20. Oct, 2019.

Često se zapitam, kada nešto opravljam, što mi to treba i da li se uopšte isplati nešto opravljati. Pošto mi u životu novac nije primarna potreba, već zdravlje, stabilna i napredna porodica, planski rad i zanimljiva hobi aktivnost ( primenjena elektronika kojom se bavim od malih nogu ), opuštenost i lično zadovoljstvo stvaranja, na kraju svake uspešne opravke nekog uređaja kažem sam sebi da je vredelo makar pokušati. Zbog toga mi svaka složenija opravka uglavnom uspeva, što je korisno za moje domaćinstvo i bližu familiju, a da ne otkrivam koliko su zadovoljni prijatelji i poznanici na pomoći koju im pružim u pravo vreme, bez namere da na tome zarađujem. Polazim od one poznate narodne izreke „Dobro se dobrim vraća“.

Posebno su mi interesantne opravke uređaja koje sam davno pravio i koji su se kvarili ( pogledati galeriju slika ), ili su zreli za pregled i nadogradnju posle nekoliko godina eksploatacije. O nekim interesantnim primerima opravki pisao sam na ovom portalu, a radi se o uređajima kojih više nema na tržištu, ili su nedostupni rezervni delovi za takve uređaje. Posebno mi je u sećanju uspešna reparacija jednog starog radio-prijemnika ( lampaša ) nemačke proizvodnje iz daleke 1956. godine kada je moj dobar drugar, koji obožava staritete, izdvojio veću sumu novca za zamenu elektronskih cevi koje su pregorele, a davno je prestala njihova proizvodnja. Radio aparat je nakon nekoliko meseci ponovo „oživeo“, ali nije imao FM područje, što sam uspešno nadogradio sa nekim prihvatljivim rešenjima moderne elektronike, stvarajući kombinaciju klasičnog i savremenog prijemnika. Kasnije sam video da se mogu nabaviti radio-aparati sa starim izgledom kutije, ali sa savremenom elektronikom. Cene su im s razlogom još uvek visoke.

Kod većine opravki uređaja polazna osnova pristupa je naći kvar i  njegov pravi uzrok. Svaki drugi pristup je lutanje i traženje „igle u plastu sena“. Zbog toga sam potpuno siguran u uspeh ako imam šemu uređaja po kojoj se opredelim šta je moglo da se desi pa da dođe do kvara. Pored detaljne šeme, potrebno je i profesionalno iskustvo tipovanja na moguća mesta kvara, a to su dotrajali i kratki spojevi, prekidi u napajanju, neispravne komponente, osušeni elektroliti, pregoreli otpornici i na kraju, otkazivanje nekih vitalnih delova uređaja zbog dugog korišćenja. Interesantno je da se u današnjoj proizvodnji većine uređaja planski određuje ograničeno vreme korišćenja posle koga se ne isplati, ili je opravka skuplja od nabavke novog uređaja istog, ili sličnog tipa. Neki proizvođači tehnike namerno planski i sistematski prave takve uređaje zbog prodaje i neisplativosti bilo kakve opravke.

Profesionalci se bave opravkama radi zarade za porodicu i život, ali i oni vode računa koliko se isplati opravka. Neki zanati polako odumiru, kao što su RTV mehaničar, sajdžija, vikler, kovač, kujundžija i još poneki koji nam često zatrebaju. Pošto ih nema, mnogi se odlučuju na pokušaj samostalne opravke. Da li će uspeti, ili ne zavisi od mnogo faktora, spretnosti, znanja i iskustva, te posedovanja potrebnog pribora i alata. Nekada veliku pomoć može pružiti univerzalni tester, tako da nije potrebno skidati komponente sa štampane ploče, mada ponekad možemo  dobiti pogrešnu informaciju o ispravnosti komponente. Elektrolite možemo bez skidanja ispitati pomoću ESR mernog instrumenta, otpornike prepoznati da su neispravni po promeni boje, a poluprovodnike merenjem napona na određenim mestima. Ako pri uključenju pregoreva osigurač uređaja najčešći kvar su ispravljačke diode, ili kratak spoj na elektrolitu za „peglanje“ napona. Kvar se prvo mora otkloniti, a onda krenuti daljim traganjem za drugim uzrocima kvara koji ponekad mogu biti „podmukli“ i teško rešivi i za iskusne majstore.

Na kraju, opravkama se bave uporni i strpljivi, zatim zaljubljenici tehnike koja im u životu nešto znači, kao uspomena na detinjstvo, druženje sa voljenom osobom, uspomena na roditelje, ili im to služi kao kreativna radna aktivnost.

