12. Jul, 2020.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

 Životna poruka Nikole Tesle:
„Najveće čovekovo  zadovoljstvo je posvetiti se nečemu što mu ni u snu ne da mira!“

( Članak posvećen Teslinom i mom rođendanu, 10. juli )

Donedavno smo rezervno napajanje svetiljki manje snage, u ambijentu bez gradske mreže, koristili upotrebom konvertora napona ( 12 V = /230 V ≈  ), što se pojavom LED svetla ( 12 V, 24 V = ) pokazalo suvišnim i neracionalnim rešenjem. Ovo se ne odnosi na korišćenje visokog napona za uređaje koji se napajaju sa 230 V, 50 Hz naizmeničnog napona ( pogledati sliku konvertora napona za računar i svetlo ). Za takav konvertor treba kao izvor struje koristiti akumulator minimalnog kapaciteta od 45 Ah. Nedavni nestanak struje u gradu, koji je trajao preko sat vremena, naveo me na ideju kako da u takvoj situaciji imam sigurno rezervno napajanje LED niza koji je mali potrošač struje, svega 500 mA, što će sa minijaturnim akumulatorom kapaciteta od 1300 mAh obezbediti do dva časa spasa od neprijatnog mraka.

Uređaj koji predstavljam vredan je pažnje zbog malih dimenzija i manje snage sa namenski pravljenom kutijom u kombinaciji aluminijski lim, drvo i plastika, ali sa automatskim preklapanjem mreža-baterija i sa zaštitom od prepunjavanja i kratkog spoja akumulatora. Primarna vrednost ovog uređaja je automatsko prebacivanje na rezervno napajanje, što pri nestanku struje u mreži spašava od tumaranja po mraku. Može biti stalno uključen na mrežu, služeći kao večernje pozadinsko svetlo, pri čemu se baterija polako prazni, ali i kontinuirano dopunjava do maksimalnog projektovanog napona od 14,8 V sa strujom punjenja, Ipunj. = (Uizl. – Ubat.)/Rx. Pored minijaturnog akumulatora ( 12 V, 1300 mAh ) urađen je ispravljački stepen složenijeg tipa sa dva odvojena Grecova spoja, stabilizatorom napona i kontrolom struje punjenja zbog nekih složenih procesa upravljanja relejnim sklopom koji reaguje pri nestanku struje u mreži. Tada se automatski pali svetlo, odnosno kotva releja prebacuje se na rezervni izvor napajanja. Preko releja, koji ima dva radna položaja, obezbeđen je potreban napon od 12 V za stabilno svetlo LED štapa koji fantastično osvetljava prostor u kome se nalazimo. Uređaj nije strogo fiksiran na jednom mestu, možemo ga po potrebi prenositi iz prostorije u prostoriju, ili mu odrediti neku ustaljenu radnu poziciju gde najviše boravimo.

Pored ekonomičnosti, po pitanju utroška struje i malih gubitaka na Džulovoj toploti  ovakav uređaj dokazano je koristan za svako domaćinstvo, sa izvesnim prednostima u odnosu na fabričko rezervno napajanje. Primetio sam, ispitujući i pažljivo testirajući brojna praktična rešenja, da je kod većine fabričkih uređaja rešenje stabilnog rezervnog napajanja prateća boljka, ili namerno izveden tehnički nedostatak, nepravilno punjenje baterije koja brzo strada, a u slučaju kratih spojeva u njenim ćelijama dolazi do težih kvarova na elektronici napajanja. Sa strogo kontrolisanim naponom i prilagođenom strujom punjenja ( Ipunj. ) moj prvenac za rezervno napajanje služio je, sa NiCd akumulatorom od 7 Ah, punih deset godina.

Što se tiče troškova za gradnju ovog minijaturnog uređaja, najveća stavka je akumulator, dok se cena komponenti ispravljačkog stepena može ublažiti, ili potpuno izbeći nekim raspoloživim rezervama delova koje poseduje svaki napredniji konstruktor. Relej je minijaturnog tipa ( 12 V, 10 A na kotvi ) za automatsko preklapanje mreža-baterija. Ukoliko kupujemo odgovarajuću metalnu kutiju, njena cena nije zanemarljiva, tako da je najbolje da je sami pravimo, ili se snađemo na neki drugi način. Možemo koristiti odgovarajuću metalnu, ili plastičnu kutiju sa svim potrebnim merama zaštite od visokog napona. Veličina kutije zavisi od odabranog kapaciteta akumulatora od koga zavisi vreme rezervnog napajanja koje se može precizno izračunati pomoću formule: q = I*t, odnosno, t = q/I. Kapacitet akumulatora označen je na bateriji ( mAh, ili Ah ), tako da je dovoljno  instrumentom izmeriti jačinu struje potrošača ( LED niza ). Delenjem te dve fizičke veličine ( kapacitet akumulatora i jačinu struje ) dobijemo vreme u časovima. Na kraju recimo da nije preporučljivo potpuno pražnjenje akumulatora, što se  zbog ugrađene elektronske zaštite od potpunog pražnjenja i kratkog spoja Acu baterije nikako ne može desiti, što bi mu ubrzano smanjilo vek trajanja.

