Posvećeno godišnjici rođenja Nikole Tesle.
Zamena starog sa novim radiom u automobilu nameće dilemu, šta uraditi sa starim, još upotrebljivim radio aparatom, da li ga nekome pokloniti, sortirati kao elektronski otpad, ili mu odrediti neku treću namenu. U ovom slučaju odlučio sam se za naprednu varijatnu upotrebe radija u mojoj hobi radionici. Neposredan povod za članak je 168 godina od rođenja Nikole Tesle, kada je igrom slučajnosti moj 75. rođendan koji ću prigodno i svečano obeležiti u krugu porodice koja mi je pružila najveću podršku za publikovanje objavljene knjige simboličkog naziva „Stotinu koraka do mog sveta elektronike“. Knjigu sam pisao punih deset godina sa većinom mojih slika. Ovo životno delo sadrži stotinu odabranih članaka sa 1,250.000 pregleda na portalu Cefiksa. Izdavač knjige je: Društvo za afirmaciju kulture - Presing Mladenovac, urednik: Predrag Milojević, broj stranica 292, tiraž prvog izdanja knjige 100 primeraka, godina izdanja: 2024. ISBN: 978-86-6341-990-2.
Kao prikladno mesto u koje sam ugradio radio iz kola je odgovarajuća plastična kutija od analognog satelitskog risivera u koju sam smestio napajanje od 14,8 V, te rezervno napajanje preko minijaturnog akumulatora veoma malog kapaciteta ( 1.300 mAh ), napona 12 V. Rezervno napajanje služi za memorijski deo radio aparata koji „pamti“ raspored radio stanica koji je zabeležen na šest kanala. Pošto memorija radija ne troši veliku struju, svega 200 mA, baterija je u režimu stalnog dopunjavanja prilikom rada uređaja i postepenog pražnjenja koje je podešeno preko releja, da njen napon ne spadne ispod 10 V. Time se baterija štiti od potpunog pražnjenja koje bi uništilo njene ćelije i skratilo vek trajanja. Memorijsko kolo se, po pravilu, napaja preko žutog provodnika koji treba da je stalno priključen na jednosmerni napon od +12 V. Ako ga isključimo gubi se memorija. Crveni provodnik Euro džeka - ISO sa radija ide na + 12 V sa prekidačem, ili bez prekidača, crni kabal džeka sa minus pola izvora struje vezuje se za masu. Plavi provodnik sa radija služi za napajanje električne antene, ili auto pojačala. On je pod naponom +12 V kada je radio uključen.
Na poleđini plastične kutije nalazi se priključak mrežnog napona od 230 V, kao i konektori za izlaz četiri zvučnika u stereo režimu rada. Savremeni radio aparati za automobile imaju dva univerzalna Euro džeka - ISO konektore. Crveni i žuti provodnici mogu se kratko spojiti, ali moraju biti stalno pod naponom ako želimo da zadržimo memorisane radio stanice.
Posebna pažnja prilikom konstrukcije posvećena je izradi stabilisanog ispravljača naizmenične struje koji napaja radio prilikom rada, ali i punjenje akumulatorske baterije koje se odvija dok je radio upaljen. Na poleđini kutije izveden je priključak za električnu antenu, čime se omogućuje maksimalan izbor radio stanica. Podešena je struja u režimu rada, ali i kontrolisana struja punjenja baterije sa dva odvojena grec spoja, dok su „peglanje“ i filtracija jednosmernog napona izvedeni sa dva elektrolitička kondenzatora većeg kapaciteta i feritnim prstenovima na krajevima kablova za napajanje.
Obično se na kraju zapitamo o praktičnoj koristi ove složene konstrukcije. Kao prvo, radio i plastična kutija rashodovanog risivera nisu završili na otpadu i služe za slušanje tihe stereo muzike, bez potrebe da se u mojoj hobi radionici uvek pali računar, ukoliko nemam nameru da ga koristim. Ono što je najvažnije kod ove gradnje je spoj teorije i prakse, provera Omovog zakona i drugih zakona elektrotehnike i potreba da se radni kutak obogati sa uređajem koji se može, koristeći rezervno napajanje, upotrebiti i kada nema struje u gradskoj mreži, što se retko dešava. Posebno, ovo je uspomena na slavnog naučnika, Nikolu Teslu, koji je rođen 10 jula 1856. godine, a smatra se da je izumeo bežični prenos, bez obzira što su mu neki to osporavali, čak pokrali kasnije priznate patente iz navedene oblasti. Vrhovni sud SAD presudio je 21. juna 1943. godine da je "pravi tvorac radija Nikola Tesla".
Na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, umro je slavni naučnik, Nikola Tesla. Otišao je tiho kao jedan od najvećih umova čovečanstva koji je bio zagonetan dok je bio živ i tajnovit kada je svet počeo da ga otkriva. Niko od Teslinih bliskih prijatelja se nije mogao pohvaliti da ga zaista poznaje, ili dovoljno dobro razume. O Tesli je do sada puno rečeno, ali uvek ostaje nešto što je rezultat istraživanja bogatog arhivskog i dokumentarnog materijala.
Na ovaj deo priče o Tesli decenijama se oslanja čitava mitologija o nestanku njegovih najvažnijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, što nikada nije dokazano. Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o opravdanim strahovima da ti projekti ne dođu u pogrešne ruke. Tesla je za sobom ostavio niz zagonetki. Tri spadaju među glavne: Da li je njegov neostvareni koncept o bežičnom prenosu energije naučno osnovan i izvodljiv? Kakve su prirode bili njegovi eksperimenti o zracima smrti i da li ih neko danas koristi? Treće, šta je bilo sa njegovim neprijavljenim radovima i drugim osetljivim dokumentima neposredno posle smrti?
