zagrevanje naše planete i kako sprečiti pojačanu emisiju štetnih gasova koja direktno utiče na debljinu ozonskog omotača. Izraz “energetska efikasnost” suštinski predstavlja korišćenje energije na neke druge načine koji ne izazivaju klimatske promene. To je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i njenog transporta koji je manje agresivan prema životnoj sredini. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra, energija vode, geotermalna energija, energija Sunca i bio energija (bio gas, bio gorivo i bio masa).

 

Imajući u vidu da će se potrošnja enegrije tokom naredne dve decenije povećati za 40 %  ( procena IEA – Međunarodna agencija za energetiku ), svaki ozbiljniji pristup ovoj problematici traži odgovarajuću strategiju razvoja, o čemu je bilo reči na pomenutom skupu eksperata u Novom Sadu. Ohrabrujuće je što se konkretno govorilo i o investicijama, jer bez naprednog ulaganja, svi projekti su bez velikog značaja. Primetno je da su i građani sve više zainteresovani za solarne kolektore i vetrogeneratore, tako da zakonska regulativa mora imati prateće poteze i bržu reakciju, što se traži i u pristupnim pregovorima ka EU.

Neposredan doprinos udruženja “Cefiks” iz Vršca na merama uštede energije je odgovarajuća podrška na ovogodišnjem republičkom Konkursu za proizvodnju medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja. Od strane AVP “Vila” Vršac biće ponuđeno sedam novih emisija drugog serijala pod nazivom “Mala škola uštede energije” sa širim spektrom ciljnih grupa. Emisije će prosečno trajati 20 minuta. Već je dogovoreno da se emisije plasiraju na 11 TV  kuća i na dva Internet portala, što obezbeđuje duži period održivosti projekta. Prvi serijal projekta, pod istim nazivom, je imao pet emisija koje su povezane u celinu, predstavljajući nova iskustva, rešenja i pozitivne primere racionalnog trošenja energije. Pored domaćih regionalnih i lokalnih TV centara, projekat je medijski propraćen i u regionu preko Srpske naučne televizije Beograd putem distributera kablovske mreže.

Proteklog vikenda ( 14.02.2016. ) obeležen je svetski dan očuvanja energije. Možda, ovaj dan nije sa najsrećnijim tajmingom, obzirom da se poklopio sa znatno komercijalnijim Danom zaljubljenih. Neki to znaju, a neki ne znaju, što je donekle normalno u ovako nametnutom tempu života koji je sve zahtevniji i teži, što se odnosi i na stare i na mlade. Zbog tih, nama poznatih i nepoznatih razloga, često se zapitamo šta mi, kao jedinka, porodica, ili kolektivitet, možemo konkretno doprineti na tom planu. Ponekad male stvari čine velika čuda!

Dobro je poznato da je prestala proizvodnja klasičnih sijalica, te da su njihove preostale zalihe takvog kvaliteta da se prosto ne isplati njihova kupovina. To se posebno odnosi na zgrade sa dosta stanara u kojima kratko paljenje i gašenje svetla dovodi do brzog pregorevanja sijalica. To je još izraženije ukoliko je napon u mreži drastično iznad 230 V, koji se uzima kao evropski standard. Sijalice se prave prema određenim standardima električne struje koje ne možemo menjati. Elektrodistribucija je u obavezi da podržava standard po pitanju napona i frekvencije, ali ponekad svako pravilo ima izuzetaka. Krajnje je vreme da klasične sijalice zamenimo štedljivim! Uštede nakon zamene sijalica će biti očigledne.

Uskoro stižu lepši, prolećni dani i vreme je da ozbiljno razmislimo o načinu grejanja kuće, ili stana, sa jedinim ciljem kako smanjiti troškove koji su najveći u zimskom periodu. Kao prvo, moramo ozbiljno razmisliti o izolaciji zidova, podova i tavanskog prostora, te o dotrajalosti vrata i prozora na kojima je najveći gubitak toplote. Termalna izolacija, u obilju ponude različitih materijala, ne mora biti toliko skupa da ne učinimo neki dobar korak i na tom planu. Stari ljudi kažu da je najbolja prirodna izolacija od trske što sam se i sam uverio. Pored nje, tu su razne vrste stiropora, mineralne vune, drvo i drugi materijali. Sve se to može pakovati u odgovarajući “sendvič”, koji će nam itekako smanjiti gubitke energije.

