Danas je u Medija centru u Beogradu, održana konferencija za novinare Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO. Tema konferencije bila je Poreski tretman biomase. Na konferenciji su govorili: Boris Ilijevski - član UO SERBIO, Vojislav Milijić - predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, Tomislav Micović - član UO SERBIO.

Centar za energetsku efikasnost CEFIX jedan je od osnivača SERBIO-a i ovom prilikom uz tehničku podršku audio video produkcije VILA prenosio je uživo ovaj događaj na svojoj internet televiziji http://www.cefix.rs/tv

Ograničene rezerve fosilnih goriva (nafte, ugalja, priorodnog gasa) kao i štetan uticaj na životnu sredinu usled emisije CO2 prilikom sagorevanja ovih goriva, podstakle su industriju i potrošače na sve veću upotrebu obnovljivih izvora energije (biomase, solarne, hidro i energija vetra) kako u svetu tako i kod nas. Brojne analize pokazuju da je biomasa najveći resurs obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji.

Podaci Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine pokazuju da ukupni procenjeni potencijal biomase kod nas iznosi oko 3,3 miliona toe (tona ekvivalenta nafte) godišnje. Iz ugla energije koja se teoretski može proizvesti, ova količina biomase u srazmeri je sa 25.godišnjom proizvodnjom struje u HE Đerdap. Ambiciozni plan Ministarstva energetike da do 2020.god. udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije dostigne 27% postavlja brojne izazove pred proizvođe i korisnike energenata na bazi OIE. Tržište biomase kod nas nije dovoljno razvijeno, a jedan od uzroka i nedovoljna konkurentnost energenata od biomase.

Tačnije, postignut je određeni nivo iskorišćenja šumske biomase kao i ostataka u poljoprivredi, ali tako dobijeni proizvodi se gotovo u celini izvoze. Ovi energenti simbolično učestvuju u supstituciji skupih uvoznih energenata ili električne energije koja se koristi za grejanje.

Na povećanju učešća biomase u energetskom bilansu zemlje treba preduzeti niz koraka, a prvi i najjednostavniji je da se kategorizacija biomase adekvatno primeni na postojeće fiskale i zakonske okvire u našoj zemlji.

Danas imamo paradoksalnu situaciju, da su energenti na bazi biomase kao što su pelet i briket, opterećeni opštom stopom poreza na dodatu vrednost od 20% dok su konvencionalni energenti koji se koriste u iste svrhe kao što su prirodni gas i ogrevno drvo oporezovane posebnom stopom PDV-a od 8%.
Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO pokrenula je inicijativu za adekvatnu kategorizaciju biomase i energenata dobijenih od biomase, pre svega adekvatan poreski tretman, u skladu sa poreskom stopom ostalih energenata. Inicijativa se zasniva na izmeni i dopuni Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV, tako da se i ogrev na bazi biomase u šta spadaju sečka, pelet i briket operezuje posebnom poreskom stopom od 8%.

S obzirom da se skoro sav briket i pelet izvozi, država ne ostvaruje prihod od PDV-a, tako da smanjenje poreske stope ne bi ni moglo da dovede do smanjenja prihoda u budžetu već bi ekološki čista goriva postala konkurentnija na domaćem tržištu, čime bi se postigla veća supstitucija uvoznih energenata domaćim ali i ostvarivanje većih prihoda od PDV-a.

Srbija očekuje dve milijarde evra investicija u korišćenje obnovljivih izvora energije u narednih sedam godina, izjavio je 6. februara pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović na okruglom stolu o obnovljivim izvorima energije u Beogradu. Srbija treba da izgradi 1.092 megavata kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije da bi do 2020. ispunila cilj da 27% ukupne potrošnje energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora.

“Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da se taj cilj ispuni izgradnjom vetroelekrana snage 500 megavata, velikih i mini hidroelektrana snage po 200 megavata, 100 megavata postrojenja koje koriste biomasu i 92 megavata iz ostalih izvora”, kazao je Trifunović.

Taj plan iz Nacionalnog akcionog plana, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji u narednim mesec dana, predstavlja signal investitorima da postoji dobra volja da se u narednih sedam godina izgrade novi proizvodni kapaciteti, istakao je Trifunović.