Tesla će verovatno još mnogo godina izazivati zabune i rasprave o neobičnim idejama koje nikada nije detaljno objasnio. Mnoga otkrića našeg vremena, kao što su laseri, snažni mikrotalasni predajnici, infrazvučni generatori i druga, veoma podsećaju na Tesline ideje. To je jedan od razloga što Teslini radovi i dalje privlače pažnju šire naučne i stručne javnosti u svetu.
Na kraju pomenimo kada je Tesla umro mislilo se da hiljade dokumenata i zabeleški koje je ostavio obuhvataju sve njegove pronalaske. Često su, međutim, iznošene, a mnoge i potvrđene pretpostavke da je Tesla napisao mnogo više nego što se verovalo i da sve njegove beleške nisu prispele u muzej u Beogradu. Da li su neke od njih koristile i dve, tada najveće sile sveta? Danas nam se čini da je konačno jasno da eksploatacija nekih Teslinih izuma traje već decenijama, ali na način koji on nikada nije želeo.
Izvor saznanja: „Tesla - pronalazač za treći milenijum“, Aleksandar Milinković, 4. izdanje „Beoknjiga“, Beograd, 2002. godine
O Nikoli Tesli napisani su brojni članci, objavljeni naučni radovi i knjige, snimljeni mnogi dokumentarni i igrani filmovi, sve sa ciljem da se naučnik verodostojno predstavi kao inovator i nenadmašni genije, ali je od pojedinih autora predstavljen kao fanatik i čudak čiji um i stvaralaštvo prevazilaze naš univerzum. Granice takvog genijalnog uma na posebno suptilan način spajaju nauku i religiju u prostorima koji su vešto sublimirani kao rezultat materijalnog ( naučnog ) i nematerijalnog ( religijskog ) shvatanja.
Za Teslu Bog je priroda čije tajne je najbolje razumeo i često dovodio u neposrednu vezu sa njegovim naučnim otkrićima. Obrtno magnetno polje mu se fiksiralo pri posmatranju zalaska Sunca u gradskom parku u Budimpešti 1882. godine, kada ga je brzo skicirao na pesku, a onda sa tom idejom otisnuo se 1884. godine u daleku Ameriku. Mnogi se pitaju šta bi se desilo da nije otišao na Zapad i da li bi dostigao toliku slavu i rezultate sa projektima koji su zadivili svet. U Evropi niko tada nije mogao da mu pruži veću finansijsku podršku, posebno na usavršavanju sistema polifaznih struja, a kasnije i za druga brojna otkrića koja još uvek zbunjuju mnoge naučnike. Teslina vrlina, ili mana, bio je pragmatičan odnos prema novcu za koji nije puno mario, ali mu je bio preko potreban za velike projekte i ostvarenje životnog sna. Dugo je „tragao za formulom“ kako mu neko krade struju.
Koliko je Tesla uspeo u ostvarenju životnog sna postoje različita, ponekad suprotna mišljenja, tako da neki smatraju da je umro usamljen u hotelu sa velikim dugovima i neplaćenim hotelskim računima. Drugi smatraju da su Teslino životno delo i doprinos razvoju nauke i tehnike od neprocenjive vrednosti. Njegova otkrića dala su i još uvek daju velike profite.
Teslino shvatanje religije nije u domenu običnog vernika, jer je on doživljava u kosmičkim prostorima koji su protkani prirodnim silama kojima pokušava upravljati, komunicirati sa dalekim svetovima na jedan čudnovat način. Takav odnos je zbunjivao njegove savremenike, jer tvrdnja da je komunicirao sa dalekim civilizacijama i razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji više nije bio među živima, još više su pojačavali nepoverenje okruženja u Teslinim poznim godinama. Zanimljivo je njegovo shvatanje „Božje kazne“, tvrdeći da ćemo svi na neki način odgovarati za loša dela. Bio je protiv primene sile, nasilja, ratova i za poštivanje različitog mišljenja i religijskih shvatanja. Čak se bavio pronalaskom „tajnog oružja“ - kosmičkih zraka, tvrdeći da će njihova primena promeniti način ratovanja, što se dovodi u vezu sa navodnom zagonetnom smrću, mada opipljivih dokaza za takve tvrdnje još nema.
Njegova čula bila su istančano osetljiva, što je zbunjivalo pratioce. Tako je npr. predosetio da mu je majka teško bolesna, te je nenadano napustio jednu javnu prezentaciju i stigao u rodni kraj gde ju je zatekao živu, ali na samrti. Opisan je i slučaj njegove teške bolesti u mladosti koju je prebrodio tek kada mu je otac obećao da studira politehničke nauke. Poznato je da se nikada nije ženio, da je često prao ruke, nosio rukavice i da nije podnosio nakit i bisere. Zabeležena je i jedna interesantna Teslina životna misao: „Najveće čovekovo zadovoljstvo je posvetiti se nečemu što mu ni u snu ne da mira“. Malo je spavao u poznatoj pozi sa prstom na slepoočnici. Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine u SAD u apartmanu na 33. spratu Hotela Njujorker u kome je proveo poslednjih deset godina života.
Naslovna slika: Portret karikatura, Nikola Tesla, 2022. godine
Likovni rad: Ana Čokorilo, treći razred Gimnazije, Vršac
Članak posvećen Nikoli Tesli – 07. 01. 1943.
