07. Dec, 2022.

PROBLEM ELEKTRONSKOG OTPADA

Objavljeno u Saznanja
Pročitano 537 puta
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

Elektronski i električni otpad raste na celoj planeti zbog povećanog broja proizvoda na tržištu koji su rizičnog kvaliteta. Poseban problem i izazov predstavljaju punjive i nepunjive otpadne baterije i prevaziđeni mobilni telefoni. Zakon o upravljanju otpadom i podzakonski akt koji se odnosi na elektronski i električni otpad doneti su 2009. i 2010. godine, a danas je sasvim nova situacija po pitanju koncentracije i pravilnog odlaganja elektronskog otpada. Ozbiljnost situacije traži našu aktivniju ulogu.

Ukoliko saberemo sve odbačene stare „pametne“ telefone, kompjutere i kućne uređaje koje ljudi širom sveta bacaju svake godine, njihova težina bila bi kao devet Keopsovih piramida. Vrednost ovog otpada veća je od bruto društvenog proizvoda Srbije. Prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija, u svetu je tokom 2018. godine proizvedeno 48,5 miliona tona elektronskog otpada, što je teže od svih ikada napravljenih komercijalnih aviona. Samo 20 odsto od toga je reciklirano, a ako se ništa ne promeni, UN predviđaju da bi do 2050. godine težina elektronskog otpada mogla da dostigne 120 miliona tona. Velika količina otpada nalazi se u morima i okeanima, posebno takvih vrsta koje imaju dug period razgradnje, kao što su metali, staklo i plastika.

„Globalni elektronski otpad je najbrže rastući tok otpada i predstavlja društveni i ekološki rizik", kaže Piter Bejker, predsednik i izvršni direktor Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj ( „World Business Council for Sustainable Development“ ).

Oko polovine ukupnog elektronskog otpada dolazi od ličnih uređaja, poput kompjutera, ekrana, „pametnih“ telefona, tableta i televizora - ostatak je od velikih kućnih aparata, poput uređaja za hlađenje i grejanje. Prosečan „pametni“ telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji zbog visoke provodljivosti. Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu. Prema UN-u, tokom 2016. godine bačeno je 435.000 tona telefona, potencijalno vrednih 9,5 milijardi dolara. Neki sastavni delovi zovu se retki zemni metali, koji se koriste za baterije i objektive kamera. Njihovo vađenje iz rudnika je izuzetno skupo i postoje samo na pojedinim delovima planete.

Na kraju podvucimo, koja je naša uloga u svemu tome? Treba poštivati zakonske propise o odlaganju elektronskog otpada, posebno istrošenih baterija i mobilnih telefona. Baterije sadrže hemikalije koje svojom razgradnjom mogu biti veoma opasne po okolinu, odnosno biljni i životinjski svet. Takođe, ne gomilati otpad po stanovima, podrumima, garažama, ne bacati ga kao običan otpad u kante za smeće. Opasne hemikalije i neki metali koji su sastavni deo elektronskog otpada veoma štetno deluju na zdravlje čoveka. Zaštita životne sredine treba da bude primaran cilj našeg aktivnog delovanja i ponašanja kod rešavanja problema eletronskog otpada.

Izvor saznanja: https://biznis.rs/vesti/otrovni-elektricni-i-elektronski-otpad-najcesce-zavrsi-gde-ne-treba

 

 

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Adresa sajta www.cefix.rs
PokloniIOtpadSkloni