Pokupim oko 100 kilograma boca, a u proseku 20 dinara je kilogram. Zaradim između 1.500 do 2.000 dinara, kaže Boro Sekulić, penzioner iz sela Šumarice kod Kraljeva.

KRALJEVO - Boro Sekulić, penzioner iz sela Šumarice kod Kraljeva, od otpada i smeća koje mu donosi Morava već godinama porodicu vodi na more. Kad sezona nije dobra ima, kako kaže, bar za džeparac.

Najbolji "ulov" donose mu, kako kaže, vodene bujice, koje samo u par dana na obale Morave znaju da izbace tone otpada. "Sve ću ja to da pokupim i odnesem tamo gde treba", kaže Boro Sekulić. U odnosu uloženo-zarađeno, lagana šetnja pored reke sedamdesettrogodišnjem Bori donosi pozitivan rezultat. Vreme vađenja jedne boce je, kaže, samo desetak sekundi.

"Pokupim oko 100 kilograma boca, a u proseku 20 dinara je kilogram. Zaradim između 1.500 do 2.000 dinara", kaže on. Svaka prazna flaša iz reke Bori je jedan korak bliže morskoj plaži. Od smeća sa obala Morave svoju porodicu Sekulić vodi na letovanje svake godine.

"Sad ovu turu kad nakupim i prodam odmah pare nosim u agenciju da platim more", kaže Bora. On dodaje da flaša ima dovoljno za sve, jer su, kako kaže, obale Ibra i Morave duge, a otpada ima dovoljno i za mladu radnu snagu.

Izvor: Kurir

Pripremila: Olivera Olujić  III-4

Proces reciklaže obuhvata: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i izradu novog proizvoda. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada, jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti. Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala.

Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

• R - reduce - smanjiti
• R - reuse - ponovo koristiti
• R - recycle – reciklirati

Iako milioni tona dragocenih metala leže u fiokama stolova potpuno beskorisno, ipak recikliranje elektronskog otpada dovodi do problema toksičnosti i zagađenosti  supstanci koje nastaju kroz procese reciklaže.

Više od 38 različitih hemijskih elemenata se može pojaviti kao priozvod procesa reciklaže elektronskog otpada, od kojih neki mogu biti zaista štetni za životnu okolinu i oni se moraju uništiti u posebnim postrojenjima, jer ne postoji mogućnost njihovog iskorišćenja na bolji način.

Danas je posao reciklaže elektronskog otpada u svim oblastima razvijenog sveta veoma rasprostranjen i brzo se razvija. Elektronski sistemi za preradu EE otpada su sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon povećane regulatorne, javne i komercijalne inicijative, a srazmerno rastu preduzetničkih interesa. Deo ove evolucije je izazvao ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku od  konvencionalne reciklaže, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala. Ovo se postiže putem diverzije i ponovnog regenerisanja različitim hemijskim i fizičkim procesima.

Audiovideo komponente, televizori, video rekorderi, stereo oprema, mobilni telefoni, drugi ručni uređaji i računarske komponente sadrže vredne elemente i supstance pogodne za regenerisanje, uključujući olovo, bakar i zlato...

RECIKLAŽOM SE POSTIŽU SLEDEĆI CILJEVI:

• Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama)
• Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju)
• Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina)
• Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).

MATERIJALI ZA RECIKLAŽU

• U pogledu mogućnosti ponovnog iskoršćenja, materijali mogu biti:
• Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje)
• Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije - spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište)
• Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje)
• Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje)

U našoj okolini svakodnevno nastaju velike količine otpada koji bi mogao biti recikliriran.

Izvor: www.ereciklaza.com

Priredio: Uroš Kiš, II-2

Nedavno je broj ljudi na zemlji premašao brojku od 7.000.000.000 (sedam milijardi). Zaista izuzetno veliki broj. Da li ste se ikada zapitali šta svi ti ljudi jedu?! Koja je hrana najzastupljenija?! Znamo svi da dosta veliki broj ljudi gladuje...

Povodom tog dana National Geographic je napravio zanimljiv prikaz koliko se na godišnjem nivou pojede životinja! Brojevi su zaista zapanjujući i čvrst dokaz kako hrana zaista nije adekvatno raspoređena. Samo broj pilića / kokošaka premašuje više od sedam puta ukupan broj ljudi što bi značilo da sviki stanovnik planete zemlje bi trebalo da za godinu dana pojede barem 7 pilića ili kokošaka a znamo da to nije tako!

Kada sledeći put bacate ostatke hrane setite se podataka sa slike i pomislite na one koji nemaju pa prilikom sledeće kupovina pokušajte da budete efikansniji!

Naučnici upozoravaju da je količina svemirskog otpada dostigla kritičnu tačku.

Nacionalno istraživačko veće iz Amerike saopštava da komadi otpada mogu da naprave fatalne posledice kod svemirskih brodova, raketa ili satelita.