Malo bolji poznavaoci života i rada Nikole Tesle, pored zornog opisa njegovih pronalazaka i njihovog značaja za čovečanstvo, često se bave tumačenjem nekih čudnih navika naučnika koje se retko susreću kod običnih ljudi. Većina tih urođenih, ili stečenih navika vezana je za sile prirode koje se ponekad ne mogu do kraja objasniti na naučnoj osnovi, ili se graniče sa misterijama i dubokim tajnama „majke“ prirode. Poznato je da je Tesla javno govorio da je za njega Bog priroda koja je sa svojim zakonima jednaka za sve. Ovakav religijski pristup aproksimira u nekom dalekom svetu dodira nauke i religije koja je, takođe, nauka sa drugačijim pogledom na prirodne pojave.
Teslino prvo dečačko testiranje i nemušto izazivanje moći prirodnih sila bio je pokušaj pravljenja vodenice na seoskom potoku koja bi „proizvodila“ struju, skakanje sa seoske šupe sa otvorenim kišobranom, posmatranje pucketanja krzna njegovog mačka u mraku, a nešto daleko ozbiljnije, čudno predskazanje kada mu se, dok je pogledao u Sunce, zavrtelo u glavi u gradskom parku. Istovremeno se rađa ideja o obrtnom magnetnom polju i generatoru naizmenične struje. On je sa tom idejom, sa četiri centa u džepu otišao 1884. godine u daleku Ameriku, sa preporukom da radi kod Tomasa Edisona sa kojim je započeo i na kraju ubedljivo dobio „rat struja“.
Ono što je odvajkada zanimalo, a danas okupira neke nenaučne krugove, jeste Teslin privatni život koji je u najmanju ruku bio mističan i ispunjen kontraverzama. Nesporno je da je Tesla vodio usamljenički život, nije se nikada ženio, živeo je usamljeno čitav život u Americi, malo je spavao, a najviše radio na brojnim naučnim otkrićima. Voleo je golubove, posebno golubicu koja mu je često sletala na prozor hotelske sobe.
Nisu sve priče o Teslinom životu bile istinite, preterivanje je uvek bilo prisutno, ali izvesne čudne navike i ispoljene fobije svakako su bile prisutne u životu ovog naučnika, pratile ga i ispoljavale se i u njegovom radu.
Tesla je bio opčinjen brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi tim brojem. Kažu da je navikao zaredom tri puta prati ruke, ali isto toliko obići oko zgrade pre nego što uđe u nju. Po priči njegovih prijatelja, pre svakog jela računao je zapreminu posude iz koje jede, jer u suprotnom nije osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Kažu da je zbog toga uglavnom voleo da jede sam.
U ranoj mladosti počele su mu se javljati slike i prizori propraćeni blještavom svetlošću koja mu je maglila pogled na stvarne prizore i predmete. Objašnjavao je da to nije halucinacija, već da u tom momentu stvarno može da uoči toliko jasne i živopisne slike, da nekada nije mogao da razjasni šta je stvarno, a šta ne. Tadašnji lekari za ovu čudnu i retku pojavu nisu imali nikakvo objašnjenje, ali je Tesla tvrdio da mu je to pomoglo kod nekih izuma.
Tesla je, kako kažu, osećao veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, te je izbegavao razgovor sa damama koje su ih nosile. Ono što je najviše zanimalo svetsku javnost jeste ljubavni život mladog genija. Novinari su se utrkivali da saznaju da li postoji žena koja okupira njegove misli i pažnju, i da li će neka od njih uspeti da ga ’’smiri’’. No, uprkos nagađanjima, Tesla je do kraja života ostao sam i nije pokazivao nikakvu zainteresovanost da nađe životnu saputnicu i da se oženi. Navodi njegovih savremenika idu dotle da postoji priča da je Tesla smatrao da celibat bolje utiče na njegovo stvaralaštvo. On, jednostavno, nije imao vremena za žene.
Posebno su kod Tesle bila izoštrena neka čula, da mu je povremeno zviždanje u ušima postalo normalna pojava. Čuo je kucanje sata tri sobe dalje od njega u hotelu, lagano sletanje muve na sto, zvuk lokomotive udaljene 30 km od njega, što mu je ponekad izazivalo bolove i zujanje u glavi. Lekari su to stanje zdravlja stručno definisali kao „lom živaca“.
Jedno je sigurno, koliko god da je vodio misteriozan život, sve to pada u senku njegovih dela i onoga što je učinio za čovečanstvo. Nikola Tesla je ime koje se poštuje u svetu, i dok ga sa ponosom izgovaramo i ističemo zajedničko poreklo, duboko u srcu se nadamo da će se opet naći neki novi Tesla, koji će imati uslove da stvara u svojoj zemlji, među svojim narodom. Tesla je umro 7. januara 1943. godine u hotelskoj sobi u Njujorku. Priča da je umro u siromaštvu nema osnova jer su njegova otkrića veliko bogatstvo!
