Veoma često nam je u amaterskoj, ili profesionalnoj praksi potreban promenljivi napon, posebno kod napajanja uređaja koji nemaju vlastito napajanje, a još više kod izvođenja  eksperimenata uz korišćenje mernih instrumenata analognog, ili digitalnog tipa. Često se opravdano zapitamo, da li da promenljivi napon obezbedimo regulatorom jednosmernog ( DC ), ili naizmeničnog ( AC ) napona. U slobodnoj prodaji ima različitih vrsta fabričkih regulatora čiju cenu uglavnom diktira njihova konstrukcija i kvalitet izlazne struje, jer neki osetljivi uređaji neće dobro raditi, ili će se ubrzo pokvariti, zbog nepredviđenih skokova napona, ili promenljive struje.

Ukoliko nađemo odgovarajući regulator fabričke proizvodnje, on je u svakom slučaju bolje rešenje od samostalne konstrukcije regulatora napona. Naizmenični ( AC ) napon obično možemo izvući iz sekundara transformatora koji ima više izvoda, pri čemu nema promene frekvencije, a struja zavisi od snage transformatora, odnosno preseka njegovog jezgra. Primera radi, ako je presek jezgra ( S=a*b ) vrednosti 10 cm2, snaga transformatora se izračuna kvadriranjem tog broja, što iznosi 100 W, gde praktično postoje izvesna odstupanja, a to zavisi od koeficijenta korisnog dejstva transformatora. O tome posebno vodimo računa ako motamo kaleme transformatora sa posebno odabranim izvodima debljih provodnika njegovog sekundara. Biranje potrebnog naizmeničnog napona najbolje je vršiti grebenastim prekidačem sa više radnih položaja čije ćemo vrednosti najpre izmeriti, a potom vidno obeležiti na komandnoj tabli uređaja.

Drugi način biranja promenljivog naizmeničnog napona je upotreba autotransformatora, gde moramo biti pažljivi od mogućeg strujnog udara zbog proboja naizmenične komponente, jer ovaj transformator ima samo jedan namotaj. Treća mogućnost je da namerno izbegnemo transformator, tako što ćemo upotrebiti trijak, diak, potenciometar, nekoliko blok kondenzatora radnog napona 250 V i 400 V i nekoliko otpornika, što je prikazano na dve u praksi proverene šeme koje se nalaze u prilogu ovog članka. Ovakav regulator je dobar za klasično svetlo, grejna tela, kolektorske elektromotore, dok se za LED svetlo i asinhrone elektromotore koriste posebni regulatori, tzv. „DIMERI“, koji se mogu naći u slobodnoj prodaji sa dosta kvalitetnim rešenjima fine regulacije napona.

Regulatori jednosmernog ( DC ) napona teže se nalaze u slobodnoj prodaji, izuzev nekih specijaliziranih radnji, tako da se mnogi odlučuju za njihovu konstrukciju koja nije previše složena jer je, pored stabilnog izvora jednosmernog napona, potreban tranzistor veće snage sa hladnjakom, odgovarajući potenciometar, nekoliko otpornika uglavnom veće snage, kao i najmanje dva elektrolita većeg kapaciteta za „peglanje“ napona.

Regulatori DC napona mogu se efikasno upotrebiti za svetlo, kolektorske bušilice, druge elektromotore na kojima menjamo brzinu obrtaja, te za različite eksperimente, dok se na nekim uređajima sa fiksnim naponom nikako ne koristi regulator jednog ili drugog tipa, već se odabere napon u dozvoljenim granicama bez mogućnosti njegove ručne, ili automatske promene. Kod regulatora AC napona treba imati u vidu koju frekvenciju električne struje imamo na izlazu, pošto neki uređaji rade samo  na struji frekvencije od 50 Hz ( Evropa i veći deo sveta ), ili na 60 Hz ( SAD ).

Nedavno je počela grejna sezona, a početkom novembra najavljeno je poskupljenje plina i električne struje koje će zasigurno najviše pogoditi sve one koji jedva „sastavljaju kraj s krajem“. U tu kategoriju spada dobar deo penzionera, ali i većina koji žive na „minimalcu“. Kako se najbolje snaći u zatečenoj situaciji stvar je izbora najracionalnijeg načina grejanja i obezbeđenje sigurnog plaćanja energenata za nekoliko predstojećih meseci. Nisam siguran koliko je isplativo odloženo plaćanje koje neki praktikuju.

Neka istraživanja potvrđuju da je još uvek najjeftinije grejanje na struju, mada se tu mora naći izbor grejnih tela koja imaju visok koeficijent korisnog dejstva, što se na kraju isplati ukoliko smo uložili određena sredstva za njihovu kupovinu. U razgovoru sa pojedinim pametnim domaćinima na selu, koji svoje domaćinstvo uglavnom greju na drva, saznao sam da oni ogrev nabave kada je najjeftiniji, odnosno u letnjim mesecima, ili na kraju grejne sezone. Preostalo vreme koriste za njegovu pripremu, rezanje i cepanje, a onda skladištenje u prostor koji ne kisne i koji se nalazi na promaji. Pravi domaćin obezbeđuje ogrev pre početka grejne sezone.

Grejanje u gradu diktirano je sa više faktora, neki se opredeljuju za plin koristeći peći, ili centralno grejanje koje je nešto skuplje, a sve zavisi od zapremine grejne površine. Grejanje na drvo u gradu je izbor ukoliko nemamo plin u kući, ili stanu, niti uvedeno centralno grejanje.