On je podsetio da je Srbija preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2% na 27%.

Trifunović je istakao da će novi kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora stabilizovati energetski sistem, angažovati domaću industriju i doprineti da nemamo ekološke probleme.

On je kazao i da je postavljen zakonski i regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije i da sada sledi faza investiranja.

“Do kraja 2015. godine očekujemo sigurnih 500 megavata iz obnovljivih izvora energije”, kazao je Trifunović.

Kako je dodao, 2015. godina će biti prva kontrolna tačka za uspešnost i efekte regulatornih mera za veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Trifunović je kazao da je u saradnji sa 17 opština iz Srbije Ministarstvo energetike pripremilo javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji i da će uskoro biti objavljen. Investitori će imati rok od šest meseci da se izjasne za ulaganja, dodao je on.

On je podsetio i da je Vlada Srbije donela uredbu o podsticajnim cenama (fid-in tarifama) za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije, koja je stupila na snagu 4. februara.

Prema toj uredbi, iz koje će se nove cene primenjivati od 1. januara 2014. godine, stimulisaće se i domaćinstva da postavljaju solarne panele na krovovima zgrada.

Period trajanja podsticaja je 12 godina, nakon čega će javni snabdevač biti obavezan da otkupljuje struju od proizvođača po tržišnim cenama.

Trifunović je kazao i da je plan Ministarstva da se, po nemačkom modelu, stimulišu lokalne zajednice da postanu vlasnici vetroparkova za proizvodnju struje.

Do kraja februara će biti donet i model ugovora o otkupu struje iz obnovljivih izvora energije za povlašćene proizvođače, najavio je on, čime se kompletira okvir za otkup struje iz obnovljivih izvora.

“Napravljen je važan iskorak ka investitorima i prve rezultate očekujemo ove godine”, istakao je pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović.

Koordinator za investicije i eksploataciju u preduzeću EPS Obnovljivi izvori energije Milutin Prodanović kazao je da to preduzeće planira obnovu 15 mini hidroelektrana i izgradnju osam novih, koje se finansiraju iz kredita Evorpske banke za obnovu i razvoj.

“Radi se i na izgradnji vetroparka snage 30 megavata kod Kostolca i solarnoj elektrani snage pet megavata u Opštini Čajetina”, dodao je Prodanović.

Predstavnici ambasade SAD u Beogradu i kompanije Dženeral elektrik ocenilu su da je dobro što je Srbija napredovala u donošenju propisa za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, ali su kao ograničenje naveli nizak limit od 500 megavata za subvencionisanje otkupa struje proizvedene iz energije vetra.

Kako su ocenili, ako se ne poveća taj limit za vetroelektrane, za čiju gradnju u Srbiji su zainteresovane američke kompanije, Srbija neće moći da ispuni cilj da do 2020. godine proizvodi 27% energije iz obnovljivih izvora.

Izvor: Vrele gume

Na Nešatelskom jezeru, Švajcarska, u toku je izgradnja tri ostrva/laboratorije koja će u potpunosti biti prekrivena termo-solarnim panelima za potrebe proizvodnje i snabdevanja električne energije.

Ova ostrva/laboratorije će raditi po modelu koncentrisanih solarnih sistema (CSP), koji koriste toplotu sunčevog zračenja za proizvodnju vodene pare koja pokreće turbine za dobijanje električne energije. Cilj ovih ostrva je demonstracija efikasnosti ovakvih sistema i proučavanje mogućnosti primene ovog koncepta na tipične fotonaponske sisteme. Svako ostrvo će imati prečnik od 25 metara, biće udaljeno od obale 150 metara i imati po 100 solarnih panela. Cela struktura će imati mogućnost rotacije 220 stepeni kako bi se maksimalno iskoristila sunčeva energija.

Ostrva će kablovima biti povezana za betonske stubove na dnu jezera, i biće priključena na elektrodistributivnu mrežu. Završetak radova se očekuje avgusta ove godine. Planira se da ova ostrva prikupljaju sunčevu energiju narednih 25 godina, a na kraju svog životnog veka svi delovi će biti reciklirani.

Izvor: Inhabitat.com