Životna poruka Nikole Tesle:
„Najveće čovekovo zadovoljstvo je posvetiti se nečemu što mu ni u snu ne da mira!“
( Članak posvećen Teslinom i mom rođendanu, 10. juli )
Donedavno smo rezervno napajanje svetiljki manje snage, u ambijentu bez gradske mreže, koristili upotrebom konvertora napona ( 12 V = /230 V ≈ ), što se pojavom LED svetla ( 12 V, 24 V = ) pokazalo suvišnim i neracionalnim rešenjem. Ovo se ne odnosi na korišćenje visokog napona za uređaje koji se napajaju sa 230 V, 50 Hz naizmeničnog napona ( pogledati sliku konvertora napona za računar i svetlo ). Za takav konvertor treba kao izvor struje koristiti akumulator minimalnog kapaciteta od 45 Ah. Nedavni nestanak struje u gradu, koji je trajao preko sat vremena, naveo me na ideju kako da u takvoj situaciji imam sigurno rezervno napajanje LED niza koji je mali potrošač struje, svega 500 mA, što će sa minijaturnim akumulatorom kapaciteta od 1300 mAh obezbediti do dva časa spasa od neprijatnog mraka.
Uređaj koji predstavljam vredan je pažnje zbog malih dimenzija i manje snage sa namenski pravljenom kutijom u kombinaciji aluminijski lim, drvo i plastika, ali sa automatskim preklapanjem mreža-baterija i sa zaštitom od prepunjavanja i kratkog spoja akumulatora. Primarna vrednost ovog uređaja je automatsko prebacivanje na rezervno napajanje, što pri nestanku struje u mreži spašava od tumaranja po mraku. Može biti stalno uključen na mrežu, služeći kao večernje pozadinsko svetlo, pri čemu se baterija polako prazni, ali i kontinuirano dopunjava do maksimalnog projektovanog napona od 14,8 V sa strujom punjenja, Ipunj. = (Uizl. – Ubat.)/Rx. Pored minijaturnog akumulatora ( 12 V, 1300 mAh ) urađen je ispravljački stepen složenijeg tipa sa dva odvojena Grecova spoja, stabilizatorom napona i kontrolom struje punjenja zbog nekih složenih procesa upravljanja relejnim sklopom koji reaguje pri nestanku struje u mreži. Tada se automatski pali svetlo, odnosno kotva releja prebacuje se na rezervni izvor napajanja. Preko releja, koji ima dva radna položaja, obezbeđen je potreban napon od 12 V za stabilno svetlo LED štapa koji fantastično osvetljava prostor u kome se nalazimo. Uređaj nije strogo fiksiran na jednom mestu, možemo ga po potrebi prenositi iz prostorije u prostoriju, ili mu odrediti neku ustaljenu radnu poziciju gde najviše boravimo.
Pored ekonomičnosti, po pitanju utroška struje i malih gubitaka na Džulovoj toploti ovakav uređaj dokazano je koristan za svako domaćinstvo, sa izvesnim prednostima u odnosu na fabričko rezervno napajanje. Primetio sam, ispitujući i pažljivo testirajući brojna praktična rešenja, da je kod većine fabričkih uređaja rešenje stabilnog rezervnog napajanja prateća boljka, ili namerno izveden tehnički nedostatak, nepravilno punjenje baterije koja brzo strada, a u slučaju kratih spojeva u njenim ćelijama dolazi do težih kvarova na elektronici napajanja. Sa strogo kontrolisanim naponom i prilagođenom strujom punjenja ( Ipunj. ) moj prvenac za rezervno napajanje služio je, sa NiCd akumulatorom od 7 Ah, punih deset godina.
Što se tiče troškova za gradnju ovog minijaturnog uređaja, najveća stavka je akumulator, dok se cena komponenti ispravljačkog stepena može ublažiti, ili potpuno izbeći nekim raspoloživim rezervama delova koje poseduje svaki napredniji konstruktor. Relej je minijaturnog tipa ( 12 V, 10 A na kotvi ) za automatsko preklapanje mreža-baterija. Ukoliko kupujemo odgovarajuću metalnu kutiju, njena cena nije zanemarljiva, tako da je najbolje da je sami pravimo, ili se snađemo na neki drugi način. Možemo koristiti odgovarajuću metalnu, ili plastičnu kutiju sa svim potrebnim merama zaštite od visokog napona. Veličina kutije zavisi od odabranog kapaciteta akumulatora od koga zavisi vreme rezervnog napajanja koje se može precizno izračunati pomoću formule: q = I*t, odnosno, t = q/I. Kapacitet akumulatora označen je na bateriji ( mAh, ili Ah ), tako da je dovoljno instrumentom izmeriti jačinu struje potrošača ( LED niza ). Delenjem te dve fizičke veličine ( kapacitet akumulatora i jačinu struje ) dobijemo vreme u časovima. Na kraju recimo da nije preporučljivo potpuno pražnjenje akumulatora, što se zbog ugrađene elektronske zaštite od potpunog pražnjenja i kratkog spoja Acu baterije nikako ne može desiti, što bi mu ubrzano smanjilo vek trajanja.
Na pravoslavni Božić ( 07.01.1943. godine ), u hotelskoj sobi u Njujorku, umro je slavni i nenadmašni genije, Nikola Tesla. Postoje brojna nagađanja o njegovoj smrti, čak i nedokazana tvrdnja da je ubijen od strane nemačkog agenta. Pošto je Tesla svojim radom i delom nagradio čovečanstvo, u ovom članku ću se baviti drugim aktuelnim pitanjem, koje nije predmet spekulacija i proizvoljnosti, a to je, koliko su lik i delo Nikole Tesle danas prisutni u nastavi prirodnih nauka osnovne škole.
