13. Aug, 2020.

 Životna poruka Nikole Tesle:
„Najveće čovekovo  zadovoljstvo je posvetiti se nečemu što mu ni u snu ne da mira!“

( Članak posvećen Teslinom i mom rođendanu, 10. juli )

Donedavno smo rezervno napajanje svetiljki manje snage, u ambijentu bez gradske mreže, koristili upotrebom konvertora napona ( 12 V = /230 V ≈  ), što se pojavom LED svetla ( 12 V, 24 V = ) pokazalo suvišnim i neracionalnim rešenjem. Ovo se ne odnosi na korišćenje visokog napona za uređaje koji se napajaju sa 230 V, 50 Hz naizmeničnog napona ( pogledati sliku konvertora napona za računar i svetlo ). Za takav konvertor treba kao izvor struje koristiti akumulator minimalnog kapaciteta od 45 Ah. Nedavni nestanak struje u gradu, koji je trajao preko sat vremena, naveo me na ideju kako da u takvoj situaciji imam sigurno rezervno napajanje LED niza koji je mali potrošač struje, svega 500 mA, što će sa minijaturnim akumulatorom kapaciteta od 1300 mAh obezbediti do dva časa spasa od neprijatnog mraka.

Uređaj koji predstavljam vredan je pažnje zbog malih dimenzija i manje snage sa namenski pravljenom kutijom u kombinaciji aluminijski lim, drvo i plastika, ali sa automatskim preklapanjem mreža-baterija i sa zaštitom od prepunjavanja i kratkog spoja akumulatora. Primarna vrednost ovog uređaja je automatsko prebacivanje na rezervno napajanje, što pri nestanku struje u mreži spašava od tumaranja po mraku. Može biti stalno uključen na mrežu, služeći kao večernje pozadinsko svetlo, pri čemu se baterija polako prazni, ali i kontinuirano dopunjava do maksimalnog projektovanog napona od 14,8 V sa strujom punjenja, Ipunj. = (Uizl. – Ubat.)/Rx. Pored minijaturnog akumulatora ( 12 V, 1300 mAh ) urađen je ispravljački stepen složenijeg tipa sa dva odvojena Grecova spoja, stabilizatorom napona i kontrolom struje punjenja zbog nekih složenih procesa upravljanja relejnim sklopom koji reaguje pri nestanku struje u mreži. Tada se automatski pali svetlo, odnosno kotva releja prebacuje se na rezervni izvor napajanja. Preko releja, koji ima dva radna položaja, obezbeđen je potreban napon od 12 V za stabilno svetlo LED štapa koji fantastično osvetljava prostor u kome se nalazimo. Uređaj nije strogo fiksiran na jednom mestu, možemo ga po potrebi prenositi iz prostorije u prostoriju, ili mu odrediti neku ustaljenu radnu poziciju gde najviše boravimo.

Pored ekonomičnosti, po pitanju utroška struje i malih gubitaka na Džulovoj toploti  ovakav uređaj dokazano je koristan za svako domaćinstvo, sa izvesnim prednostima u odnosu na fabričko rezervno napajanje. Primetio sam, ispitujući i pažljivo testirajući brojna praktična rešenja, da je kod većine fabričkih uređaja rešenje stabilnog rezervnog napajanja prateća boljka, ili namerno izveden tehnički nedostatak, nepravilno punjenje baterije koja brzo strada, a u slučaju kratih spojeva u njenim ćelijama dolazi do težih kvarova na elektronici napajanja. Sa strogo kontrolisanim naponom i prilagođenom strujom punjenja ( Ipunj. ) moj prvenac za rezervno napajanje služio je, sa NiCd akumulatorom od 7 Ah, punih deset godina.

Što se tiče troškova za gradnju ovog minijaturnog uređaja, najveća stavka je akumulator, dok se cena komponenti ispravljačkog stepena može ublažiti, ili potpuno izbeći nekim raspoloživim rezervama delova koje poseduje svaki napredniji konstruktor. Relej je minijaturnog tipa ( 12 V, 10 A na kotvi ) za automatsko preklapanje mreža-baterija. Ukoliko kupujemo odgovarajuću metalnu kutiju, njena cena nije zanemarljiva, tako da je najbolje da je sami pravimo, ili se snađemo na neki drugi način. Možemo koristiti odgovarajuću metalnu, ili plastičnu kutiju sa svim potrebnim merama zaštite od visokog napona. Veličina kutije zavisi od odabranog kapaciteta akumulatora od koga zavisi vreme rezervnog napajanja koje se može precizno izračunati pomoću formule: q = I*t, odnosno, t = q/I. Kapacitet akumulatora označen je na bateriji ( mAh, ili Ah ), tako da je dovoljno  instrumentom izmeriti jačinu struje potrošača ( LED niza ). Delenjem te dve fizičke veličine ( kapacitet akumulatora i jačinu struje ) dobijemo vreme u časovima. Na kraju recimo da nije preporučljivo potpuno pražnjenje akumulatora, što se  zbog ugrađene elektronske zaštite od potpunog pražnjenja i kratkog spoja Acu baterije nikako ne može desiti, što bi mu ubrzano smanjilo vek trajanja.

Na pravoslavni Božić ( 07.01.1943. godine ), u hotelskoj sobi u Njujorku, umro je slavni i nenadmašni genije, Nikola Tesla. Postoje brojna nagađanja o njegovoj smrti, čak i nedokazana tvrdnja da je ubijen od strane nemačkog agenta. Pošto je Tesla svojim radom i delom nagradio čovečanstvo, u ovom članku ću se baviti drugim aktuelnim pitanjem, koje nije predmet spekulacija i proizvoljnosti, a to je, koliko su lik i delo Nikole Tesle danas prisutni u nastavi prirodnih nauka osnovne škole.

