Postoje različite namene komjuterskog napajanja koje, ako je ispravno ne bismo trebali odbaciti kao elektronski otpad. Od njegove elektronike možemo izvući napajanja različitih napona od 3 do 24 V. U konkretnom slučaju radi se o naponima od +5 V i +12 V koji su potrebni za pogon step motora sa hard diska koji smo zadržali, takođe, za drugu namenu.

Kod starog „čoperskog“ napajanja zadržavamo provodnike sledećih boja: dva crna, zeleni, crveni i narandžasti. Spajanjem jednog crnog i zelenog provodnika napajanje se pokreće sa radom, a +5 V se nalazi na crvenom, dok je +12 V na narandžastom provodniku. Izvod za stabilno napajanje step motora hard diska ( u daljem tekstu HDD ) doveden je na petopolnu din-utičnicu koja se nalazi na kućištu. Posebnim trožilnim kablom, preseka 0,75 mm, sa muškim din-priključkom i plastičnom stopicom za HDD povezuje se alatka za finu obradu. Na kućištu je smešten mikro-prekidač ( spaja zelenu i crnu žicu ) i signalna LED dioda.

Vađenjem snažnih neodijumskih magneta iz kućišta HDD oslobađamo deo prostora, a onda na disk zalepimo sitni šmirgl-papir skrojen po njegovim dimenzijama. Elektronika u kućištu diska obezbeđuje da se step motor HDD obrće sa oko 5.000 obrtaja/min. Sa takvom brzinom i velikom kinetičkom energijom stvaramo mogućnost za finu obradu preciznih alata, odvijača, nožića, makazica. Da bismo obezbedili potreban prostor za pristup alata moguća je obrada dur-aluminijskog kućišta kojom se uklanjaju rubovi koji smetaju prilazu kružne ploče diska.

Na kraju, uvek se zapitamo o opravdanosti ulaganja u ovakvu gradnju u koju nije uložen ni jedan dinar. Kao prvo, dobili smo korisnu mašinicu za finu obradu preciznih alata, za brzo oštrenje i poliranje. Drugo što je značajno, je preinačena namena elektronskog otpada ( ispravno napajanje i pokvaren HDD ) koji neće završiti u kanti za smeće i treće, primena nauke u tehnici, pošto ovakve mašinice nećemo naći u slobodnoj prodaji. Za prave ljubitelje elektronike otvara se mogućnost za ispitivanje različitih vrednosti i primenu napona i struje iz „čoperskog“ napajanja koje je ispravno, a nije dalje upotrebljivo za nadograđenu kompjutersku konfiguraciju. Mnogi to bacaju u smeće, ili drže kao elektronski otpad bez korisne namene.

Svetski dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila od 1970. godine. Možda je paradoksalno što umesto da slavimo rođendan i mogućnost boljeg života na Zemlji, ovaj dan služi da upozori na mnogobrojne ekološke probleme za koje su odgovorne lokalne zajednice, ali i građani ukoliko nema njihove akcije za promenu postojećeg stanja.

Sličan uvodni pasus namerno sam istakao i ove godine jer se situacija nije ništa popravila, čak je postala još gora, imajući u vidu ratna razaranja i naftna polja koja su u plamenu zbog ratnih sukoba i borbe velikih sila za prirodna bogatstva i hegemoniju kojom se ruše gotovo sva međunarodna prava. Planeta Zemlja sve to stojički trpi, tako da se opravdano pitamo do koje granice izdržljivosti i kako zaštititi radnu i životnu sredinu!

Pošto, objektivno, ne možemo uticati na neke globalne svetske tokove, da bismo barem na neki način uticali na bolji život na našoj planeti potrebna je akcija svakog pojedinca da vodi računa o radnoj i životnoj sredini. Na lokalnim zajednicama je da dnevno vode računa o pravilnom odlaganju otpada, njegovoj preradi, prečišćavanju otpadnih voda i stvaranju zelenih površina. Njih uništavaju novi stambeni blokovi i industrijske zone koje se preko noći šire kao divlja gradnja, ali i manji parking prostori koji su nedovoljni za narastajući broj motornih vozila većine gradova.

Odnos prema prirodi i životnom kutku ne formira se preko noći, jer je to stvar radne i kulturne navike pojedinaca i kolektiva sa krajnjim ciljem da se stvore što bolji uslovi za život. Da bi takva navika bila postojana formiramo je od malih nogu, pre svega u porodici, zatim u školi i na radnom mestu. Nekome ne smetaju razbacani alati u radionici u kojoj se teško može snaći. Interesantna je priča kada sam sa mojim bivšim učenicima jedne osnovne škole pokušao dovesti u red radionicu školskog majstora uz njegovo odobrenje. Nije mogao da se snađe u sređenoj radionici, pošto je navikao na nered i razbacane alate i materijale, tako da je nastavio po starom. Isto se dešava, primera radi, u nekim seoskim domaćinstvima, ili u nesređenim podrumima stambenih objekata gradskog naselja.

