Ministarstvo energetike Srbije objavilo je 19. februara javni poziv za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji. Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da bi izgradnja svih 317 mini hidroelektana donela ulaganje od 120 do 200 miliona evra i 1.000 radnih mesta. Ukupna snaga tih mini hidroelektrana je 110 megavata i trebalo bi da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.

"To je prvi put da Vlada Srbije i Ministarstvo energetike na taj način pozivaju investitore da ulažu u obnovljive izvore energije. Plan Ministarstva je da te mini hidroelektrane budu na mreži već 2015. i 2016. godine", istakla je Mihajlovićeva na konferenciji za novinare.

Srpska ministarka enegetike je kazala da su javnim pozivom obuhvaćene potencijalne lokacije za izgradnju mini hidroelektrana u 17 opština u Srbiji, među kojima su na teritoriji opštine Tutin 54 lokacije, a u opštini Kraljevo 23. Ona je istakla da je javni poziv objavljen samo za lokacije koje ispunjavaju sve kriterijume za izgradnju hidroelektrana uključujći i potreban dotok vode i dodala da se "išlo samo na sigurne lokacije".

Spisak lokacija koje su prostornim planovima lokalnih samouprava predviđene za izgradnju hidroelektrana dostupan je na sajtu Ministarstva energetike (www.merz.gov.rs/cir/mhe), navodi se u oglasu za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za ukupno 317 lokacija za izgradnju mini hidroelektrana. Oglasi su objavljeni u dnevnim listovima Politika i Danas i u Fajnenšel tajmsu (The Financial Times).

zgradnja mihi hidroeletrana, naglasila je Mihajlovićeva, deo je Nacionalnog akcionog plana za iskorišćenje obnovljivih izvora energije po kojem bi do 2020. godine udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji trebalo da se poveća na 27%.

Mihajlovićeva je kazala da u Srbiji postoji oko 950 lokacija sa potencijalom za izgradnju malih hidroelekrana i najavila da će biti još javnih poziva zainteresovanim invesitorima za iskorišćenje tog potencijala.

Ministarstvo energetike će u toku 2013. godine, najverovatnije do leta, otvoriti posebnu kancelariju za brze odgovore, koja će davati informacije, odgovore i dozvole investitorima u obnovljive izvore energije na jednom mestu, najavila je ona.

Prema njenim rećima, plan Ministarstva da se broj potrebnih dozvola za izgradnju hidroelektrana smanji sa 27 na pet da se ne bi dešavalo da investitori čekaju po dve godine za prikupljanje potrebne dokumentacije.

Kako je istakla, investitorima koji ne budu počeli gradnju godinu i po od dobijanja energetske dozvole ili saglasnosti biće oduzeta dozvola, kao što je i predviđeno izmenama Zakona o energetici.

"Stav Ministarstva je da mora da se prekine sa dogovorima u četiri oka. Za sve što bude moglo da se iskoristi iz potencijala obnovljivih izvora energije biće javni poziv", navela ministarka energetike.

U oglasu se navodi da zainteresovani domaći i strani investitori mogu da podnesu prijave do 5. aprila, a da će nakon prijema prijava komisija utvrditi urednost prijave i sačiniti listu potencijalnih investitora.

U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora biće potpisan trojni memorandum o razumevanju za svaku pojedinačnu lokaciju između investitora, Ministarstva energetike i lokalne samouprave.

Tim memorandumom biće određen okvirni rok od šest meseci u kojem investitor treba da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole za hidroelektrane snage veće od jednog megavata, odnosno saglasnosti za objekte manje snage.

Izvor: Beta

Jedina zemlja Evropske unije koja ne uvozi energiju je Danska, među zemljama koje nisu mnogo zavisne od uvoza su Estonija i Rumunija dok, s druge strane, Malta uvozom pokriva 100% potreba. Potrošnja energije u EU u 2011. godini je smanjena nakon rasta u 2010, dok je između 2008. i 2011. godine potrošnja energije u 27 članica EU pala za 6%. Najveći potrošaci su Nemačka, Francuska i Velika Britanija.

Na nivou EU zavisnost od uvoza na sektoru energije bila je 2011. godine 54%, kao i u prethodne tri godine, pokazuju novi podaci Statističke agencije EU. Procenat zavisnosti, kako je pojašnjeno, predstavlja količnik neto uvoza i bruto potrošnje.

Danska je u 2011. godini bila neto izvoznik energije, tako da uopšte nije zavisila od uvoza, dok je Estonija uvozom pokrivala 12% potrošnje a Rumunija 21%.

U grupi zemalja koje ne zavise mnogo od uvoza energije su i Češka koja isporukama iz inostranstva pokriva 29% potrošnje, Holandija (30%), Poljska (34%) i Velika Britanija (36%).

Istovremeno od uvoza energije najviše zavise, uz Maltu, Luksemburg, koji uvozom zadovoljava 97% potrošnje, Kipar (93%) i Irska (89%), pokazuju podaci Eurostata.

Po više od polovine potrošnje energije uvozom pokrivaju i Belgija, Nemačka, Španija, Italija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Austrija, Portugalija, Slovačka i Finska.

Potrošnja energije u padu

U izveštaju Eurostata navodi se da se posledice finansijske krize ogledaju i na potrošnji energije u EU. Tako je potrošnja sa 1.800 miliona tona naftnog ekvivalenta u 2008. godini u 2009. pala na 1.700 miliona, zatim je u 2010. porasla na 1.760 miliona i potom u 2011. ponovo smanjena na 1.700 miliona tona naftnog ekvivalenta. Između 2008. i 2011. godine potrošnja energije u EU smanjena je za 6%.

Najveći evropski potrošač energije u 2011. godini bila je Nemačka sa 316 miliona tona naftnog ekvivalenta, što za 7,7% manja potrošnja nego 2008. godine.

Na listi najvećih slede Francuska, čija je potrošnja energije dostigla 2011. godine 260 miliona tona naftnog ekvivalenta, i Velika Britanija sa 199 miliona. Od 2008. do 2011. Francuska je smanjila potrošnju energije za 4,6% a Britanija za 9,4%.

Italijanska potrošnja energije je 2011. godine bila 173 miliona tona naftnog ekvivalenta, za 4,8% manja nego 2008, dok je Španija potrošila 129 miliona ili za 9,4% manje.

Zajedno pet najvećih potrošača pokrivaju gotovo dve trećine ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji.

U periodu između 2008. i 2011. godine 23 članice EU su smanjile a samo četiri povećale potrošnju energije.

Najveći pad potrošnje registrovali su Litvanija, za 24,5%, Irska i Grčka, po 12%, Rumunija, za 10%, i Španija i Velika Britanija, po 9,4%.

Istovremeno su potrošnju energije u te četiri godine najviše povećali Malta, za 17%, i Estonija, za 4,8%.

Izvor: Euractiv.rs

Saobraćaj je tokom cele godine najveći izvor zagadjenja u Beogradu i zbog toga je potrebno raditi na promeni svesti gradjana kako bi više koristili javni prevoz i hodali, izjavila je danas Snežana Matić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Matićeva je agenciji Beta rekla da je jučerašnje zagadjenje vazduha u Beogradu posledica saobraćaja i vremenskih uslova, ali je dodala da su se danas značajno promenili vremenski uslovi, to jest da je intenzitet vetra pojačan.

Zagadjenje vazduha juče je bilo najveće u Novom Beogradu, Zemunu i u Bulevaru deespota Stefana, gde je zabeležena zagadjenost mikročesticama i sumpor-dioksidom.

Potrebno je podići nivo svesti gradjana, što znači više hodanja i izbegavanje korišćenja automobila na kraćim relacijama, smatra doktorka Matić. Ona je ukazala i na problem kvaliteta goriva koji se koristi u Srbiji.

Matićeva kaže da tokom zime vazduh u Beogradu zagadjadjuje i oko 150.000 ložišta u domaćinstvima, ali je dodala da je dobra okolnost u tome što gradjani ovih dana manje manje lože peći zbog povećanih temperatura.

Prema ranije objavljenim zvaničnim podacima, u Beogradu ima oko 550.000 registrovanih automobila. Najveće zagadjanje je kod najprometnijih gradskih saobraćajnica, a najugroženiji su hronični bolesnici i deca.

Izvor: Beta