Spojiti korisno i doprineti akciji zaštite životne sredine glavni su motivi radne aktivnosti koju do kraja novembra ove godine završavaju učenici Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca. Odabrana ekipa od šest učenika (  Aleksa Petrović, Gorana Tomić, Filip Radak, Lazar Čanković,  Nađa Belić i Nebojša Popov ) započela je akciju još početkom ove školske godine, prvo sakupljanjem praznih limenki, zatim njihovom obradom u matičnoj školi, lepljenjem i farbanjem na Eko-kampu „Vršačke planine“ i finalizacijom posla u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu.

Prethodno je sa predmetnim nastavnikom TiO ( Dragan Vladislav ) dogovoreno da njegova ekipa u okviru republičkog projekta Eko-škole „Vršačke planine“ uradi solarni kolektor od aluminijskih limenki koje se mogu naći kao otpad u svim kontejnerima, oko prodavnica pića, u kafićima i na drugim mestima, što narušava sliku bilo koje uređene sredine. Brzo je sakupljeno blizu 200 praznih limenki, izvršena je mehanička obrada skidanjem gornjeg poklopca i probijanjem dna limenke posebnim probojcem koji pravi krilca na mestima bušenja. Krilca služe za stvaranje vrtložnog strujanja vazduha koji odozdo prema gore potiskuje ugrađeni električni ventilator. Limenke su nakon mehaničke obrade dobro oprane i sortirane da nemaju nikakvih oštećenja.

U drugoj fazi rada izvršeno je čvrsto spajanje limenki specijalnim vatrostalnim silikonom 15 redova po 10 komada na kalupima od drveta. Limenke su posle sušenja silikona ofarbane mat-sprejom crne boje. Ovaj posao uspešno je obavljen na trodnevnom kampu Eko-škole na Vršačkom bregu koji je uspešno izveden od 26-28. septembra ove godine. U međuvremenu je napravljena drvena kutija dimenzija 180x120 cm koja je unutra obložena stirodurom debljine 2 cm i ofarbana sa mat-sprejom. Kutija će na kraju biti premazana nekoliko puta  premazom sa voštanom komponentom koji je efikasno štiti od vlage i temperaturnih promena, a biće pokrivena providnom pleksi-pločom.

 

U trećoj fazi rada, koja se izvodi u prostorijama „Cefiksa“, učenici su postavili pripremljene limenke, čvrsto ih upakovali u kutiju sa dva unutrašnja nosača i odredili mesta bušenja otvora za ulaz hladnog i izlaz toplog vazduha. Završnu aktivnost učenici će obaviti u njihovoj školi, gde su i započeli svoj deo projekta, a ona se odnosi na finalnu obradu kolektora, postavljanje elektronike za automatsko upravljanje ( ventilator sa diferencijalnim termo-prekidačem ) i merenje temperature na ulazu i izlazu kolektora, protoka i brzine vazduha, čime se na najbolji način povezuju teorija i praksa iz gradiva fizike VII ( termodinamika ), što i jeste cilj ovog radnog zadatka.

 

Učenici su grupno i pojedinačno pokazali veliko interesovanje za ovu akciju, a sve aktivnosti obavljaju van redovne nastave, uglavnom u popodnevim časovima. Posebno im je drago što se korisno upotrebio otpad limenki i što će solarni kolektor služiti za dogrevanje prostorije udruženja “Cefiks” koje je nosilac ovog republičkog projekta. Sve faze rada se pažljivo snimaju što će biti ugrađeno kao video-materijal u nekoliko obrazovnih emisija za učenike osnovne škole.

 

Tehnički podaci: Kutija unutrašnjih dimenzija 180x120 cm sa ukupno 150 limenki zapremine 0,5 litara, ukupna zapremina 75 litara vazduha, količina toplote ( Q ) se izračunava po formuli: Q = m*c* d(T), gde je m masa vazduha ( m = ρ*V, gustina vazduha iznosi 1,29 kg/m3 ), c - specifična toplotna kapacitivnost vazduha koja iznosi 786,9 J/kg*K, a d(T) promena temperature ( t2-t1 ) koja se izražava u stepenima Celzijusovim , ili u kelvinima ( K ). Na količinu oslobođene toplote utiče i brzina ( v ) protoka  vazduha koja se izražava u m/s. Na kraju se, merenjem svih navedenih fizičkih veličina, računski dobija ukupna količina toplote ( Q ), izražena u džulima ( J ). Dobivena toplota služi za uspešno dogrevanje manjih prostora u uslovima da su limenke obasjane Sunčevim zracima. Regulaciju temperature vrši elektronika sa diferencijalnim temperaturnim prekidačem.