Dobar deo gradskih domaćinstava ima kao jedini izbor cenralno grejanje na gradsku toplanu. Cene su za sada podnošljive, ali ako dođe do najavljenog drastičnog povećanja, biće to veliki udarac na džep svih onih sa niskim kućnim budžetom. Zavrtanje ventila na radijatorima isplati se kod etažnog grejanja, kada možemo zagrevanje držati na minimumu kada nismo u stanu. Napravićemo veliku uštedu ako odaberemo optimalne temperature za prostor u kome boravimo, kupamo se, ili spavamo, jer temperatura niža samo za jedan stepen donosi veliku uštedu energije.

Ostale mere štednje su: dobra izolacija kuće, ili stana, izbor stolarije koji ne dozvoljava gubitak toplote, kvalitetna izolacija tavanskog prostora i što racionalnija upotreba odabranog energenta. Štednja treba da bude normalan oblik ponašanja, bez obzira kolika su nam primanja i na koji komfor smo navikli. Treba imati u vidu da su energenti sve skuplji, a ujedno razmišljati o alternativnim izvorima energija, kao što su energija vetra i Sunca, korištenje bio mase i svih drugih materijala koji imaju veliku kaloričnu vrednost.

Svaki napredni konstruktor želi da u svojoj  radionici ima stabilan i jak izvor jednosmerne struje sa mogućnosti promene i finog podešavanja napona. Takav izvor služi za različite eksperimente, brzo punjenje akumulatorskih baterija, ili za napajanje uređaja velike snage. Snaga izvora struje zavisi od preseka jezgra transformatora, debljine provodnika primarnog i sekundarnog namotaja i snage Grec spoja koji se sastoji od četiri ispravljačke diode.

Cene transformatora veće snage su dosta visoke, tako da se većina snalazi kako zna i ume, uz napomenu da se motanje transformatora nikako ne isplati, bez obzira na mogućnost izbora različitih napona na sekundaru. Jedno od praktičnih rešenja je upotreba transformatora iz dotrajalog, ili pokvarenog UPS uređaja. Uz malo snalažljivosti i merenje omskog otpora namotaja UPS možemo doći do željenog izbora sekundarnog napona. Ukoliko se odlučimo za samostalnu izradu transformatora potrebno je, pored odgovarajućeg trafo lima, da znamo reference i proračune koje sam detaljno opisao u ranijem članku ( 12. 01. 2017. ) na ovom portalu.

Ako pretpostavimo da je standardni napon primara 230V/50 Hz, za konstantu dimenzija jezgra ćemo uzeti 45. Presek jezgra ( S ) se dobije množenjem unutrašnjih strana četvrtastog kalema ( S = a*b (cm2)). Snagu transformatora računamo ako vrednost preseka S kvadriramo ( S*S (cm2)), što je izraženo u vatima ( W ). Broj namotaja primarnog ( Np ) i sekundarnog namotaja ( Ns ) dobijemo iz formule N1 = 45/S ( broj namotaja za 1 V ). Dalje sledi proračun, Np = N1*230 V i Ns = N1*Us ( što zavisi od potrebnog napona na sekundaru ). Nadalje, za transformator važi odnos: Up : Us = Np : Ns i još jedna važna proporcija: Up : Us = Is : Ip ( odnos napona i jačina struja u namotajima ).

Jednostavnije i praktičnije rešenje od prethodnog je upotreba transformatora iz rashodovanog UPS uređaja, uz opasku da se tu zamene primarni i sekundarni namotaj, te da moramo precizno meriti omske otpore na njihovim izvodima. Najveći otpor primarnog namotaja ide na mrežni napon 230 V, dok sekundarni izvod možemo odabrati merenjem napona. Treba imati u vidu da se posle dvostranog ispravljanja napona na izlazu Grec spoja jednosmerni napon poveća 1,41 puta ( množimo sa korenom iz 2 ), a ako upotrebimo elektrolit za filtraciju napona još više, tako da moramo biti veoma oprezni kod izbora radnog napona, što zavisi od namene ispravljača.

Ispravljač ( vidi slike po fazama rada i gotov uređaj ), koji je pravljen od gabaritnog transformatora UPS-a, koristi Grec spoj od 50 A, sa namenskim opterećenjem na izlazu, vrednosti 500 oma ( otpornost veće snage ) i zaštitnom ispravljačkom diodom na samom izlazu, koja sprečava povratnu struju iz akumulatora, a smešten je u kutiju od duraluminijuma koja je propisno uzemljena. Na vrhu kutije fiksirana je kružna komora u koju je smeštena elektronika upravljačkog dela sa dva izlazna konektora za jednosmernu struju. Namerno je ugrađen indikator napona analognog tipa, a na samom ulazu mrežnog napona topljivi osigurač od 3 A. Pošto je presek jezgra transformatora 25,2 cm2, ( S = a*b = 6*4,2 = 25,2 cm2 ), snaga gotovog ispravljača dostiže 635 W, što je dovoljno za eksperimente različite namene i napajanje uređaja velike snage, sa jačinom struje do 42 A i jednosmernim naponom na oba priključka vrednosti 15 V.

Posebna vrednost ovog konstruktorskog uređaja je njegova zanemarljivo mala cena, jer su ulaganja minimalna zbog korišćenja elektronskog otpada i mogućnosti upotrebe za brzo punjenje automobilskog akumulatora većeg kapaciteta sa stabilnim naponom do 14,8 V.