29. Mar, 2020.

Interesantne činjenice o reciklaži i njenom značaju za prirodu

Papir:

  • Recikliraža jedne tone papira štedi 17 zrelih stabala, 7000 litara vode, 3 kubna metra prostora na deponiji, 320 litara nafte, a 4000 kilovat-časovaelektrične energije. To je dovoljno energije za napajanje prosečne američke kuće za pet meseci.
  • Proces reciklaže papira, umesto da se pravi od novih materijala, stvara 74 posto manje zagađenje vazduha i koristi 50 posto manje vode.
  • Proizvodnja recikliranog papira koristi 60 posto energije potrebne da bi papir proizveli iz novih materijala.
  • Više od 73 posto svih novina odlazi na reciklažu. Oko 33 posto toga se korist za proizvodnju roto-papira, a ostatak se koristi za izradu kartona ili izolacija.
  • Nešto više od 48 posto kancelarijskog papira se reciklira. Ovakav papir se koristi za pisanje ili izolaciju.

Metalni otpad:

  • Reciklaža čelika i aluminijumskih limenki štedi 74 odsto energije koja se koristi za proizvodnju.
  • Amerikanci bacaju toliko aluminijuma da bi mogli svaki mesec obnoviti celu komercijalnu vazdušnu flotu.
  • Železare koje koriste recikliranu sirovinu beleže smanjenje zagađenja vode, vazduha, kao i smanjenje rudarskog otpada od oko 70posto.
  • Ukoliko bacite aluminijumsku konzervu trošite energije koliko bi potrošili kada biste napunili pola konzerve benzinom i prolili je.
  • Amerikanci koriste 100 miliona limenih i čeličnih konzervi svakog dana.
  • Reciklaža jedne limenke štedi dovoljno energije za pokretanje sijalice od 100 vati za 20 sati, računara za 3 sata i televizora za 2 sata.

Plastični otpad:

  • U SAD se godisnje proizvede plastike dovoljno da prekrijete Texas.
  • U 1998. godini prozivedeno je 2 milijarde HDPE plastičnih boca za domaćinstvo. To je ekvivalent težine 90.000 Honda Civic.
  • Oko 88 odsto energije se sačuva reciklažom plastike umesto da je proizvodimo od sirovina gasa i nafte.
  • Samo u Americi se baci dovoljno plastičnih boca da biste mogli da odmotate Zemlju 4 puta.
  • Sjedinjene Američke Države čine samo 4% svetske populacije, ali su broj 1 proizvođač smeća. U 2006. godini Amerikanci su imali više od 250 miliona tona otpada, dok je Kanada iste godine imala 31  milion tona smeća.

Izvor: nebacajrecikliraj.blogspot.com

Priredila: Kristina radić, III-2

Smanji - Ponovo koristi - Recikliraj

SadržajReciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. Sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda su karike u lancu reciklaže. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti.

Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

  • R - reduce - smanjiti
  • R - reuse - ponovo koristiti
  • R - recycle - Reciklirati

Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeduje ponovno korišćenje otpadnih materijala.

Reciklažom se postižu sledeći strateški ciljevi:

Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama),

Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),

Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina),

Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).

Materijali za reciklažu

U pogledu mogućnosti ponovnog iskoršćenja, materijali mogu biti:

  • Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje),
  • Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije- spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište),
  • Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje),
  • Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje).

U našoj neposrednoj okolini svakodnevno se stvaraju velike količine otpada koji bi mogao biti recikliriran, organizovanim sakupljanjem te vrste otpada mogli bi ste da date svoj lični doprinos očuvanju životne sredine, kao i da ostvarite određene finansijske dobitke.

Mi smo spremni da Vam izađemo u susret i pružimo punu podršku vašim naporima u kampanjama i projektima koji promovišu reciklažu.

Na ovoj strani ćemo vas bolje upoznati sa vrstama otpada koji se svakodnevno stvaraju svuda oko nas, kao i sa najboljim načinima za njihovo odlaganje:

Izvor: www.heliks.org.rs

Priredila: Kristina Radić, III-2

Reciklaza – značaj i zanimljivosti

Đorđe Teofilović iz Veletržnice Beograd objašnjava čitaocima Ekologije značaj reciklaže.