 

Takozvana „Furda“ u Vršcu godinama radi četvrtkom i subotom, kada mnogi sitni trgovci i preprodavci različite sitne i krupne robe iz grada i šire okoline dođu da prodaju sve i svašta, od delova koji nam u životu nikada neće zatrebati  do delova koji su retki, a često u kući nasušno potrebni. Ima ljudi koji se po prirodi stide da prodaju na “buvljaku”, a najinteresantniji su vešti i ubedjivi trgovci koji na sve načine hvale svoju robu, do te mere da će, recimo po njima, bušilica “raditi”  bez četkica, ili rotora, samo joj treba struja, koje nema na “Furdi”. Za one nepopravljivo stidljive, eto prave prilike da se preko akcije PIOS-a oslobode stvari i opreme koja im uopšte ne treba, ili smeta u stanu, kući, vikendici, garaži.

Akcija PIOS, pored korisne namene, ima i onu humanu, jer ćemo nekoga itekako obradovati sa starom memorijskom karticom za kompjuter, koju nema gde kupiti, ili sa hard-diskom i DVD plejerom koji su sa zastarelim napajanjem, ili sa delom za kućnog ljubimca od automobila. Ako se malo bolje pozabavimo percepcijom šta na buvljaku sve ljudi kupuju, izgleda da ih posebno zanimaju fenjeri, stari radio-aparati, burgije za metal i drvo, brusilice, bušilice, kompjuterska oprema, radio-aparati za kola i polovna garderoba. Kada nešto posebno zapadne za oko, ima tu cenkanja, obilaženja u nekoliko krugova, a ponekad i svađe sa rečima „Hoćeš li da ti to poklonim“, što je manir onih koji ne psuju. Psovači samo što ne pokazuju zube, pa ih je najbolje kulturno zaobići. Ima i druga varijanta, sedneš za računar, pa preko našeg sajta uletiš u akciju PIOS. Prošli put smo objasnili da se prvo morate registrovati, a onda, prema uputstvu, ponuditi stvari koje vam uopšte ne trebaju. Pored komunikacije koja popravlja psihičko stanje i trgovine gde nema zarade, mi se jednostavno oslobađamo nepotrebnih stvari koje nekome trebaju. Podrumi mnogih stambenih zgrada su prepuni odbačene robe, delova automobila, nameštaja, a sve to može nekome poslužiti, posebno ljudima koji su slabijeg imovnog stanja. Zašto im ne pomoći ako nas to ni malo ne osiromašuje? I oni su ljudi kojima će stvari koje ne koristimo dobro doći.

Na kraju, kakve veze imaju “Furda” i akcija PIOS? I jedna i druga imaju protok robe, korisnu razmenu, zdravu komunikaciju među ljudima, ali PIOS i humanu stranu. Pomažemo ljudima kojima to treba. Mnogi će se obradovati kao malo dete željenoj skupoj igrački, posebno ljubitelji tehnike i starih automobila. Da ne bude zabune, ova akcija, zbog sličnosti naziva ( PIO i PIOS ), nema posebne povezanosti sa penzionerima, već je dostupna svim ljudima dobre volje. Zato još jednom pozivamo, POKLONIMO I OTPAD SKLONIMO !

Udruženje „Cefiks“ iz Vršca počinje sa akcijom projektne aktivnosti pod nazivom POKLONI I OTPAD SKLONI - „PIOS“ koja obuhvata populaciju stanovništva od najmlađih do najstarijih sugrađana. Cilj akcije je da se, pre svega, otarasimo nepotrebnih stvari i opreme koja se nalazi u stanu, podrumima, garažama. Time ćemo pomoći svima onima koji ne mogu da nađu,  ili kupe deo za računar, za automobil, uređaj u stanu, kao i za druge uređaje kojima nedostaje neki od vitalnih delova.

Sve planirane aktivnosti podizaće svest da stare stvari još uvek mogu biti od koristi, što podrazumeva manje otpada na deponijama i racionalna, odnosno efikasna upotreba proizvoda. Tako će biti manje otpada na deponijama, više reda u podrumima, na tavanima i po stanovima, gde nam nepotrebne i nagomilane stvari smetaju. Sprečavanje da se stvari koje se još uvek mogu upotrebiti bace kao smeće, ili da dalje propadaju i omogući pristup zainteresovanim građanima kojima su te stvari potrebne će biti svakome od koristi.