Korišćenje tople vode traži priličan utrošak energije, što se u letnjim danima može nadomestiti korišćenjem energije Sunca i drugih alternativnih izvora. Crno obojeno bure sa nekoliko cevi, koje se nakon toplih dana demontiraju, može biti rezervni izvor energije koji će nam stvoriti značajne uštede. Taj sistem se lako pravi u svakom seoskom domaćinstvu bez velikih izdataka, gde je topla voda uvek potrebna zbog pojačane higijene nakon napornih poljoprivrednih radova. U gradu možemo koristiti solarne panele, mada to traži veća ulaganja koja se na kraju isplate. Njihova cena je sve niža, o čemu se možemo raspitati putem Interneta, pošto već ima konstruktora koji obezbeđuju kompletnu uslugu.

Pored svetla i grejanja, treba razmisliti kako koristimo televizore, računare, a posebno prenosne uređaje čije punjenje vršimo gotovo svaki dan. O tome imamo različite preporuke koje prihvatamo, ili ne prihvatamo. Mnogi iz starije populacije teško se odriču navike da najbolje spavaju uz uključen televizor. Veoma je bitno da znamo kako čuvati i štedeti energiju koju koristimo, a da ne ugrozimo kvalitet života. To se posebno odnosi na mlade, koji su navikli da im računar ostaje upaljen po ceo dan, ili da uopšte ne gase tablete, ili “pametne telefone”. Ozbiljan je zdravstveni problem ( u tome se mnogi slažu ) zbog stalne upotrebe mobilnog telefona, jer se izgubila normalna komunikacija. Neki mlađi će, možda, reći da nisam u pravu, a ja se pitam da li je uopšte normalno da na jednoj prošlogodišnjoj, slučajno odabranoj, maturskoj večeri u svečanoj sali, koja je nešto veća, mladi komuniciraju samo putem “pametnih telefona”, ili se dopisuju s kraja na kraj sale. Ko zna koliko još ima takvih primera? Izgubio se normalan, prirodan, kontakt koji je potreban, ako ništa drugo, zbog mentalnog zdravlja koje je sve više narušeno. Neke navike se teško menjaju, ali, ako je u pitanju zdravlje, normalan i prirodan život, onda se i one mogu lakše preboleti!

Tim projekta "Zelena svetlost za bezbednost i održivost puteva" (Green lights for Safety and Sustainability of Roads - GLOSS), povodom 5. marta Svetskog dana energetske efikasnosti u Školskom centru "Nikola Tesla" održao je čas o energetskoj efikasnosti. Dragoslav Dobrosavljević, stručni saradnik na projektu, đacima i profesorima ŠC "Nikola Tesla" predstavio je termovizijsku kameru FLIR i Luksmetar DeltaOhm, opremu koja se koristiti za projektne aktivnosti na terenu, kao i preliminarne rezultate merenja 28 objekata i merenja intenziteta osvetljenja na javnoj rasveti u 15 ulica u gradu.

Iz tih podataka nastaće Elaborat fotometrijskog snimanja postojećih objekata i uličnog osvetljenja, koji će biti uskoro predstavljen opštinskim zvaničnicima i javnosti, prenosi portal evrsac.rs.

Projekat "Zelena svetlost za bezbednost i održivost puteva" sprovodi se u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija. Partneri u projektu su JP "Varoš" iz Vršca i Opština Deta.

Projektom je predviđeno poboljšanje prateće putne infrastrukture u Vršcu zamenom živinih sijalica sa LED koje značajno doprinose uštedi električne energije. Stare živine sijalice biće odlagane po normativima EU, uz prateću tehničku dokumentaciju i stručni nadzor.

Poseban aspekt projekta je poboljšanje bezbednosti na putevima, promovisanje energetske efikasnosti i popularizacija turističkih vrednosti sa obe strane granice.

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.
Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna). Priroda nam je podarila velika bogatstva, ali nas istovremeno obavezala da ista čuvamo i negujemo. Kako radi nas samih, tako i radi budućih pokoljenja te stoga poručujemo svima - BUDIMO ENERGETSKI EFIKASNI.

Pogledajte i film o "Uštedi energije u domaćinstvu" koji je Cefiks uradio uz pomoć opštine Vršac i koji na slikovit način pokazuje kako lako i jednostavno možete uštedeti energiju u svom domu. 