Naime, otpad koji se proizvede u kućama, na pijacama, parkovima, ulicama, jednom rečju otpad koji proizvode ljudi svakodnevnim aktivnostima zove se komunalni otpad (otpad koji proizvodi ljudska zajednica – komuna). U zavisnosti od mesta nastanka postoje određene varijacije u sastavu ali generalno gledano komunalni otpad se sastoji od ambalažnog i organskog dela u različitim procentima.

Na pijaci odnos ambalažnog i organskog otpada je 1:8-9, dakle najveći procenat čini organski otpad koji ide čak do 90%. Organski otpad se može iskoristiti na više načina koji su ekološki prihvatljivi, ali da bi se te mogućnosti mogle ozbiljno analizirati sav ambalažni otpad se mora izdvojiti iz komunalnog otpada.

Ambalažni otpad zapreminski zauzima veliki procenat u komunalnom otpadu dok je maseni udeo znatno manji. Može se podeliti u 6 kategorija:

  • Papir i karton
  • Plastika
  • Staklo
  • Metal
  • Drvo
  • Ostalo

Reciklaža papira i kartona. Sirovina za proizvodnju papira je celuloza koja se dobija iz drvne mase, što znači da se velike površine šume moraju uništiti za zadovoljenje potreba industrije proizvodnje papira. Za proizvodnju 1 tone belog papira potrebno je oko 2 tone drveta, 85 000 l vode 7,4 MW električne energije. Papir se u prirodi razgradi za 6 meseci, uticaj na životnu sredinu se ogleda u sledećem: kada iskorišćeni papir ili karton odložimo u kante čiji sadržaj na kraju završi na deponiji, razgradnjom papira u odsustvu kiseonika proizvodi se metan koji je ima uticaj na stvaranje efekata staklene bašte 24 puta veći nego ugljen-dioksid. S druge strane ukoliko se odlučimo za reciklažu papira i kartona prvo spašavamo šume, drugo ušteda u energiji za proizvodnju je čak do 40% i kao treće nema proizvodnje metana. Reciklažom 1 tone starog papira i kartona spasi se 17 stabala, a 1 tone kancelarijskog papira čak 24 stabla, u procesu proizvodnje uštedi se oko 34 000 l vode, oko 3 MW struje i ne poseče se nijedno drvo.

Reciklaža plastike. Svakodnevno koristimo i srećemo razne vrste plastike koje se razlikuju po kvalitetu, čvrstoći, transparentnosti, boji i drugim karakteristikama. Svaka vrsta plastike, bez obzira na pomenute karakteristike, se proizvodi od nafte, prirodnog gasa ili uglja. Najuočljivija plastična ambalaža su svakako plastične flaše koje svakodnevno upotrebljavamo. Baš ova ambalaža ja najreprezentativniji primer kako ambalaža povećava zapreminu u velikoj meri, dok maseno nema značajnih promena. Plastika se u prirodi razgradi za oko 500 godina, 11% na deponijama zauzima plastika, a procenjuje se da čak 7-8% svetskih zaliha fosilnih goriva odlazi na proizvodnju plastike. Reciklažom plastike proizvodi se sirovina za nove proizvode, štedi se električna energija, smanjuje se potrošnja fosilnih goriva i što je najvažnije čuva se životna sredina. Reciklažom jedne plastične flaše uštedi se 3,5 kW električne energije, što je dovoljno da sijalica od 100W svetli punih 35 sati.

Reciklaža stakla. Staklo se proizvodi od peska koji se zagreva na izuzetno visoke temperature kako bi prešao u potrebno agregatno stanje. Tokom procesa se troši velika količina električne energije i ispušta se velika količina gasova sa efektom staklene bašte. Staklo se u prirodi ne razgrađuje nikad. Reciklažom ostvarujemo uštedu u energiji od oko 25%, emisija štetnih gasova se smanjuje za 25%, a reciklažom 1 kg stakla uštedi se čak 20l vode i 1,4 kW struje. Reciklažom jedne staklene flaše sijalica od 100W može da svetli puna 4 sata. Staklo je reciklabilno 100%.