Svako ko želi da se uključi u akciju, a time da pomogne kako sebi tako i drugima, treba da proceni šta mu treba, a šta ne treba, pa da se uključi u sistem, svojim korisničkim nalogom. Ukoliko nema nalog , treba da se uključi u postupak registracije. Nakon registracije i prijave pod izabranom šifrom potrebno je samo posetiti stranicu PIOS i kliknuti na „Novi oglas“, a onda pratiti odgovarajuće smernice.

Pored pomoći drugima poklanjanjem nama nepotrebnih stvari, delova, mašina  (ispravnih, ili neispravnih)  i opreme, ovom akcijom aktivno doprinosimo merama zaštite i uređenja radnog i životnog prostora, uređenju stana, vikendice, garaže i drugih prostora koji treba da budu urednii, sređeni i čisti. Pozivamo Vas da se uključite u akciju!

Jaka vlast koja radi u interesu zajednice će navesti kompanije i ljude da plaćaju pravičan deo troškova za održavanje okoline čistom, kaže Dejvid Njuman, odlazeći predsednik Međunarodne asocijacije za čvrsti otpad (ISWA). „Onda kada vlada ne može da se oduprepritisku velikih kompanija, one ne plaćaju. Neko drugi plati“, rekao je Balkan Green Energy Newsu u intervjuu pred održavanje godišnjeg kongresa tog međunarodnog tela u Novom Sadu.
Njuman će na događaju prepustiti predsedavanje Andonisu Mavropulosu. Rekao je da je veoma ponosan na postignuća asocijacije tokom svoja dva mandata – ukupno četiri godine na njenom čelu. “Pre šest godina, kada sam bio potpredsednik, stavili smo težište na to da asocijacija mora da bude uticajna jer je trebalo da podignemo svest o otpadu kao udarnom i hitnom pitanju”, rekao je i izrazio nadu da će ISWA na predstojećem kongresu potpisati memorandum o razumevanju sa Svetskom bankom.
 
Koja još očekivanja imate za trodnevni događaj u Srbiji koji počinje 19. septembra?
Zemlje se svake godine kandiduju da organizuju kongres i mi smo se odlučili za Novi Sad, ispred Londona. Ne treba uvek da držite konferencije na mestima koja su poznata, gde je sve lako, rešeno i radi savršeno. Srbija se kandidovala za članstvo u Evropskoj uniji, a daleko je od uređenog sistema upravljanja otpadom. Cela Jugoistočna Evropa je u istoj situaciji i strateški smo odabrali da događaj organizujemo tu. Moramo da donesemo poruku dobrog upravljanja otpadom, razmenimo iskustva s domaćim ljudima i saznamo koje dobre stvari rade i koje probleme imaju.
 
Kako je politika da zagađivači snose troškove upalila na pojedinačnim tržištima i u regionima širom sveta?
Na globalnom nivou se reciklira manje od 20 odsto otpada, 10 odsto se spaljuje a ostatak se baca u rupu u zemlji. Ili na deponiju, ispravnu ili ne, na gomilu ili u reku, ali sedamdeset odsto se uopšte ne prerađuje. Gde se otpad reciklira i koristi da se razvije toplota? U naprednim privredama, onima u kojima smo mogli da uspostavimo koncept da plaća zagađivač. U razvijenom svetu je veoma malo recikliranja.
Građani i svi drugi plaćaju da zaštite okolinu. Evropska unija je propisala da se baterije i akumulatori, kola, gume, ambalaža, otpadna električna i elektronska oprema (WEEE) i ulje recikliraju, a zemlje članice sprovode direktive – nekad loše, nekad dobro. Novac dolazi od proizvođačâ materijala koji ulaze u tok otpada, da bi se oni odatle uklonili.
Pored EU, u Australiji ima nekih obaveza po principu „plaća zagađivač“, kao i u par država u Sjedinjenim Državama, te u Koreji i Japanu, dok u ostatku sveta nema manje-više ničega! Da vam odgovorim na pitanje, loše smo uradili taj posao.
 
