29. Mar, 2020.

Studio Raumlabor iz Berlina je napravio ovu zastrašujuću instalaciju napravljenu od đureta. Nazvali su je House of Contamination ( Kuća zagađenja ) i deo je Artissima International umetničkog sajma.

Za njenu izradu su iskoristi staru odeću, elektroniku, papir i sve drugo što spada u otpad. Nemamo pojma čemu sve ovo, ali kapiramo da bi trebalo da poručuje da recikliramo i vodimo računa o ekologiji...

Izvor: Domio magazin

Proglasili smo rat protiv plastičnih kesa! Da li ste sa nama?

Ako niste baš sigurni zašto bi trebalo više nikada da uzmete plastičnu kesu u prodavnici, čak i ako je daju besplatno!

1. Napravljene su od materijala koje prave ogromnu štetu okruženju dug niz godina.

2. Potrebno im je i do 1000 godina da se razgrade.

3. Samo 1 posto plastičnih kesa se reciklira. Ostale završe oko vaše kuće, na poljima, rekama. Da li ste znali da u okeanima u ovom trenutku pluta ostrvo đubreta duplo veće od površine Evrope.

4. Svake godine najmanje milion ptica, hiljade kornjača i drugih životinja nastrada zbog kesa.

5. Nafta potrebna za pravljenje 14 kesa je dovoljna da pokrene auto čak 2 kilometra.

Izvor: Domino magazin

Da li ste nekada imali priliku da letujete u hotelu koji je vaša agencija reklamirala kao kraljevski dvor od 5 zvezdica, ali biste ga vi pre opisali kao “obično đubre”? To se sigurno desilo mnogima, a sada možete da upoznate prvi hotel na svetu napravljen samo i isključivo od đubreta.

“Save the Beach Hotel” je napravljen od 12 tona otpada skupljenog po plažama Evrope. Projekat je predstavljen kako bi se ukazalo na sve veće zagađenje prirodne sredine, a za njegovu izradu je iskorišćeno sve što su našli na plažama - od konzervi, pa do lopti, šešira ili čarapa. Sponzor projekta je bila kompanija Corona koja pravi piva, a premijeru je ulepšala manekenka Helena Christensen.

Izvor: Domino magazin

Za 1.000 bala 100 evra

Korišćenje biomase u Vojvodini je još uvek sporadično, a najbolje su se snašli na selu. Živica Terzić, magistar poljoprivrede iz Mokrina kraj Kikinde, kuću svoje porodice od 150 kvadrata greje šest puta jeftinije nego da koristi struju.

- Koristim otpatke kao gorivo za kotao. Za samo jedan dan sam prikupio više od 1.000 bala slame i sve to me koštalo manje od 100 evra. Materijal za kotao sam kupio na otpadu - kaže Živica Terzić.

Izvor: Blic

Struja od slame i otpada

Ostaci žetve sa vojvođanskih njiva mogli bi da služe za grejanje i proizvodnju struje, ali umesto da završe u energanama i termolektranama izgore na oranicama. Ima izuzetaka u Bačkoj Topoli, Šidu, Somboru, Novom Sadu, gde su u pojedinim firmama počeli ili nameravaju da počnu da koriste biomasu kao energiju. Stručnjaci su izračunali da bi se upotrebom samo trećine biomase koja ostane na vojvođanskim njivama smanjio uvoz milion tona mazuta. Ali za to nisu krivi samo ratari, već i država, objašnjava energetičar dr Božidar Mihajlović, profesor Univerziteta “Megatrend”.

- Tržište biomase u Srbiji ne postoji, a to je 64 odsto našeg energetskog potencijala. Procenjeno je da je naš godišnji energetski potencijal iz obnovljivih izvora energije kao 4,3 miliona tona nafte, što je skoro četvrtina godišnje energetske potrošnje u Srbiji - kaže Mihajlović.

Čak 64 odsto obnovljivih izvora energije je biomasa, odnosno slama, kukuruzovina i ljuspice suncokreta. Kolika je to vrednost, pokazuje podatak stručnjaka da bi se iz tih izvora moglo da proizvede 5.000 megavata električne energije.

- Za to bi trebalo uložiti milijardu evra, ali bi zemlja posle podizanja postrojenja smanjila uvoz električne energije za 30 odsto i fosilnih goriva za 25 odsto. To znači da bi biomasa i biogoriva godišnje zamenili 1,8 miliona tona nafte - dodaje dr Mihajlović.