Reciklaža metala. Metal je prisutan u svakodnevnom životu u najrazličitijim oblicima, od konzerva i pribora za jelo do automobila, kamiona i mostova. Za svaku ljudsku kreaciju gde se koristi metal, do njega se dolazi na isti način, iz rude metala. Vađenjem rude metala uništavaju se prirodne lepote otvaranjem rudnika i otvorenih kopova, ruda koja se izvadi ima dosta nečistoća pa sledi ispiranje gde se zagađuju ogromne količine vode, kada se ispere sledi topljenje gde se troši velika količina energije, pri čemu se oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte. Metalu je potrebno oko 1000 godina da se razgradi u prirodi. Reciklažom 1 tone čelika uštedi se 1,5 tona rude gvožđa, 0,5 tona uglja, upotrebi se 40% manje vode i 75% manje električne energije, takođe oslobodi se čak 80% manje ugljen-dioksida. Reciklažom 7 čeličnih konzervi uštedi se struja dovoljna da sijalica od 60W svetli 28 časova. Metal je reciklabilan preko 95%.

Izvor: ekologija.rs

Priredila: Kristina radić, III-2

60% otpada može da se reciklira - Reciklažom do uštede energije

Beograd - Gotovo 60 odsto otpada koji završi u kantama za smeće može da bude reciklirano. NVO iz Valjeva bavi se prikupljanjem otpada koji može da se reciklira.

Količina energije koja može da se dobije iz godišnjeg sadržaja jedne kante može da omogući da televizor radi 5 000 sati.Jedna reciklirana plastična flaša uštedi toliko energije koliko je potrebno sijalici od 60 vati da sija 3 sata.

Nevladina organizacija "Green Bike" iz Valjeva, već nekoliko godina bavi se upravo prikupljanjem otpada koji može da se reciklira i tako svakodnevno čisti gradske ulice, a od prodate ambalaže finansira ekološke projekte.

Organizacija "Green Bike“ iz Valjeva u poslednje dve godine radi na projektu "Moj grad čist grad", koji podrazumeva aktivnosti prikupljanja, selektiranja i reciklaže plastičnih flaša i drugog otpada. Kažu da, koliko god oni čistili, grad se iznova prlja, tako da posla ima na pretek.

"Ova naša inicijativa pretvorila se bukvalno da radimo paralelno sa komunalnim preduzećima i da smo krenuli malo po malo da pravimo ugovore sa firmama. Planiramo da pokrijemo celo Valjevo, bukvalno svi građani da se uključe u ove aktivnosti“, kaže Zoran Mijatović, organizacija "Green bike“.

Ova organizacija postavila je mrežaste kontejnere za odlaganje pet ambalaže po celom gradu, tako da mesečno mogu da prikupe i do 10 tona plastičnih flaša, koje kasnije prodaju privatnim firmama za reciklažu. Od tih sredstava finansiraju svoje ekološke projekte.

"Početne inicijative i početna aktivnost podržana je od strane BCIF-a. To je Balkanski fond za lokalne inicijative, uz finansijsku pomoć USAID-a, koji su nam stvarno bili podrška početna, međutim sada veliki deo ovog posla finansiramo sami. Prodajemo ovaj materijal koji sakupljamo i na taj način, već evo četvrta godina funkcionišemo“, smatra Zoran Mijatović, "Green Bike“

Organizacija Green Bike može da posluži kao dobar model rešavanja pitanja komunalnog otpada, jer su uspeli da u potpunosti zatvore reciklažni krug, od korisnika plastične ambalaže do ponovne upotrebe PET-a kao sirovine.

Svoje ciljeve će, kako kažu, ubuduće usmeriti na još veće angažovanje građana Valjeva u čišćenju životne sredine i reciklaži otpada.

Izvor: B92

Priredila: Kristina Radić, III-2

Održive metode zaštite prirode i okoliša

Kako se otpad pretvara u energiju?

Mnogi gradovi nemaju dovoljno mjesta za deponije smeća pa otpad spaljuju. Mjesta gdje se otpad spaljuje nazivamo spalionicama smeća ili mjestima gdje se otpad pretvara u energiju. U ovim postrojenjima gorenjem dobivamo energiju.

Postoje posebni uvjeti koji trebaju biti zadovoljeni prilikom korištenja spalionice smeća zbog problema koji nastaju ispuštanjem raznih plinova u zrak. Postoje vrlo stroga ograničenja i pravila čijim se poštivanjem problem emisije plinova koji nastaju spaljivanjem smeća uvelike smanjuje.

Naputci za recikliranje

Staklo

Sa svih flaša skinite poklopce. Posuđe i slične stvari koje su napravljene od porculana, keramike i sličnih materijala bacajte u koš za smeće, a ne u reciklažni kontejner. Nemojte razbijati flaše i staklenke jer je razbijeno staklo teže sortirati.