Teslino i Pupinovo stvaralaštvo obrađuje se u samo jednoj lekciji nastave fizike u osmom razredu osnovne škole, pod nazivom „Doprinos Nikole Tesle i Mihaila Pupina razvoju nauke o elektromagnetnim pojavama i njihovoj primeni“. U nižim razredima osnovne škole stidljivo se, ili nikako,  spominje ime Nikole Tesle. Mislim da kod izučavanja doprinosa Tesle i Pupina učenicima treba konkretnije približiti saznanja koliko i kako su njihova otkrića trasirala put ka bržem razvoju nauke i tehnike, kao i drugih oblasti u  primeni savremenih tehnologija. Učenicima su donekle bliža saznanja gde se i pod kojim uslovima Tesla školovao, te da su on i Tomas Edison bili ljuti protivnici, što nije tačno, kada se uzme u obzir da su čak jedno vreme sarađivali na nekim projektima i otkrićima. „Rat struja“ danas se, donekle, pogrešno predstavlja, jer je u pitanju bila borba dva suprotna mišljenja, istraživača starog kova ( Tomas Edison ) i stvaraoca novih ideja ( Nikola Tesla ) koje je, kako se kasnije pokazalo, bilo praktičnije i korisnije za čovečanstvo. Da bismo to shvatili, moramo uzeti u obzir karakteristike američkog društva i uticaj kapitala na sve tokove života, gde se i sam Tesla u nekim momentima teško snalazio. Neki tvrde da je Tesla umro u bedi i siromaštvu, što je slojevita istina.

Za učenike osnovne škole vrednije je objasniti prirodu i suštinu Teslinih otkrića, te koliko su ta otkrića utrla put do ostalih pronalazaka, kao što su primena Teslinih struja u medicini, radio i televizija, daljinsko upravljanje, mobilna telefonija, elektromotor bez četkica i ono što je najznačajnije, generator naizmenične struje i polifazni sistem električne struje. Tako će učenici biti potpunije informisani zašto je Tesla još uvek neshvaćeni genije, te da nisu tačne tvrdnje da je Tesla izmislio mobilni telefon, već da je njegova ideja stvorila pretpostavke za takav izum savremenog sveta. Bavljenje pitanjima: zašto se Tesla nikada nije ženio, zašto je prao ruke više puta dnevno, zašto je uvek tri puta obilazio hotel u kome je živeo, te da li je završio, ili nije završio fakultet, spadaju u domen prisutnog malograđanskog mentaliteta u kome nema ni trunke naučnog pristupa izučavanju dela i lika Nikole Tesle. Zbog toga se pisci nekih novih udžbenika moraju okrenuti ka stvarnim biserima Teslinih otkrića, njihovog sadržaja i praktične primene. To traži sasvim novi metodološki i naučni pristup koji će biti oslobođen površnosti, kičeraja i nauci  nepotrebnog nagađanja o Teslinom privatnom životu, bez obzira koliko neke njegove navike i ponašanje izazivaju čuđenje kod običnog sveta.

Do sada su napisani brojni članci i snimljeni filmovi o Nikoli Tesli koji je, nesumnjivo, naučnik svetskog glasa, ali su ga neki njegovi savremenici smatrali vizionarom i fanatikom, a većina genijalnim izumiteljem koji još uvek zbunjuje brojne naučne krugove. Proniknuti u mentalni lavirint ovog genijalnog naučnika malo je kome pošlo za rukom, međutim, ako pratimo razvojni put njegovog rada i stvaralaštva naići ćemo na interesantne dokaze koliko je Tesla bio vezan za prirodne pojave, kao da je imao neku tajnu dosluhnu rezonanciju sa neotkrivenim zakonima prirode.

Teslina genijalnost verovatno potiče od roditelja, majke Georgine koja nije bila školovana, ali bistrog istraživačkog uma i pamćenja, te od oca Milutina, naprednog sveštenika ( prote ) koji je iskonski verovao u moći prirodnih sila. Za razliku od oca, Tesla veruje da je Bog priroda, što nije daleko od religijskog. Njegovo razmišljanje i uverenje da nas „priroda kažnjava za sva nedela“ koja činimo tokom života ima dubok religijski pristup u shvatanju odnosa čoveka prema prirodi. Tesla je među retkim naučnicima koga su prirodne sile prosto usmeravale ka otkrićima. Setimo se samo njegovog pogleda prema Suncu, kada mu se zavrtelo u glavi i na zemlji u parku počeo je da crta generator koji koristi obrtno magnetno polje. Ta  fantazija mu se stalno priviđala u glavi dok nije pronašao generator naizmenične struje, a kasnije elektromotor koji se bitno ne razlikuje od generatora, jer za pogon koristi struju, a generator je proizvodi. Tesla je eksperimentisao sa polifaznim sistemima naizmenične struje različite frekvencije i zaustavio se na trofaznom sistemu. Često se zapitamo, zašto baš tri faze i čuvena veza u “zvezdu”, ili “trougao”. Tronožac je stabilan gde god ga postavimo,  jer je bilo koja ravan determinisana sa tri različite  tačke. Rad elektromotora najstabilniji je sa tri faze ( R, S, T ), i ako pogledamo njihovu sinusoidu vidimo zašto je takav sistem stabilan, sa kašnjenjem svake naredne faze za 120 stepeni. Razmišljam, da li to ima neku generičnu vezu sa brojem tri koji je bio veoma interesantan i samom Nikoli Tesli! Često je praktikovao, pri ulasku u hotelsku zgradu, da je tri puta obiđe, ili da nije uzimao hotelsku sobu čiji broj nije bio deljiv brojem tri, a tu je i „Tajna broja dvanaest“, (moj autorski članak objavljen, 06. 01. 2016. godine – “Zanimljivosti” ).

