Kako je praznična atmosfera u punom jeku, širom sveta je puno pampura od šampanjaca na koje se ne obraća pažnja i tretiraju se kao otpad. Međutim, kreativni dizajner Alkesh Parmar je došao na ideju da upravo njih upotrebi za izradu nečeg što će trajati dugi niz godina i biti korisno.

On je koristio reciklirane pampure od šampanjca da napravi luster. Kaže da je na ideju došao nakon novogodišnje noći kada je u jednom baru video veliku količinu pampura koje je osoblje spremilo da baci. Svaki pampur na lusteru je ručno obrađen u pojedinačnu svetiljku i svaki ima svoju sijalicu.

Ovo ekološko rasvetno telo je dizajner nazvao Praznični luster, i svaki je prilagođen tako da odgovara različitim enterijerima kao što su dnevne sobe, barovi i restorani.

Izvor: Eko kuće

Sijalice sa vlaknom od volframa, nastala krajem XIX veka, konačno će biti povučene iz prodaje 31. decembra u Evropskoj Uniji (EU), a njih zamenjuju štedljivije, koje su pet puta efikasnije i troše i od 60 do 80 odsto manje struje.

Računa se da će godišnja ušteda, po tom osnovu u EU biti jednaka potrošnji struje Rumunije.

Od 2008. Evropska unija je donela zakon o postepenom povlačenju klasičnih sijalica iz prodaje zbog veoma niskog koeficijent korisnog dejstva koji praktično iznosi svega od 5-10 odsto dovedene energije koja se pretvara u svetlost, a ostalo ide na toplotu.

Francuska je 2009. zabranila upotrebu sijalica od 100W, 2010. od 60W, 2011. od 40, a od 1. januara 2013. neće biti ni sijalica od 25 W.

Klasična sijalica koju je pronašao engleski naučnik Džozef Vilson Svon, a unapredio Tomas Edison krajem 19. veka biće zamenjene fluorescentnim, halogenim i LED sijalicima.

Ubuduće će u EU u domaćinstvima i za javno osvetljenje biti korišćene savremene štedljive sijalice koji su evolutivni naslednici fluorescentnih cevnih sijalica, koje su postojale već tridesetih godina 20.veka.

„Fluo-cevi" proizvode dovoljno jaku svetlost uz manju potrošnju struje, ali su njihovo „neprirodno" svetlo , treperenje, dimenzije i neophodni dodatni elektro elementi uticali da budu veoma slabo zastupljene u domaćinstvima.

Savremene „štedljive" sijalice koje su se pojavile krajem osamdesetih godina prošlog veka, iako rade na istom principu kao velike „fluo-cevi", znatno su unapređene.

Sastavni delovi „štedljive" sijalice su posebno oblikovana minijaturna fluo-cev i odogovarajuća elektronika. Iste je veličine kao uobičajena sijalica sa užarenim vlaknom, proizvodi jaku i mirnu svetlost čiji spektar odgovara ljudskom oku i troši u proseku 80odsto manje električne energije.

Štedljiva sijalica od 20 W pruža istu količinu svetlosti kao klasična od 100 W, a njen prosečan eksploatacioni vek je od 8-12 puta duži, prenela je agencija AFP.

izvor: Tanjug

Vlada Srbije produžila je za dva meseca uredbu o "fid-in tarifama" - o otkupu struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije po podsticajnim cenama, objavljeno je u novom broju Službenog glasnika.

To znači da će se stare "fid-in tarife" primenjivati do 28. februara 2013. godine.

Podsticajne cene za otkup struje iz obnovljivih izvora energije utvrdjene su uredbom donetom krajem novembra 2009. godine, koja je trebalo da važi do sutra, do 31. decembra ove godine.

Uredbom su odredjene garantovane otkupne cene za svu struju proizvedenu u malim hidroelektranama, postrojenjima na biomasu, solarnu energiju, vetar i biogas 12 godina od početka proizvodnje.

Najveća garantovna cena je za struju dobijenu u solarnim elektranama i iznosi 23 evrocenta po kilovat času.

Uredom se garanjute i cena po kilovat času od 7,8 do 9,7 evrocenti za struju proizvedenu u malim hidroelektranam, od 11,4 do 13,6 evrocenti za struju iz biomase, za struju iz biogasa garantovana cena je od 12 do 16 evrocenti, a za struju iz vetroelektrana cena je 9,5 evrocenti.

Za stuju dobijenu korišćenjem kanalizacionog i deponijskog gasa cena je 6,7 evrocenti po kilovatčasu, struja iz geotermalne energije otkupljivaće se po 7,5 evrocenti, iz elektrane sa kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije od 7,6 do 10,4 evrocenta, a iz elektrane koje koriste otpad od 8,5 do 9,2 evrocenta.

Države preko "fid-in tarifa" stimulišu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, kao što su voda, vetar, sunce i biomasa, time što se energetske kompanije obavezuju da kupuju struju proizvedenu na taj način po višim cenama.

Ministarstvo energetike iznelo je 10. decembra predlog nove uredbe po kojoj bi se zadržao period trajanja podsticaja od 12 godina, uveli podsticaji za proizvodnju struje iz solarnih kolektora na zgradama, ali bi se smanjile otkupne cene struje proizvedene iz energije vetra i Sunca.

Prema predlogu Ministarstva, "fid-in tarifa" za struju proizvedenu u vetroelektarnama bile bi 9,2 evrocenta umesto dosadašnjih 9,5 evrocenti za kilovat čas, do bi se struja iz solaranih elektrana otkupljivala po cenama od 16,25 evrocenti umesto dosadašnjih 23 evrocenta.

Deo investitora koji planira da uloži oko milijardu evra u izgradnju vetroparkova u Srbiji negodovao je zbog smanjenja "fid-in tarifa" i ocenio da će to odložiti ili potpuno zaustaviti ulaganje u vetroparkove.

Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27 odsto.

Izvor: Zelena Srbija