Da to zavisi od vas lično, za koje biste se najvažnije i najefektnije mere opredelili u podizanju svesti u ovom sektoru, a za koje kazne, u cilju ubrzanja napredovanja neke zemlje u upravljanju otpadom?
Zemljama kao što su Holandija, Belgija, Švedska i Austrija ide dobro jednostavno zato što je vlast jaka. Ona može da donese i sprovede zakone čak i kada su nepopularni kod određenih delova društva. Ona podiže poreze i uvodi kazne za neprilagođavanje. S druge strane, ima vladâ koje su slabe ili imaju nejasnu strukturu: ministarstvo je odgovorno za jedno, ali ne za sve, dok grad ili opština ima različita ili preklapajuća ovlašćenja, i tako dalje. Tada dobijete haos, a imamo ga u 70 procenata sveta. Stoga je osnovni zadatak da se sredi sistem upravljanja.
 
Postoje li uopšte trikovi za prevazilaženje opšte inercije u svetu u razvoju? Da li ste nailazili na primere napretka i dobre prakse?
Maleziji je trebalo dugo da sredi svoj sistem. Posle 15 godina pregovaranja sa svim zainteresovanim stranama, pre par godina doneta je odluka i ta zemlja je konačno napravila ugovore na do 20 godina s privatnim kompanijama da održavaju ulice čistima, odvoze otpad na sanitarne deponije i da izgrađuju spalionice.  Ta zemlja je na pravom putu, dok je susedna Indonezija, inače veoma bogata resursima, u neredu, gde se materijali bacaju i pale na sve strane.
Čile je verovatno najbolji primer postizanja napretka u Latinskoj Americi. Meksiku takođe ide veoma dobro. Iako su u Africi poteškoće opšta stvar, na svakom mestu, Ruanda je izuzetno čista i svojim otpadom upravlja prilično dobro, dok su u susednim Tanzaniji i Keniji na svakom koraku otvorene deponije.
 
Na Balkanu velik deo stanovništva jedva spaja kraj s krajem. Po tradiciji, stanovnici jesu svesni da velik deo siromaštva dolazi od rasipanja resursa, pa i od zagađenja, ali čini se da se na recikliranje stalno gleda kao tabu. Neke grupe stanovništva rade sa čvrstim otpadom i tako zarađuju za život, ali najviše na primitivan način i u fizički opasnim uslovima, dok se na tu delatnost gleda s prezirom. Kako da pomirimo dva ekstrema?
U vremenima kojih se i ja sećam, stvaralo se i odbacivalo malo otpada, dok su čistači dolazili jednom nedeljno. Desi se da vam se zemlja prebaci na slobodnu tržišnu privredu u kojoj svako kupuje sve, ali javne službe i dalje nemaju strukturu da se za sve to pobrinu. Tu postoji neizbežan vremenski zaostatak između dve koncepcije.
Ljudi iz neformalnog sektora zarađuju dolar ili dva dnevno sakupljajući otpad. Ta situacija je blizu ropstvu, mada je jedini metod recikliranja u 70 posto sveta! Nivo možete podići isključivo bliže ishodištu, na vrhu lanca. To znači da treba da imate finansijske resurse da biste mogli da obavite ostalo na pravi način.
To znači da vam trebaju finansijska sredstva da ostalo izvedete kako treba. Ponovo se vraćamo na ono što sam govorio o sistemu upravljanja. Reč je o tome da oni koji stvaraju otpad na tržištu, za njega i plate i preuzmu odgovornost. Zamislite šta bi bilo da oni koji prodaju boce koka-kole ili čokolade ponude, na primer, sto miliona evra godišnje da se u nekoj balkanskoj zemlji skupljaju plastika i abalaža. To bi podstaklo celu privredu. Sektor sakupljača više ne bi mogao da nalazi takav otpad u kontejnerima, ali ti ljudi mogu da se ovoga puta uvedu kao sakupljači u postrojenjima kojima se prikladno upravlja.
Ipak, za to vam treba novca. Moj princip je da svako proizvodi otpad i da svako treba da plati za čišću okolinu, čak i ukoliko može da sebi priušti samo pet dolara godišnje. Unilever, Prokter end Gembl, Epl sa svojim ajfonima ili Hjulit Pakard sa svojim kompjuterima, svi oni moraju da plate da se materijal prikupi.
Tako se sprovodi tranzicija. Ona je neminovna i nemojte lupati glavu oko toga. Treba vremena; nama u Zapadnoj Evropi je otišlo 30 do 40 godina da to sredimo.
 