Tesla je bio čudak po načinu života, nikada se nije ženio, prao je ruke do pedeset puta dnevno, nije voleo da se rukuje, gotovo uvek je nosio bele rukavice, bio je alergičan na kajsije i na bisere. Malo je spavao, uvek u svom karakterističnom položaju prsta na slepoočnici, a novac mu nije puno značio u životu. Mnogi kažu da je umro u bedi i siromaštvu, što uopšte nije tačno. Njegova naučna otkrića i vizionarska predviđanja predstavljali  su  neizmerno bogatstvo koje pred kraj života nije posedovao u smislu raspoloživog kapitala, koji mu tada, nakon smrti, uopšte nije trebao.

Teslu su neki savremenici, pred kraj njegovog života, smatrali čudakom, jer je tvrdio da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već godinama nije bio među živima, ili da je ostvario vezu sa drugim civilizacijama. Njegov oštar  um vibrira periferijom naših kosmičkih prostora, da nije tako ne bi bio toliko nadmoćan da mehaničkim vibracijama izazove zemljotrese, te neke neobjašnjive katastrofe na sasvim drugom kraju planete, koje se dovode u vezu sa Teslinim eksperimentima. Mnogi pominju „zrake smrti“, osvetljenje čitave vasione i besplatno korišćenje energije Sunca. Zbog toga će mnoga naredna otkrića biti samo mali deo vela tajne koju je Tesla poneo sa sobom u grob, jer je pored 700 patenata, imao otkrića koja su mu drugi pokrali, a ostalo je dosta skica i pisanih dokumenata koji još nisu ugledali svetlost dana. Možda je zbog toga zagonetna i njegova smrt, što ponekad graniči sa špekulacijama i pretpostavkama koje su u domenu zavere ćutanja.

Neposredno pred svoju smrt, koju neki još uvek smatraju zagonetnom, nenadmašni svetski genije i pronalazač Nikola Tesla izjavio je da će njegova nauka svetu biti jasna tek za stotinu godina. Taj rok nije daleko, što znači da važeće postavke klasične, delom i atomske  fizike moraju uskoro dati preciznije odgovore na nekoliko ključnih pitanja: šta su vreme, prostor, materija, gravitacija, „crne rupe“, gde su granice kosmosa i da li smo sami u svemiru!? Kad god sam o tome, na časovima fizike, započinjao priču sa učenicima nametalo se pitanje kosmičkih brzina, hipotetičkog dosezanja prostora i vremena, kao i pitanje koliko pronicljivo i duboko je slavni Tesla porivao u tajne prirode koje su mu, prilikom posmatranja zalaska Sunca, dale fantastičnu ideju o korišćenju obrtnog magnetnog polja.

Tesla se sa tom idejom, sa nekoliko centi u džepu, otisnuo 1884. godine u daleku Ameriku, gde je nastavio svoj trnoviti životni put od običnog fizičkog radnika i raznosača novina do genijalnog pronalazača. Njegov genijalni um uvek je imao blisku vezu sa prirodnim pojavama, što je ponekad graničilo sa fantazijom. Posmatranje pucketanja elektriciteta na krznu mačka, ili okretanje točka seoske vodenice, kao i posmatranje munja, koje su parale nebo u njegovom rodnom kraju, samo su deo priče o prisnoj vezi čoveka, nauke i prirode. Teslin jedinstven metodološki naučni pristup, kojim teoriju gradi na posmatranju prirodnih pojava i na eksperimentima, kao i pedantno zapisivanje i praćenje ogleda, koji su zbunjivali  naučnike njegovog vremena, potvrđuju da je Tesla zaista bio daleko ispred njih. Neka Teslina shvatanja i predviđanja zbunjivala su do te mere da su ga pojedini smatrali čudakom, do shvatanja da je pred smrt u jednoj izjavi za novinare potpuno šokirao od realnog, tvrđenjem da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji je odavno bio mrtav. Kada se tome doda izjava o mogućnosti komunikacije sa drugim civilizacijama, mnogi su tada mislili da je Tesla potpuno skrenuo s uma.

Još uvek nije do kraja razjašnjeno Teslino tajno oružje pod nazivom „zraci smrti“, kao i neki eksperimenti koji su doveli do čudnih eksplozija, te veštački izazvani potresi, koji su, kako se navodi, bili povod da mu sruše laboratoriju na Long Ajlendu. Od tog čina vandala, ili vladinih službenika, Tesla se nikada nije oporavio, jer su veštački izazvane munje na čudnovatoj građevini bile njegova tajna o energiji kosmosa i mogućnosti da se ta energija potpuno besplatno koristi i upotrebi za dobrobit čovečanstva. Malo je verovati da je neko tada shvatao Teslino bežično upravljanje brodićem na vodi, ili čudnovato osećanje kada je bez obrazloženja napustio jedan eminentni skup, kada mu je majka bila na umoru. Brzo se spakovao i otišao u rodni kraj gde je u poslednjim trenucima zatekao još živu majku. Čvrsta veza i sećanje na rodni kraj i njegovo  poreklo nikada nisu prestali. Tesla je, kako je sam isticao, poreklom Srbin američkog državljanstva.