Otpad je nastao od starih satelita i druge opreme koju je čovek poslao u zemljinu orbitu. Đubreta ima toliko da se već sada sudara stvarajući sve više sitnih čestica koje donose probleme. Naučnici navode kako je 2007. Kina sprovela testiranje antisatelitskog oružja koje je uništilo stari satelit tako što ga je pretvorilo u 150.000 komada većih od 1 cm.

Procena je da postoji oko 22.000 velikih komada otpada koji može da napravi nemerljivu štetu.

Izvor: Domio magazin

Pogledajte šta su novinari Domino Magazina pronašli u samom centru Beograda.

Mesto gde se Topčiderska rekla uliva u Savu izgleda kao da ste zakoračili u kanalizacionu cev. Neposredno ispod velelepnog mosta koji će spojiti Novi Beograd i Sajam, samo nekoliko kilometara od strogog centra Beograda i odmah na ulazu u Adu Ciganliju gde se okuplja stotine hiljada Beograđana zatičemo zastrašujući prizor.

Vodom plutaju fekalije, otpadne vode, gomile đubreta, plastične flaše i kese. Smrad je toliki da skoro pa ne može da se diše. Koliko je situacija alarmanta govori i podatak da iz vode neprekidno izlaze mehurići gasa nastali raspadanjem materija.

Upravo ovde mladi članovi veslačkih klubova Partizan i Crvena Zvezda prolaze svakog dana, a na istom mestu smo videli i učenike Brodarske škole.

Zamislite kako će samo biti kada počnu letnje vrućine. Obratite pažnju na fotografiju mosta koji bi trebalo da predstavlja Beograd, a onda ispod njega pogledajte fekalije koje plivaju Savom.

Izvor: Domio magazin

Studio Raumlabor iz Berlina je napravio ovu zastrašujuću instalaciju napravljenu od đureta. Nazvali su je House of Contamination ( Kuća zagađenja ) i deo je Artissima International umetničkog sajma.

Za njenu izradu su iskoristi staru odeću, elektroniku, papir i sve drugo što spada u otpad. Nemamo pojma čemu sve ovo, ali kapiramo da bi trebalo da poručuje da recikliramo i vodimo računa o ekologiji...

Izvor: Domio magazin

Proglasili smo rat protiv plastičnih kesa! Da li ste sa nama?

Ako niste baš sigurni zašto bi trebalo više nikada da uzmete plastičnu kesu u prodavnici, čak i ako je daju besplatno!

1. Napravljene su od materijala koje prave ogromnu štetu okruženju dug niz godina.

2. Potrebno im je i do 1000 godina da se razgrade.

3. Samo 1 posto plastičnih kesa se reciklira. Ostale završe oko vaše kuće, na poljima, rekama. Da li ste znali da u okeanima u ovom trenutku pluta ostrvo đubreta duplo veće od površine Evrope.

4. Svake godine najmanje milion ptica, hiljade kornjača i drugih životinja nastrada zbog kesa.

5. Nafta potrebna za pravljenje 14 kesa je dovoljna da pokrene auto čak 2 kilometra.

Izvor: Domino magazin

Da li ste nekada imali priliku da letujete u hotelu koji je vaša agencija reklamirala kao kraljevski dvor od 5 zvezdica, ali biste ga vi pre opisali kao “obično đubre”? To se sigurno desilo mnogima, a sada možete da upoznate prvi hotel na svetu napravljen samo i isključivo od đubreta.

“Save the Beach Hotel” je napravljen od 12 tona otpada skupljenog po plažama Evrope. Projekat je predstavljen kako bi se ukazalo na sve veće zagađenje prirodne sredine, a za njegovu izradu je iskorišćeno sve što su našli na plažama - od konzervi, pa do lopti, šešira ili čarapa. Sponzor projekta je bila kompanija Corona koja pravi piva, a premijeru je ulepšala manekenka Helena Christensen.

Izvor: Domino magazin

Korišćenje biomase u Vojvodini je još uvek sporadično, a najbolje su se snašli na selu. Živica Terzić, magistar poljoprivrede iz Mokrina kraj Kikinde, kuću svoje porodice od 150 kvadrata greje šest puta jeftinije nego da koristi struju.

- Koristim otpatke kao gorivo za kotao. Za samo jedan dan sam prikupio više od 1.000 bala slame i sve to me koštalo manje od 100 evra. Materijal za kotao sam kupio na otpadu - kaže Živica Terzić.

Izvor: Blic

Ostaci žetve sa vojvođanskih njiva mogli bi da služe za grejanje i proizvodnju struje, ali umesto da završe u energanama i termolektranama izgore na oranicama. Ima izuzetaka u Bačkoj Topoli, Šidu, Somboru, Novom Sadu, gde su u pojedinim firmama počeli ili nameravaju da počnu da koriste biomasu kao energiju. Stručnjaci su izračunali da bi se upotrebom samo trećine biomase koja ostane na vojvođanskim njivama smanjio uvoz milion tona mazuta. Ali za to nisu krivi samo ratari, već i država, objašnjava energetičar dr Božidar Mihajlović, profesor Univerziteta “Megatrend”.