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u svetu svakog 5. juna kroz sadržajne aktivnosti i različite kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Taj datum odredila je Generalna skupština UN-a, a neposredan povod je što se 5. juna 1972. godine u Stokholmu (glavni grad Švedske) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji su se okupili predstavnici 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite nazvan je UNEP. Zanimljivo je da je predlog za taj datum dala delegacija Jugoslavije, što je kao centralni događaj prihvaćeno na Generalnoj skupštini UN-a.

Obeležavanje Dana zaštite životne sredine odvija se u uslovima svetske pandemije korona virusa koja polako jenjava, ali posle koje ništa u svetu neće biti isto. Neki tvrde da se korona virus javio znatno ranije, a kod nas je vanredno stanje zavedeno 16. marta, a ukinuto je 6. maja 2020. godine. Posledice po zdravlje i ekonomiju još nisu potpuno poznate, a svaka zemlja priča je za sebe u preduzetim merama i aktivnostima. Nije izostala svetska solidarnost kroz razne vidove materijalne i nematerijalne pomoći koja je stizala, kako sa dalekog Istoka, tako i sa Zapada, što su ljuti politički protivnici vešto koristili kao promociju na svetskoj sceni, ali i na domaćem terenu pred zakazane parlamentarne i lokalne izbore (21.06.2020.).

Razmišljajući o ovom značajnom datumu, jedan detalj iz Vršca, pored zgrade u kojoj stanujem, rastužio me i donekle zabrinuo, jer sam primetio da je iz nekoliko žardinjera u Sterijinoj ulici namerno počupano i razbacano tek zasađeno cveće koje pažljivo zalivaju i o njemu predano brinu radnici JKP “Drugi oktobar” Vršac. Imao sam osećaj da razbacano cveće oko žardinjera prosto “plače” zbog bahatog ponašanja neodgovornih sugrađana. Zar smo dotle došli i nisko pali da uništavamo sve što je lepo i što krasi našu radnu i životnu sredinu? Ako su to uradila deca, onda ih roditelji nisu dobro vaspitali, a ako su stariji, ili ljubomorni prolaznici, onda je to za javnu osudu i otvoreno pitanje, kuda nas vodi takvo necivilizacijsko ponašanje!

Uređenje i zaštita životne sredine nije samo brižno izgrađen i postojan odnos pojedinca, već porodice, škole i drugih kolektiva u kojima se stiču osnovne radne i kulturne navike. Izgrađivanje kolektivne brige i stabilne svesti je proces koji traje i ne stvara se stihijski preko noći, niti represivnim merama nadležnih organa. Ako kod dece na vreme stvorimo naviku da žive, igraju se i rade u sređenom prostoru i da čuvaju sve što je lepo, onda smo kao roditelji, ili staratelji postigli željeni cilj, što se kasnije lančano prenosi kroz pravilan odnos prema našem okruženju.

Korona virus, sa svim iznenađenjima, nedaćama i kobnim posledicama po zdravlje i živote ljudi, upozorio nas je na nepravilan odnos prema prirodi koja se sada prosto pobunila, jer je svakim danom sve više zagađujemo. Dovoljno je pogledati prilazne puteve ka gradovima i selima, neuređene deponije smeća, zagađene reke i jezera. Za promenu stanja nije dovoljna samo kolektivna briga svakodnevnim angažovanjem komunalnih preduzeća, već i briga svakog pojedinca. Neophodno je da svi vodimo računa o pravilnom odlaganju otpada, da ne bacamo najlon kese, staklo i plastiku na mestima koja nisu predviđena. Poseban problem je elektronski otpad koji zbog prisustva opasnih materija nosi brojna iznenađenja i sadrži jedinjenja i hemikalije koje podmuklo zagađuju životnu sredinu. Takav otpad treba da se odlaže na posebno propisan način. U zemlji postoje registrovane organizacije koje ga otkupljuju uz određenu naknadu i brigu o njegovom pravilnom transportu.