Papir i karton

Sljedeći papirni i kartonski proizvodi mogu biti reciklirani: novine, časopisi, propagandni leci, pisma, telefonski imenici, karton i kartonske kutije, kutije za jaja i omotnice. Papirni i kartonski proizvodi koji ne mogu biti reciklirani: tzv. namašćeni papir, plastificirane papirnate vrećice (npr. kukurznih pahuljica), rupčići te termalni papir za fax uređaje.

Zapamtite:

  • Odvajajte papir od kartona i čuvajte ih zasebno od ostalih materijala što se mogu reciklirati.
  • Spljoštite kartonske kutije
  • Na dan kada tvrtka koja brine o prijevozu otpada odvozi stari papir postupite na sljedeći način: svežnjeve papira zavežite špagom (ne plastičnom!) ili na svežanj stavite neki težak predmet kako vjetar ne bi raznosio papir. Napravite posebne svežnjeve za papir i posebne za karton.
  • Nemojte odlagati papir koji je uprljan ili ima dijelove hrane, metala stakla ili plastike. Novine i časopisi moraju biti čisti i suhi za proces recikliranja.

Plastika

Većina plastičnih materijala može biti reciklirana, ali zbog cijene koštanja procesa reciklaže isplati se reciklirati samo sljedećih pet vrsta plastičnih masa:

Čelik

Većina čeličnih limenki prikladna je za recikliranje. Ovo uključuje: limenke za piće, hranu, kavu, boje, ulje, poklopce za staklenke te aerosolne bočice. Kako biste čelične limenke pripremili za recikliranje odstranite poklopac, provjerite da je limenka prazna te poklopac stavite u limenku. Nakon ove procedure, limenka je spremna za recikliranje.

Aluminij

Aluminijske limenke prije odlaganja isperite i spljoštite. Provjerite da unutra nema neželjenih objekata poput kamenčića ili opušaka cigarete, jer ti objekti mogu smetati u procesu recikliranja.

Tekstil

Sve što možemo nositi, ili u čemu spavamo, može biti reciklirano. Ovo uključuje svu odjeću, šešire, remenje i cipele, zajedno s dekama, zavjesama, ručnicima i posteljinom. Zapamtite da je tekstil prije odlaganja za recikliranje potrebno oprati. Provjerite na kontejnerima za tekstil koje sve vrste tekstila možete u vašem susjedstvu dati na recikliranje.

Elektronički uređaji

Najveći dio računala i računalnog pribora, mobilnih telefona, audio-vizualne opreme te bijele tehnike može biti recikliran. Provjerite što od tih uređaja možete u vašem kraju dati na recikliranje. Vremenom elektroničkim uređajima sve više pada vrijednost - zato ih dajte na recikliranje čim ih više ne trebate.

Recikliranje guma

Većina iskorištenih guma završava na deponijama smeća gdje je potrebno puno vremena da one budu dekompozirane. Zbog svoje veličine i oblika one zauzimaju puno mjesta, a teško ih je zadržati zakopane jer imaju tendenciju pomicanja prema površini. Budući da su gume lako zapaljiv materijal, opasno ih je držati u skladištima. Najbolji način rješavanja problema s iskorištenim gumama je recikliranje. Gume se mogu izrezati i reciklirati u nove proizvode poput potplata za cipele, podloga za miševe, podloga protiv klizanja za kupaonice ili čak ležećih policajaca.

Znanstvenici su pronašli način kako reciklirati gumu u sintetičku tekućinu koja se može iskoristiti umjesto ulja ili drugih naftnih proizvoda. Ne samo da reciklažom guma dobijemo nove proizvode nego i smanjujemo zagađenje jer imamo alternativu fosilnim gorivima.

Pokušajte saznati gdje možete stare gume dati na recikliranje.

Recikliranje nije uvijek moguće

Ne možemo reciklirati sve. Zbog nekih od sljedećih razloga recikliranje je otežano ili nemoguće:

  • Više resursa utrošimo na recikliranje nego li što ih uštedimo.
  • Ne postoji tvornica koja reciklira takve materijale.
  • Ne postoji dovoljno materijala za recikliranje.
  • Proizvod je sastavljen od više različitih dijelova koje ne možemo odvojiti.
  • Materijal ne može biti recikliran.
  • Previše je energije potrebno utrošiti na sakupljanje materijala (npr. u ruralnim područjima).