- Tržište biomase u Srbiji ne postoji, a to je 64 odsto našeg energetskog potencijala. Procenjeno je da je naš godišnji energetski potencijal iz obnovljivih izvora energije kao 4,3 miliona tona nafte, što je skoro četvrtina godišnje energetske potrošnje u Srbiji - kaže Mihajlović.

Čak 64 odsto obnovljivih izvora energije je biomasa, odnosno slama, kukuruzovina i ljuspice suncokreta. Kolika je to vrednost, pokazuje podatak stručnjaka da bi se iz tih izvora moglo da proizvede 5.000 megavata električne energije.

- Za to bi trebalo uložiti milijardu evra, ali bi zemlja posle podizanja postrojenja smanjila uvoz električne energije za 30 odsto i fosilnih goriva za 25 odsto. To znači da bi biomasa i biogoriva godišnje zamenili 1,8 miliona tona nafte - dodaje dr Mihajlović.

Osim biomase, Vojvodina raspolaže ogromnim količinama biogasa na farmama, koji se može koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije. Ali iako smo po  mišljenju dr Jožefa Njerža, profesora subotičke Visoke tehničke škole, tim energentom najbogatiji u Evropi, biogas se koristi u malim količinama.

Na kolikoj smo šteti, pokazuju podaci Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i rudarstvo, po kojima se trenutno koristi samo dva odsto bio energije. A na njivama, nakon skidanja useva, ostane 20 miliona tona slame, kukuruzovine, ljuske suncokreta i drugih dragocenih sirovina.

Deo te materije se zaorava kako bi se zemljištu vratile neophodne organske materije, a preostalu masu poljoprivrednici spaljuju, iako dr Miladin Brkić, profesor Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu.

Stručnjaci kažu da što pre treba oformiti tržište upakovane biomase u obliku bala, briketa i peleta, kao što se to čini u Evropskoj uniji. Energetičar Branislav Vukmir, profesor Mašinskog fakulteta u Novom Sadu, smatra da iako Evropska unija nalaže da do 2020. godine Srbija 25 odsto energije dobija iz takozvanih zelenih izvora energije, na tome se malo radi.

- Nemamo nijednu elektrana na biomasu, mada imamo sirovine koje bi u potpunosti mogle da zamene mazut i gas za grejanje. Zbog tog propusta godišnje gubimo oko milijardu evra. Osim biomase, imamo i druge obnovljive izvore energije, čijom bismo ugradnom smanjili odlivanje iz budžeta, povećali zaposlenost i smanjili zavisnost za uvoz energenata - kaže Vukmir.

Da sve u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije nije na nuli, pokazuju primeri iz Šida, Novog Sada, Sombora, Bačke Topole. 

U Kompaniji “Viktorija grupa” prave planove da u Šidu izgrade prvu termoelektranu na biomasu. Osim toga, Novosadska toplana planira pionirski projekat, uvođenje grejanja na biomasu.

Radosav Striković, pokrajinski sekratar za energetiku, kaže da je studija izvodljivosti napravljena, a sada se vode pregovori sa investitorima. Ako se pronađe novac, popularna “Osmica” u Petrovaradinu će biti prvo gradsko naselje u Srbiji koje će se grejati na obnovljivi izvor energije.

Osim toga, češki „Brigde power investments“, uz pomoć fondova Evropske unije, pravi program pronalaženja pogodnih baza za proizvodnju goriva iz obnovljivih izvora energije u Vojvodini. U toku je realizacija pilot projekta u Doroslovu kod Sombora.

Strateški partner češkoj firmi je Robert Holo, poljoprivrednik iz Doroslova. Investitori su najavili da su spremni da ulože 6,2 miliona evra u izgradnju centra za proizvodnju 100.000 tona agropeleta godišnje. Celokupna proizvodnja namenjena je izvozu u zemlje Evropske unije, a vrednost otkupa biomase od lokalnih partnera bio bi oko 2,5 miliona evra godišnje.
U međuvremenu je Nemačka odobrila Srbiji kredit od 100 miliona evra za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega biomase i besprovratnu pomoć od 10 miliona evra za smanjenje emisije štetnih gasova.

Prvenac u korišćenju ovih energenata je preduzeće “Doža Đerđ” u Bačkoj Topoli, koje se bavi ratarskom i stočarskom proizvodnjom. Ono je izgradilo je prvu energanu u Vojvodini koja klimatizuje 18.000 kvadratnih metara objekata koristeći kao energent biomasu, čime su za trećinu smanjeni troškovi grejanja u odnosu na raniji period. U tom poljoprivrednom preduzeću smanjili su troškove za 30 odsto.

- Investicija je koštala 160 miliona dinara, od kojih je 100 miliona obezbedilo samo preduzeće, a 60 miliona pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj - rekao je Dragoslav Petrović, resorni sekretar, dodajući da u narednoj godini na biopostrojenje u “Doži”, planiraju da priključeno još 8.000 kvadratnih metara novih objekata.

Izvor: Blic