Građani Kragujevca tokom jednog meseca odlože u reciklažne kontejnere oko 100 tona papira i kartona, 22 tone pet ambalaže i 17 tona stakla, saopštilo je danas gradsko Javno-komunalno preduzeće Čistoća.

Predstavnici Čistoće su lokalnim medijima rekli da se sakuplja znatno veća količina otpada od one koja je predviđena ugovorom o reciklaži koji je sklopljen sa Sekopakom, operaterom koji zbrinjava ambalažni otpad.

"Količina otpada koji se sakuplja iz meseca u mesec raste, najbolji su rezultati s papirom, pet ambalažom i staklom, a nešto manje se odlažu limenke i tetrapak ambalaža", rekao je direktor Čistoće Dejan Raonić.

Na području grada Kragujevcu je postavljeno oko 600 žičanih kontejnera za odlaganje reciklažnog otpada.

Sekopak je ugovore o sakupljanju ambalažnog otpada zaključio i s komunalnim preduzećima u Čačku, Subotici, Jagodini, Leskovcu i Gornjem Milanovcu, kao i sa privatnim sakupljačima.

Prema rečima predstavnika Sekopaka, u 2013. godini sva preduzeća koja emituju reciklažni otpad imaće obavezu da zbrinu 23% ukupne količine koju plasiraju na tržište.

Izvor: zelenasrbija.rs

Ministarstvo energetike predložilo da socijalno ugroženi građani mesečno besplatno dobijaju 120 kilovat sati struje tokom cele godine i 90 kubnih metara gasa. Kako se navodi u predlogu uredbe o energetski zaštićenom kupcu objavljenom na sajtu Ministarstva (www.merz.gov.rs), zaštita se ostvaruje direktnim umanjenjem računa ili preko strogo namenskih garantnih pisama na ime, bez mogućnosti prodaje ili zamene.

Novac za isporuku određenih količina struje ili gasa zaštićenim kupcima obezbedjivaće se u državnom budžetu u delu iz kojeg se obezbedjuju i druge naknade korisnicima svih vrsta socijalne pomoći.

Kriterijumi za dobijanje statusa domaćinstva energetski zaštićenog kupca su da je član porodice korisnik socijalne pomoći, dečijeg dodatka, dodatka za negu i pomoć drugog lica ili penzioner sa najnižim primanjima.

Predlogom uredbe predviđeno je da se rešenje o sticanju statusa energetski zaštićenog kupca izdaje na godinu dana uz mogućnost produženja.

U Ministarstve energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije agenciji Beta su kazali da je predlog uredbe upućen ostalim ministarsvima i Agenciji za energetiku na razmatranje, a da će nakon što dobiju sugestije predlog biti uobličen i poslat Vladi na usvajanje.

Prosečna mesečna potrošnja struje domaćinstva u Srbiji je 500 kilovat sati.

Prema ranijim analizama, uključivanjem jedne ringle po tri sata dnevno i rerne na po dva sata svakog drugog dana mesečno se potroši oko 135 kilovat sati, a električni bojler od 50 litara troši oko 120 kilovat sati mesečno.

E2 vesti (beta)

Mnogi gradovi širom SAD-a rade na tome da potpuno zabrane prodaju plastičnih flaša, ali je grad Konkord u državi Masačusetsu prvi koji je to i postigao.

Naime, Konkord je grad koji je prvi zabranio prodaju vode u malim plastičnim flašama kako bi se smanjilo zagađenje. Od početka ove godine je prodaja vode u plastičnim flašama koje su manje od jednog litra zabranjena, a kazna za prekršaj je 50 dolara.

Ova mera je izglasana još u aprilu 2012 godine, a u septembra ju je odobrio državni pravobranilac Masačusetsa.

Zabranu korišćenja malih boca je pokrenula i tri godine vodila Džin Hil, građanka Konkorda, koja je osnivačica pokreta "Zabraniti flaše" koji se bori protiv zagađenje plastičnim flašama, od kojih mnoge ne mogu da se recikliraju. Taj pokret ukazuje i da je flaširana voda više od 1.000 puta skuplja od vode iz česme.

Hil je rekla da joj je na problem plastičnih flaša skrenuo pažnju njen desetogodišnji unuk kada joj je pokazao fotografije ostrva od plastičnih flaša usred Pacifika.

Po navodima grupe "Zabraniti flaše", Amerikanci su 2007. godine potrošili više od 50 milijardi malih plastičnih flaša vode. Oko 23% tih flaša se recilliralo, a ostatak od 38 milijardi ih je završilo na otpadu, delom i u prirodi.

Izvor: Eko kuće