Teslino i Pupinovo stvaralaštvo obrađuje se u samo jednoj lekciji nastave fizike u osmom razredu osnovne škole, pod nazivom „Doprinos Nikole Tesle i Mihaila Pupina razvoju nauke o elektromagnetnim pojavama i njihovoj primeni“. U nižim razredima osnovne škole stidljivo se, ili nikako, spominje ime Nikole Tesle. Mislim da kod izučavanja doprinosa Tesle i Pupina učenicima treba konkretnije približiti saznanja koliko i kako su njihova otkrića trasirala put ka bržem razvoju nauke i tehnike, kao i drugih oblasti u primeni savremenih tehnologija. Učenicima su donekle bliža saznanja gde se i pod kojim uslovima Tesla školovao, te da su on i Tomas Edison bili ljuti protivnici, što nije tačno, kada se uzme u obzir da su čak jedno vreme sarađivali na nekim projektima i otkrićima. „Rat struja“ danas se, donekle, pogrešno predstavlja, jer je u pitanju bila borba dva suprotna mišljenja, istraživača starog kova ( Tomas Edison ) i stvaraoca novih ideja ( Nikola Tesla ) koje je, kako se kasnije pokazalo, bilo praktičnije i korisnije za čovečanstvo. Da bismo to shvatili, moramo uzeti u obzir karakteristike američkog društva i uticaj kapitala na sve tokove života, gde se i sam Tesla u nekim momentima teško snalazio. Neki tvrde da je Tesla umro u bedi i siromaštvu, što je slojevita istina.
Za učenike osnovne škole vrednije je objasniti prirodu i suštinu Teslinih otkrića, te koliko su ta otkrića utrla put do ostalih pronalazaka, kao što su primena Teslinih struja u medicini, radio i televizija, daljinsko upravljanje, mobilna telefonija, elektromotor bez četkica i ono što je najznačajnije, generator naizmenične struje i polifazni sistem električne struje. Tako će učenici biti potpunije informisani zašto je Tesla još uvek neshvaćeni genije, te da nisu tačne tvrdnje da je Tesla izmislio mobilni telefon, već da je njegova ideja stvorila pretpostavke za takav izum savremenog sveta. Bavljenje pitanjima: zašto se Tesla nikada nije ženio, zašto je prao ruke više puta dnevno, zašto je uvek tri puta obilazio hotel u kome je živeo, te da li je završio, ili nije završio fakultet, spadaju u domen prisutnog malograđanskog mentaliteta u kome nema ni trunke naučnog pristupa izučavanju dela i lika Nikole Tesle. Zbog toga se pisci nekih novih udžbenika moraju okrenuti ka stvarnim biserima Teslinih otkrića, njihovog sadržaja i praktične primene. To traži sasvim novi metodološki i naučni pristup koji će biti oslobođen površnosti, kičeraja i nauci nepotrebnog nagađanja o Teslinom privatnom životu, bez obzira koliko neke njegove navike i ponašanje izazivaju čuđenje kod običnog sveta.
Do sada su napisani brojni članci i snimljeni filmovi o Nikoli Tesli koji je, nesumnjivo, naučnik svetskog glasa, ali su ga neki njegovi savremenici smatrali vizionarom i fanatikom, a većina genijalnim izumiteljem koji još uvek zbunjuje brojne naučne krugove. Proniknuti u mentalni lavirint ovog genijalnog naučnika malo je kome pošlo za rukom, međutim, ako pratimo razvojni put njegovog rada i stvaralaštva naići ćemo na interesantne dokaze koliko je Tesla bio vezan za prirodne pojave, kao da je imao neku tajnu dosluhnu rezonanciju sa neotkrivenim zakonima prirode.
Teslina genijalnost verovatno potiče od roditelja, majke Georgine koja nije bila školovana, ali bistrog istraživačkog uma i pamćenja, te od oca Milutina, naprednog sveštenika ( prote ) koji je iskonski verovao u moći prirodnih sila. Za razliku od oca, Tesla veruje da je Bog priroda, što nije daleko od religijskog. Njegovo razmišljanje i uverenje da nas „priroda kažnjava za sva nedela“ koja činimo tokom života ima dubok religijski pristup u shvatanju odnosa čoveka prema prirodi. Tesla je među retkim naučnicima koga su prirodne sile prosto usmeravale ka otkrićima. Setimo se samo njegovog pogleda prema Suncu, kada mu se zavrtelo u glavi i na zemlji u parku počeo je da crta generator koji koristi obrtno magnetno polje. Ta fantazija mu se stalno priviđala u glavi dok nije pronašao generator naizmenične struje, a kasnije elektromotor koji se bitno ne razlikuje od generatora, jer za pogon koristi struju, a generator je proizvodi. Tesla je eksperimentisao sa polifaznim sistemima naizmenične struje različite frekvencije i zaustavio se na trofaznom sistemu. Često se zapitamo, zašto baš tri faze i čuvena veza u “zvezdu”, ili “trougao”. Tronožac je stabilan gde god ga postavimo, jer je bilo koja ravan determinisana sa tri različite tačke. Rad elektromotora najstabilniji je sa tri faze ( R, S, T ), i ako pogledamo njihovu sinusoidu vidimo zašto je takav sistem stabilan, sa kašnjenjem svake naredne faze za 120 stepeni. Razmišljam, da li to ima neku generičnu vezu sa brojem tri koji je bio veoma interesantan i samom Nikoli Tesli! Često je praktikovao, pri ulasku u hotelsku zgradu, da je tri puta obiđe, ili da nije uzimao hotelsku sobu čiji broj nije bio deljiv brojem tri, a tu je i „Tajna broja dvanaest“, (moj autorski članak objavljen, 06. 01. 2016. godine – “Zanimljivosti” ).
