29. Feb, 2024.

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Objavljeno u Zanimljivosti
Pročitano 829 puta
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Svetski dan zaštite životne sredine utemeljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ( u daljem tekstu UN ) 1972. godine i održava se 5. juna svake godine u više od 100 zemalja. Ovaj događaj koristi se kao jedan od glavnih načina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju na unapređenje kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i veće mogućnosti za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Uvek se opravdano zapitamo, koja je naša uloga u zaštiti životne sredine. Uloga svakog pojedinca, ili kolektiva od presudnog je značaja kako da štite životnu i radnu sredinu. Kao pojedinci, krenimo od neposrednog okruženja, mesta boravka, ili rada gde se formiraju pravilne radne navike. One se kreiraju kroz čitav život, a zavise od porodičnog vaspitanja, uticaja okoline, škole, ljudi sa kojima se družimo, ali i onih na koje se ugledamo. Čovek, kao biološka i socijalizovana jedinka, pokušava da ima sređen i organizovan život. Sa naučnog stanovišta, ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja je nastala u interakciji između individue i sredine koja određuje jedinstven način ponašanja. Ljudi se međusobno razlikuju, kao što u šumi sa drvećem nemamo dva istovetna lista. Različitost predstavlja tipičnu karakternu osobinu pojedinaca koja se izgrađuje tokom životne dobi.

Navedena psihološka opservacija navodi na zaključak kako se odnos prema životnoj sredini ne formira slučajno, ili stihijski, već ima duboke korene u odnosu čovek-priroda, ili čovek-društvo. Ako u odnosu prema životnoj sredini izgradimo i prihvatimo odgovarajući stepen lične i kolektivne odgovornosti delimično smo postigli željeni cilj koji se može uspešno ostvariti našim praktičnim delovanjem, akcijom i vidljivim rezultatom. On se ogleda u promeni ambijenta i njegovim usklađivanjem prema očekivanim potrebama. Sređen stan, terasa, dvorište, garaža, ili podrum su jedan od dokaza naše volje koju možemo ispoljiti tokom dana. Da bismo to pratili, dobro bi bilo da se uvek pred spavanje zapitamo: šta smo to danas korisno uradili sebi i drugima, šta smo promenili i da li smo na nekoga pozitivno uticali.

Posmatrajući naše delovanje u društvu, svaki pozitivan primer može uticati na njegove članove u smislu promene načina ponašanja. Uvek se u tom razmišljanju setim profesora psihologije iz srednje škole koji nam je govorio o štetnosti pušenja, a sam je pušio na ulici i bacao pikavce van kante za smeće, tako da njegova priča o pušenju nije imala nikakvog efekta.

Zato na ovaj svetski dan učinimo nešto korisno u porodici, na radnom mestu, ili u kontaktu sa ljudima, jer sređen i organizovan život utiče na naše mentalno zdravlje, menja navike i ponašanje u različitim situacijama. Moramo imati u vidu da bogatstvo nije samo u novcu, već u načinu njegovog trošenja, te da čovek ne može biti sam, ili izolovan, jer je onda „Bog, ili životinja“ ( grčka filozofska misao ), te da savremeni način života traži primeren oblik ponašanja prema sebi, drugima, ali i životnoj sredini. Nešto, što je posebno značajno u okolnostima u kojima sada živimo je zaštita životne sredine od nasilja, koje je nedavno kulminiralo gašenjem života mladih ljudi, što je dovelo do snažne reakcije i mirnog protesta građana.

Mislim da će na kraju ovog članka mnogi shvatiti zašto sam se, kao dugogodišnji prosvetni radnik, nešto više posvetio psihologiji ličnosti, jer je pitanje lične odgovornosti i uloga porodice od presudnog značaja za njeno formiranje. Porodica je bazični stub vaspitanja svakog deteta, a opšte stanje društva i pad moralnih vrednosti mogu negativno uticati kako na dete, tako i na porodicu. Ona mora biti toliko jaka i zdrava da se na vreme i uspešno odupre devijantnim pojavama u društvu, uticaju društvenih mreža i nekih sumnjivih vrednosti koje nisu prihvatljive, bez obzira sa koje strane dolaze.

Poslednji put izmenjeno nedelja, 04 jun 2023 07:45
Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Adresa sajta www.cefix.rs
Više iz ove kategorije ZAŠTO JE TESLA „BOG NAUKE“ »
PokloniIOtpadSkloni