Ovaj značajan datum, svetski dan zaštite životne sredine, ne treba koristiti samo za apel, kritiku, javnu promociju i delenje lekcija nesavesnim građanima, već kao izvanrednu priliku da ličnim primerom i delima menjamo način života, da sredimo radni i životni kutak, da počistimo stan, kuću, dvorište, podrume, tavane, šupe, garaže, radionice, školsko dvorište, kancelarije, i da na taj način život učinimo lepšim i zanimljivim. To je isto kao pranje ruku, na koje smo prilično navikli, ali bi bilo dobro da to ne bude samo prolazna navika, već aktivnost koja ima svoj krajnje zacrtani cilj i rezultat! Cilj je da promenom načina ponašanja budemo jednako odgovorni za sve što radimo na očuvanju životne sredine, a rezultat su sređeni parkovi ( pogledati priložene slike iz grada ), dvorišta kuća, terase stambenih objekata, umivene ulice i potreba da cveće slobodno raste i cveta pored zgrada u kojima živimo, bez “straha” da će ga neko bez imalo stida drsko počupati!

Korona virus je neminovno naterao mnoge da upražnjavaju slobodno vreme kako znaju i objektivno mogu. U posebnoj situaciji našli su se građani stariji od 65 godina kojima, pored zabrane izlaska, preti promena raspoloženja koje će itekako ostaviti neke trajnije posledice po zdravlje. Pravo je umeće svakog pojedinca da u takvoj situaciji ostane  normalan i da negativno raspoloženje ne prenosi na druge.

Pošto spadam u navedenu kategoriju građana, mada ne volim nikakve podele po starosnoj dobi, pokušao sam na najbolji mogući način da iskoristim moj hobi, a to je konstruktorska elektronika, da mi ne bude dosadno u zatvorenom prostoru. Pre svega, za vreme vanrednog stanja pružio sam maksimalnu stručnu pomoć nekim seoskim osnovnim školama u primeni OnLine nastave ( sedmični radni zadaci ) preko njihovih portala, a najveći deo slobodnog vremena posvetio sam elektronici i sređivanju moje radionice za konstruktorski rad.

Uređaj koji predstavljam napravljen je od zatečenog elektronskog otpada, plastične kutije (19,2x11,5x3,5 cm) od nekog HDD starije generacije, a unutar nje spakovao sam jednu pločicu od rashodovanog radio prijemnika (tjuner). Njegovo napajanje (9 V) obezbeđeno je sa dve litijum-jonske baterije napona po 3,8 V od rashodovanih mobilnih telefona. Baterije su vezane u seriju, tako da sam dobio potrebnih 7,6 V. Njihovo pravilno punjenje obezbedio sam pomoću jednog spoljašnjeg adaptera napona 9 V, 300 mA, s tim da sam na samom ulazu ugradio dobru filtraciju napona sa elektrolitičkim kondenzatorom kapaciteta 2.200 µF, 25 V. Sa prednje strane uređaja ugrađen je mikroprekidač, kako FM tjuner ne bi bio stalno uključen. Na sredini je stereo utičnica ( 3,5 mm ) izlaznog signala, a desno gore LED dioda sa dve boje, crvena kada se pune akumulatori i zelena kada se prazne. Ovde se radi o posebnoj LED diodi sa tri nožice, srednja ide na minus pol sa izvora struje na koju je redno vezan otpornik 1K radi smanjenja struje ( do 30 mA ) ka ovoj LED diodi. Druge dve nožice spojene su na dva različita mesta plus pol izvora, jedna odmah na ulazu, a druga posle zaštitne diode od pogrešnog polariteta i kratkog spoja, na tački napajanja FM modula ( tjunera ) ovog prijemnika male snage. Na izlazu se nalazi stereo signal vrhunskog kvaliteta koji se može isprobati na slušalicama, ili preko pojačala, ukoliko želimo jači signal zvuka. Na poleđini kutije nalazi se samo priključak za punjenje Li-ion akumulatora kapaciteta po 1.200 mAh. Unutar kutije smeštena je odgovarajuća štap antena koja se ne izvlači.

Ovakav FM prijemnik može se uspešno koristiti kao prenosni uređaj u prirodi i svugde u pokretu na mestima gde nemamo izvor struje. Zbog male potrošnje i većeg kapaciteta baterije uređaj je služio deset sati upotrebe bez dodatnog napajanja. Može poslužiti umesto mobilnog telefona za slušanje muzike sa neke radio-stanice na FM, ili na srednjotalasnom području, mada se taj opseg sve manje koristi. Upotreba srednjih talasa podseća na neke daleke godine kada se zbog pojave tzv. Fedinga čuju karakteristični šumovi, posebno u večernjim satima.

Mnogi će se opravdano zapitati, da li se ovo uopšte isplati pored laptopova, mobilnih telefona i kompjutera, kao i drugih savremenih uređaja za slušanje muzike. Utrošak za materijal je nula, ali rad i konstruktorsko stvaralaštvo zadiru u veoma precizne proračune i fine radnje povezivanja komponenti i primenu teorije u praksi. Kada se tome doda racionalno korišćenje slobodnog vremena, onda zadovoljstvu nema kraja, a korisna upotreba elektronskog otpada opravdava ovakvu gradnju koju mogu razumeti samo istinski ljubitelji elektronike.

PokloniIOtpadSkloni