210999 vojbiomasa4-piloilot-projekat-u-doroslovu hs Osim biomase, Vojvodina raspolaže ogromnim količinama biogasa na farmama, koji se može koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije. Ali iako smo po  mišljenju dr Jožefa Njerža, profesora subotičke Visoke tehničke škole, tim energentom najbogatiji u Evropi, biogas se koristi u malim količinama.

Na kolikoj smo šteti, pokazuju podaci Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i rudarstvo, po kojima se trenutno koristi samo dva odsto bio energije. A na njivama, nakon skidanja useva, ostane 20 miliona tona slame, kukuruzovine, ljuske suncokreta i drugih dragocenih sirovina.

Deo te materije se zaorava kako bi se zemljištu vratile neophodne organske materije, a preostalu masu poljoprivrednici spaljuju, iako dr Miladin Brkić, profesor Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu.

Stručnjaci kažu da što pre treba oformiti tržište upakovane biomase u obliku bala, briketa i peleta, kao što se to čini u Evropskoj uniji. Energetičar Branislav Vukmir, profesor Mašinskog fakulteta u Novom Sadu, smatra da iako Evropska unija nalaže da do 2020. godine Srbija 25 odsto energije dobija iz takozvanih zelenih izvora energije, na tome se malo radi.

- Nemamo nijednu elektrana na biomasu, mada imamo sirovine koje bi u potpunosti mogle da zamene mazut i gas za grejanje. Zbog tog propusta godišnje gubimo oko milijardu evra. Osim biomase, imamo i druge obnovljive izvore energije, čijom bismo ugradnom smanjili odlivanje iz budžeta, povećali zaposlenost i smanjili zavisnost za uvoz energenata - kaže Vukmir.

Da sve u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije nije na nuli, pokazuju primeri iz Šida, Novog Sada, Sombora, Bačke Topole. 211000 vojbiomasa6-skupljanje-biomaseslame hs

U Kompaniji “Viktorija grupa” prave planove da u Šidu izgrade prvu termoelektranu na biomasu. Osim toga, Novosadska toplana planira pionirski projekat, uvođenje grejanja na biomasu.

Radosav Striković, pokrajinski sekratar za energetiku, kaže da je studija izvodljivosti napravljena, a sada se vode pregovori sa investitorima. Ako se pronađe novac, popularna “Osmica” u Petrovaradinu će biti prvo gradsko naselje u Srbiji koje će se grejati na obnovljivi izvor energije.

Osim toga, češki „Brigde power investments“, uz pomoć fondova Evropske unije, pravi program pronalaženja pogodnih baza za proizvodnju goriva iz obnovljivih izvora energije u Vojvodini. U toku je realizacija pilot projekta u Doroslovu kod Sombora.

Strateški partner češkoj firmi je Robert Holo, poljoprivrednik iz Doroslova. Investitori su najavili da su spremni da ulože 6,2 miliona evra u izgradnju centra za proizvodnju 100.000 tona agropeleta godišnje. Celokupna proizvodnja namenjena je izvozu u zemlje Evropske unije, a vrednost otkupa biomase od lokalnih partnera bio bi oko 2,5 miliona evra godišnje.
U međuvremenu je Nemačka odobrila Srbiji kredit od 100 miliona evra za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega biomase i besprovratnu pomoć od 10 miliona evra za smanjenje emisije štetnih gasova.

Prvenac u korišćenju ovih energenata je preduzeće “Doža Đerđ” u Bačkoj Topoli, koje se bavi ratarskom i stočarskom proizvodnjom. Ono je izgradilo je prvu energanu u Vojvodini koja klimatizuje 18.000 kvadratnih metara objekata koristeći kao energent biomasu, čime su za trećinu smanjeni troškovi grejanja u odnosu na raniji period. U tom poljoprivrednom preduzeću smanjili su troškove za 30 odsto.

- Investicija je koštala 160 miliona dinara, od kojih je 100 miliona obezbedilo samo preduzeće, a 60 miliona pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj - rekao je Dragoslav Petrović, resorni sekretar, dodajući da u narednoj godini na biopostrojenje u “Doži”, planiraju da priključeno još 8.000 kvadratnih metara novih objekata.

Izvor: Blic

Strana 4 od 4
PokloniIOtpadSkloni