Daleko ozbiljnije pitanje je odnos prema planeti Zemlji koja se svojim neprikosnovenim zakonima „bori“ protiv uništavanja njenih resursa. Upečatljivi primeri su zagađena mora, reke i jezera u kojima se nalaze tone plastike koja se teško i dugo razgrađuje, tačnije, za razgradnju je potrebno od 500 do 1.000 godina. Još veći problem je sve veće zagađenje atmosfere u koju se ispuštaju otrovne čestice koje direktno ugrožavaju biljni i životinjski svet. Otrovni gasovi utiču na zdravlje čoveka i skraćuju njegov životni vek, tako da se treba ozbiljno zamisliti da li treba uništavati prirodu, biljno zelenilo gradova i sela koja u pojedinim delovima Srbije pružaju sumornu sliku nakon iskopavanja ruda, ili stvaranja divljih deponija i opasnih materija koje postaju sve veći problem.

Zaključimo da je planeta Zemlja jedino mesto za naš život, koju treba čuvati i negovati kao kap vode na dlanu, što treba da bude polazna strategija razvoja bilo koje sredine, lokalne i šire zajednice. Proizvodnja zdrave hrane i zaštita izvora pitke vode, koje je sve manje, biće unosniji posao od bilo kog rudarenja, jer je zaštita zdravlja čoveka primaran zadatak našeg postojanja i sretnije budućnosti. Poruka ne sme ostati samo na rečima, već potvrđena delima svakog pojedinca i društva u celini.

Najveći broj autorskih članaka o konstrukciji ispravljača različitih vrsta i namena pisao sam na ovom portalu sa namerom da u radionici, ili laboratoriji uvek imam različite izvore napajanja za uređaje koje sam pravio, ili ih testirao sa ciljem provere kvaliteta rada i njihove izdrživosti. Nedavno sam opisao složeni ispravljač sa diodnim nizom koji je pokazao nedostatak zbog pregrevanja ispravljačkih dioda prilikom opterećenja, bez obzira što su odabrane za struju od 10 A, a vezane su redno. Pošto sam odustao od zahtevnog pravljenja transformatora veće snage sa više izvoda na sekundaru, na Internetu sam naišao na zanimljivu primenu više tipova gotovih modula koji omogućavaju precizno podešavanje izlaznog  napona i struje pomoću ugrađenih trimer potenciometara.

Sagrađeni uređaj, koji je prethodno bio sa diodnim nizom, preradio sam tako što sam ugradio modul (XL4015)  koji podržava struju do 5 A i snagu do 75 W ( uz adekvatno hlađenje ), što je značajno bolje od popularnog LM2596. Može da se koristi za punjenje Li-ion, LiFePO4 i olovnih baterija, jer omogućava preciznu kontrolu napona punjenja i zaštitu od prevelike struje. Pogodan je za napajanje LED traka ili dioda snage uz održavanje konstantne struje kako bi se sprečilo pregrevanja. Često se koristi u DIY projektima za kreiranje malih ispravljača za radne stolove, što je pogodno u školskim laboratorijama za grupni rad učenika prilikom izvođenja laboratorijskih vežbi za učenike osmog razreda. Možda najznačajnija primena je konvertovanje napona od 12 V ili 24 V ( kamioni ) na niže vrednosti ( USB punjenje 5 V, ili 12 V, odnosno 19 V za laptop ).

Uređaj u koji je ugrađen navedeni modul malih dimenzija, namenio sam za napajanje LED štapa koji se napaja stabilnim naponom i konstantnom strujom, uz mogućnost automatskog preklapanja mreža-baterija prilikom nestanka struje u mreži. Ovaj rezervni izvor svetlosti zamenio je svetlo u dnevnoj sobi sa veoma malom potrošnjom struje ( LED štap 12 V - 1,2 A, odnosno 14,4 W ) i mogućnosti da ispravljač radi kao dimer.

Opisani modul može da  služi za punjenje akumulatora manjeg kapaciteta, ali se mogu naći moduli koji daju struju i preko 10 A ( 300 W, 20 A ) uz mogućnost finog podešavanja napona i struje punjenja prema odabranom akumulatoru većeg kapaciteta. Pravilo je da struja punjenja bude jednaka vrednosti desetine kapaciteta akumulatora, npr. akumulator od 45 Ah najbolje je puniti strujom od 4,5 A uz napon do 14,8 V. Pored navedenog modula veoma je praktična ugradnja još jednog dobro poznatog modula, XH-M601, kojim se zadaju granice donjeg i gornjeg napona prilikom punjenja bilo kog akumulatora, čime dobijamo tzv. „pametni punjač“.

Na kraju, ugradnjom ovih modula iza grec-spoja čuvamo akumulator od prepunjavanja, ili kritičnog pražnjenja, a njegovu jačinu struje podešavamo prema snazi transformatora i kapaciteta baterije. Donedavno smo biranje željenog napona vršili pomoću više izvoda na sekundaru transformatora, zatim ugradnjom jakih tranzistora i cener dioda, što nije baš najbolje rešenje zbog niza nedostataka. Naveo sam najjeftiniji tip modula, a oni nešto skuplji su sa jačom strujom na izlazu, sa ugrađenim aluminijskim hladnjacima i proverenim varijantama zaštite od pogrešnog polariteta i kratkog spoja. Većina modula je malih dimenzija, a mogu se ugraditi u kućišta standardnih punjača sa transformatorom i grec-spojem. Za kontrolu napona i jačine struje punjenja preporučuje se ugradnja digitalnog V/A metra koji se može nabaviti pod povoljnom cenom.