Investitori u obnovljive izvore energije bili su prošle godine veoma zabrinuti, jer je država najavila smanjenje fid in tarifa, a pojedini investitori u vetroparkove su čak govorili o odustajanju od ulaganja u Srbiji.

Uredbe za povlašćene proizvođače električne energije su konačno usvojene krajem januara. Pozitivna novina je da će se iznosi podsticaja jednom godišnje usklađivati sa iznosom inflacije u evrozoni. Investitorima odgovara to što je zadržan period trajanja podsticaja od 12 godina, međutim, smanjene su cene otkupa, a ni nove kvote nisu naišle na odobravanje ulagača.

Iako je novom uredbom smanjena cena za otkup struje iz elektrana na vetar sa 9,5 na 9,2 evrocenta, u Srpskom udruženju za energiju vetra (SEWEA) su zadovoljni, jer je Ministarstvo energetike prihvatilo predlog investitora da na tu smanjenu tarifu uvede indeksiranje sa stopom inflacije u evrozoni.

“Ovaj potez je bio od ključnog značaja za investitore, zato što u protivnom ne bi bili u mogućnosti da grade. Uz indeksiranje sa stopom inflacije u evrozoni, fid in tarifa je prihvatljiva. Ministarstvo je po ovom pitanju pronašlo odgovarajući kompromis i to je odličan primer saradnje između Vlade i udruženja investitora. Time se konkretno obezbeđuje da se tarifa neće efektivno smanjivati svake godine. Drugim rečima, ako garantujete određenu cenu u narednih 12 godina i ne indeksirate je sa stopom inflacije, to u realnom smislu znači da se tarifa svake godine smanjuje”, rekli su iz tog Udruženja.

Američki "Continental Wind Partners" najavio je u oktobru 2012. mogućnost odustajanja od vetroparka u Kovinu, ukoliko fid in tarife budu smanjene. Međutim, kompanija neće odustati od investicije vredne 450 miliona evra.

"Da je tarifa ostala na 9,2 evrocenta bez indeksiranja sa stopom inflacije, verovatno bismo morali da obustavimo naš projekat. U tom slučaju bi povraćaj investicije bio suviše mali da bi nas banke podržale. Odlična vest je da se Ministarstvo složilo da uključi indeksiranje sa stopom inflacije i mi možemo da nastavimo sa investicijom”, rekla je Ana Brnabić, direktorka projekta u "Continental Wind Partners".

Do kraja 2015. godine biće subvencionisan otkup struje iz vetroelektrana ukupne snage do 300MW, a taj iznos će biti povećan za dodatnih 200MW vetroelektrana koje budu izgrađene do 2020. godine.

“Smatramo da je kvota za otkup suviše niska. To će onemogućiti izgradnju nekih elektrana i obeshrabriti nove investicije. Poređenja radi, Bugarska sada ima 800MW instalisane snage vetra, Hrvatska oko 200MW, Mađarska 550MW, Rumunija 2.300MW, Grčka 1.700MW. Nadamo se da će Ministarstvo energetike ostati otvoreno za dijalog o kvoti za otkup posle 2015. godine, zato što smatramo da Srbija može da ima velike koristi od ovih investicija i da je 200MW instalisane snage vetra u periodu 2016.-2021. godine, kada će ostatak sveta fokus staviti na obnovljive izvore energije, nedovoljno za zemlju sa značajnim potencijalom vetra”, objasnila je Brnabić.

U SEWEA su ukazali na to da će smanjenje kvote negativno uticati na dolazak investitora.

“Nažalost, nismo uspeli da sa Ministarstvom nađemo kompromis po pitanju kvote za otkup energije iz vetra, koja je 500MW i podeljena je na takav način da je samo 300MW dozvoljeno do kraja 2015. godine, što znači da neki investitori koji rade na projektima već nekoliko godina neće moći da grade i da novi ulagači neće doći u Srbiju. Takođe verujemo da, ukoliko se ne poveća kvota za otkup, Srbija verovatno neće moći da ispuni svoj cilj od 27% ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine. Nadamo se da će ministarstvo ostati otvoreno za dalje razgovore o ovome, kako bismo našli najprihvatljivije rešenje za podizanje ove kvote nakon 2015. godine”, napominju u SEWEA.

Osim fid in tarife, dokument od ključnog značaja za izgradnju vetroparkova je Ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, koji bi trebalo da bude usvojen u naredna dva meseca.
SEWEA okuplja pet kompanija i predstavlja investitore iz Srbije, Rusije, SAD-a, Belgije, Italije i Holandije. U tom udruženju su najavili početak izgradnje prvog vetroparka u Srbiji tokom 2013. godine.

Izvor: Ekapija

Često nam se čini da kao pojedinci ne možemo puno uraditi po pitanju zaštite životne sredine. Međutim, male promene u svakodnevnom ponašanju mogu imati veliki efekat.