Ukoliko je neki proizvod sastavljen od materijala koji nije pogodan za recikliranje, možemo kupovati proizvod koji je pogodan za recikliranje. Najbolje što možemo učiniti je da što više smanjimo količinu otpada te da iskorištavamo do maksimuma sve što se može ponovno upotrijebiti.

Recikliranje u školama

Nekoliko je načina kako možemo pokrenuti recikliranje u školama. Ovu su samo neki od njih:

  • Pitajte učenike što oni misle o tome. Pokrenite natjecanja koje će poticati recikliranje.
  • Pokrenite školski program recikliranje. U učionice postavite koševe s natpisima u kojima će se skupljati različiti otpad. - npr. "čisti bijeli papir za recikliranje", "čisti bijeli papir za ponovnu upotebu", "aluminijske limenke" i "plastične flaše". Napravite shemu po kojoj će se ovi koševi redovito prazniti, a njihov sadržaj odvoziti na sabirne točke.
  • Kreirajte politku kupovanja. Potičite kupovinu recikliranih proizvoda kao što su papir, pribor ili plastični koševi.
  • Potičite učenike da smanjuju količinu otpada koju proizvode. Potičite događaje tipa "ručak bez smeća".
  • Potičite nastavno osoblje da smanjuje količnu otpada koju proizvode. Neka umjesto post-it papirića za poruke koriste ploču i kredu.
  • Razvijte politiku škole. Postavite praktične vodilje i procedure kako bi recikliranje postalo što lakše.

Izvor: pikaiprijatelji.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Šta je otpad?

Otpad je svaki materijal, proizovod ili predmet koji posle svog korišćenja (kraja životnog ciklusa) postaje suvišan i neupotrebljiv. Bez dalje mogućnosti da zadovolji svoju upotrebnu vrednost on se odbacuje na smetlište tj.deponiju. Otpad sa kojim se najčešće, odnosno svakodnevno susrećemo je ambalažni otpad.

Ambalažni otpad predstavlja materijal koji se koristi u proizvodnom ciklusu kako bi se pakovala i transportovala roba široke potrošnje. Šta se dešava sa ambalažom kada iskoristimo njen sadržaj? Ona uglavnom završava kao otpad onog trenutka kada ispraznimo njen sadržaj ili kada se određena kupljena roba otpakuje. Kada nekoliko milijardi ljudi, zadovoljavajući svoje potrebe, dnevno napravi do dva kilograma otpada po samo jednom čoveku (isključujući najnerazvijenije regione sveta) dobijamo zabrinjavajuću računicu koja nas upućuje na zaključak da je neophodno promeniti navike u proizvodno-potrošačkim odnosima, ali i na to da je neophodno prilagoditi se savremenim razvojnim tendencijama i odgovornije se odnositi prema otpadu.

Određene vrste otpada, poput PET boca, plastičnih kesa ili limenki se jako dugo razlažu, što se vidi i iz tabele. Ovakav otpad je veliki zagađivač planete, a reciklaža je metod kojim ovo zagađenje možemo ublažiti.

 Termin reciklaža označava pretvaranje otpadnog materijala u novi proizvod i njegovo ponovno korišćenje koje doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine, uštedi energije i prirodnih resursa.  Reciklaža podrazumeva proces sakupljanja otpada koji je moguće reciklirati (plastika, aluminijum, staklo, papir, metal itd) ,zatim separaciju recikabilnog od ostalih vrsta otpada i sortiranje u podgrupe.

 Kada je PET ambalaža u pitanju dalji process reciklaže se sastoji od presovanja (baliranja) ambalažnog otpada, transporta u pogon za preradu i debaliranje istog. Ukoliko separacija nije izvršena pre samog baliranja, PET boce se u ovoj fazi odvajaju po bojama, a zatim dalje prerađuju sve do nivoa finalnog proizvoda koji se ponovo plasira na tržište i dalje upotrebljava. Reciklaža je dakle, jedan zatvoren ciklus proizvoda, pa se može reći i da reciklaža prati životni vek proizvoda.

 Sakupljanje otpada se vrši od strane komunalnih, bilo javnih, bilo privatnih preduzeća, koji se uglavnom prikuplja u kontejnere. Kada na mestu prikupljanja otpada ne postoje kontejneri za selekciju otpada govorimo o nediferenciranom otpadu koji se odvozi se na deponije gde se dalje tretira. Nediferencirani otpad je teško zbrinuti na deponijama, zbog različitosti otpada koji se samim tim raspada različitom dinamikom, a zapremina otpada  koja se mora pokriti zemljom i kompaktorima ispresovati je maksimalna.