Tesla je bio čudak po načinu života, nikada se nije ženio, prao je ruke do pedeset puta dnevno, nije voleo da se rukuje, gotovo uvek je nosio bele rukavice, bio je alergičan na kajsije i na bisere. Malo je spavao, uvek u svom karakterističnom položaju prsta na slepoočnici, a novac mu nije puno značio u životu. Mnogi kažu da je umro u bedi i siromaštvu, što uopšte nije tačno. Njegova naučna otkrića i vizionarska predviđanja predstavljali su neizmerno bogatstvo koje pred kraj života nije posedovao u smislu raspoloživog kapitala, koji mu tada, nakon smrti, uopšte nije trebao.
Teslu su neki savremenici, pred kraj njegovog života, smatrali čudakom, jer je tvrdio da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već godinama nije bio među živima, ili da je ostvario vezu sa drugim civilizacijama. Njegov oštar um vibrira periferijom naših kosmičkih prostora, da nije tako ne bi bio toliko nadmoćan da mehaničkim vibracijama izazove zemljotrese, te neke neobjašnjive katastrofe na sasvim drugom kraju planete, koje se dovode u vezu sa Teslinim eksperimentima. Mnogi pominju „zrake smrti“, osvetljenje čitave vasione i besplatno korišćenje energije Sunca. Zbog toga će mnoga naredna otkrića biti samo mali deo vela tajne koju je Tesla poneo sa sobom u grob, jer je pored 700 patenata, imao otkrića koja su mu drugi pokrali, a ostalo je dosta skica i pisanih dokumenata koji još nisu ugledali svetlost dana. Možda je zbog toga zagonetna i njegova smrt, što ponekad graniči sa špekulacijama i pretpostavkama koje su u domenu zavere ćutanja.
Neposredno pred svoju smrt, koju neki još uvek smatraju zagonetnom, nenadmašni svetski genije i pronalazač Nikola Tesla izjavio je da će njegova nauka svetu biti jasna tek za stotinu godina. Taj rok nije daleko, što znači da važeće postavke klasične, delom i atomske fizike moraju uskoro dati preciznije odgovore na nekoliko ključnih pitanja: šta su vreme, prostor, materija, gravitacija, „crne rupe“, gde su granice kosmosa i da li smo sami u svemiru!? Kad god sam o tome, na časovima fizike, započinjao priču sa učenicima nametalo se pitanje kosmičkih brzina, hipotetičkog dosezanja prostora i vremena, kao i pitanje koliko pronicljivo i duboko je slavni Tesla porivao u tajne prirode koje su mu, prilikom posmatranja zalaska Sunca, dale fantastičnu ideju o korišćenju obrtnog magnetnog polja.
Tesla se sa tom idejom, sa nekoliko centi u džepu, otisnuo 1884. godine u daleku Ameriku, gde je nastavio svoj trnoviti životni put od običnog fizičkog radnika i raznosača novina do genijalnog pronalazača. Njegov genijalni um uvek je imao blisku vezu sa prirodnim pojavama, što je ponekad graničilo sa fantazijom. Posmatranje pucketanja elektriciteta na krznu mačka, ili okretanje točka seoske vodenice, kao i posmatranje munja, koje su parale nebo u njegovom rodnom kraju, samo su deo priče o prisnoj vezi čoveka, nauke i prirode. Teslin jedinstven metodološki naučni pristup, kojim teoriju gradi na posmatranju prirodnih pojava i na eksperimentima, kao i pedantno zapisivanje i praćenje ogleda, koji su zbunjivali naučnike njegovog vremena, potvrđuju da je Tesla zaista bio daleko ispred njih. Neka Teslina shvatanja i predviđanja zbunjivala su do te mere da su ga pojedini smatrali čudakom, do shvatanja da je pred smrt u jednoj izjavi za novinare potpuno šokirao od realnog, tvrđenjem da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji je odavno bio mrtav. Kada se tome doda izjava o mogućnosti komunikacije sa drugim civilizacijama, mnogi su tada mislili da je Tesla potpuno skrenuo s uma.
Još uvek nije do kraja razjašnjeno Teslino tajno oružje pod nazivom „zraci smrti“, kao i neki eksperimenti koji su doveli do čudnih eksplozija, te veštački izazvani potresi, koji su, kako se navodi, bili povod da mu sruše laboratoriju na Long Ajlendu. Od tog čina vandala, ili vladinih službenika, Tesla se nikada nije oporavio, jer su veštački izazvane munje na čudnovatoj građevini bile njegova tajna o energiji kosmosa i mogućnosti da se ta energija potpuno besplatno koristi i upotrebi za dobrobit čovečanstva. Malo je verovati da je neko tada shvatao Teslino bežično upravljanje brodićem na vodi, ili čudnovato osećanje kada je bez obrazloženja napustio jedan eminentni skup, kada mu je majka bila na umoru. Brzo se spakovao i otišao u rodni kraj gde je u poslednjim trenucima zatekao još živu majku. Čvrsta veza i sećanje na rodni kraj i njegovo poreklo nikada nisu prestali. Tesla je, kako je sam isticao, poreklom Srbin američkog državljanstva.
