Pelet je ekološko gorivo iz razloga što se dobija od materijala čijim sagorevanjem imamo znatno manje emitovanje štetnih gasova u atmosferu, imamo manje zagađivanje okoline, manje dima u atmosferi, manje pepela prilikom sagorevanja peleta. Dobar je za zagrevanje zato što se dobija od otpadnih materijala, od materijala koji spadaju u obnovljive materijale, odnosno u obnovljive izvore energije sa jedne strane. S druge strane, on je dobar zato što njegovom potrošnjom zamenjujemo dobar deo energenata kojih je sve manje na planeti, koji su u znantoj meri skuplji od peleta za grejanje, koji su nezdraviji od peleta za grejanje, čija potrošnja dovodi do efekta globalnog zagrevanja za razliku od grejanja na pelet koji spada u čista goriva ili prilično čista, čijim sagorevanjem nemamo efekat globalnog zagrevanja, jer se prilikom sagorevanja stvara daleko manje dima i štetnih gasova u atmosferi. Izjavio je za Kanal 9 Momčilo Radonjić iz Bioenerdži Pointa.

Prodaja peleta u Srbiji stalno raste i ove godine u odnosu na prethodnu, porasla je za 400%. Potražnja raste ne samo u industrijskim postrojenjima, već u domaćinstvima bez obzira na to što naša država za razliku od drugih u našem okruženju nije ništa učinila da podstakne potrošnju do potpuno ekološkog goriva.

To je relativno nova proizvodnja, tako da i država još nije stigla da se prilagodi ovoj proizvodnji, mada smo mi imali dosta inicijativi. Imamo izvanrednu, pre svega saradnju sa Komorom Srbije, gde je čak i formiran jedan odbor preko koga mi pokušavamo sada da utičemo na državu da raznim merama pomogne ovu proizvodnju. I tu smo napravili jedan dobar program. Na žalost, u međuvremenu je došlo do promene vlade, do promene ministra poljoprivrede koji je u stvari, nadležan za ovo sa jedne strane, a sa druge strane Ministarstvo energetike. I mi smo sada inicirali jedan sastanak upravo u Boljevcu, koji bi trebalo da bude u naredne dve, tri nedelje, da izložimo sve, da kažem, one probleme koje imamo u proizvodnji peleta i u onome što je jako važno, gde država može da pomogne u proizvodnji i u potrošnji ovog biogoriva. Osnovni problem u ovom trenutku je to, da se pospeši proizvodnja. Znači, mi imamo tu dosta problema, pre svega zato što za jednu ovakvu proizvodnju, u pitanju je dosta velika investicija. I da bi ste vi investirali, vi morate da imate nekakvu sigurnost kakva će biti kretanja cena sirovina
ubuduće. Na žalost, proizvođači u ovom trenutku, mi nemamo sigurnost kako će se kretati cena građe u narednom periodu, mada imamo dugoročne ugovore što se tiče količine drveta. Međutim, to nije dovoljno, mi moramo da znamo i koje ćemo cene imati u narednom periodu da bismo mogli dalje da investiramo. To je jedan problem. Drugi problem je, imamo problem sa PDVom. Mi danas recimo, na građu imamo PDV od 8%, međutim, kada prodajemo finalni proizvod imamo PDV od 20%, što u krajnjem slučaju za ovaj jedan obnovljivi izvor energije najviše pogađa potrošače. I nadamo se, da ćemo se tu izboriti, jer nelogično je da na ugalj imate 8% PDV, a na pelet danas naši kupci plaćaju 20% PDV. Tako da je to drugi problem. I treća stvar gde u stvari, mi tražimo najviše pomoć države, a to je da se obezbede povoljni, subvencionisani krediti za one koji kupuju opremu. Danas jedno domaćinstvo da bi uvelo, da kažem, ovaj vid potrošnje energije, oni moraju da ulažu u opremu koja se kreće između 2600 i 3500, zavisno od veličine, 3000 evra. Dosta je teško danas u ovim uslovima mnogima da to plate od jednom. I jako bi bilo važno da se obezbede krediti sa relativno malom kamatom na 3 do 5 godina, kako bi se stimulisala ova potrošnja. Izjavio je za kanal 9 predsednik Point Grupe gospodin Zoran Drakulić.

Pelet je ekonomičan, čist i jeftiniji u odnosu na neke druge vrste ogreva, a za grejanje površine od 100 kvadrata peletima, tokom jedne zime potrebno je oko 600 evra. Korišćenje peleta je komforno jer nema prljanja i velikih količina pepela, a iz fabrike stižu upakovani paketi koji se lako koriste.

Brojni ekonomski stručnjaci smatraju da veća posvećenost životnoj sredini, jeftinoj i obnovljivoj energiji uz marljiv rad može doprineti bržem oporavku privrede i pozitivnim promenama u društvu. Pored jeftinijih energenata i jeftiniji način transporta takođe direktno utiče na smanjenje troškova prilikom proizvodnje, što automatski dovodi do veće konkurentnost proizvoda na tržištu a samim tim vremenom i na porast standarda građana.

Priča iz malog sela Wildpoldsried, u Nemačkoj bi mogla da bude najbolja ilustracija i praktičan dokaz ovakvih stavova.

Ovo selo je energetski najefikasnije selo na svetu. Ono proizvodi 321% više energije nego što koristi. Činjenica da je energetska proizvodnja zasnovana na obnovljivim i prirodnim resursima je najbolji deo ove priče.

Pre četrnaest godina u ovom mestu postavljen je novi gradonačelnik Arno Zengerle koji je trebao da reši veliki minus u budžetu i brojna dugovanja kancelarije. Dodatno je trebalo da se realizuje i nekoliko hitnih projekata i sanacija ali bez stvaranja bilo kakvih novih zaduženja.

Ciljevi su podrazumevali izgradnju škole, sportske hale, pozorišta i staračkog doma. U početku izgledalo je kao da će biti potrebne decenije za postizanje ovih ciljeva. Opredeljenje za to da se ne napravi nikakav dug prilikom njihove realizacije samo je pogoršalo izazov. Međutim, efektivno rukovodstvo, investicije u obnovljive izvore, zelenu energiju i potpuna posvećenost ka ostvarivanju ekološke politike dovela je do izuzetnog uspeha koji je omogućio realizaciju svih postavljenih ciljeva. Sve što su planirali ostvarili su u duplo kraćem roku.

Ogroman uspeh ove nekada male poljoprivredne zajednice može se pripisati mnogim stvarima, ali ona ključna bila je odluka o donošenje plana o inovatinom razvoju koju je objavio savet sela 1999. godine pod nazivom ″WIR 2020″ (Wildpoldsried Inovativno Liderstvo).

Ovaj plan posto je polazna tačka koja je podrazumevala razmatranje svih zahteva građana, kao i realizaciju projekata koji će uticati na budući rast i razvoj.

Plan je usmeren na tri tačke:

1. Dalji napori ka pronalaženju novih izvora obnovljive energije.
2. Insistiranje na korišcenju ekološkog materijala za izgradnju objekata.
3. Precišćavanje otpadnih voda uz istovremenu zaštitu vodnih resursa.

Da bi se plan realizovao stanovnici su osnovali građansko društvo koje će imati cilj da dovede što već broj investitora i stučnjaka.

U početku došle su samo tri kompanije koje su konstruisale nekoliko vetrenjača koje proizvode 3500 kw energije. Broj kompanija se vremenom povećavao i danas je u selu prisutno 94 investitora.

Trenutno je u fazi izrada nekoliko novih postrojenja uključujući i razvoj sistema IRENE (Integracija obnovljivih izvora energije i električnih vozila). Planirano je sistematsko širenje daljinskog grejanja i povećanje korišćenja LED uličnih sijalica.

Malo mesto Wildpoldsried sa 2.600 stanovika sada ima godišnji profit od prodaje energije veći od 5.7 miliona dolara.

Očigledano dobar spoj političke volje i učešća civilnog društva uz pravilnu strategiju napravio je od ovog sela odlično mesto za život, čiji su primer preneli svi svetski mediji.

Izvor: wildpoldsried.de 

Kada ljudi oko svojih kuća vide maslačak, obično ih asocira da je stiglo proleće. Međutim, ova biljka bi uskoro mogla biti poznata i kao glavni materijal za izradu guma.

Holandska kompanija KeyGene planira da koristiti lateks koji se nalazi u korenu maslačka kao nov materijal za proizvodnju automobilskih guma.

Prema nekim statistikama globalna potražnja za gumama će nadmašiti trenutnu potražnju za 20% do 2020. godine, pa bi ovaj korov mogao postati vredna i obnovljiva alternativa industrije koja vredi 100 milijardi dolara godišnje.

Pošto je koren maslačka premali za komercijalnu proizvodnju, kompanija planira da pokrene razvoj nove vrste pomoću tehnologije DNK profilisanja. Na taj način bi se spajanjem ruskog i običnog maslačka došlo do povećane proizvodnje lateksa u korenu biljke. Proces će se sastojati od analize različitih vrsta maslačka u staklenicima, mutiranja i izolacije genetskog materijala koji će povećati prinos i otpor na faktore životne sredine. Ovde se ne radi o procesu dodavanja stranih gena u postojeću biljku, već o ubrzavanju procesa prirodne evolucije.

Direktor kompanije KeyGene Arjen Van Tunen, kaže: "Mnogi poljoprivrednici u Evropi žele genetski napredne useve, ali bez genetskih modifikacija. Mi im možemo osigurati alternativu. Razvili smo niz tehnologija koje će nam omogućiti genetsko unapređenje useva na vrlo prirodan način bez mešanja gena različitih biljaka, ali uz osiguravanje bolje rodnosti i otpornosti".

Međunarodni proizvođač guma Apollo Vredestein pridružio se KeyGene-u kako bi zajedno došli do što boljeg rešenja za korišćenje maslačka u proizvodnji guma. Prototip je već napravljen, a iz tima predviđaju kako bi prvi komercijalno isplativi modeli guma od maslačka mogli biti dostupni u roku od pet godina.

Izvor: croenergo.eu