Da li je čvrsti otpad korisniji kao biomasa, gorivo, ili kao sirovina za recikliranje u privredi, društvu i za okolinu? Koje su razlike po vrstama materijala i dostupnosti nekog resursa u pojedinim regionima?
Ja sam praktična osoba, ne ideolog. Mislim da je dobro ono što funkcioniše. Ali ono što funkcioniše na jednom mestu, na drugom možda neće. U Severnoj Evropi velike spalionice rade 365 dana godišnje. U tim zemljama je hladno devet od dvanaest meseci i spaljivanjem otpada ne samo što obezbeđuju struju nego i toplu vodu za daljinsko grejanje. S druge strane, to nije rešenje za Atinu ili Kairo.
U Africi 70% ili 80% čvrstog otpada čini vlažna hrana ili vegetacija. Spaljivanje vlažnog materijala, vode, veoma je skupo i ta tehnologija tamo ne može da funkcioniše.  Zemlje kao što su Danska ili Švedska nemaju gasna i naftna polja za obezbeđivanje energenata i njima je verovatno bolje da maksimalno iskoriste spaljivanje otpada umesto sam materijal.
 
Sektor recikliranja i sakupljanja je na putu znatnog razvoja u Jugoistočnoj Evropi, kako tehnologija i zakonodavstvo napreduju u cilju podizanja prinosa iz te aktivnosti. Kakva iskustva imate s razmerom potražnje za ekspertima na tom polju i broja profesionalaca s kvalitetnim obrazovanjem na tržištu rada?
Prvo, ISWA sprovodi program sertifikacije upravljanja otpadom, posebno popularan u nekim zemljama Jugoistočne Azije i u Latinskoj Americi. Nedavno smo osnovali centre za obuku u Maleziji i Omanu. Imamo letnju školu u Teksasu. Hiljade i hiljade ljudi polaze na studije zaštite životne sredine i upravljanja otpadom. Ne manjka talentovanih mladih ljudi koji završavaju te programe. Zapravo Univerzitet u Novom Sadu ima veoma dobar centar za obuku za upravljanje otpadom.
Ali koncepcija je nekoliko. Na sasvim početnom nivou skupljanja s ulica o odvoženja na deponiju, ne treba da budete nuklearni naučnik da biste to razumeli. Samo treba da budete sposobni da to organizujete. Neke od najvećih kompanija za otpad osnovali su ljudi koji su bili vozači kamiona. Doslovno se radilo o logistici.
 
A kako je ISWA povezana s obrazovnim institucijama u Jugoistočnoj Evropi? Koje su najvažnije aktivnosti?
Organizovali smo letnju školu u Rumuniji. Sarađujemo s asocijacijama za otpad u razvoju u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. S njima ćemo pripremati neke obrazovne programe. U Jugoistočnoj Evropi svake godine već radimo seriju od osam do deset seminara i konferencija sa po pedeset ili do 200 ljudi. Nadajmo se da možemo da uradimo i više!

Izvor: balkangreenenergynews.com

Biomasa sa polja, livada, šuma, iz prerađivačke industrije, ali i iz otpada, i kako iskoristiti njene energetske potencijale bila je tema razgovora u Regionalnoj privrednoj komori. Sve države, pa i Srbija, moglo se čuti, imaju ozbiljan plan supstitucije dela potrošnje fosilnih goriva obnovljivom biomasom. Ipak, i dalje je ne koristimo dovoljno.

Sednica Odbora za hemijsku industriju i građevinarstvo Regionalne privredne komore Pančevo ove nedelje bila je vrlo posećena. Pored redovnog posla, razgovaralo se o potencijalima korišćenja biomase, koja je obnovljiv izvor energije i može delimično da zameni fosilna goriva. Predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO Vojislav Milijić je tokom prezentacije stanja konstatovao da se zbog kašnjenja sa regulativom, ali i usled oslonjenosti na ugalj, pontencijali biomase nedovoljno koriste, što će se u budućnosti promeniti.

- Srbija je preuzela obaveze prema energetskoj zajednici da poveća učešće obnovljivog izvora energije u energetskoj potrošnji. Cilj i obaveza je ustanovljena na 27 odsto učešća svih obnovljivih izvora energije. Godine 2009. je bilo oko 21 odsto, a cilj je da se do 2020. poveća na 27 odsto. Potrebno je da se instalira oko 100 MW novih elektrana na biomasu i oko 30 MW novih elektrana na biogas i da se obezbede dodatne količine i dodatna postrojenja koja će koristiti biomasu za proizvodnju energije za grejanje i hlađenje. Neka zakonska regulativa postoji, neka je u toku. Postoji akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije, postoji strategija razvoja energetike do 2025, koja priznaje značaj obnovljivih izvora energije i biomase i postoji razvijen sistem tzv. fid-in tarifa, zagarantovanih cena otkupa električne energije iz obnovljivih izvora energije, rekao je Vojislav Milijić, predsednik asocijacije SERBIO.

