“Roboti od metala su skupi, jeftinije je napraviti robota od čoveka!”

Juče je završen prestižni Developer Week-a, čuveni sajam tehnike u Nirnbergu, koji je počeo 15. juna. Nirnberg je ekonomski i kulturni centar oblasti Frankonije, na severu nemačke Bavarske i drugi grad po veličini i značaju u ovoj pokrajini. Na sajmu je učestvovalo preko 5.000 preduzeća iz 65 zemalja sveta. Nemci su i dalje svetski lideri, a na štandu softverske kompanije SAP mogli su se testirati kontrolni sistemi koji olakšavaju i dovode proizvodne procese do savršenstva. I ove godine sajam je protekao u dominaciji humanoidnih robota koji polako, ali sigurno, ulaze u sve pore našeg života.

Posebnu pažnju izazvao je Roboy, mališa  visine 1,4 m, mase 30 kg, koji ima prelepe mišiće, a bio je počasni gost sajma. Zapanjujuće je sličan čoveku, jer ima tetive i mekan je na dodir. Može da se rukuje i da pokaže prepoznatljive “emocije”. Džastin iz Nemačkog instituta za vazdušne i svemirske letove ima u genima čak iskustvo iz kosmosa. Njegov “otac” je kao robotska ruka proveo pet godina na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Tako je nastala Džastinova porodica. On može čak da čisti prozore, a prikazan je i na sajmu u Hanoveru.

Obrazovanom i veštom prepisivaču knjiga i dokumenata potrebno je godinu dana da prepiše svitak jevrejske knjige Tore. Robot “Bios ( Torah )” to uradi za samo deset sedmica. Opremljen je perom za pisanje i mastilom. On brzinom ljudske ruke ispisuje ukupno 304.805 hebrejskih slova na smotuljku papira dugom 80 m. Prednost je u tome što je “Biosov” rad daleko savršeniji, estetski doteran i brži od rada čoveka, kome na kraju dosadi prepisivanje.

U tehnološkim igrarijama sa robotima Kina je u samom vrhu. Prikazani su roboti koji u restoranima i kafićima mogu uspešno preuzeti poslove narudžbe. Male humanoidne mašine mogu da podgreju jelo. Za razliku od konobara, ne mogu da se šale, niti da pričaju neuspele viceve. Jedino što ne razumeju reklamaciju gostiju, ali sigurno obavljaju posao konobara. Najbolje se snalaze za podgrevanje jela, a kolega “čovek” i dalje priprema namirnice i hranu.

Ne podsećaju svi roboti svojim izgledom na čoveka, pogotovo oni u procesu proizvodnje, ili u radu sa mikro-tehnikom i u preciznoj industriji čipova, kod izrade predmeta savršenog dizajna, ili u medicini. To nije manjkavo, bitno je da su savršeni u poslu i uspešna zamena za čoveka. Roboti mogu da čuvaju decu, čak da preuzmu posao dvojnika u nekim biznis-poslovima. Kod njih se vodi posebna briga da što više liče na čoveka koga veoma uspešno menjaju u poslu.

Na kraju recimo da nemačka industrija i ove godine diktira standarde, te da su sva prezentovana dostignuća na sajmu usmerena ka bržoj, preciznijoj i savršenijoj proizvodnji. Promene su toliko brze i velike da s pravom možemo reći da je 21. vek podređen robotima i njihovoj sve uspešnijoj zameni čoveka. Koliko je to dobro postoje oprečna mišljenja, ali nova tehnička dostignuća nam itekako koriste, čine život donekle lakšim i potpuno zanimljivim.

Izvor saznanja: Prezentacija i opis slika, autor, Hana Fuks na linku: dw.de

Ovih dana imao sam neprijatnu situaciju da prilikom pomoći jednoj sportskoj organizaciji u Vršcu, ni kriv ni dužan, kao slučajni akter događaja budem indirektno odgovoran za probleme sa tehnikom. Pošto nas svako novo iskustvo uči da neke stvari ne ponovimo, iznosim neka moja razmišljanja u vezi ovog problema. Ovo radim sa najboljim namerama, a posebno sa namerom da se lično izvinim članici Opštinskog veća za sport i omladinu (  Julkica Mitrašinović )  za propust za koji sam najmanje odgovoran, ali ne mogu da “perem ruke” od odgovornosti.