Tajna Nikole Tesle toliko je koloritna i složena da će se o njoj godinama baviti naučnici koji razumeju, ili uopšte ne razumeju njegovo delo i stvaralaštvo. To je najbolja potvrda da je Tesla još uvek korak ispred nas, da su neka njegova predviđanja i smele pretpostavke samo okidač kojim se mogu iz korena menjati postavke klasične i atomske fizike. Možda će neka od tih zagonetnih otkrića pružiti najbolji odgovor gde smo, da li smo sami u svemiru i šta bi se desilo kada bismo putovali brzinom većom od brzine svetlosti. Najveći izazov je Teslino shvatanje energije koju je on čovečanstvu podario u obliku naizmenične električne struje, a za neke druge moguće oblike kosmičke energije Tesla je, kao nasleđe, ostavio samo odškrinuta vrata. Moramo se složiti sa činjenicom da neka najnovija naučna otkrića, kao što su Internet, mobilna telefonija, energija atoma i bežično upravljanje na velikim daljinama imaju prirodnu vezu i potporu sa Teslinim izumima. Od blizu hiljadu pronalazaka Tesla je patentirao oko 700, od kojih su najznačaniji: naizmenična struja, rasveta, rentgenski zraci, radio-uređaji, daljinsko upravljanje, električni motori i generatori, robotika, laseri, bežična komunikacija i potpuno besplatna energija, projekat o kome se još uvek nedovoljno zna, ili, iz nekih nepoznatih razloga, i dalje ćuti. Teslina zaostavština ima još uvek dosta tajni.
Na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, u hotelskoj sobi u Njujorku je pod čudnim, još uvek nerazjašnjenim okolnostima umro slavni genije, svetski pronalazač i američki državljanin srpskog porekla, Nikola Tesla. O njemu su napisane brojne knjige, snimljeni dokumentarni i igrani filmovi, objašnjeni brojni izumi i patenti kojima je zadužio i zadivio celo čovečanstvo. Imao je oko 1.000 pronalazaka, od toga 700 patenata. Neke zanimljive činjenice o Nikoli Tesli su malo poznate, a one samo potvrđuju da je Tesla bio daleko ispred svog vremena, te da neki njegovi izumi još uvek nisu do kraja objašnjeni, ili su pod velom tajne.
Tesla nije podnosio bisere, tako da nije razgovarao sa ženama koje su ih nosile. Nikada nije objasnio zbog čega mrzi bisere, ali je otkrio zašto se nije nikada ženio. Jedini razlog je, kako je priznao, totalna privrženost nauci, tako da nije želeo, iz dubokog poštovanja prema ženama, da bira ljubav između žene i nauke.
On je bio apsolutno fiksiran na broj 3, a posebno zainteresovan za broj 12, “Tajna broja 12”, ili 12 = 4*3. Prao je ruke zaredom tri puta pre jela i po nekoliko puta posle svojih eksperimenata, što je iznosilo oko 50 puta dnevno. Morao je da obiđe zgradu tri puta pre nego što bi ušao u nju. Ova opsesija, kako su tvrdili neki lekari, bila je asocijacija opsesivno-kompulsivnog poremećaja.
Tomas Alva Edison je sve uradio kako bi uništio Teslino genijalno otkriće naizmenične struje. Kako bi promovisao svoju jednosmernu struju, ubijao je pred okupljenim svetom životinje naizmeničnom strujom, da bi dokazao koliko je ona opasna. Taj period njihovog ljutog rivalstva poznat je pod imenom „Rat struja“!
Naučnik je proveo mnogo godina u Njujorku, a svoju poslednju deceniju života proveo je živeći u sobi 3327, dvosobnom apartmanu hotela „Njujorker“ na 33. spratu. Umro je u prividnoj nemaštini u hotelskoj sobi u 87. godini života, a dva dana kasnije sve njegove stvari i neprocenjive nacrte zaplenila je vlada SAD.
Tesla je osmislio prvu hidrocentralu u svetu, napravljenu 1896. godine na Nijagarinim vodopadima, koja je napajala električnom strujom ceo grad Njujork.
Tesla je posedovao i nešto mračniju stranu svog genijalnog stvaralačkog uma. Tvrdio je da je izmislio „zrake smrti“ koje je, prema njegovom mišljenju i ubeđenju, mogao da šalje kroz vazduh i vakuum i da njihovom ogromnom energijom uništi flotu od 10.000 neprijateljskih aviona na udaljenosti od 320 km. Ta misterija još uvek nije objašnjena, mada su za nju zainteresovane velike sile.
Tesla je napravio prvi daljinski upravljač na svetu, za bežičnu kontrolu malog broda ( 1898. godine ), ali ljudi nisu shvatili vrednost ovog izuma u tom trenutku. Brodić je na sebi imao malu antenu za prijem elektromagnetnih talasa.
Slavni genije je napravio toranj čudnovatog oblika visine preko 40 m u Kolorado Springsu. Tvrdio je da pomoću njega može bežično da snadbeva ceo svet besplatnom električnom energijom, što nije bilo baš po volji bogatim američkim industrijalcima. Toranj nije nikada završen, a do temelja je uništen 1917. godine. Tačni nacrti i završne idejne skice za navedeni toranj nikada nisu pronađeni.
Tesla je imao razrađen plan za letelicu koja bi se napajala strujom preko njegovog tornja. Pošto je toranj potpuno uništen, letelica nikada nije napravljena.
Do svoje smrti Tesla je imao blizu 700 patenata registrovanih u 25 zemalja, od kojih su najznačajniji: polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor, svećice, bežični prenos energije na velike udaljenosti i Teslin transformator visokog napona i visoke frekvencije.