Zainteresovanim privrednicima ovom prilikom detaljno je izložena struktura biomase na našem prostoru, trenutne cene, kao i trendovi u poslovanju privrede koja već radi u ovom sektoru. Pored država koje su daleko odmakle u kogeneraciji i dobijanju energije iz slame strnih žita, poput Danske, odnosno Nemačke, koja je lider u korišćenju biogasa, predstavljanje potencijala biomase bila je i prilika da se sazna da u okruženju već postoje prvi pozitivni primeri. Tako kompanija „Almeks“ koristi biomasu za zagrevanje prostorija, a planira izgradnju bioenergane, a biomasu kao energent u budućim postrojenjima za kogeneraciju planira da koristi i JKP „Grejanje“.

Izvor: rtvpancevo.rs

Džejson Mejsijer je napravio veoma zanimljiv portret Stiva Džobsa od 9 kilograma elektronskog otpada.

Potret je zapravo kolaž starih Apple proizvoda - tastatura, miševa, kablova, kompakt diskova, disketa i drugih komponenti. Da bi sastavio ovaj kolaž bilo mu je potrebno 40 sati a uzor mu je bila fotografija Stiva Džobsa koja je dobro poznata korica sa popularne knjige Valtera Isaksona.

Stive Džobs nije jedina pozanta ličnost koju je Džejson "kolažirao". Na njegovom sajtu možete videti i Baraka Obamu, Snupi Dog-a i mnoge druge. Neke od kolaža su urađeni od đubreta ali ima i onih za koje je koristio hranu kao na primer pasulj ili bombone.

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF i Privredna komora Srbije, PKS, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS, Ministarstva građevinarstva i urbanizma i Pokrajnskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine APV, organizuje šest konferencija - javnih debata na temu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom u Republici Srbiji, od 17. decembra 2013. do 5. juna 2014. godine.

Prva konferencija – javna debata: UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI - kojim putem ide Srbija je prva u nizu debata koja će biti održana do 5. juna 2014. godine.

Registracija je bez kotizacije, ali vas molimo da se prijavite ovde.

Organizovanje sesija na temu KOMUNALNOG I INDUSTRIJSKOG OTPADA ima za cilj klastersko povezivanje svih relevantnih stejkholdera kako bi se obezbedilo tržišno, konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje u Srbiji i regionu. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa. Srbiji je potrebna nova doktrina u upravljanju komunalnim i industrijskim otpadom, održiv i efikasan sistem, koji je dostupan socijalno - ekonomskom ambijentu društva, a u isto vreme predvidiv, štedljiv i teritorijalno kontrolisan za nacionalne resurse.

Cilj konferencija – javnih debata je da se kao održiva zajednica dogovorimo o:

    obaveznoj primarnoj selekciji komunalnog otpada do kraja 2014.
    najboljim tehnologijama u tretmanu komunalnog i industrijskog otpada i zastupljenosti
    domaće opreme
    transformaciji JKP
    kontrolisanom upravljanju investicijama u reciklažnoj industriji (Srbija kao centar
    reciklažne industrije regiona Zapadnog Balkana)
    upravljanju opasnim otpadom koji se generiše na teritoriji Srbije
    ulozi civilnog sektora
    doprinosu adekvatnog upravljanja otpadom u rešavanju problema siromaštva i
    zapošljavanja u Srbiji.

Procenjuje da će rezerve uglja koje Srbija poseduje biti istrošene u periodu od 2030. do 2050. godine, a da se u narednih 20 godina očekuje znatan rast potrošnje električne energije, od preko 60%. Stoga Srbija mora da nađe alternativne izvore snabdevanja energijom. Na teritoriji Srbije se proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada tokom godine, čiji je energetski potencijal jednak vrednosti proizvedene električne energije od 2 milijarde evra. Takođe, iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji. Na teritoriji grada Beograda dnevno se proizvede preko 1800 tona komunalnog otpada, odnosno svaki stanovnik glavnog rada u proseku produkuje 1.14 kilograma dnevno ovog potencijalnog izvora energije.

