U Srbiji, prema procenama Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, ima između 400.000 i 500.000 energetski ugroženih domaćinstava, koje država treba da zaštiti pre uspostavljanja tržišne cene struje.

- Ministarstvo je izradilo socijalni profil energetski ugroženih potrošača. Opredelili smo se za kriterijume koji bi u ovom trenutku obuhvatili između 400.000 i 500.000 domaćinstava - navela je državna sekretarka Brankica Janković.

Državna sekretarka je precizirala da je među energetski ugroženim potrošačima 92.000 korisnika novčane socijalne pomoći, deo građana koji primaju dečiji dodatak, kao i deo onih koji dobijaju naknadu za tuđu negu i pomoć.

Prema državnoj sekretarki, u toj grupi su i porodice sa decom u kojima su oba roditelja nezaposlena, porodice samohranih roditelja, kao i staračka samačka seoska domaćinstva, koja se smatraju jednom od najugroženijih kategorija.

- Predlog je da među beneficiranim korisnicima budu i penzioneri sa najnižim primanjima, pod uslovom da im je to jedini izvor sredstava i da žive sami - navela je Jankovićeva, napomenuvši da je država u obavezi da pre postizanja tržišne cene struje zaštiti najugroženije građane.

Ona je dodala da će sa Ministarstvom energetike biti usaglašeno koje će kategorije, u skladu sa finansijskim mogućnostima, dobiti zaštitu države i da li će ona biti realizovana kroz direktna ili indirektna novčana davanja ili vaučere.

Izvor: E2 vesti (Novosti)

Sremska Mitrovica je prvi grad u Vojvodini gde se, od danas, za sistem daljinskog grejanja koristi biomasa.

Kotao snage 18 megavata u novoizgrađenom postrojenju u Privrednom društvu "Panonske telektrane" koji kao gorivo koristi suncokretovu ljusku i služi kao bazni izvor toplotne energije za grejanje Sremske Mitrovice, pustio je u pogon predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Značaj ove investicije je višestruk, podsećaju nadležni, a kao najvažniji ističu mogućnost pojeftinjenja cene grejanja za skoro 40 odsto.

"Veliko mi je zadovoljstvo što danas puštamo u rad najveći kotao u Srbiji ove vrste. Ovo jeste naša budućnost, ne zbog toga što o tome govore evropski standardi ili neki kriterijumi po kojima treba da dostignemo mnogo viši nivo iskorišćenosti obnovljivih izvora energije od sadašnjeg, nego i zbog toga što je korišćenje obnovljivih vidova energije nova šansa za Vojvodinu i nova šansa za Srbiju", istakao je Pajtić.

Predsednik Vlade Vojvodine saopštio je da je u ovom trenutku u procesu realizacije osam projekta u osam opština - od Kikinde, Sente, pa preko Vrbasa i Odžaka gde će toplane raditi na principu obnovljivih izvora energije.

"Na taj način koristimo 3.000.000 tona biomase koja svake godine propada na našim poljima i što će to doneti profit našim poljoprivrednicima. Važno je zato što svaka takva adaptacija toplane dovodi sa sobom jedan novi pogon za peletiranje i otvara od 50 do 100 novih radnih mesta u svakoj opštini. Takav projekat podrazumeva i da će cena grejanja biti za 20 do 40 odsto niža nego što je u ovom trenutku", zaključio je Pajtić.

Termoelektrana-toplana Sremska Mitrovica jedan je od tri ogranka Privrednog društva "Panonske termoelektrane-toplane" d.o.o. Novi Sad, koje radi i posluje u okviru JP EPS kao jedno od šest kompanija za proizvodnju energije. Na današnji dan, "Panonske termoelektrane-toplane" obeležile su i 21. godinu od svog osnivanja.

Izvor: RTV

Ministar građevine Velimir Ilić najavio je da bi prvi projekat grejanja autoputa u Srbiji mogao da se primeni preko Peštera, uz korišćenje alternativnih izvora energije.

Trasa Koridora 11 mogla da ide u pravcu Ivanjice, ukoliko bude doneta odluka za projekat grejanja autoputa preko Peštera. U tom slučaju, kako je ukazao ministar, izgradnja tog putnog pravca bi bila jeftinija za oko 600 mil EUR i kraća za 40 kilometara.

Ilić je kazao da bi tako prvi put u Srbiji postojalo grejanje autoputa, koji bi zbog toga bio dugotrajniji pet puta nego klasičan, jer ne bi bio oštećen višegodišnjim posipanjem soli tokom zime i radom mašina za čišćenje snega.

To je, kako je istakao Ilić, veoma interesantan projekat, primenljiv u Srbiji, koji je u više zemalja zapadne Evrope već uveliko realizovan.

Za grejanje autoputa, prema njegovim rečima, potrebno je između 2,5 i 3 mil EUR.

Izgradnjom autoputeva u Srbiji koji bi se u zimskim uslovima grejali na kritičnim deonicama značajno bi se povećala bezbednost učesnika u saobraćaju, smatraju ekonomski stručnjaci napominjući da je to opravdana investicija, ali da treba obezbediti finansijska sredstva.

Izvor: E2 vesti (Tanjug)