 Diferencirano  sakupljanje otpada je kad se otpad sakuplja i razvrstava u kontejnere namenjene određenoj vrsti otpada npr. kontejneri za PET ambalažu, metal, papir, staklo. Ova vrsta sakupljanja otpada se naziva i primarna selekcija i najidealnija je za dalju reciklažu jer se ovakvim sakupljanjem otpad najmanje prlja.

Pravilna selekcija PET ambalaže u domaćinstvu podrazumeva da se unutrašnjost prazne PET boce ispere vodom, čep skine i iz boce se istisne vazduh. Ovakva boca se lakše tretira u daljoj preradi i manje mesta zauzima u kontejnerima za odlaganje, čime se povećava njihov kapacitet.

Separacija otpada se može vršiti i na samim deponijama, tako sortiran otpad je mnogo zaprljaniji, te ovako balirane flaše po pravilu neprijatno mirišu, što otežava rad ljudi zaposlenih u pogonima za reciklažu. Ovako sakupljene PET boce nisu pogodne za reciklažu po principu “bottle to bottle”, odnosno od njih se ne prave ponovo PET flaše.

 Presovanje (baliranje) ambalažnog otpada se vrši radi jeftinijeg i lakšeg transporta, jer se u 1m3 nalazi oko 10kg nepresovanih, a čak 200kg upresovanih PET boca. Nakon dovoženja baliranog otpada preradjivač isti mora debalirati radi dalje prerade.

Prerada PET boca ima više faza, u prvoj se mlevenjem dobijaju PET komadići dimenzijа 2-3mm. Nakon toga se postupkom flokulacije i taloženja u vodi odvajaju čepovi, papir i lepak. Ovaj se postupak odvajanja može provesti i pomoću strujanja vazduha u ciklonu. Zavisno o stepenu čistoće PET ambalaže sprovodi se pranje polimernih listića. Male količine PVC-a mogu prouzrokovati degradaciju materijala tokom procesa recikliranja, te mogu oštetiti opremu. Čistoća je najvažnija za dobro i kvalitetno recikliranje. Prljavštinu od zemlje, papira, stakla i lepka lakše je ukloniti nego ulje i druge masnoće. Od PET komadića se daljom preradom dobijaju poliesterska vlakna, ili PET traka za pakovanje kao finalni proizvod.

Upotreba recikliranog materijala je konačna faza reciklaže čime se kompletira ceo proces reciklaže.

Izvor: greentech.rs

Priredila: Kristina Radić, III-2

Kompanija ASA, koja u Kikindi već šest godina sakuplja i deponuje smeće, tužila je oko 3.000 domaćinstava koja im duguju oko 40 miliona dinara, a u javnosti se pojavila informacija da ova firma na regionalnu deponiju u Kikindi odlaže i opasan hemijski otpad, pa čak i nuklearni otpad iz slovenačke elektrane Krško.

- Netačne su informacije da se ovde odlaže nuklearni otpad, jer da bi se takav otpad transportovao iz bilo koje zemlje, o tome bi morala da budu obaveštena nadležna državna ministarstva svih zemalja kroz koje se takav otpad transportuje. Redovne inspekcijske provere na deponiji nisu potvrdile nikakve nepravilnosti - tvrdi Ljibiša Nikšić, menadžer kompanije ASA.

Deponija u Kikindi ima karakter regionalne deponije neopasnog otpada i poseduje dozvolu nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.

- Dozvoljeno je odlagati komunalni otpad, neopasan otpad bilo kog porekla koji zadovoljava propise, a to znači i industrijski neopasan otpad iz cele Vojvodine. Može se odlagati i naftna isplaka, ali samo ona koja je prošla tehnološki tretman i postala bezopasna - ističe Nikšić.

- Što se tiče kritika građana zbog tužbi, mi ih redovno obaveštavamo kolika su njihova dugovanja i pozivamo ih da ih izmire na vreme. Prošle godine poslali smo više od 7.000 obaveštenja s upozorenjima, a nakon isteka svih rokova za plaćanje, utuženo je 3.000 korisnika. To dokazuje da više od 55 odsto korisnika pravovremeno reaguje na opomene i izmiruje svoje obaveze, čime se izbegava plaćanje sudskih troškova - kaže Nikšić.

