Prozori su izuzetno važan element kada govorimo o energetskoj efikasnosti svakog objekta. Njihova osnovna funkcija je da propuštaju dnevnu svetlost i omogućavaju provetravanje, ali i da omoguće korisniku prostora vizuelnu komunikaciju sa spoljnim svetom. Na svakom objektu, najdinamičnija, a po nekim istraživanjima i najslabija tačka kad je toplota u pitanju su upravo prozori.

Tokom grejne sezone prozori predstavljaju glavni "portal" za neželjeni gubitak toplote, izvor neprijatnosti ukoliko ne dihtuju dobro (odnosno produvavaju) kao i uzrok problema sa kondenzacijom i samim tim i plesni u prostoriji. Tokom leta sunce preko prozora dodatno zagreva prostorije ukoliko ne postoji adekvatna zaštita na njima, bilo u obliku premaza na prozorskom staklu ili zastora, zavese ili roletne na prozoru.

Kao ocena termoizolacione sposobnosti prozora koristi se koeficijent prolaza toplote, koji se izražava u W/m2K (vat po metru kvadratnom i Kelvinu). Što je koeficijent toplote manji, termoizolacione osobine posmatranog materijala ili elementa su veće. U zavisnosti od prozorskog okvira i zastakljenja prozora, ovaj koeficijent može imati različite vrednosti - od 0.8 W/m2K kod najkvalitetnijih prozora sa niskoemisionim troslojnim staklom sa gasnim punjenjem pa sve do 5.2 W/m2K kod starih drvenih jednostrukih prozora sa jednostrukim zastakljenjem. Evropska preporuka je da ovaj koeficijent ne prelazi 1.8 W/m2K.

Međutim, čak i ako su u objektu ugrađeni najkvalitetniji prozori, ukoliko je kvalitet ugradnje neodgovarajući, može doći do znatnih gubitaka toplote preko procepa između prozorskog okvira i zida, ili kroz kutiju za roletne. Zbog toga je jako važno pored odabira kvalitetnih prozora obratiti pažnju i na kvalitetnu ugradnju istih.

Očigledna razlika u kvalitetu prozora se na fotografijama napravljenim termovizijskom (infracrvenom) kamerom, gde su crvenom bojom obeležena masta sa višom temperaturom i samim tim većim gubicima toplote.

Izvor: Nebojsa G.

Sobzirom da se energija najviše troši u zgradama, najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje jeste ulaganje u energetsku efikasnost zgrada.

Budući da je jedan od najvažnijih načina za usporavanje i smanjenje globalnog zagrevanja ušteda energije koja se koristi za grejanje i hlađenje, uvođenje i korišćenje termoizolacije u cilju optimalnog trošenja energije, predstavlja najefikasniji i najbezbedniji način inteligentne kombinacije privatnih i opštih interesa.

Izolacioni materijali na bazi mineralnih vlakana, u prvom redu kamena i staklena vuna, predstavlja optimalnu formu termoizolacione i zvučne zaštite koja je ekološki poželjna.

Primarni cilj promocije ove vrste izolacije je poboljšanje kvaliteta života ljudi i očuvanje planete, što je ključni izazov savremene ubrzane industrijalizacije.

Ugradnjom toplotne izolacije postižemo nekoliko efekata u isto vreme:
-velika ušteda energije, samim tim i novca,
-brži povraćaj investicije (3-5 godina),
-doživotni vek izolacije i doživotna ušteda,
-ostali efekti: zvučna izolacija i protivpožarna zaštita.

Analizom jedne klasične porodične kuće dobijene su okvirne vrednosti gubitaka toplote kroz termički omotač (zidovi, krov, prozori i sl.), koje su prikazane na slici gore.

Izvor: Nebojsa G.

Najvažniji radni organ pelet prese je matrica sa pritisnim valjcima.

Postoje dva tipa matrica: u obliku prstena i ravna matrica

Postoje konstrukcije presa sa prstenastom matricom gde se matrica okreće, a valjci ne dobijaju pogon nego se okreću usled sile trenja od sirovine. Druga kombinacija jeste da matrica stoji, a valjci se okrecu po matrici. Sirovina se dovodi odozgo, pada preko valjaka na matricu, koji sirovinu potiskuju radijalno (bočno) kroz otvore matrice. Sirovina izlazi sabijena iz otvora matrice ekstruzijom (istiskivanjem). Matrica može da bude postavljena vertikalno ili horizontalno.

Kod ravne matrice, takođe, postoje dve kombinacije, tj. da se valjci okrecu po matrici koja stoji ili da se pokreće matrica, a valjci se okreću usled trenja sirovine o pokretnu matricu. Sirovina pada odozgo, preko valjaka, na matricu i biva potisnuta valjcima kroz otvore u matrici izlazeći iz otvora istiskivanjem. Matrica je u oba slučaja postavljena horizontalno.

Dakle, za proces presovanja sirovine najvažniji alati prese su matrica i valjci. Sirovina ulazi u prostor za napajanje (presovanje) i podjednako treba da bude razdeljena po otvorima matrice. Na matrici se stvara “tepih” (tanak sloj) od sirovine okretanjem valjaka ili matrice. Preko “tepiha” okreću se valjci pritiskivači i stvaraju sabijen, zgusnut sloj sirovine. Kod prekomernog kotrljanja valjaka stvara se snažan pritisak i dolazi do začepljenja otvora u matrici. Iz matrice izlazi beskonačna nit sirovine, koja se preseca nožem na željenu dužinu. Noževi mogu biti stacionarni ili pokretni u zavisnosti od toga da li se ili ne okreće matrica.

Važne karakteristične veličine kod proizvodnje peleta su odnos presovanja, broj rupa u matrici i otuda upotreba otvorene unutrašnje površine matrice (bez obzira na prilike, tj.mogućnost pristupa). Kod odnosa presovanja podrazumeva se odnos između preseka izbušene rupe i dužine kanala za presovanje materijala. Odnos presovanja određen je u zavisnosti od vrste sirovine za presovanje, da bi se u kanalu za presovanje stvorilo odgovarajuće trenje. Dakle, odnos presovanja zavisi od vrste sirovine, da bi se na taj način proizveo kvalitetan pelet i postigao željeni učinak (proizvodnost) prese. Kod procesa peletiranja drvenaste mase (strugotine ili piljevine) odnos za presovanje obično je između 1:3 i 1:5. Da bi presek izbušenih rupa bio u čvrstom odnosu sa željenim presekom peleta, može da se varira (menja) odnos za presovanje samo preko dužine kanala za presovanje (tj. debljine matrice). Sirovina sa malom snagom vezivanja (lepljenja) zahteva duže kanale za presovanje i obrnuto, sirovina sa velikom snagom vezivanja zahteva kraće kanale za presovanje. Temperatura sirovine u kanalu za presovanje penje se povećanjem dužine kanala za presovanje, pri čemu se povećanjem kanala za presovanje, takođe, povećava tvrdoća peleta.

Po pravilu matrice su koncipirane tačno za određenu vrstu sirovine i ne može da se koristi za drugu vrstu. Parametri presovanja za jednu određenu vrstu sirovine su:

- debljina matrice,

- dužina kanala za presovanje (kroz protivotvor),

- broj rupa (otvora), forma otvora (oblik), presek otvora,

- širina puta za kretanje valjaka za presovanje,

- broj valjaka za presovanje, presek, širina i spoljna površina valjaka,

• forma (oblik) valjaka za presovanje (cilindrični ili konusni) kod prese sa ravnom matricom

Izvor: Nebojša Golubović, Yubel Inžinjering doo