Kao ljubitelj tehnike sećam se davnog vremena kada je u moje selo 60-tih godina stigla električna struja i kada su je tada retki majstori - električari razvodili po kućama. Upamtio sam da su postavljali jednožilne provodnike iste boje sa jednoslojnom izolacijom, preseka od 1,5 mm koje su uvodili u tzv. Bergmanove cevi i metalne razvodne kutije sa katran izolacijom. Sve je to ukopavano u zidove, a pored električnog brojila monofaznog tipa bila su najviše dva osigurača, jedan za svetlo i drugi za monofazne utičnice bez uzemljenja. Jedino je nulti provodnik bio drugačije boje, dok nije bilo posebnog voda za uzemljenje koje je vezivano za nulu. Danas je sve to potpuno drugačije, jer su se promenila pravila i uspostavili drugačiji standardi, kako za kuće i stanove, tako i za poslovne objekte.
Danas se koriste trofazna ( 400 V ) i monofazna ( 230 V ) električna struja frekvencije 50 Hz sa višežilnim provodnicima različitih boja, gde su:
L1 ( Faza 1 ): braon boja, L2 ( Faza 2 ): crna boja, L3 ( Faza 3 ): siva boja, N ( Nulti provodnik ): plava boja, PE ( Zaštitni/Uzemljenje ): žuto-zelena boja. Oznaka kabla sastoji se od slova i brojeva koji bliže određuju njegovu namenu, izolaciju i sastav. Ako nema slova na početku, podrazumeva se bakarni provodnik ( Cu ), slovo A označava aluminijum ( Al ). Materijal izolacije i plašta: P - Polivinilhlorid ( PVC ), G – Guma, X - umreženi polietilen ( XLPE ). Tipovi i primeri čestih oznaka su: P/F – PVC izolovani finožični provodnik, PP/J, ili PGP – PVC izolovan i oplašten instalacijski kabal i PP/R – Pljosnati instalacijski kabal sa razmaknutim žicama. Fazni provodnici se još uvek označavaju sa: R, S, T.
Ono što je primetna razlika u odnosu na staru instalaciju i oznake kablova je presek provodnika, jer se dovod struje u razvodni ormar vrši odgovarajućim provodnikom 5 x 4 mm, SKS – samonoseći za vadušni vod i PPOO – NYY za podzemni vod, ili još bolje 5 x 6 mm. Do utičnica se polažu provodnici sa 3 x 2,5 mm, a do sijalica i prekidača 3 x 1,5 mm. Za trofaznu utičnicu koristi se provodnik 5 x 2,5 mm.
Razvodni ormari su većih dimenzija metalnog tipa sa obaveznim uzemljenjem kutije. Uzemljenje se dovodi iz kutije sa kraja pocinčane trake sa žuto-zelenim provodnikom prečnika 6 mm. Pored tri glavna osigurača, koji su ranije postavljani na banderu, koristimo FID-ovu sklopku i uglavnom automatske osigurače amperaže od: 10A, 16 A, 20A i 25 A. Topljivi osigurači navedene amperaže postepeno se izbacuju iz upotrebe. Takođe se koriste plastične kutije za osigurače koji su izdvojeni od uklopnog i mernog brojila sa više osigurača, a ne samo dva kao što je to bilo ranije. Ugradne i razvodne kutije su plastičnog tipa prečnika 60 mm za prekidače i utičnice, te okrugle prečnika od 75-80 mm i četvrtaste 80 x 80 mm, ili 100 x 100 mm. Razvodne kutije se po pravilu postavljaju po vertikali iznad prekidača, ili iznad grupe šuko utičnica sa pravilnim rasporedom snage potrošača. U razvodnim kutijama se pravi čvrst spoj bakarnih provodnika koji se izolira kvalitetnom izolir trakom.
Prema važećim propisima merno brojjilo se postavlja i prijavljuje na jedan izgrađeni objekat, a nikako za više objekata što mnogi praktikuju pri dogradnji, ili izgradnji novih objekata sa, ili bez građevinske dozvole. Izuzetak može da bude pomoćni objekat, kao što su šupa, ili garaža. Elektrodistribucija može da napravi problem prilikom kontrole ako uoči da se napaja objekat koji zakonski nema rešen status priključka. Legalno rešenje: Za drugi objekat potrebno je podneti zahtev za novi priključak.