Tajna Nikole Tesle toliko je koloritna i složena da će se o njoj godinama baviti naučnici koji razumeju, ili uopšte ne razumeju njegovo delo i stvaralaštvo. To je najbolja potvrda da je Tesla još uvek korak ispred nas, da su neka njegova predviđanja i smele pretpostavke samo okidač kojim se mogu iz korena menjati postavke klasične i atomske fizike. Možda će neka od tih zagonetnih otkrića pružiti najbolji odgovor gde smo, da li smo sami u svemiru i šta bi se desilo kada bismo putovali brzinom većom od brzine svetlosti. Najveći izazov je Teslino shvatanje energije koju je on čovečanstvu podario u obliku naizmenične električne struje, a za neke druge moguće oblike kosmičke energije Tesla je, kao nasleđe, ostavio samo odškrinuta vrata. Moramo se složiti sa činjenicom da neka najnovija naučna otkrića, kao što su Internet, mobilna telefonija, energija atoma i bežično upravljanje na velikim daljinama imaju prirodnu vezu i potporu sa Teslinim izumima. Od blizu hiljadu pronalazaka Tesla je patentirao oko 700, od kojih su najznačaniji: naizmenična struja, rasveta, rentgenski zraci, radio-uređaji, daljinsko upravljanje, električni motori i generatori, robotika, laseri, bežična komunikacija i potpuno besplatna energija, projekat o kome se još uvek nedovoljno zna, ili, iz nekih nepoznatih razloga, i dalje ćuti. Teslina zaostavština ima još uvek dosta tajni.

 

 

Na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, u hotelskoj sobi u Njujorku je pod čudnim, još uvek nerazjašnjenim okolnostima umro slavni genije, svetski pronalazač i američki državljanin srpskog porekla, Nikola Tesla. O njemu su napisane brojne knjige, snimljeni dokumentarni i igrani filmovi, objašnjeni brojni izumi i patenti kojima je zadužio i zadivio celo čovečanstvo. Imao je oko 1.000 pronalazaka, od toga 700 patenata. Neke zanimljive činjenice o Nikoli Tesli su malo poznate, a one samo potvrđuju da je Tesla bio daleko ispred svog vremena, te da neki njegovi izumi još uvek nisu do kraja objašnjeni, ili su pod velom tajne.

Tesla nije podnosio bisere, tako da nije razgovarao sa ženama koje su ih nosile. Nikada nije objasnio zbog čega mrzi bisere, ali je otkrio zašto se nije nikada ženio. Jedini razlog je, kako je priznao, totalna privrženost nauci, tako da nije želeo, iz dubokog poštovanja prema ženama, da bira ljubav između žene i nauke.

On je bio apsolutno fiksiran na broj 3, a posebno zainteresovan za broj 12, “Tajna broja 12”, ili 12 = 4*3. Prao je ruke zaredom tri puta pre jela i po nekoliko puta posle svojih eksperimenata, što je iznosilo oko 50 puta dnevno. Morao je da obiđe zgradu tri puta pre nego što bi ušao u nju. Ova opsesija, kako su tvrdili neki lekari, bila je asocijacija opsesivno-kompulsivnog poremećaja.

Tomas Alva Edison je sve uradio kako bi uništio Teslino genijalno otkriće naizmenične struje. Kako bi promovisao svoju jednosmernu struju, ubijao je pred okupljenim svetom životinje naizmeničnom strujom, da bi dokazao koliko je ona opasna. Taj period njihovog ljutog rivalstva poznat je pod imenom „Rat struja“!

Naučnik je proveo mnogo godina u Njujorku, a svoju poslednju deceniju života proveo je živeći u sobi 3327, dvosobnom apartmanu hotela „Njujorker“ na 33. spratu. Umro je u prividnoj nemaštini u hotelskoj sobi u 87. godini života, a dva dana kasnije sve njegove stvari i neprocenjive nacrte zaplenila je vlada SAD.

Tesla je osmislio prvu hidrocentralu u svetu, napravljenu 1896. godine na Nijagarinim vodopadima, koja je napajala električnom strujom ceo grad Njujork.

Tesla je posedovao i nešto mračniju stranu svog genijalnog stvaralačkog uma. Tvrdio je da je izmislio „zrake smrti“ koje je, prema njegovom mišljenju i ubeđenju, mogao da šalje kroz vazduh i vakuum i da njihovom ogromnom energijom uništi flotu od 10.000 neprijateljskih aviona na udaljenosti od 320 km. Ta misterija još uvek nije objašnjena, mada su za nju zainteresovane velike sile.

Tesla je napravio prvi daljinski upravljač na svetu, za bežičnu kontrolu malog broda ( 1898. godine ), ali ljudi nisu shvatili vrednost ovog izuma u tom trenutku. Brodić je na sebi imao malu antenu za prijem elektromagnetnih talasa.

Slavni genije je napravio toranj čudnovatog oblika visine preko 40 m u Kolorado Springsu. Tvrdio je da pomoću njega može bežično da snadbeva ceo svet besplatnom električnom energijom, što nije bilo baš po volji bogatim američkim industrijalcima. Toranj nije nikada završen, a do temelja je uništen 1917. godine. Tačni nacrti i završne idejne skice za navedeni toranj nikada nisu pronađeni.

Tesla je imao razrađen plan za letelicu koja bi se napajala strujom preko njegovog tornja. Pošto je toranj potpuno uništen, letelica nikada nije napravljena.

Do svoje smrti Tesla je imao blizu 700 patenata registrovanih u 25 zemalja, od kojih su najznačajniji: polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor, svećice, bežični prenos energije na velike udaljenosti i Teslin transformator visokog napona i visoke frekvencije.

Moramo se, ipak, složiti da je Tesla, bez obzira što pred smiraj života nije mogao da plati hotelske račune, umro kao veoma bogat čovek, jer su njegove ideje pretočene u veoma brz napredak nauke i tehnike. Novcu nije pridavao veliku pažnju, smatrajući da je to samo sredstvo za uspešan rad, a nikako primaran životni cilj. Tesla se nikada nije odricao svog srpskog porekla, niti rodnog kraja.