Teme konferencija - javnih debata:

1. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI – kojim putem ide Srbija, 17. decembar 2013, Beograd

2. UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI – tokovi otpada i nova upotrebna vrednost, februar 2014, Beograd

3. TEHNOLOGIJA I OPREMA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM – po meri Srbije, mart 2014, Beograd

4. TRANSFORMACIJA JAVNO KOMUNALNIH PREDUZEĆA – samoodrživa ekonomija, april 2014, Beograd

5. ZBRINJAVANJE OPASNOG OTPADA U REPUBLICI SRBIJI – bauk koji kruži Srbijom, maj 2014, Beograd

6. ZELENA INDUSTRIJA SRBIJE – šansa za budućnost, 5. jun 2014, Beograd

Po završetku ciklusa od šest sesija, decembar 2013 - jun 2014. u saradnji sa Privrednom komorom Srbije biće objavljen Vodič: “PREPORUKE ZA ZELENU SRBIJU”, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva građevinarstva i urbanizma.

Procenjuje se da preko 290 miliona automobilskih i kamionskih guma biva bačeno od strane Amerikanaca svake godine. Oko 55 miliona ovih guma završi na deponiji ili se nelegalno baca pored puta ili po privatnim posedima. Ovako odbačene gume postaju savršeno mesto za množenje komaraca i glodara, koji su prenosioci zaraznih bolesti. Ako znamo da deca vole da se igraju sa odbačenim gumama, imamo savršene uslove za katastrofu. Mnogi ljudi takođe pokušavaju da zapale gume, i ovi požari mogu trajati mesecima, oslobađanje toksičnih hemikalija u vazduh takođe može da dovede do izlivanja u vodene tokove. Najbolji način da se izbegnu nepoželjni uticaji koje odbačene gume mogu stvoriti, je da se te gume daju na reciklažu. Reciklaža guma je proces reciklaže starih guma koje ne mogu vise koristiti na vozilima i pretvaranje njih u druge proizvode. Godine 1989, samo oko 10% od guma je reciklirano,ali u 2003 preko 80 odsto guma su poslata na reciklažu. Tržište guma beleži porast, tako da treba uraditi svoj deo i sprečiti da gume zagađuju našu životnu sredinu. Delovi reciklirane gume se koriste za: dno sandala, boju za zidove i mostove, patosnice, krovne pločice, gorivo, tuš pločice, komercijalne podove, itisone, ležeće policajce itd.

Izvor: treehouse-serbia.org

Priredila: Sladjana Knezevic, II-7

Biomasa predstavlja jedan od vrlo bitnih izvora obnovljive energije. Pod tim nazivom podrazumevamo živu ili do skora živu materiju koja može da bude biljnog ili životinjskog porekla.

Direktiva 2001/77/EC daje definiciju biomase: Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka u poljoprivredi (uključujući biljne i životinjske supstance), u šumarstvu i pripadajućoj industriji, kao i biorazgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. (obnovljiviizvorienergije.rs)

Biomasa se može podeliti u četiri grupe:

  • Drvna biomasa (piljevina i ostaci pri preradi drveta)
  • Ostaci iz poljoprivrede (slama, ljuske, košpice..)
  • Životinjski otpad i ostaci
  • Biomasa iz otpada (smeća)

Pri sečenju drveta ostane oko 20% njegove mase neiskorišćeno. Trend u svim zemljama koje imaju razvijenu drvnu proizvodnju je da se otpaci od drveta upotrebljavaju u cilju dobijanja energije. U energetici se drvna masa najčešće koristi u obliku peleta, briketa i drvnog čipsa.

Uticaj biomase na okolinu

Biomasa predstavlja deo zatvorenog kruga ugljenika. Biljke apsorbuju ugljenik i prilikom spaljivanja on se isto oslobađa u atmosferu (u vidu CO2). Ako se pri ovom procesu bude poštovala ravnoteža, tj sadilo drveća koliko se i poseče, neće doći do povećanja globalnog zagrevanja.

Biomasa u Srbiji

Najveći potencijal Srbije, kada je u pitanju biomasa, se nalazi u ostatku poljoprivrede, drvne biomase i ostatku stočarske proizvodnje.

U Beogradskim elektranama 9 kotlova već tri godine greju stanove na pelet i briket. Bez dodatnih troškova ugalj je zamenjen biomasom i na taj načlin je značajno smanjenje zagađenje. Zamena gasa biomasom je za sada neisplativa.

Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji je oko 2,7 miliona tona. Sastoji se od ostataka u  šumarstvu i drvnoj industriji (milion tona), ostataka u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (1,7 miliona tona) i u stočarstvu (pogodan za proizvodnju biogasa)oko 42 000 tona.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni