U Srbiji je na delu ubrzana erozija biodiverziteta, koja se ispoljava kroz uništavanje, degradaciju i prekomerno korišćenje prirodnih resursa ocenjeno je u sredu na sednici Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije.

Nekadašnja dugogodišnja direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije i prorfesor za primenjenu ekologiju na Univerzitetu "Singidunumu" Lidija Amidžić rekla je poslanicima da je, pored ostalog, 25 odsto flore u Srbiji ugroženo, a da je to slučaj i sa 41 odsto faune kičmenjaka.

Amidžić je navela i da Srbija ima značajnu biološku raznovrsnost, da je bogata po kvalitetu organskih vrsta, ali izuzetno siromašna po kvantitetu, što znači da se veliki broj eko sistema nalazi na malim površinama, zbog čega su veoma ranjivi i podložni eroziji.

Prema njenim rečima, procene govore da u Srbiji postoji oko 60.000 organskih vrsta.

Amidžić smatra da se država samo deklarativno zalaže za očuvanje biološke raznovrsnosti, a kao na najveće faktore ugrožavanja ukazala je na poljoprivredu, zagađivanje voda, otpad, ribarstvo, lovstvo...

"Preko 90 odsto otpadnih voda u Srbiji se ne prečišćava i to uništava vodeni svet", napomenula je Amidžić, dodajući da su u Srbiji veoma ugrožene i šume, peščare, bare, močvare, ritovi...

Uz napomenu da je neophodno čuvati biološku raznovrsnost zbog ekosistemskih usluga, Amidžić je ukazala i na potpuno uništenje prirodnog sistema na srpskim planinama zbog izgradnje skijališnih i drugih infrastrukturnih potencija.

To je slučaj sa Nacionalnim parkom Kopaonik, isto se dešava i na Staroj planini, a slično će se desiti i na drugim, potpu Golije, Radan planine... rekla je Amidžić.

"Srbija nije alpska država da na svakoj planini uništavamo ono što nam život znači", istakla je Amidžić.

Na sednici Odbora je predstavljen i izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o prirodnoj i biološkoj raznovrsnosti i subjektima zaštite životne sredine, a koga su pojedini članovi tog skupštinskog tela okarakterisali kao paušalan i nepotpun.

Odbor se nije izjasnio o predstavljenom izveštaju, jer nije imao kvorum, a, kako je rekla predsednica tog skupštinskog tela Milica Vojić Marković (DS S), on ni ne bi bio usvojen, jer je imao mnogo nedostataka.

Odbor za zaštitu životne sredine će na sledećoj sednici raspravljati o otpadu u Srbiji.

Izvor: Tanjug

Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović najavila je danas da će inspekcija u ponedeljak, 4. marta, početi kontrolu primena Uredbe o maksimalnim i minimalnim cenama grejanja u toplanama u Srbiji.

Ona je na skupu u Palati Srbije o uvođenju obračuna i naplate toplotne energije prema utrošku kazala da je držva donošenjem te uredbe pokušala da toplane budu efikasniije.

"Problem toplana je njihova finansijska i ekonomska situacija i mi smo pokušali da se nešto promeni", istakla je Mihajlovićeva.

Vlada Srbije je u oktobru 2012. donela Uredbu o minimalnim i maksimalnim cenama grejanja, koja će važiti do kraja grejne sezone, odnosno do 15. aprila ove godine.

Prema toj uredbi, cene za toplane koje koriste gas cene su od 61,07 do

91,07 dinara po kvadratnom metru, za toplane koje greju na mazut od

83,35 do 113,35 dinara, a one koje koriste biomasu mogu da naplaćuju grejanje od 73,5 do 103,5 dinara po kvadratnom metru.

Određeno je i da preduzeća plaćaju 50 odsto veću cenu grejanja od domaćinstava.

Izvor: RTV

Zelena izgradnja, samo prošle godine veća je u svetu za 60 % u odnosu na klasičnu gradnju zgrada.

One ne štede samo energiju već i čuvaju životnu sredinu. U Vladi kažu da podstiču tu izgradnju i da su već prošle godine za te namene izdvojili 1,3 milijarde dinara. Milijardu su dobile lokalne samouprave, a ostatak građani kroz povoljne kredite.

Život u zelenoj kući, zgradi ili gradu donosi višestruku korist. Potrošnja energije manja je od 20 do čak 50 %, a ušteda vode do 20 %. Zdravije je za ljude jer se koriste obnovljivi izvori energije i kontoliše otpad.

Mladen Vukanac iz Saveta zelene gradnje Srbije kaže da kompanije, čije poslovne zgrade u kojima rade zaposleni i u kojima ima dovoljno svežeg vazduha i dovoljno prirodnog svetla, postižu velike uštede.

"Zaposleni su mnogo produktivnijiji pokazuju sve analize. To se meri 6 do 7 %, to mnogo znači kada se odrazi na profit kompanije", kaže Vukanac.

I naša zemlja već primenjuje neke evropske standarde. Od oktobra, sve nove zgrade moraju imati energetski pasoš. A fabrike ulažu u proizvodnju prirodnih građevinskih materijala.

"Podatak da je u 2012. godini ostvarena rekordna proizvodnja i prodaja ovih materijala na srpskom i okolnim tržištima govori o tome da se širi svest o eneregetskoj efikasnosti", rekao je Tihomir Civkaroski, generalni direktor "Knauf izolacije" za Južni Balkan.

Izvor: Gde investirati