Izvor saznanja:
“Moji izumi”, Nikola Tesla, “Nova knjiga”; Beograd 2006.
Youtube / glledajovo

 

O nekoj čudnoj koincidenciji mog rođendana sa datumom rođenja Nikole Tesle ( 10. juli 1856. godine ) pisao sam na ovom portalu 9. januara 2013. godine u namenskom članku o nenadmašnom geniju. Nemam nameru da bilo čime oponašam Nikolu Teslu, ali ću otkriti tajnu da su me tim slavnim nadimkom pre nekoliko godina zvale poštovane kolege iz Novog Sada na republičkim takmičenjima i smotrama mladih talenata, gde sam sa mojim učenicima osvojio pet zlatnih medalja. Pošto se bliži moj rođendan, sladokuscima elektronike, a posebno mojim bivšim učenicima koji su još uvek „zaraženi“ tehnikom, nudim možda meni najdraži konstruktorski rad u mojoj praksi „koji je još u životu“ i u povremenoj upotrebi.

Rad predstavlja skladnu kombinaciju trokanalne miksete ( RK 3782 ), ekvilajzera i tranzistorskog stereo predpojačavača ( RK 3772 ). Mikseta je popularan naziv pojačavača namenjenog mešanju više tonskih signala. Ona ima više ulaza i samo jedan izlaz. Na miksetu možemo priključiti gitaru, orgulje, mikrofon, radio, magnetofon, DVD ili CD plejer, laptop, kao i telefonsku liniju. Kod ovog uređaja jedan ulaz služi za mikrofon, a druga dva za nezavisne izvore stereo zvuka, a sve se nakon miksovanja završava u jednom izlazu koji ide na stereo pojačalo veće snage.

Napajanje uređaja je pomoću malog mrežnog transformatora ( 230 V/15 V ), Grecovog spoja i dobro stabilisanog i filtriranog napona koji obezbeđuje potpuno bešuman rad mikrofonskog predpojačala, miksete i ekvilajzera za regulaciju boje tona. Mikseta je, kako je već navedeno, trokanalna, što podrazumeva kvalitetno mešanje tri ulazna signala preko tri logaritamska potenciometra P1, P2 i P3 za regulaciju jačine ulaza. Signali se preko klizača potenciometara ( pogledati šemu ) i preko zaštitnih otpornika R2, R3 i R4, vode preko elektrolitičkih kondenzatora na bazu pojačavačkog tranzistora tipa BC550. Ovaj tranzistor predstavlja specijalnu malošumnu verziju univerzalnog NPN tranzistora BC546. Baza tranzistora dobija polarizaciju preko otpornika R6 čime se istovremeno vrši i stabilizacija radne tačke. Pojačani signal sa kolektora tranzistora vodimo na izlaz preko elektrolitičkog kondenzatora C3. Komponenta R5 je radni otpornik kolektora, a napon istog se posebno filtrira otpornikom R1 i elektrolitičkim kondenzatorom C1.

Drugi podsklop je ekvilajzer za boju tona, koji se može izbeći, ali je dobar zbog regulacije visokih i niskih tonova, a posebno je značajan prilikom upotrebe mikrofona. Treći elektronski podsklop predstavlja minijaturno tranzistorsko stereo predpojačalo ( RK 3772 ) dvostepenog tipa sa dva puta po dva NPN tranzistora tipa BC550. Ulazna osetljivost predpojačavača je 1 mV kod ulazne impedanse od 10 KΩ. Maksimalan signal na ulazu je 20 mV. Pojačavač je linearan u pomenutom odnosu ulaznog signala. Njegovo maksimalno pojačanje je oko 100 puta sa maksimalnim izlaznim naponom 2,5 V. Napaja se stabilnim i dobro filtriranim naponom vrednosti 14,8 V. Ovakav predpojačavač može se upotrebiti u razne svrhe, za mikrofon, MP3, DVD, ili CD plejer. Kod gradnje posebno treba voditi računa da kablovi budu što kraći i oklopljeni, kao i o položaju transformatora, što se utvrđuje eksperimentalno.

Na kraju se obično zapitamo koja korist, ili bacanje novca kod ovog uređaja kada možemo za male pare kupiti fabričku miksetu sa više kanala i ulaza? Minijaturna kutija i konstrukcija ovog uređaja ( 21,5x16x4,5 cm ) predstavljaju pravo zadovoljstvo i izazov za svakog ozbiljnijeg konstruktora. Uređaj ima i rezervno  akumulatorsko napajanje, što u kombinaciji prenosnog pojačala sa rezervnim napajanjem, o kome sam ranije pisao, daje rešenja za kvalitetan zvuk i upotrebu mikrofona i tamo gde nema mrežnog napona. Ovakvo rešenje me spašavalo u interesantnim situacijama nestanka struje ( kada je trebalo ozvučenje ), ali pod jednim uslovom, da uvek imamo pun akumulator nešto većeg kapaciteta ( 45 Ah ) .

 

Izvor saznanja:
„Mala škola elektronike“, Vladimir D. Krstić i Željko V. Krstić, III dopunjeno i prošireno izdanje, Beograd 2002. godine ( komponente RK 3772 i RK 3782 ).

TAJNA BROJA DVANAEST

Teorija brojeva spada u najstarije teorije kojom su se bavili stari Grci, Egipćani, kao i filozofi, odnosno mnogi prirodnjaci, istočnjačke kulture. Jedan od kasnijih tvoraca teorije brojeva Gaus ( 1777-1855.  ) izjavio je da je „Matematika kraljica nauke, a teorija brojeva kraljica matematike“. Pošto se i slavni naučnik i nenadmašni genije Nikola Tesla puno bavio brojevima, interesantno je navodno otkriće njegove tablice množenja koja u sebi krije duboku tajnu broja dvanaest.