- Nisam zadovoljan radom ASA jer sam imao sudski spor s njima. Bolje bi bilo da posao odnošenja smeća kao i ranije obavlja opštinsko Komunalno preduzeće. Oni ne rade taj posao kvalitetnije nego što ga je nekada radilo komunalno - tvrdi Andraš K. iz Kikinde.

- Prema zakonu o komunalnim delatnostima, kompanija koja pruža komunalne usluge nije obavezna da sklapa pojedinačne ugovore. I pored toga što su u obavezi da preuzmu kante za odlaganje otpada i priključe se sistemu, pojedini korisnici to nisu učinili ni posle šest godina rada, a na njihov zahtev račune im ne šaljemo sve dok to ne učine - objašnjava Nikšić.

Odloženo 35 tona azbesta

Na deponiju u Kikindi prošle godine odloženo je ukupno 637 tona industrijskog otpada, od čega je specijalno uskladišteno 35 tona otpada koji sadrži azbest.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

U Evropskoj uniji (EU) u 2011. godini reciklirano je ili kompostirano 40 odsto komunalnog otpada prema 27 odsto u 2001. godini, pri čemu se najviše recikliralo u Nemačkoj, a najviše kompostiralo u Austriji. U Srbiji, prema podacima iz novog izveštaja Evropske statističke službe, 100 odsto otpada ide na deponije, kao i u Bosni i Hercegovini (BiH) i Makedoniji, preneo je Euraktiv Srbija.

Zvanične evropske statistike pokazuju da je u 2011. u 27 članica EU prikupljeno 503 kilograma komunalnog otpada po stanovniku od čega je tretirano 486 kilograma. Na nivou EU 37 odsto otpada završilo je na deponijama, 23 procenta u spalionicama, 25 odsto je reciklirano, a 15 odsto kompostirano. U 2001. godini je 56 odsto ukupnog otpada u EU upućeno na deponije, 17 odsto je spaljeno i isto toliko reciklirano, a 10 procenata kompostirano.

Podaci Eurostata pokazuju da se u Nemačkoj reciklira 45 odsto ukupno tretiranog otpada, u Irskoj 37 odsto, Belgiji 36, a Sloveniji 34 odsto. Najmanje se u EU reciklira u Rumuniji - samo procenat prikupljenog komunalnog otpada.  Jednocifreni procenat reciklaže u ukupnom tretiranju otpada beleži se i u Bugarskoj, Slovačkoj i na Malti.

Podaci za Srbiju, kako prenosi Euraktiv, pokazuju da je u 2011. godini po stanovniku prikupljen 361 kilogram komunalnog otpada od čega je 281 kilogram tretiran, na taj način što je kompletna količina upućena na deponije. Hrvatska, koja 1. jula ulazi u EU, te godine je prikupila 373 kilograma otpada po stanovniku i tretirala 371 kilogram od čega 92 odsto na deponijama, osam odsto je reciklirano, a jedan procenat kompostiran.

Sav komunalni otpad prikupljen 2011. godine u Makedoniji i BiH završio je na deponijama dok je Turska kompostirala jedan procenat, a sve ostalo je takođe otišlo na deponije.

Izvor: Blic

Pripremila: Aleksandra Blitva III-4

Tunis je peti na svijetu po izvozu fosfata. Otpad iz ove proizvodnje je otrovan i lagano radioaktivan, a tvornica u Gabesu svakog dana pusti 13.000 tona ovog otpada u more.

Tunis nije pretjerano bogat sirovinama, ali ova sjevernoafrička zemlja je peti najveći izvoznik fosfata u svijetu. Njegova kemijska industrija između ostalog proizvodi i fosfornu kiselinu. Ona se koristi za proizvodnji gnojiva, ali i za konzerviranje živežnih namirnica ili dodavanje okusa u osvježavajućim pićima. Otpad od ove proizvodnje je otrovan i lagano radioaktivan, a državna tvornica u obalnom gradu Gabesu svakog dana pusti 13.000 tona ovog otpada u more.

Gabes je grad sa 150.000 stanovnika na obali, na jugu Tunisa ali o idili u njemu ne može biti ni riječi. Njegovo ime je u međuvremenu postalo sinonimom za jedan od najvećih ekoloških skandala u Sredozemlju. zrakom se širi prodorni smrad amonijaka, u njegovom kanalu “kuha” gusta crna tekućina – i ulijeva se izravno u more.