Predstavljamo vam nekoliko jednostavnih načina kako vi i vama bliski možete smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu.

1. Umesto plastičnih kesa koristite platnene cegere

Plastičnim kesama je potrebno oko 1000 godina da se razgrade, a u međuvremenu, ako ne odu na reciklažu, talože se po zelenim površinama, morima, rekama... To svakako nije lep prizor, a dodatno pravi i velike probleme životinjama i biljkama. U nekim prodavnicama se plastične kese naplaćuju, pa preračunajte koliko novca možete uštedeti nabavkom samo jednog platnenog cegera.

2. Štedite električnu energiju

Mesečni računi za električnu energiju su nam sve veći i pravo je vreme za štednju. Isključite svetlo kada izlazite iz kuće. Televizor vam zaista ne mora raditi ceo dan. Vodite računa prilikom kuvanja, nema potrebe da vam ringla sve vreme radi na najjačem stepenu. Ukoliko ste u mogućnosti, zamenite standardne sijalice štedljivim, i već na sledećem mesečnom računu za električnu energiju ćete videti veliku razliku.

3. Štedite vodu

U nekim zemljama voda za piće je pravi luksuz. Mi je, sreća, još uvek imamo dovoljno. Ali, treba razmišljati o budućim generacijama koje će možda patiti zato što smo mi danas bahati.

Zatvorite slavinu dok perete zube, nemojte puniti kadu, tuširajte se. Pročitajte još saveta.

4. Koristite biorazgradive proizvode za čišćenje

Svakog dana na tržištu raste ponuda alternativnih, ekoloških sredstava za čišćenje kuće. Danas možete pronaći razne biorazgradive sapune, praškove za pranje veša, deterdžente za pranje sudova, a lako ćete ih prepoznati jer na ambalaži imaju posebnu oznaku. Ako ipak nemate poverenja u nove ekološke hemikalije, izdvojite malo vremena i napravite ih sami. Ovde možete pronaći nekoliko saveta.

5. Smanjite količinu bačene hrane

Nema kome se nije desilo da mu nakon ručka ostanu viškovi, i obično svi uradimo isto – bacimo ih u smeće. Na taj način ne samo da bacamo kvalitetnu i još uvek jestivu hranu, već i svoj teško zarađeni novac. Najbolje što možete uraditi jeste da unapred planirate obroke kako bi kupili i potrošili sve namirnice koje planirate da pojedete. Vaš želudac i novčanik će vam biti zahvalni.

6. Više hodajte i vozite bicikl

Umesto trošenja ogromnih količina novca na gorivo, uložite ga u nabavku bicikla, a ovo ulaganje će brzo pokazati pozitivne rezultate na vaše zdravlje i finansije.

Šetnja i vožnja bicikla su veoma jednostavne stvari koje možete odmah učiniti, bez obzira gde živite. Šetnja i bicikl su i idealan vid rekreacije koja nam je svima potrebna, a dodatno ćete učiniti veoma dobru stvar za životnu sredinu jer, za razliku od vožnje automobila, prilikom vožnje bicikla se ne ispuštaju gasovi staklene bašte.

Izvor: Ekokuće

U Inđiji je, posle probnog perioda, počela sa radom nova "zelena" fabrika za proizvodnju energije na bazi životinjskog otpada.

Fabrika u Inđiji je najmodernija i najinovativnija jedinica za upravljanje životinjskim otpadom u Srbiji, i potpuno je u skladu sa srpskim i evropskim standardima, saopštila je u utorak 5. februara belgijska kompanija "Electrawinds", nosilac projekta pod nazivom "Energo-Zelena" za ekološko upravljanje životinjskim otpadom.

Ovaj projekat se naziva i fabrika sa nultim otpadom, budući da sav otpad biva iskorišćen u pozitivne svrhe, navodi se u saopštenju, i precizira da će se prerađivati i pretvarati u energiju pre svega otpad iz mesne industrije, ali i od uginulih životinja.

Kompaniju "Energo-Zelena" osnovali su "Electrawinds" i srpski investicioni partneri, i u njoj je "Electrawinds" većinski akcionar sa udelom od 64%. Izgradnja fabrike u Inđiji je započela u septembru 2011. godine, a ukupna vrednost ove investicije je 21 milion evra.

Pored korisnih efekata po životno okruženje, ova fabrika će imati pozitivan uticaj i na srpsku ekonomiju, budući da je tokom prve faze zaposleno 32 radnika, a sa proširenjem kapaciteta otvaraće se i nova radna mesta, ističe se u saopštenju.

"Electrawinds" je međunarodna energetska kompanija, koja se bavi proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora i dizajnira rešenja na planu upravljanja organskim otpadom.

Izvor: Ekapija