Poput scenarija za neki film odjeknulo je otkriće originalnih crteža svetski poznatog naučnika Nikole Tesle u jednom antikvarijatu u američkom gradu Phoenixu. Navodno, davno izgubljene crteže sasvim slučajno otkrio je lokalni umetnik Abe Zucca, a naučnici tvrde da je reč o Teslinoj matematčkoj mreži, svojevrsnoj tablici množenja koja nudi rešenja za mnoga do sada neodgovorena pitanja u matematici. Ako se bolje zagledamo, Tesla je ubacio u tablicu množenja proste brojeve, deljenje višecifrenih brojeva, a nakon detaljne analize otkrivamo svu njezinu jednostavnost i povezanost. Posebno je interesantan broj 12.

Teslina mreža pokazuje spiralu sa 12 mesta, a taj broj nije baš slučajan, 12 je meseci u godini, 12 inča u stopi, 2 puta po 12 sati u danu, a broj 12 je deljiv sa 2, 3, 4 i 6. Na svakih 12 brojeva postoji  šansa da su 4 broja prosta. Kada se malo bolje udubimo, njegov trofazni sistem ima itekakve veze sa brojem 12 ( 3*4 ), a sam Tesla je tvrdio da su 3 tačke najbolji oslonac u kosmosu, što dokazuje i elementarna matematika ( planimetrija i stereometrija ), a posebno aksiom da je ravan određena sa najmanje tri tačke. Tesla je dugo vremena eksperimentisao sa polifaznim sistemima generatora i elektromotora električne struje, koji ima itekakve veze sa brojem 12. Zanimljiv je podatak da je njegova, navodno tek pronađena, tablica množenja nastala 12.12.1912. godine. Treba se usputno zapitati o tajni njegove čuvene izreke: ”Kada biste znali za veličanstvenost brojeva 3, 6 i 9, onda biste u rukama držali ključeve univerzuma”.

Na kraju recimo da su iz “Muzeja Nikole Tesle” u Beogradu potvrdili za list “Blic” (  izdanje,  05.01.2016.  ) da tablica množenja nije autentičan dokument, da je Teslin potpis falsifikat, te da je tablica rađena na nekom računaru i da je ubačena požutela stranica kako bi izgledala što starije. Čak i font liči na Times New Roman, a u to vreme Tesla je radio na rapidografu za tehničko crtanje. Treće, 12.12.1912. godine, kako piše na tablici, Tesla se ne bavi više matematikom, već uveliko mašinstvom i konstrukcijom parnih turbina. Strani mediji su objavili crtež, navodeći da se radi o originalnom Teslinom delu. Ipak, matematička spirala je delo američkog profesora Džoija Gretera. Neka Teslina otkrića i dalje ostaju tajna!

Izvori saznanja:
Studomat.ba i “Blic”, 05.12.2016. godine

 

Loptasta munja je relativno retka prirodna pojava. Radi se o kugli koja zrači svetlost i ima prečnik oko 20 cm. Ove se kugle kreću obično polako i to na visini od oko pola metra iznad površine Zemlje. Međutim, ovakve se kuglaste munje mogu pojaviti i u blizini letilica i to najčešće iza zadnje ivice krila. Iz toga se može zaključiti da se ne radi o pojavi vrele plazme, jer bi, inače, kugla bila otrgnuta vazdušnom strujom koja se kreće oko krila letilice.

Sedamdesetih godina prošlog veka je u Kentu u Velikoj Britaniji dr. Jennison izneo hipotezu da je loptasta munja optička pojava „fazno zatvorene petlje“ (Phase-Locked-Loop) visokofrekventne energije. Radi se, naime, o stojećem talasu oscilovanja koje je iz nekog (još uvek nepoznatog) razloga prinuđeno da se odvija u zatvorenom prostoru. Pojava svetlosti se može objasniti kao tinjavo pražnjenje do koga dolazi usled visokofrekventnih oscilacija. Ovakav „paket“ VF energije može da postoji u praznom prostoru i ne zahteva prisustvo gasovite sredine.

Pošto se radi o VF energiji, a ne o plazmi (koja ima masu), kugla se može kretati bez poteškoća kroz vazduh skupa sa letilicom. Emisija vidljivog svetla znači stalno korišćenje raspoložive energije i kad se ona „iskoristi“ svetlosna loptasta munja prestaje da postoji.

Pošto postoje brojne teorije o ovom neobičnom prirodnom fenomenu, danas se loptaste munje difinišu kao “neobjašnjene atmosferske električne pojave, veličine od zrna graška do nekoliko metara, koje su povezane sa nevremenom i grmljavinom, ali ostaju duže od običnih munja, koje traju tek delić sekunde” (izvor pod brojem 1). Dimenzije loptaste munje zavise u najvećoj meri od frekvencije talasanja. Neki ih dovode u vezu sa NLO, odnosno letećim tanjirima, Teslinim “tajnim oružjem”, Haarpom, te da su ih viđali za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine. Interesantno je da loptasta munja može da se uvuče u šupljine, čak i u dimnjake, što može biti veoma opasno zbog eksplozije u zatvorenom prostoru. Činjenica je da postoji i Teslin dnevnik, vođen u Kolorado Sprinsu, sa oko 500 stranica, čiji se delovi odnose na loptastu munju i na konstrukciju uređaja za emitovanje elektromagnetnih talasa velike snage ka jonosferi, što je odavno ineresovalo američke vojne stručnjake. Njih je posebno privukla trostruka upotrebljivost Teslinog projekta: mogućnost da proizvedene munje uništavaju avione, prilika da loptasta munja sa injekcijom litijuma dostigne snagu atomske bombe i, najzad, da se pomoću gravitacione interakcije izgrade revolucionarne letilice velikih brzina i manevarskih spsobnosti, o kojima je pred kraj svog života pisao i Nikola Tesla.
    Blojs Ficdžerald, Teslin bliski prijatelj, bio je saslušavan u kancelarijama FBI o Teslinim tajnim spisima. Njegova izjava da je srpsko-američki naučnik još tokom Prvog svetskog rata nudio vladi Velike Britanije nesavladivu zaštitu Ostrva od napada iz vazduha, i da je raspolagao tehničkim rešenjem za najmoćnije oružje, podstakla je vojne stručnjake da se upuste u traganje za ovom tajnom Tesline laboratorije. Istraživači Mornaričke obaveštajne službe SAD su prionuli na detaljno pregledanje Tesline zaostavštine. Edgar Huver, direktor FBI, strahovao je od mogućnosti kontakta Nikole Tesle i stranih obaveštajaca, jer mu je došlo do ruku obaveštenje da je Tesla održao govor na skupu prijatelja sovjetske Rusije, 4. jula 1922. godine. Osim toga, ispostavilo se da je sovjetska obaveštajna služba imala pristup Teslinim papirima još za njegovog života, preko izvesnog Ejba Španela, druga Blojsa Ficdžeralda i Teslinog povremenog posetioca, prosovjetski orjentisanog Amerikanca, u čijem dosijeu stoji da je “definitivno komunista”. Navedeno, kao i druge teorije o loptastim munjama, još uvek zbunjuju naučni svet.