“Prije je tu uvijek bilo ribe za večeru, nakon što bi seljaci izorali polja, jer more je bilo toliko blizu da je naplavljivalo ribe po poljima. Kad sam bio mali, plivao sam u moru zajedno s ribama i škampima.” Tako priča Mondher, koji radi kao njegovatelj u bolnici i koji je odrastao u oazi Šat Esalamu, u predgrađu Gabesa. Da se neka oaza nalazi izravno kod mora, to je u Tunisu jedinstveno. Ali početkom sedamdesetih godina tunežanska je kemijska industrija u Gabesu izgradila tvornicu Groupe Chimique Tunisien i od tada u ovoj se oazi sve promijenilo. A ako je nakon toga more uopće nešto i naplavljivalo po obali, onda su to uglavnom bile mrtve ribe ili kornjače koje su uginule u mukama.

U tvornici koja se nalazi u blizini pod vedrim nebom uzdižu se nekoliko metara visoke nakupine fosfata. Njih dovoze iz rudarske regije u unutrašnjosti zemlje da bi ih u Gabesu preradili i potom otpremali na destinacije po cijelom svijetu. Nuredin Trabelsi je šef odjela za ekološka pitanja tuniske kemijske industrije. On pokušava promicati projekte koji umanjuju ekološku štetu.

“Imamo problema sa zagađivanjem okoliša, to ne možemo opovrgavati. Već prije nekoliko godina, još prije revolucije, napravili smo plan kako u tom smislu modernizirati ovu tvornicu. Ali to su složeni projekti. A tu je potrebna i politička volja. Kad smo pronašli rješenje, političari nam nisu dali zeleno svjetlo i onda je sve opet zanemareno. Sad postoji volja. I ovu priliku ne smijemo propustiti”, kaže Nuredin Trabelsi.

Sada bi trebalo otrovno vapno pohranjivati ispod zemlje na lokaciji 25 kilometara udaljenoj od tvornice, tako da ovaj projekt ne ugrožava prirodu. Ali sad su se pobunili stanovnici jednog obližnjeg sela. Oni se boje da će problem samo biti preseljen na drugu lokaciju. Jer ukoliko otpad prije skladištenja ne bude očišćen, ovi bi seljani mogli postati novim žrtvama otrovnih tvari i radioaktivnosti.

Za kompletan projekt treba 200 milijuna eura, koje kemijska industrija nema. Tjednima i mjesecima su radnici tamo štrajkali tražeći bolje uvjete rada i tako je proizvodnja bila obustavljena. Važni kupci su u međuvremenu potražili nove dostavljače. Za brigu o okolišu nitko nema novaca. Trabelsi se nada da bi mogla pomoći Europska banka za razvoj.

Izvor: ekologija.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Danas više od polovine Italijana reciklira ostatke hrane za pripremu novih obroka, pokušavajući da uštedi i snađe se u recesiji, rezultati su najnovijeg istraživanja.

Prema rezultatima istraživanja udruženja za proizvodnju hrane Coldiretti, 59 posto Italijana ponovo koristi ostatke testenine, hleba i povrća u pokušaju da sastavi kraj sa krajem, što samo naglašava kako mjere štednje i nezaposlenost pogađaju novčanike.

 Italija godišnje baci 10 miliona tona hrane, što je oko 11 milijardi eura, navodi Reuters. Ali, istraživanje pod nazivom Ponašanje Italijana u vreme krize, koje je provedeno zajedno sa statističkom grupom SVG, ukazuje na to da su Italijani silom prilika postali skromni i više ne bacaju hranu.

Iako je Italija zemlja bogate kulinarske tradicije, ona se većinom bazira na siromašnim sastojcima, što datira od kraja Drugog svjetskog rata, kada je bila nestašica hrane.

Toskanska supa ribollita, venecijanska pinca i napuljska pasta fritatta zvuče kao neki gurmanski specijaliteti, ali sva ova jela zasnivaju se na recikliranim ostacima hrane, povrća i tjestenine. Očekuje se da će ove godine biti najmanja potrošnja od Drugog svetskog rata.

Coldiretti je saopštio da je svaka četvrta porodica u Italiji u teškoj ekonomskoj situaciji. Planirano povećanje poreza na dodatnu vrednost od jedan posto, koje stupa na snagu u julu naredne godine, koštaće porodice dodatnih 500 miliona eura u povećanju cijena.

Izvor: www.oslobodjenje.ba

Priredio: Nikolić Stefan

PokloniIOtpadSkloni