SVETSKI DAN BIODIVERZITETA

U cilju podizanja javne svesti i povećanja razumevanja značaja očuvanja biološke raznvrsnosti, Ujedinjene nacije (UNEP) su proglasile 22. maj datumom međunarodnog Dana zaštite biološke raznovrsnosti. Ove, 2013. godine, međunarodni Dan biodiverziteta obeležava se pod sloganom "Biodiverzitet i voda". Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Ona je od vitalnog značaja kako za ljude tako i za sva ostala živa bića. Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu povećanje potreba za vodom, kao i njenu sve veću potrošnju. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Svuda u svetu Svetski Dan zaštite biodiverziteta se obeležava da bi se podsetilo na ugroženost raznovrsnosti živog sveta na planeti i značaj njenog očuvanja. Konvencijom o biodiverzitetu, koja je usvojena 1992. godine u Rio de Žaneiru, ustanovljena je strategija zaustavljanja smanjivanja biodiverziteta koji podrazumeva raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji. Ovaj dokument kao glavne ciljeve postavlja očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njegovih komponenti i pravedna raspodela dobrobiti od korišćenja resursa. Svetski Dan zaštite biodiverziteta biće obeležen i u Srbiji, koja pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi. Srbija raspolaže velikom biološkom raznovrsnošću, u njoj se nalazi značajan broj međunarodno značajnih biljnih i životinjskih endemičnih vrsta i staništa od nacionalnog značaja.

Sedmi Supernatural festival 2013 održan je na Adi Huji, 21. aprila. Prema procenama organizatora, obeležavanje Svetskog dana planete posetilo je više od sedam hiljada ljudi. Besplatan ulaz imali su roditelji s decom i svi koji su donirali odeću Crvenom krstu Beograda na ulazu. Prema procenama Crvenog krsta, donirano je oko deset hiljada odevnih predmeta.

- Do sada je šest kombija prevezlo odeću, a biće potrebno još toliko da bismo sve preneli. Neki su donosili i kofere pune garderobe. Sve u svemu odziv je bio odličan i distribuiraćemo odeću onima kojima je najpotrebnija - kaže Slavica Mejsić iz Crvenog krsta.

U Zelenoj učionici posetioci su mogli da učestvuju u diskusijama o revitalizaciji Ade Huje, ekoturizmu u Srbiji i kulturi hrane. Organska hrana mogla je da se kupi na Zelenoj pijaci gde su se našli autentični srpski proizvodi poput Homoljskog meda, Futoškog kupusa, Gledićke rakije i Leskovačkog ajvara.

- Imamo integralnu tortilju od spelte sa namazom od nauta, mediteranskog bilja i sezonskom salatom. Često se ljudi začude kako je moguće da je hrana tako ukusna, a nema ni mesa, ni sira, ni majoneza - rekla je Snežana Jandrlić, koja ima svoj štand od osnivanja festivala.

Grin komjuniti činili su štandovi posvećeni promociji zelenih projekata, WWF, Biološki i Geografski fakultet, FUTURA fakultet za primenjenu ekologiju, Beogradski Festival Cveća i drugi.

Supernatural se ranije održavao u Botaničkoj bašti i na Košutnjaku. Prošle godine je premešten na Adu Huju, nekadašnju deponiju, jer, kako kažu organizatori, cilj festivala je da realizuje neki konkretan cilj.

- Ovde je ekosistem bio potpuno narušen, a cilj Supernaturala je da ga revitalizuje. Umesto nekadašnje deponije, sada ovde imamo zasađeno 150 stabala. Plan je da u narednih nekoliko godina ovde dobijemo park sa mnogo drveća - rekao je osnivač festivala Srđan Stanković.

On je dodao da je svest o problemu ekologije povećana, međutim, trebalo bi još da se napreduje.

- Najveća deponija je duboko u našim mozgovima, tako da je potrebno čišćenje naše svesti, što Supernatural radi, a konkretan cilj je revitalizacija Ade Huje - dodao je on.

U okviru muzičkog programa festivala ove godine su nastupili hor Čarolija, ZAA, didžej Havijer Rejes, Kanda Kodža i Nebojša i Blok aut.

- Muzika je ovde samo da upotpuni program koji je stvarno ozbiljan i nosi ozbiljnu poruku - kaže Oliver Nektarijević iz KKN-a

Strana 1 od 2
PokloniIOtpadSkloni