Svetski dan zaštite životne sredine ( 5. juni ) je poseban međunarodni datum koji poštuje većina zemalja sveta. Predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu ( UNEP ), koji se obeležava od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za ekspanziju aktivne svesti građana o zaštiti životne sredine. Svake godine ga obeležavaju milioni lјudi širom sveta.
Povodom ovog značajnog datuma izdvajam neka alarmantna upozorenja stručnjaka o štetnosti plastike koja se sve više upotrebljava. Život velikog broja biljnih i životinjskih vrsta ugrožen je zbog plastike. Od 19 do 23 miliona tona plastike godišnje završi u vodi. Više od 90 procenata riba i ptica ima plastiku u želucu, što remeti njihov endokrilni sistem i sistem za varenje. Plastika može delimično, ili potpuno da spreči dotok kiseonika organizmima u vodi i da blokira svetlost. Udeo industrije plastike u svetskoj potrošnji nafte je šest procenata. Proizvodnja plastike je, pored drugih uticajnih faktora, veliki uzročnik klimatske krize sa kojom se globalno suočavamo na celoj planeti. Nevidljive mikročestice plastike čovek može da unese u telo udisanjem, dodirom, preko kože, pa čak i preko placente, ili majčinog mleka. Mikroplastika se preko poljoprivrednih aktivnosti može akumulirati u zemljištu. Neke od veoma štetnih hemikalija u mikroplastici su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, posebno kod žena.
Nedeljno, kako se navodi u izvoru navedenih saznanja, pojedemo jednu kreditnu karticu plastike. U ruci sve više držimo mobilni telefon koji ima plastične delove, kucamo na plastičnoj tastaturi računara, pišemo plastičnom hemijskom olovkom, ili penkalom, veoma često pijemo vodu ili jogurt iz plastične flaše, a pored sebe verovatno često imamo gomilu plastičnih kesa. Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci. Ono što se zna je da je plastika bukvalno prisutna svuda.
Plastika se razlaže putem posebnog procesa koji se zove fotorazgradnja. Kada ultraljubičasti zraci Sunca udare u plastiku oni uzdrmaju hemijske veze materije i vremenom ona se razlaže na sve sitnije i sitnije čestice, pri čemu nastaje mikroplastika. Na osnovu višegodišnjeg posmatranja ovog procesa naučnici zaključuju da je plastičnim kesama potrebno od 500 pa sve do 1000 godina da se potpuno razlože. Drugim rečima, jako je dug vremenski period. Papir je najrecikliranija materija na svetu, jer mu treba između dve i šest nedelja da se razgradi. Staklu treba nekoliko miliona godina da se razgradi, a neki stručnjaci smatraju da ono ne može da se raspadne. Reciklaža stakla veoma je jednostavna i sprovodi se topljenjem, tako da se retko baca.
Na kraju logično je da se zapitamo kako izbeći preteran kontakt sa plastikom. Pre svega, treba izbegavati stvari za koje znamo da je unutra plastika, posebno kada je reč o uzimanju pića i hrane, jer njihov direktan dodir sa plastikom šteti našem zdravlju. Kad god možemo treba da se vratimo na staklenu, ili papirnu ambalažu. Ako se radi o malim količinama plastike, nije veliki problem, ali veći problem je što je plastike svuda oko nas.
Izvor saznanja: www.zzjzle.org.rs
