15. Jul, 2020.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Ne postoje nikakvi socijalni, niti ekonomski razlozi zbog kojih bi trebalo nastaviti sa podsticanjem izgradnje MHE.

Ministarstvo rudarstva i energetike je objavilo da je prestala da važi Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. WWF Adria, smatra da je to prilika da Vlada Republike Srbije iz buduće legislative isključi podsticaje za male hidroelektrane. Na štetnost MHE već godinama upozoravaju stručnjaci, organizacije civilnog društva i lokalne inicijative širom Srbije.

Prema analizi socio-ekonomske opravdanosti podsticajnih mera za male hidroelektrane, koju je uradio ekonomski stručnjak Damir Miljević, ne postoje nikakvi socijalni, niti ekonomski razlozi zbog kojih bi trebalo nastaviti sa podsticanjem izgradnje malih hidroelektrana.

U 85 postojećih malih hidroelektrana u Srbiji proizvodi se svega 0,76% ukupno proizvedene struje na nacionalnom nivou. U studiji se navodi da je zastupljenost struje proizvedene u 85 postojećih MHE u Srbiji svega 0,76% od ukupno proizvedene struje u 2018. godini. Iako je Srbija uložila značajne napore u izmene zakona i osigurala ceo niz podsticaja za proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama, neće dostići ciljeve definisane Strategijom razvoja energetike do 2020. godine. U studiji se navodi da je izabrani model i način podsticanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije bio neefikasan. Te da je proizvodnja iz energije sunca i vetra bila ograničena godišnjim kvotama, za razliku od proizvodnje iz MHE.“

Postavlja se pitanje za koga je osmišljen ovakav sistem podsticaja? Podaci iz studije ukazuju na to da MHE nemaju značajnu ulogu, niti mogu doprineti razvoju elektroenergetskog sistema Srbije. Istovremeno, imaju veoma štetan uticaj na prirodu i biodiverzitet u odnosu na ostale obnovljive izvore energije. Analiza pokazuje kako su podsticajne otkupne cene u Srbiji daleko veće od tržišnih, po kojima se električna energija može kupiti na berzama. Ukoliko su podsticajne otkupne cene veće od tržišnih cena za 91% do čak 2,7 puta, postavlja se ozbiljno pitanje racionalnosti odluka Vlade da po ovim cenama vrši otkup električne energije iz mHE. Po ovome, ekonomski bi racionalnije bilo kupiti tu električnu energiju na slobodnom tržištu. Uz sve navedeno, jasno je da društvena korist od struje proizvedene u malim hidroelektranama nije velika. Štaviše, kada se podvuče crta, postojeći model podsticaja donosi gubitke za celo društvo. Građani Srbije prema ovom modelu su gubitnici, a dobitnici su investitori u male hidroelektrane i finansijske ustanove koje su omogućile sredstva za njihovu izgradnju. Oni ne snose nikakav finansijski rizik, jer im država garantuje otkupnu cenu struje u razdoblju od 12 godina.

Društvena korist od struje proizvedene u MHE nije velika. ,,S obzirom na to koju štetu mHE čine građanima i nepopravljive posledice koje imaju na prirodu i biodiverzitet, potrebno je trajno ukinuti postojeći model podsticaja električne energije proizvedene u malim hidroelektranama. sve buduće podsticaje treba usmeriti prema drugim obnovljivim izvorima energije, poput sunca i vetra”, poručuje Igor Vejnović iz organizacije Bankwatch.

Inicijativa nastavlja se na otvoreno pismo koje su organizacije civilnog društva krajem prošle godine uputile premijerki Ani Brnabić, a na koju do danas iz Vlade nije stigao odgovor. U njemu se poziva na izmene propisa i isključivanje MHE iz sistema podsticaja, te formiranje radne grupe koja bi bila uključena u pripremu izmena Zakona o energetici Republike Srbije.

„Vreme je da Vlada prihvati činjenice i zaustavi štetne propise kada su u pitanju male hidroelektrane. Svedoci smo sistemske devastacije prirode i reka širom Srbije, a sve u korist malog broja pojedinaca i finansijskih institucija. WWF je pokrenuo kampanju za zaustavljanje sistema podsticaja u Srbiji, kako bi se stalo na kraj ekocidu. Svi imamo pravo na očuvanu prirodu i zdravu životnu sredinu. Međutim, sistematski se uništavaju naši prirodni resursi kojima se malo koja zemlja u Evropi može pohvaliti“, zaključuje Nataša Milivojević iz WWF Adrije.

Izvor: WWF Adria

Kina objavila rat plastici

Kina planira značajno smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike do 2025. godine.

Kineska vlada je u objavila plan za smanjenje upotrebe jednokratne plastike. Kina do kraja 2020. godine uvodi zabranu plastičnih vrećica u supermarketima i trgovačkim centrima najvećih gradova. U ostalim delovima zemlje zabrana će stupiti na snagu do kraja 2022. godine. U restoranima se do kraja ove godine očekuje uvođenje zabrane slamki i ostalih predmeta za jednokratnu upotrebu. Dok kineski hoteli takve predmete moraju prestati nuditi svojim gostima do 2025. godine. Najveća deponija u Kini je puna 25 godina ranije nego što je očekivano. Kina se već godinama bori s ogromnim količinama otpada koje proizvodi 1,4 milijardi njenih građana. Najveće odlagalište otpada u zemlji, veličine oko sto fudbalskih igrališta, već je odavno puno, i to 25 godina pre planiranog roka.

Kina je 2017. godine sakupila 215 miliona tona komunalnog otpada, no podaci o recikliranim količinama otpada ipak nisu dostupni. Prema podacima Univerziteta u Oxfordu, Kina je 2010. godine proizvela 60 miliona tona plastičnog otpada, gotovo dvostruko više od SAD-a gde je proizvedeno 38 miliona tona. Istraživanje je objavljeno 2018. godine i u njemu se navodi da je „relativna globalna slika slična projekcijama do 2025.“ Nacionalno razvojna i reformska komisija je objavila saopštenje prema kojem se tokom sledećih pet godina u Kini planira značajno smanjiti proizvodnja i upotreba plastike. Novim planom zabraniće se, ograničiti proizvodnja, prodaja i upotreba pojedinih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Pored toga, promovisaće se alternativni proizvodi, standardizacija recikliranja plastičnog otpada te redovno i efektivno kontrolisanje plastičnog zagađenja.

Kina je najavila i borbu protiv ilegalne seče drveća

Osim plastičnog otpada, Kina je najavila i mere zabrane uvoza nezakonito sečenih drva. Zbog velike potražnje za sirovinama, Kina je u proteklih dvadeset godina postala i veliki pokretač ilegalne seče drva, posebno u jugoistočnoj Aziji i Africi te se često naziva najvećim svetskim potrošačem ilegalno posečenog drva. Kineska se vlada, stoga, s ciljem zaštite šumskih resursa i podupiranja zabrane seče prirodnih šuma odlučila obračunati i s korupcijom u šumarstvu.

Izvor: Ekovjesnik

3e vesti 10ep.

U desetoj emisiji tv serijala 3E VESTI koje se bave temama ekologije, energije, ekonomije (zelena ekonomija) gledaćete: Cene grejanja u Srbiji, Saveti na uštedi energije, Rečnik 3E pojmova .

Pokrovitelj tv serijala GRAD VRŠAC

PokloniIOtpadSkloni