Moramo se, ipak, složiti da je Tesla, bez obzira što pred smiraj života nije mogao da plati hotelske račune, umro kao veoma bogat čovek, jer su njegove ideje pretočene u veoma brz napredak nauke i tehnike. Novcu nije pridavao veliku pažnju, smatrajući da je to samo sredstvo za uspešan rad, a nikako primaran životni cilj. Tesla se nikada nije odricao svog srpskog porekla, niti rodnog kraja.
Izvor saznanja:
“Moji izumi”, Nikola Tesla, “Nova knjiga”; Beograd 2006.
Youtube / glledajovo
O nekoj čudnoj koincidenciji mog rođendana sa datumom rođenja Nikole Tesle ( 10. juli 1856. godine ) pisao sam na ovom portalu 9. januara 2013. godine u namenskom članku o nenadmašnom geniju. Nemam nameru da bilo čime oponašam Nikolu Teslu, ali ću otkriti tajnu da su me tim slavnim nadimkom pre nekoliko godina zvale poštovane kolege iz Novog Sada na republičkim takmičenjima i smotrama mladih talenata, gde sam sa mojim učenicima osvojio pet zlatnih medalja. Pošto se bliži moj rođendan, sladokuscima elektronike, a posebno mojim bivšim učenicima koji su još uvek „zaraženi“ tehnikom, nudim možda meni najdraži konstruktorski rad u mojoj praksi „koji je još u životu“ i u povremenoj upotrebi.
Rad predstavlja skladnu kombinaciju trokanalne miksete ( RK 3782 ), ekvilajzera i tranzistorskog stereo predpojačavača ( RK 3772 ). Mikseta je popularan naziv pojačavača namenjenog mešanju više tonskih signala. Ona ima više ulaza i samo jedan izlaz. Na miksetu možemo priključiti gitaru, orgulje, mikrofon, radio, magnetofon, DVD ili CD plejer, laptop, kao i telefonsku liniju. Kod ovog uređaja jedan ulaz služi za mikrofon, a druga dva za nezavisne izvore stereo zvuka, a sve se nakon miksovanja završava u jednom izlazu koji ide na stereo pojačalo veće snage.
Napajanje uređaja je pomoću malog mrežnog transformatora ( 230 V/15 V ), Grecovog spoja i dobro stabilisanog i filtriranog napona koji obezbeđuje potpuno bešuman rad mikrofonskog predpojačala, miksete i ekvilajzera za regulaciju boje tona. Mikseta je, kako je već navedeno, trokanalna, što podrazumeva kvalitetno mešanje tri ulazna signala preko tri logaritamska potenciometra P1, P2 i P3 za regulaciju jačine ulaza. Signali se preko klizača potenciometara ( pogledati šemu ) i preko zaštitnih otpornika R2, R3 i R4, vode preko elektrolitičkih kondenzatora na bazu pojačavačkog tranzistora tipa BC550. Ovaj tranzistor predstavlja specijalnu malošumnu verziju univerzalnog NPN tranzistora BC546. Baza tranzistora dobija polarizaciju preko otpornika R6 čime se istovremeno vrši i stabilizacija radne tačke. Pojačani signal sa kolektora tranzistora vodimo na izlaz preko elektrolitičkog kondenzatora C3. Komponenta R5 je radni otpornik kolektora, a napon istog se posebno filtrira otpornikom R1 i elektrolitičkim kondenzatorom C1.
Drugi podsklop je ekvilajzer za boju tona, koji se može izbeći, ali je dobar zbog regulacije visokih i niskih tonova, a posebno je značajan prilikom upotrebe mikrofona. Treći elektronski podsklop predstavlja minijaturno tranzistorsko stereo predpojačalo ( RK 3772 ) dvostepenog tipa sa dva puta po dva NPN tranzistora tipa BC550. Ulazna osetljivost predpojačavača je 1 mV kod ulazne impedanse od 10 KΩ. Maksimalan signal na ulazu je 20 mV. Pojačavač je linearan u pomenutom odnosu ulaznog signala. Njegovo maksimalno pojačanje je oko 100 puta sa maksimalnim izlaznim naponom 2,5 V. Napaja se stabilnim i dobro filtriranim naponom vrednosti 14,8 V. Ovakav predpojačavač može se upotrebiti u razne svrhe, za mikrofon, MP3, DVD, ili CD plejer. Kod gradnje posebno treba voditi računa da kablovi budu što kraći i oklopljeni, kao i o položaju transformatora, što se utvrđuje eksperimentalno.
Na kraju se obično zapitamo koja korist, ili bacanje novca kod ovog uređaja kada možemo za male pare kupiti fabričku miksetu sa više kanala i ulaza? Minijaturna kutija i konstrukcija ovog uređaja ( 21,5x16x4,5 cm ) predstavljaju pravo zadovoljstvo i izazov za svakog ozbiljnijeg konstruktora. Uređaj ima i rezervno akumulatorsko napajanje, što u kombinaciji prenosnog pojačala sa rezervnim napajanjem, o kome sam ranije pisao, daje rešenja za kvalitetan zvuk i upotrebu mikrofona i tamo gde nema mrežnog napona. Ovakvo rešenje me spašavalo u interesantnim situacijama nestanka struje ( kada je trebalo ozvučenje ), ali pod jednim uslovom, da uvek imamo pun akumulator nešto većeg kapaciteta ( 45 Ah ) .
Izvor saznanja:
„Mala škola elektronike“, Vladimir D. Krstić i Željko V. Krstić, III dopunjeno i prošireno izdanje, Beograd 2002. godine ( komponente RK 3772 i RK 3782 ).