Svetski dan zaštite životne sredine ( 5. juni ) je poseban međunarodni datum koji poštuje većina zemalja sveta. Predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu ( UNEP ), koji se obeležava od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za ekspanziju aktivne svesti građana o zaštiti životne sredine. Svake godine ga obeležavaju milioni lјudi širom sveta.

Povodom ovog značajnog datuma izdvajam neka alarmantna upozorenja stručnjaka o štetnosti plastike koja se sve više upotrebljava. Život velikog broja biljnih i životinjskih vrsta ugrožen je zbog plastike. Od 19 do 23 miliona tona plastike godišnje završi u vodi. Više od 90 procenata riba i ptica ima plastiku u želucu, što remeti njihov endokrilni sistem i sistem za varenje. Plastika može delimično, ili potpuno da spreči dotok kiseonika organizmima u vodi i da blokira svetlost. Udeo industrije plastike u svetskoj potrošnji nafte je šest procenata. Proizvodnja plastike je, pored drugih uticajnih faktora, veliki uzročnik klimatske krize sa kojom se  globalno suočavamo na celoj planeti. Nevidljive mikročestice plastike čovek može da unese u telo udisanjem, dodirom, preko kože, pa čak i preko placente, ili majčinog mleka. Mikroplastika se preko poljoprivrednih aktivnosti može akumulirati u zemljištu. Neke od veoma štetnih hemikalija u mikroplastici su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, posebno kod žena.

Nedeljno, kako se navodi u izvoru navedenih saznanja, pojedemo jednu kreditnu karticu plastike. U ruci sve više držimo mobilni telefon koji ima plastične delove, kucamo na plastičnoj tastaturi računara, pišemo plastičnom hemijskom olovkom, ili penkalom, veoma često pijemo vodu ili jogurt iz plastične flaše, a pored sebe verovatno često imamo gomilu plastičnih kesa. Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci. Ono što se zna je da je plastika bukvalno prisutna svuda.

Plastika se razlaže putem posebnog procesa koji se zove fotorazgradnja. Kada ultraljubičasti zraci Sunca udare u plastiku oni uzdrmaju hemijske veze materije i vremenom ona se razlaže na sve sitnije i sitnije čestice, pri čemu nastaje mikroplastika. Na osnovu višegodišnjeg posmatranja ovog procesa naučnici zaključuju da je plastičnim kesama potrebno od 500 pa sve do 1000 godina da se potpuno razlože. Drugim rečima, jako je dug vremenski period. Papir je najrecikliranija materija na svetu, jer mu treba između dve i šest nedelja da se razgradi. Staklu treba nekoliko miliona godina da se razgradi, a neki stručnjaci smatraju da ono ne može da se raspadne. Reciklaža stakla veoma je jednostavna i sprovodi se topljenjem, tako da se retko baca.

Na kraju logično je da se zapitamo kako izbeći preteran kontakt sa plastikom. Pre svega, treba izbegavati stvari za koje znamo da je unutra plastika, posebno kada je reč o uzimanju pića i hrane, jer njihov direktan dodir sa plastikom šteti našem zdravlju. Kad god možemo treba da se vratimo na staklenu, ili papirnu ambalažu. Ako se radi o malim količinama plastike, nije veliki problem, ali veći problem je što je plastike svuda oko nas.

Izvor saznanja: www.zzjzle.org.rs

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se svake godine 5. marta, u čast prvog sastanka svetskih stručnjaka na temu energetske efikasnosti, održanog na ovaj dan 1998. godine u Velsu, u Austriji.
Šta je energetska efikasnost i u čemu je bitna razlika između uštede energije i energetske efikasnosti? Ušteda podrazumeva jednostavne korake, koji mogu da se usvoje kao način ponašanja, od gašenja svetla nakon izlaska iz prostorije do recikliranja plastične ili druge ambalaže.

Poslednjih godina u Srbiji je u porastu svest javnosti za promociju i korišćenje čistijih i energetski efikasnijih tehnologija, kao i obnovljivih izvora energije (OIE), što svakako ide u prilog aktivnijoj adaptaciji na klimatske promene i merama mitigacije ( ublažavanja ) koja takođe predstavlja jednu od ključnih komponenti procesa ublažavanja klimatskih promena koje su sve izraženije. U evropskoj bazi podataka moguće je istražiti i pronaći kako se kretala vrednost u udelu obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji.

Osnovni cilj obeležavanja i podsećanja na ovaj značajan datum je podizanje svesti građana o značaju unapređenja energetske efikasnosti i racionalnog korišćenja energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti. To zavisi od odnosa svakog pojedinca, kulture ponašanja, ali i sticanja radnih i kulturnih navika tokom života.

Energetska efikasnost po aktuelnoj „Strategiji razvoja energetike“ posmatra se kao "novi izvor energije“. U Srbiji je potrošnja energije u odnosu na bruto domaći proizvod tri do četiri puta veća u odnosu na zemlje EU, a dva puta u odnosu na zemlje regiona. Zbog toga će u narednom periodu biti izuzetno važno da se sprovedu mere unapređenja energetske efikasnosti kako bi se smanjili nepotrebni troškovi i unapredilo stanje u energetskom sektoru.
Ministarstvo rudarstva i energetike od 2021. godine realizuje Nacionalni program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova kojim se u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave građanima dodeljuju bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti.

"Građani mogu da dobiju subvencije do 50 odsto ukupne vrednosti izvođenja radova na termičkoj izolaciji zidova, zameni stolarije, starih kotlova kao i za ugradnju solarnih panela“, poručila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, Dubravka Đedović Handanović.

Srbija je čvrsto opredeljena za proces tranzicije energetskog sektora u kome je unapređenje energetske efikasnosti jedan od najvažnijih strateških ciljeva. Ministarstvo rudarstva i energetike nastaviće da realizuje programe koji smanjuju troškove građanima, daju doprinos zaštiti životne sredine i stabilnosti energetskog sistema, navodi se u zvaničnim dokumentima.
Naslovna slika: Solarni kolektor u dvorištu ing. Radeta Đukića u Vršcu

Izvor saznanja:
https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/svetski-dan-energetske-efikasnosti
https://ekolist.org/obelezavamo-svetski-dan-energetske

Svetski dan zaštite životne sredine utemeljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ( u daljem tekstu UN ) 1972. godine i održava se 5. juna svake godine u više od 100 zemalja. Ovaj događaj koristi se kao jedan od glavnih načina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju na unapređenje kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i veće mogućnosti za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Uvek se opravdano zapitamo, koja je naša uloga u zaštiti životne sredine. Uloga svakog pojedinca, ili kolektiva od presudnog je značaja kako da štite životnu i radnu sredinu. Kao pojedinci, krenimo od neposrednog okruženja, mesta boravka, ili rada gde se formiraju pravilne radne navike. One se kreiraju kroz čitav život, a zavise od porodičnog vaspitanja, uticaja okoline, škole, ljudi sa kojima se družimo, ali i onih na koje se ugledamo. Čovek, kao biološka i socijalizovana jedinka, pokušava da ima sređen i organizovan život. Sa naučnog stanovišta, ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja je nastala u interakciji između individue i sredine koja određuje jedinstven način ponašanja. Ljudi se međusobno razlikuju, kao što u šumi sa drvećem nemamo dva istovetna lista. Različitost predstavlja tipičnu karakternu osobinu pojedinaca koja se izgrađuje tokom životne dobi.

Navedena psihološka opservacija navodi na zaključak kako se odnos prema životnoj sredini ne formira slučajno, ili stihijski, već ima duboke korene u odnosu čovek-priroda, ili čovek-društvo. Ako u odnosu prema životnoj sredini izgradimo i prihvatimo odgovarajući stepen lične i kolektivne odgovornosti delimično smo postigli željeni cilj koji se može uspešno ostvariti našim praktičnim delovanjem, akcijom i vidljivim rezultatom. On se ogleda u promeni ambijenta i njegovim usklađivanjem prema očekivanim potrebama. Sređen stan, terasa, dvorište, garaža, ili podrum su jedan od dokaza naše volje koju možemo ispoljiti tokom dana. Da bismo to pratili, dobro bi bilo da se uvek pred spavanje zapitamo: šta smo to danas korisno uradili sebi i drugima, šta smo promenili i da li smo na nekoga pozitivno uticali.

Posmatrajući naše delovanje u društvu, svaki pozitivan primer može uticati na njegove članove u smislu promene načina ponašanja. Uvek se u tom razmišljanju setim profesora psihologije iz srednje škole koji nam je govorio o štetnosti pušenja, a sam je pušio na ulici i bacao pikavce van kante za smeće, tako da njegova priča o pušenju nije imala nikakvog efekta.

Zato na ovaj svetski dan učinimo nešto korisno u porodici, na radnom mestu, ili u kontaktu sa ljudima, jer sređen i organizovan život utiče na naše mentalno zdravlje, menja navike i ponašanje u različitim situacijama. Moramo imati u vidu da bogatstvo nije samo u novcu, već u načinu njegovog trošenja, te da čovek ne može biti sam, ili izolovan, jer je onda „Bog, ili životinja“ ( grčka filozofska misao ), te da savremeni način života traži primeren oblik ponašanja prema sebi, drugima, ali i životnoj sredini. Nešto, što je posebno značajno u okolnostima u kojima sada živimo je zaštita životne sredine od nasilja, koje je nedavno kulminiralo gašenjem života mladih ljudi, što je dovelo do snažne reakcije i mirnog protesta građana.

Mislim da će na kraju ovog članka mnogi shvatiti zašto sam se, kao dugogodišnji prosvetni radnik, nešto više posvetio psihologiji ličnosti, jer je pitanje lične odgovornosti i uloga porodice od presudnog značaja za njeno formiranje. Porodica je bazični stub vaspitanja svakog deteta, a opšte stanje društva i pad moralnih vrednosti mogu negativno uticati kako na dete, tako i na porodicu. Ona mora biti toliko jaka i zdrava da se na vreme i uspešno odupre devijantnim pojavama u društvu, uticaju društvenih mreža i nekih sumnjivih vrednosti koje nisu prihvatljive, bez obzira sa koje strane dolaze.

Svetski dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila od 1970. godine. Možda je paradoksalno što umesto da slavimo rođendan i mogućnost boljeg života na Zemlji, ovaj dan iz godine u godinu služi da upozori na mnogobrojne ekološke probleme za koje su odgovorne lokalne zajednice, ali i građani ukoliko nema njihove akcije za promenu postojećeg stanja.

Pitamo se, šta je prethodilo uspostavljanju ovog značajnog datuma? Pre svega, potrebno je vratiti se u period posle Drugog svetskog rata i na društvene promene koje su se tada odigrale. Građani Zapadne i Severne Evrope, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama, sve više su se zanimali za društvene probleme koji nisu predstavljali do tada standardne teme kada je u pitanju prepoznatljivi građanski aktivizam. Među brojnim novonastalim pokretima ekološki pokret se ponajviše isticao, te mnogi smatraju da on zapravo predstavlja paradigmu novim društvenim pokretima.

Planeta Zemlja je sve više ugrožena zbog industrijskog otpada, isparenja štetnih gasova, smanjenja debljine ozonskog omotača, zagađenja reka, jezera i priobalnih područja koja su blizu urbanih naselja. Problem koji se zapostavlja, ili mu se  uopšte ne pridaje potrebna pažnja su nevidljiva štetna energetska zračenja koja su sve prisutnija. Na zagađenje atmosfere danas itekako utiču ratna dejstva koja su sve izraženija zbog borbe za teritoriju, energente i druge prirodne resurse, jer  savremeni način ratovanja i nadmetanja velikih sila podrazumeva upotrebu manje poznatih oružja koja imaju sofisticirano i razorno dejstvo. Upotreba hemijskog i biološkog oružja bilo kojih razmera može da se otme kontroli pošto su sporazumi velikih sila u napetoj svetskoj situaciji postali sve manje obavezujući. Najopasnije je ako takvo oružje dođe u posed kriminalnih grupa i organizacija koje služe za ostvarenje skrivenih militantnih ciljeva svetskih moćnika.

Pošto, objektivno, ne možemo uticati na neke svetske tokove, da bismo barem na neki način uticali na bolji život na planeti potrebna je akcija svakog pojedinca da vodi računa o radnoj i životnoj sredini. Na lokalnim zajednicama je da dnevno vode računa o pravilnom odlaganju otpada, njegovoj preradi, prečišćavanju otpadnih voda i stvaranju zelenih površina. Njih uništavaju novi stambeni blokovi, industrijske zone koje se preko noći šire, ali i parking prostori koji su nedovoljni za narastajući broj motornih vozila. Primera radi, u većini gradova teško se može naći mesto za parkiranje oko stambenih zgrada što postaje problem većine stanara kao i vozila u prolazu.

Da stanje na očuvanju našeg okruženja nije sjajno svedoče divlje deponije na prilazima seoskih i gradskog naselja, što smo slikom zabeležili i na teritoriji grada Vršca. Na samom ulazu u selo Izbište od Zagajice, u blizini regionalnog puta, pored nekoliko divljih deponija, nalaze se razbacani ostaci kamenih blokova koji predstavljaju ružnu sliku sela. Slična situacija je na izlazu iz grada prema rumunskoj granici preko Vatina, te na regionalnom putu ka Beloj Crkvi. Pitamo se zašto na takvim mestima ljudske nebrige nema pojačane inspekcijske kontrole koja bi naložila uređenje prostora i uklanjanje divljih deponija. Pored preventivnih zakonskih i kaznenih mera, uloga svakog pojedinca će doprineti zaštiti radne i životne sredine. Nije potreban veliki napor da su nam sređena dvorišta, šupe, garaže, podrumske prostorije koje često služe za odlaganje starog nameštaja i drugih nepotrebnih stvari koje nam nikada neće trebati, a možda su nekome potrebne. Proleće je prava prilika za takve pojedinačne i kolektivne akcije koje će biti konretan doprinos očuvanju životne sredine. Velika uloga u svemu tome je, pored nadležnih organa, delovanje škola, udruženja građana, ekoloških organizacija i pokreta koji ne treba da su opterećeni dnevnom i stranačkom politikom. Posebna je uloga porodice u kojoj se na vreme formiraju pravilne radne i kulturne navike. Moramo biti svesni da je planeta Zemlja postala veoma ugrožena! Ukoliko se na vreme ne potrudimo da je zaštitimo ona će nam uzvratiti istom, ili još jačom merom.

Na kraju, kao suprotnost navedenim primerima prilaza gradskom naselju mogu poslužiti uređene zelene površine i cvetnjaci grada o kojima brigu vode vredni radnici JKP „Drugi oktobar“ Vršac. Pozitivni primeri su sređena seoska dvorišta, kao i dvorišta pojedinih kuća u gradu i ukrašene terase stanova koje su primer brige za radni i životni prostor.

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se 05. marta, u čast prvog sastanka svetskih stručnjaka, na temu energetske efikasnosti, održanog na ovaj dan 1998. u Velsu, u Austriji.

Koliko god pričali o ovoj temi uvek ćemo ostati nedorečeni jer se radi o potrebi svakodnevne promene stanja koje nije baš ružičasto. Ako bismo fokusirali koje su to mere i aktivnosti na konkretnom poboljšanju energetske efikasnosti potrebni su sledeći koraci: zamena neobnovljivih energenata obnovljivim, zamena energetski neefikasnih potrošača efikasnijim, izolacija prostora koji se greje ili hladi, zamena dotrajale ili neefikasne stolarije prostorija koje se greju ili hlade, ugradnja mernih i regulacionih uređaja, zamena ili ugradnja efikasnih sistema za grejanje, klimatizaciju ili ventilaciju.

Za provođenje navedenih mera i aktivnosti, pored znanja i dobre volje, potrebna su odgovarajuća ulaganja koja nisu za svačiji džep, jer su cene građevinskog, posebno izolacionog materijala drastično porasle. Mnogi od njih već su duplo skuplji u odnosu na prošlu godinu, a ponuđene subvencije i pomoć lokalne zajednice nije baš toliko ostvarljiva zbog papirologije i složene procedure.

Svako se u provođenju mera na uštedi energije snalazi kako zna i ume,a neki jednostavni potezi mogu dati očekivane rezultate. Nije veliki izdatak zameniti klasične sijalice sa LED svetlom, niti voditi računa da nam neki uređaji ne budu stalno uključeni, kao što su mobilni telefoni, računari i televizori. Najveći izdatak su troškovi grejanja o kojima treba razmisliti tako što ćemo odabrati najefikasniji koji neće ugroziti kvalitet života. Jednostavna računica govori da snižavanje temperature prostorije u kojoj boravimo samo za jedan stepen dovodi do 6 % uštede energije. Bojler ne moramo stalno držati uključenim, jer je pogrešno shvatanje kako se na taj način štedi. Čišćenje bojlera treba uraditi jednom godišnje pošto kamenac dovodi do nepotrebnog rasipanja energije.

Pored svih navedenih mera, najbolji način provere naše energetske efikasnosti je redovno praćenje troškova domaćinstva i pravljenje uporednih pokazatelja koliko izdvajamo za pojedine stavke. Kod gradnje i adaptacije objekata pametno je na vreme uložiti za toplotnu izolaciju, što će nam se brzo isplatiti zbog sve veće cene energenata. Prelazak na obnovljive izvore energije nije veliki san, a to je korišćenje energije vetra i Sunca. Cene solarnih kolektora sve su povoljnije bez obzira na turbulentno stanje tržišta. Najefikasniji način na uštedi energije je ulaganje kod gradnje objekata i korišćenje izolacionih materijala koji nisu štetni po zdravlje i koji ne dovode do rasipanja toplote na osetljivim mestima, kao što su rasušena stolarija i tanki spoljni zidovi, kako stambenog tako i poslovnog prostora.

Prilog: Autorska emisija o uštedi energije u domaćinstvu.

Datum 5. juni, kao svetski dan zaštite životne sredine, odredila je Generalna skupština UN-a, jer se tog dana 1972. godine u Štokholmu ( Švedska ) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji je ravnopravno učestvovalo 113 država, a program koji je tada donesen nazvan je UNEP. Predlog da se taj dan označi kao međunarodni dala je delegacija Jugoslavije, što je bio centralni događaj UN-a. Zaštita životne sredine i zdravlje ljudi od tada postaju sve aktuelnija tema u svetu zbog pojačanog zagađenja koju čini čovek svojim nemarom i bahatim odnosom prema prirodi. Priroda nije zaslužila da joj prkosimo jer će nam kad-tad žestoko uzvratiti!

Kakva je uloga pojedinca u zaštiti životne sredine veoma je diskutabilno ukoliko nije na neki način uključen u proces, da neposrednom aktivnošću radi na tom planu. Pre svega, najviše će učiniti ako ličnim primerom sprečava zagađenje prirode i skrnavljenje njenih lepota i ako pozitivne navike prenosi na svoje bližnje. Uređen stan, podrum, garaža, dvorište i radno mesto najbolja su garancija da čovek ispolji svoj neposredan doprinos prema okolini. Priča o ovom problemu nema efekta bez konkretne akcije.

Velika je odgovornost vaspitno-obrazovnih ustanova da neprestano razvijaju radne i kulturne navike na zaštiti životne sredine. Ako su mladi na vreme naviknuti da otpatke bacaju na predviđena mesta, da budu odgovorni za svoju radnu i životnu sredinu i čuvanje blagodeti prirode, onda smo na dobrom putu da pređemo sa reči na dela. Da bi se to postiglo neophodno je stalno podsticanje bez primoravanja i primene drastičnih zakonskih mera. To primarno zavisi od razvijene kulture ponašanja pojedinca i društva, osećanja vlastite i kolektivne svesti i odgovornosti za očuvanje životne sredine.

Najviše zagađenja u prirodi donose industrijska postrojenja ukoliko nemaju valjanu procenu ( studiju ) o ugroženosti životne sredine, ili se ne primenjuju nikakve mere zaštite od isparenja štetnih gasova i prečišćavanja otpadnih voda. Mnoge reke su promenile boju i u njima nema života, a biljni i životinjski svet na ugroženim područjima polako umire. Setimo se područja Loznice kada je zbog hemijske industrije u rejonu nekadašnje Viskoze na biljkama vladalo sivilo, a kod ljudi su dominirale plućne bolesti. Tek kada su se gašenjem Viskoze ljudi i biljke preporodili preti im novo zagađenje zbog   aktuelne  najave iskopavanja rude litijuma na području Jadra. Aktivnost ekoloških organizacija i udruženja građana u Srbiji ne treba vezivati za dnevnu politiku, jer zdravlje čoveka je iznad svega i nema nikakvog opravdanja za nešto što će ugroziti prirodu i njene lepote i narušiti zdravlje ljudi. U rešavanju ovog problema bitna je reč nauke i struke, bez uticaja dnevne politike i aktuelne vlasti, bez obzira ko se u njoj nalazi.

Zaključimo da zaštita životne sredine mora da bude svakodnevna briga, a ne samo formalna obaveza koju je neko zakonom nametnuo. Pored uređene i primenljive zakonske regulative, lokalne zajednice moraju da vode stalnu brigu o planiranju sredstava za uređenje zelenih površina, uklanjanje divljih deponija, prečišćavanje otpadnih voda i za ugradnju kolektorskih postrojenja u slučaju procene o zagađenju vazduha. Takve procene ne smeju da budu samo prolazna obaveza, već izraz realne potrebe procene stanja i htenja da se zdravlje građana uvek stavlja na prvo mesto.

Foto arhiv „Cefix“ Vršac: Učesnici Eko kampa „Vršačke planine - 2016“

Međunarodni dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22. aprila u cilju namernog skretanja pažnje svetskoj javnosti na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica ljudskih aktivnosti po radnu i životnu sredinu. Ovaj značajan datum obeležava se od 1970. godine, a Generalna skupština UN donela je 2009. godine posebnu Rezoluciju ( А/RЕS/63/278 ) sa ciljem da istakne globalni značaj obeležavanja tog datuma u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama zbog razvoja industrije, povećanja potrošnje energije, globalnog zagrevanja, klimatskih promena i smanjenja ozonskog omotača kao poslednje linije odbrane. Cilj je da svetska populacija postane iskrenija i svesnija svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živimo.

Ljudi su, zahvaljujući svojim aktivnostima, najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanje prirodne ravnoteže. Globalno zagrevanje je svetski problem, a efekat „staklene bašte“ sve je prisutniji, što utiče na biljni i životinjski svet. Krčenje šuma i svesno uništavanje zelenih površina dovodi do oslobađanja manje količine kiseonika, a isparavanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja dovodi do opasnog zagađenja životne sredine. Nije nikakvo čudo što se sve više u svetu javljaju pokreti „zelenih“ koji svojim aktivnim delovanjem pokušavaju da brane i odbrane prirodu od negativnih posledica urbanizacije i bahatog odnosa čoveka. Velika opasnost je zagađenje pesticidima koje je karakteristično za područje Vojvodine. Voće i povrće nemaju više specifičnu prirodnu boju i ukus, jer upotreba raznih hemikalija za ubrzano sazrevanje i usporavanje trulenja daju vidljive negativne posledice, tako da treba razmisliti koliko se svaki dan trujemo, a da toga uopšte nismo svesni. Tretirano voće i povrće poznaju se po neprirodnoj boji, čudnom ukusu i mirisu. Pre njegove upotrebe za jelo treba izvršiti detaljno pranje i ljuštenje kore koja je upila otrovne supstance.

Za konretne mere borbe za planetu Zemlju treba imati razvijenu nacionalnu strategiju privrednog razvoja, sa jasnim planom kako štititi prirodna dobra i kvalitet života. Zdravlje čoveka treba da bude primaran cilj, što znači da zaštitu životne sredine ne treba nikada podređivati aktuelnoj dnevnoj politici. Pored efikasnog provođenja važećih zakonskih i podzakonskih mera i propisa, veliku odgovornost imaju državni organi, lokalne zajednice, organizacije i stručne institucije, ali i građani koji su itekako odgovorni za uređenje radnog i životnog prostora. Izgled stana, kuće, dvorišta, podruma, bašte i drugih prostora koji se svakodnevno koriste najbolje govori kakav je odnos pojedinca, ili kolektiva na uređenju okruženja. Odlaganje smeća i otpada, posebno elektronskog, mora da bude organizovano na propisan način sa svim potrebnim merama zaštite, a ne da se smešta na divljim deponijama kojih još uvek ima na prilazima seoskim i gradskim naseljima. Da bi se to postiglo mora biti razvijena lična i kolektivna svest i odgovoran odnos prema prirodi i planeti Zemlji. Krajnje je vreme da shvatimo da je naša planeta toliko ugrožena da i ovaj dan treba da bude na najbolji način iskorišćen kao apel za konkretnu akciju na njenoj zaštiti.

Zaključimo nečim veoma zanimljivim o ekološkom dugu: „Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja - trenutno nam treba 1,75 planete!“ To znači, prema proverenom navodu, da nam je, da bismo bili na „nuli" potrebno 1,75 Zemlje, tvrdi Katarina Stevanović, dobro obaveštena novinarka BBC servisa.

Izvor saznanja:
https://www.zjzpa.org.rs/dan-planete-zemlje-2

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se godišnje, 05. marta, u čast prvog sastanka svetskih eksperata koji su temeljito razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim praktičnim rešenjima. Sastanak je održan tog dana 1998. godine u Velsu, u severnom delu Austrije. Na ovaj dan svako od nas treba da razmisli koliko racionalno troši energiju u svom domaćinstvu, na radnom i svakom drugom mestu, da ne narušava kvalitet života.

Energetska efikasnost je aktuelan pojam koji se prvenstveno odnosi na upotrebu tehnologija za čiji rad je potrebno manje energije. Kao dobar primer mogu da posluže štedljive i LED sijalice koje troše manje energije i koje daju istu količinu i bolji kvalitet svetlosti. Ove sijalice budućnosti najveći deo električne energije transformišu u svetlost, a sasvim mali deo u toplotu.

Brojne su druge mogućnosti u primeni energetske efikasnosti, kao što su: izbor najefikasnijeg načina grejanja u zimskom periodu, upotreba racionalnih klima uređaja za grejanje i hlađenje, zagrevanje vode bez velikih gubitaka, upotreba grejnih tela sa minimalnim gubicima energije i upotreba mašina čiji se koeficijent korisnog dejstva približava jedinici. Nove tehnologije povećavaju taj koeficijent, što doprinosi racionalnom trošenju energije.

Energetska efikasnost zavisi i od načina gradnje stambenih i poslovnih objekata o čemu se mora voditi računa pri korišćenju građevinskih materijala koji ispoljavaju maksimalnu temperaturnu zaštitu bez negativnog uticaja na zdravlje čoveka. Primera radi, nekada se azbest koristio kao izolacioni materijal, ali se kasnije pokazalo da ispoljava opasne kancerogene osobine, tako da se postepeno povlači iz upotrebe. Još ga susrećemo u nekim starim stambenim objektima. Zapamtimo, azbest nije štetan po zdravlje sve dok ga ne diramo. Opasan je ako se reže, buši ili na bilo koji način oštećuje. Umesto azbesta danas se koriste izolacioni materijali koji ne narušavaju zdravlje čoveka i koji su daleko efikasniji za temperaturnu izolaciju.

Velike uštede energije mogu se ostvariti na grejanju, što zavisi od brojnih faktora kod izbora i dostupnosti energenata, ali i grejnih tela. Kod nekih tehničkih rešenja velika su početna ulaganja, kao što su toplotne pumpe, ali se uglavnom isplate posle nekoliko godina. Novom tehnologijom, koja funkcioniše na principu "obrnutog frižidera", zapravo, onako kako frižider "izvlači" toplotu iz svoje unutrašnjosti ( hladi je ) i prenosi je u Vašu kuhinju, greje je, tako toplotna pumpa izvlači toplotu iz spoljnjeg vazduha, podzemne vode ili zemlje i koristi je da zagreje radijatore ili podno grejanje.

Sve više se pribegava  alternativnim i obnovljivim izvorima energije, kao što su energija vetra i Sunca. Solarni paneli su  dostupni svakom prosečnom domaćinstvu, a vetrogeneratori postali su deo naše svakodnevnice. Cene solarnih panela i prateće opreme ( kontroler, konvertor napona i baterije )  su pristupačne, ali se kao mogući problem javlja zakonska regulativa za korišćenje ovog izvora energije koji se ne plaća. Njeno potpuno usaglašavanje ostaje kao obaveza u pristupnim pregovorima ka EU.

Kod većine domaćinstava može se dosta uštedeti zamenom klasičnih sijalica LED svetlom koje je drastično pojeftinilo, a postoje njegove različite varijante snage, pakovanja i namene, kako za stambene, tako i za poslovne objekte. Pored energetske efikasnosti LED sijalice i paneli dugo traju, jednostavno se održavaju i ne sadrže materije koje su opasne po zdravlje.  

Zaključimo da energetska efikasnost ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već korišćenje svih dostupnih izvora energije koji su pristupačni, jeftini i obnovljivi. Za neke od njih velika su početna ulaganja, ali treba imati na umu za koje vreme će se isplatiti i koliko će trajati kao optimalno rešenje. Čista računica na kraju meseca biće najbolji pokazatelj koliko smo energetski efikasni i koliko smo zaista voljni da poboljšamo kvalitet našeg života.

Među brojnim značajnim datumima koji se u velikom broju zemalja obeležavaju jednom godišnje  je 14. februar, kao svetski dan očuvanja energije. Ovaj datum uvek podseti kakav je pojedinačni i kolektivni odnos prema proizvodnji ( transformaciji ) i racionalnom korišćenju energije.

Kroz školovanje smo uglavnom naučili da je energija sposobnost tela da izvrši rad, te da postoje različiti oblici energije i da se energija ne može uništiti, niti iz ničega stvoriti, već se pretvara iz jednog oblika u drugi bez ikakvih gubitaka ( Džulov zakon ). Kroz nastavu fizike u osnovnoj i srednjoj školi izučava se mehanička energija ( potencijalna, kinetička i toplotna ), opšti zakon o očuvanju energije, a na višem stepenu obrazovanja detaljnije i nuklearna energija u okviru nastavnog predmeta atomska fizika.

Polazeći od relevantne pretpostavke da je energija pokretač svih promena u društvu, pozabavićemo se pitanjem njene proizvodnje, ali i potrošnje. Postoje različiti izvori energije koje je čovek na sebi svojstven način koristio od njegovog postanka i tokom evolucije. Danas je aktuelno da govorimo o obnovljivim i alternativnim izvorima energije, te o energiji čija proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Zalihe nafte i uglja sve su siromašnije, tako da su realne prognoze da će ovi izvori energije jednog dana presušiti i da se na vreme moramo okrenuti nekim drugim izvorima, kao što su energija vode, vetra, Sunca, biomase i drugih obnovljivih izvora. U svetu se sve više koriste automobili na električni pogon, a vetrogeneratori i solarni paneli postali su naša realnost. Pored obaveza u pristupnim pregovorima ka EU, korišćenje obnovljivih izvora energije je imperativ u promeni načina ponašanja i odustajanja od daljne gradnje termoelektrana koje rade na ugalj, zagađujući radnu i životnu sredinu. Istina je da plaćamo najjeftiniju električnu struju u Evropi, koja je nedavno poskupela ( 01.02.2021. ), ali će biti neodgovorno ako se to poskupljenje prvenstveno usmeri na povećanje ionako velikih zarada u EPS-u ( prosek oko 100.000 dinara ), a ne na traganju za racionalnim rešenjima u proizvodnji i distribuciji električne energije.

Drugo, takođe važno pitanje je kako koristimo raspoloživu energiju. Pre svega, da li se ponašamo odgovorno, ili rasipnički, bez razmišljanja o najjeftinijem načinu grejanja koje je najveća stavka troškova u zimskom periodu, zameni klasičnih sijalica LED i štedljivim sijalicama, korišćenju dnevnog svetla svugde gde je moguće, isključivanju većine električnih uređaja dok ih ne koristimo i o načinu gradnje objekata koji obezbeđuje što manji gubitak energije. Štedljivo korišćenje energije ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već niz konkretnih mera i aktivnosti koje će dovesti do promene načina ponašanja i odgovornijeg odnosa svih članova domaćinstva. Takve pozitivne navike stiču se od malih nogu, a ponašanje starijih treba da služi kao primer, ne samo u porodici, već i na radnom mestu, na ulici i na svim drugim mestima gde se koristi neki od oblika energije.

Na kraju recimo da je koeficijent korisnog dejstva parametar o kome itekako moramo voditi računa kod preispitivanja racionalnog korišćenja energije. On je savršen ukoliko se približava broju jedan, ili ukoliko je odnos Ek : Eu blizu 100 procenata. Ako pojednostavimo taj odnos, korišćenje energije racionalno je ukoliko je veći koeficijent korisnog dejstva, koji se izražava u procentima. Prostije rečeno, ako je koristan rad približno jednak uloženom radu, koeficijent korisnog dejstva je blizu jedinice. Pošto se rad i energija mere istom jedinicom ( J - džul ), matematički gledano dolazimo do toga da je koeficijent korisnog dejstva neimenovan broj, te da „Perpetuum mobile“ niko još nije uspeo da napravi, mada je kroz istoriju bilo raznih poduhvata, čak i lažnih prezentacija u pravljenju idealne mašine koja bi proizvodila više energije nego što se u nju ulaže. Nauka je odavno proglasila taj zadatak nerešivim, jer se protivi prvom zakonu termodinamike: “Količina toplote predata nekom sistemu troši se na povećanje njegove unutrašnje energije, a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljašnjih sila.”

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u svetu svakog 5. juna kroz sadržajne aktivnosti i različite kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Taj datum odredila je Generalna skupština UN-a, a neposredan povod je što se 5. juna 1972. godine u Stokholmu (glavni grad Švedske) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji su se okupili predstavnici 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite nazvan je UNEP. Zanimljivo je da je predlog za taj datum dala delegacija Jugoslavije, što je kao centralni događaj prihvaćeno na Generalnoj skupštini UN-a.

Obeležavanje Dana zaštite životne sredine odvija se u uslovima svetske pandemije korona virusa koja polako jenjava, ali posle koje ništa u svetu neće biti isto. Neki tvrde da se korona virus javio znatno ranije, a kod nas je vanredno stanje zavedeno 16. marta, a ukinuto je 6. maja 2020. godine. Posledice po zdravlje i ekonomiju još nisu potpuno poznate, a svaka zemlja priča je za sebe u preduzetim merama i aktivnostima. Nije izostala svetska solidarnost kroz razne vidove materijalne i nematerijalne pomoći koja je stizala, kako sa dalekog Istoka, tako i sa Zapada, što su ljuti politički protivnici vešto koristili kao promociju na svetskoj sceni, ali i na domaćem terenu pred zakazane parlamentarne i lokalne izbore (21.06.2020.).

Razmišljajući o ovom značajnom datumu, jedan detalj iz Vršca, pored zgrade u kojoj stanujem, rastužio me i donekle zabrinuo, jer sam primetio da je iz nekoliko žardinjera u Sterijinoj ulici namerno počupano i razbacano tek zasađeno cveće koje pažljivo zalivaju i o njemu predano brinu radnici JKP “Drugi oktobar” Vršac. Imao sam osećaj da razbacano cveće oko žardinjera prosto “plače” zbog bahatog ponašanja neodgovornih sugrađana. Zar smo dotle došli i nisko pali da uništavamo sve što je lepo i što krasi našu radnu i životnu sredinu? Ako su to uradila deca, onda ih roditelji nisu dobro vaspitali, a ako su stariji, ili ljubomorni prolaznici, onda je to za javnu osudu i otvoreno pitanje, kuda nas vodi takvo necivilizacijsko ponašanje!

Uređenje i zaštita životne sredine nije samo brižno izgrađen i postojan odnos pojedinca, već porodice, škole i drugih kolektiva u kojima se stiču osnovne radne i kulturne navike. Izgrađivanje kolektivne brige i stabilne svesti je proces koji traje i ne stvara se stihijski preko noći, niti represivnim merama nadležnih organa. Ako kod dece na vreme stvorimo naviku da žive, igraju se i rade u sređenom prostoru i da čuvaju sve što je lepo, onda smo kao roditelji, ili staratelji postigli željeni cilj, što se kasnije lančano prenosi kroz pravilan odnos prema našem okruženju.

Korona virus, sa svim iznenađenjima, nedaćama i kobnim posledicama po zdravlje i živote ljudi, upozorio nas je na nepravilan odnos prema prirodi koja se sada prosto pobunila, jer je svakim danom sve više zagađujemo. Dovoljno je pogledati prilazne puteve ka gradovima i selima, neuređene deponije smeća, zagađene reke i jezera. Za promenu stanja nije dovoljna samo kolektivna briga svakodnevnim angažovanjem komunalnih preduzeća, već i briga svakog pojedinca. Neophodno je da svi vodimo računa o pravilnom odlaganju otpada, da ne bacamo najlon kese, staklo i plastiku na mestima koja nisu predviđena. Poseban problem je elektronski otpad koji zbog prisustva opasnih materija nosi brojna iznenađenja i sadrži jedinjenja i hemikalije koje podmuklo zagađuju životnu sredinu. Takav otpad treba da se odlaže na posebno propisan način. U zemlji postoje registrovane organizacije koje ga otkupljuju uz određenu naknadu i brigu o njegovom pravilnom transportu.

Ovaj značajan datum, svetski dan zaštite životne sredine, ne treba koristiti samo za apel, kritiku, javnu promociju i delenje lekcija nesavesnim građanima, već kao izvanrednu priliku da ličnim primerom i delima menjamo način života, da sredimo radni i životni kutak, da počistimo stan, kuću, dvorište, podrume, tavane, šupe, garaže, radionice, školsko dvorište, kancelarije, i da na taj način život učinimo lepšim i zanimljivim. To je isto kao pranje ruku, na koje smo prilično navikli, ali bi bilo dobro da to ne bude samo prolazna navika, već aktivnost koja ima svoj krajnje zacrtani cilj i rezultat! Cilj je da promenom načina ponašanja budemo jednako odgovorni za sve što radimo na očuvanju životne sredine, a rezultat su sređeni parkovi ( pogledati priložene slike iz grada ), dvorišta kuća, terase stambenih objekata, umivene ulice i potreba da cveće slobodno raste i cveta pored zgrada u kojima živimo, bez “straha” da će ga neko bez imalo stida drsko počupati!