Nauka evidentno potvrđuje da spektografska očitavanja pokazuju su da su glavni sastojci loptaste munje bili isti kao i tla: silicijum, gvožđe i kalcijum. Ovi podaci potvrdili su teoriju koju je 2000-te godine postavio Džon Abrahamson sa Univerziteta u Kanterberiju na Novom Zelandu. Abrahamson je pretpostavio da munja, kada udari u zemlju, stvara intenzivnu toplotu koja isparava silicijum-dioksid iz prašine, a nastali udarni talas podiže gas u vazduh. Ako u tlu ima ugljenika, npr. iz trulog lišća, on će oduzeti kiseonik iz silicijum dioksida, pa će preostati samo para silicijuma. Međutim, Zemljina atmosfera, bogata kiseonikom, ponovo će reoksidirati vrelu loptu gasa i pokrenuti reakciju koja će nakratko emitovati blještavo svetlo. Ovu teoriju svojim su istraživanjima potvrdili naučnici sa Univerziteta u Tel Avivu 2006. godine, koji su u laboratoriji ispalili veštačku munju u sloj silicijum oksida. Kineska studija, koja je nešto novijeg datuma (2012. godine), prvi je dokaz Abrahamsonove teze na primeru prirodne munje. I dalje ostaje otvoreno pitanje: da li je loptasta munja visokofrekventna (VF) oscilacija, ili razorna bomba!


Izvori saznanja:
1.    Časopis “Physical Review Letters”, 2012. godine,
2.    New York Times, 2014. godine,
3.    “Loptasta munja kao bomba”, Miodrag- Mija Ilić, 2007. godine,
4.    “Radio-amater”, oktobar 1974. godine.

Na današnji dan (pravoslavni Božić) u Njujorku je 1943. godine u hotelskoj sobi  umro nenadmašni genije, Nikola Tesla. Postoje mnoga nagađanja o tome, pa i ono najnovije da je zadavljen jastukom od strane nacističkog agenta. Prava istina mora jednog dana ugledati svetlost na kraju tunela.

Teslino životno delo, sa oko hiljadu otkrića, od čega je 700 patentirano, je, zaista, nenadmašno. Kojim putem i stranputicama bi krenuo razvoj nauke i tehnike, da nije bilo Nikole Tesle, možemo samo nagađati. Danas u Americi postoji zrela inicijativa da se u školama znatno više pažnje posveti Teslinim otkrićima. I u našim školskim programima nije posvećena neka posebna pažnja, jer se u programu fizike za osmi razred o Tesli govori površno kod naizmeničnih struja, u okviru lekcije “Doprinos Nikole Tesle i Mihaila Pupina u razvoju nauke i tehnike”. Nema ni jednog slova o bežičnom prenosu energije, telekomunikacijama i o drugim Teslinim izumima koji i danas, moramo priznati, zbunjuju naučni svet. Vredna je pažnje navedena ideja, potekla sa terena gde je Tesla najviše radio i stvarao, da se nastavni programi po svim nivoima obogate sadržajima iz Teslinog stvaralaštva. Tako ćemo se najbolje odužiti naučniku svetskog glasa, koji je bio poznat i po tome što je uvek mislio na rodni kraj, svoju bogatu kulturu i tradiciju. Nikada se toga nije stideo, niti je imao razloga da se stidi, što se može zaključiti i po brojnim rukopisima koji se danas čuvaju u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Teslinu misao, neke čudne navike ponašanja, ideje o komunikaciji sa drugim svetovima i civilizacijama, danas mnogi uzimaju za ozbiljno, bez obzira što su pojedini u njegovo vreme, pred kraj Teslinog života, smatrali nenormalnim ponašanjem. Takav je bio nenadmašni genije koga mnogi ni danas ne shvataju. Njegove ideje i genijalna otkrića, pretočena u tehničke izume, potiru neka shvatanja da je umro u siromaštvu.

Da li znate?

CNN: Kultni heroj Nikola Tesla

Na samom početku 20. veka Nikola Tesla je želeo da spase svet od njegove zavisnosti od goriva. Sada, jedan autor stripova sa interneta želi da sačuva poslednju preostalu Teslinu laboratoriju kao počast naučniku, piše u opširnoj reportaži Si-En-En (CNN).

Laboratorija se nalazi na mestu gde je Tesla želeo da razvije bežičnu komunikaciju i čistu, besplatnu energiju za sve. Svoju laboratoriju preselio je u Vardenklif toranj u Njujorku 1902. godine. Zgradu je izgubio nekoliko godina kasnije zbog dugova, a visoki toranj koji je trebalo da bude jedan od glavnih transmitera njegovog sna o bežičnoj energiji je 1917. uništen.

