Majstori koji se još uvek bave opravkama TV prijemnika sve su glasniji da su gotovo ostali bez posla, jer je cena novih TV prijemnika dostigla prihvatljivu cenu i za kupce sa plitkim džepom. Imajući to u vidu često se zapitamo koje se opravke televizora isplate, a koje se uopšte ne isplate. Srećom, najčešći kvarovi televizora moderne konstrukcije su kod mrežnog stepena, odnosno napajanja, a uzrok je stalno prisustvo mrežnog napona - StandBy režim rada, pri čemu se za najmanje dve do tri godine osuši većina elektrolitičkih kondenzatora. Najbolja preventivna mera je gašenje napajanja na vanjskom prekidaču, ili na samom televizoru, čime se produžava radni vek.

Principijelno, opravku televizora treba poveriti kvalifikovanom majstoru koji ima odgovarajuće rezervne delove. Neke opravke se uopšte ne isplate, posebno ako je izgorela matična ploča, ili je potpuno otkazalo pozadinsko osvetlenje. Televozori novijeg tipa modularne konstrukcije lakši su za opravku od starih CRT televizora, ili lampaša koji su uvek bili izazov za većinu majstora. Iznenađenje kod starih TV su napunjeni kondenzatori sa visokim naponom koji može biti opasan po život ukoliko ih na vreme ne ispraznimo, što radimo pažljivo bez prisustva mrežnog napona. Visoki napon kod novih serija je uglavnom u sektoru mrežnog stepena koji se po pravilu nalazi na malom delu prostora integrisane matične ploče.

Za neke opravke majstori neće čak da se upuste u traženje kvara, što sam se uverio nakon ponovnog otvaranja i detaljnog pregleda TV pri čemu sam utvrdio da su u pitanju bili samo loši spojevi koji se mogu prepoznati po crnim kružićima. Oni se najčešće javljaju u mrežnom i VN stepenu.

Kod televizora savremenije konstrukcije ( LCD, LED, Mini LED, OLED ) najčešći kvarovi su moduli, ili osušeni elektroliti, što se može prepoznati po ispupčenju na vrhu kućišta. Zamena elektrolitičkih kondenzatora je dosta  jednostavna. Potrebno je imati dobru lemilicu, pastu za lemljenje i tinol žicu. Pojedinačno pregledamo elektrolite, a potom tražimo njima odgovarajuće. Najbolje je imati nove, a ne da koristimo neke polovne.  Moramo paziti na označeni radni napon i polaritet kondenzatora. Napon ne sme biti manji od napona dotrajalog kondenzatora. Možemo upotrebiti kondenzator i nešto višeg napona, a nikako manjeg. Označenog kapaciteta se uglavnom pridržavamo prilikom zamene, a on ne bi trebao da bude manji od radne vrednosti. Nećemo pogrešiti ako stavimo elektrolit nešto većeg kapaciteta. Kao praktičan primer složenije, još uvek nezavršene opravke, izdvajam TV prijemnik Philips ( pogledati slike ) koji umalo da završi na elektronskom otpadu. Opravljena je ploča koja služi za napanje zamenom elektrolita. Druge dve ploče pažljivo su ispitane, pri čemu je utvrđeno da je u kvaru matična ploča slična kompjuterskoj. Nova ploča košta 30.000 dinara, a njenu zamenu će izvršiti ovlašćeni servis. Postoji mogućnost ugradnje polovne ispravne ploče koja je duplo jeftinija. Koliko se sve to isplati!?

Na kraju je dosta interesantno i preporučljivo rešenje da se umesto TV prijemnika koristi monitor, koji je jeftiniji od televizora. On ima HDMI ulaz koji se povezuje sa izlazom risivera na kome imamo doveden digitalni signal putem Internet konekcije. Možemo ga ujedno koristiti i za računar, jer pored HDMI ima VGA ulaz. Ukoliko nismo zadovoljni sa tonom, možemo ga pojačati kvalitetnim NF pojačivačem koji se spaja na izlaz za slušalice.