Kasnije se ispostavilo da je lokacija, koju je jedno vreke koristila kompanija za proizvodnju filmova za foto aparate prepuna toksičnog otpada. Mesto je sada očišćeno i bezbedno za javnost.

Tesla je umro kao siromah 1943. godine.

Američki CNN navodi da su zgrada i okolno zemljište sada na prodaju.

Martin Inman, tvorac veb stripa "The Oatmeal" udružio je snage sa neprofitnom grupom "Teslin naučni centar" u Vardenklifu kako bi očuvali zgradu kao naučni centar i muzej posvećen "ocu električnog doba".

"Tesla je neobičan heroj i u SAD ima jako malo spomenika posvećenih njemu. Smatram da je to nešto što bi morali da ispravimo", rekao je Inman. "Napravio sam strip o Tesli na mom sajtu. Nikad više "lajkova" na Fejsbuku nisam dobio u svojoj karijeri", rekao je on.

Inman - koji je prikupljao novac za Američko udruženje za borbu protiv raka i Nacionalnu fondaciju za očuvanje prirode - novi projekat nazvao je "Izgradimo prokleti Teslin muzej" i za pet dana, uz pomoć sajta IndieGoGo, prikupio je više od 790.000 dolara.

Cilj projekta je da se prikupi dovoljno novca kako bi se kupilo zemljište i sredila zgrada. Neophodna suma je 1,6 miliona dolara. Inman se nada da će prikupiti 850.000 dolara, dok će država Njujork donirati istu sumu. Inman je rekao da je šokiran kojom brzinom su ljudi poklonili toliko novca za očuvanje Tesline laboratorije.

"Očekivao sam da ćemo prikupiti oko 20.000 do 30.000 dolara i narednih šest nedelja se patiti. Nisam očekivao da će svakog sata biti uplaćeno u proseku 27.000 dolara. To je potpuno ludo", rekao je on.

Inman je iskoristio potencijal društvenih mreža i pokrenuo je kampanju računajući na podršku 700.000 obožavalaca na Fejsbuku, 300.000 sledbenika na Tviteru i milion sledbenika na Gugl plusu. Takođe je pozvao kompaniju "Dženeral elektrik" koju je osnovao Teslin rival Tomas Edison da doprinese, a dobio je i "skromnu sumu" od Elon Muska, koosnivača Tesla motorsa.

"Tesla je na internetu u proteklih godinu-dve postao neka vrsta kultnog heroja za štrebere. Mislim da mnogi daju novac ne da bi ispali plemeniti već jer zaista žele da ga podrže", rekao je Inman.

Vardenklif je poslednja zvanična laboratorija gde je Tesla radio. Džejn Alkorn, predsednica Teslinog naučnog centra, kaže da se kasnije preselio u Njujork, ali da je Vardenklif bio njegova poslednja eksperimentalna lokacija. Ta činjenica, kao i njegovi napori da razvije "zelenu energiju", razlog su zbog kojeg je ovo mesto toliko značajno,

"Tesla je na Zemlju gledao kao na generator elektriciteta. Verovao je da svaka planeta odzvanja. Ako biste uspeli da razumete to odzvanjanje mogli biste da iskoristite eneriju sa Zemlje i prenesete je na bilo koje drugo mesto na zemlji", objasnila je ona.

Delo arhitekte Senforda Vajta, kvadratna zgrada od cigle prvobitno je bila podeljena po sredini i imala je dve velike pravougaone prostorije koje su korišćene za eksperimente. Visoka kula služila je kao transmiter.

"Tesla je predvideo bežičnu komunikaciju koju mi danas imamo sa našim mobilnim telefonima i laptopovima", kaže Alkorn. "On je rekao da će jednog dana ljudi slati fotografije, poruke, reči sa jednog mesta na drugo bez žica".

Tesla je ubedio bankara i filantropa Dž. P. Morgana u korist ove bežične komunikacije i u bankarskom sektoru i tako dobio finansijsku podršku za svoj projekat. Ali kada je Guljelmo Markoni 1901. poslao svoj radio signal preko Atlantika, Morgan je "zavrnuo slavinu".

Zemljište je prodato 1915. kako bi se platio dug Džordžu Boltu iz hotela Valdorf-Astorija, pre nego što je Tesla realizovao svoj san o besplatnoj struji. Vlada SAD je 1917. u uništila toranj strahujući da bi nemački špijuni mogli da ga iskoriste za slanje poruka u Pvom svetskom ratu.

Zemljište je potom išlo iz ruke u ruku i trenutno je u vlasništvu "Agfa-Žever" tehnološke kompanije iz Belgije. Kompanija je 2009. stavila zemljište na prodaju i dobila ponudu od potencijalnog kupca koji želi da razvije taj kraj.

To je uznemirilo grupu Alkornove koja gotovo 17 godina radi na očuvanju laboratorije.

"Kada smo čuli za to i kada smo videli koju cenu traže, svi smo se uznemirili i zabrinuti jer mi nismo uspeli da damo našu ponudu",rekla je ona. "Ali nismo imali novca da im ponudimo".

Ona je objasnila da je njena grupa preko interneta zatražila pomoć, što je privuklo i pažnju Inmana.

Alkornova je objasnila da će novac koji se prikupi u IndieGoGo kampanji poslužiti za kupovinu zemljišta i zgrade ali da ne i za čišćenje i pretvaranje zgrade u muzej. Ukoliko grupa uspe da prikupi novac, ona očekuje da će muzej biti otvoren tek za nekoliko godina.

izvor: Novi Magazin

Pročitajte više na sajtu: stedimo-energiju.com

Priredila u okviru projekta: "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI" Željana Jokić, III-2

Strana 1 od 2
PokloniIOtpadSkloni