Protekog vikenda ( 13.06.2015. ) bio sam na volonterskoj ispomoći za turnir osnovaca u odbojci, koji je trajao čitav dan, sa dosta zanimljivih detalja i sa prilično dobrom organizacijom. Moja konkretna pomoć ogledala se u obezbeđenju ozvučenja koje sam dan pre toga pregledao i ustanovio da je delimično u redu, ali me posebno bunio bežični mikrofon profesionalnog tipa koji je imao prekide u radu. Kasnije sam ustanovio da su u pitanju kablovi koji ga spajaju sa bazom, ali i njegovo nesigurno napajanje. Kada sam video da to nije u redu, bez puno razmišljanja sam upotrebio drugi mikrofon sa koaksijalnim kablom koji je besprekorno funkcionisao. Drugi kvar, koji sam odmah primetio, je da na pojačalu radi samo jedan kanal, te da je neko od ranijih korisnika na isti kanal moćnog pojačala paralelno vezao dva snažna zvučnika ( 2 x 200 W, 4 oma ), što je, zbog smanjenja otpornosti, opterećivalo njegov izlaz. Da bih u startu rešio problem, koristio sam ispravan kanal sa rednom ( serijskom vezom ) dva zvučnika, čime sam izbegao primetno zagrejavanje izlaznog stepena i neprijatno „štucanje“ pojačala snage 400 W. Kasnije, iz radoznalosti pitam, zašto ga ne oprave, a odgovor vlasnika je da se čeka da se pokvari i drugi kanal, što znači da će kvar biti sigurno veći i skuplji.

U drugom delu moje priče dolazi detalj koji je povod ovom članku. Organizator večernjeg turnira u malom fudbalu (neću da ga pominjem zbog reklame) traži malu tehničku pomoć oko muzike za folklorno društvo iz Uljme uz korišćenje iste tehnike, ali po njima ispravnog bežičnog mikrofona. Nisam mogao da odbijem uslugu za koju su hteli da plate, ali nije sve ni u plaćanju, ako su u pitanju sport i omladina. Obezbedio sam volonterski tu uslugu uz pomoć laptopa, ali sam se uplašio kada sam video da je upotrebljen bežični mikrofon o kome sam govorio na početku. Kažu organizatori da su ga probali, ali se na samom otvaranju dešava peh koji nisu očekivali. Mikrofon prekida, čas se čuje, čas ne čuje, što publika doživljava sa malim negodovanjem. Posebno mi je krivo što se kvar ispoljio prilikom obraćanja pomenute članice Opštinskog veća. Kada se organizator setio da promeni četvrtastu bateriju od 9 V, nije bilo prekidanja, ali sam i dalje strepeo zbog oštećenog kabla koji povezuje mikrofon sa bazom.

Naravoučenije svega ovoga je, da se pod hitno mora pregledati i osposobiti tehnika koju koristimo u javnim nastupima, bez obzira ko je vlasnik, ili kome ga ustupa na korišćenje. Saniranje tih kvarova nije velika stavka troškova, kada se ima u vidu koje neprijatnosti možemo doživeti. Lično za mene, ovo je velika pouka da prilikom bilo kakve volonterske usluge, ili ugovorene pomoći, treba da razmislim da li prihvatati nešto što je nepoznato i nepouzdano. Tehnika je takva da su mogući kvarovi i zbog visokih temperature, ali pre svega, zbog nestručnog rukovanja i odsustva bilo kakve kontrole. Tehnika je kao živo biće, treba sa njom pažljivo rukovati, poštovati propisane norme rada, a mikrofone bežićnog tipa povremeno pregledati, posebno spojeve baterije i baze preko koje radi. Uređaje koji su delimično u kvaru treba što pre opravljati  i nikako ne čekati da se desi još teži kvar. Tako ćemo na vreme izbeći neprijatna iznenađenja.

Digitalna televizija uselila se polako i sigurno u naša domaćinstva, među prvima u Srbiji na teritoriji opštine Vršac. Korisnici kablovske televizije gotovo da nisu ni osetili tu promenu moderne tehnologije, jer nisu morali da kupuju dodatne STB ( SET TOP BOX ) uređaje, ali stanje u seoskim, pogotovo u staračkim, domaćinstvima je nešto drugačije. Oni najsiromašniji su uglavnom koristili mogućnost kupovine preko uručenih bonova u iznosu do 3.000 dinara, tako da su mogli da kupe samo najjeftiniji STB uređaj, a za kablove su morali izdvojiti dodatni iznos od 250 do 500 dinara, što zavisi od vrste kabla za konenkciju STB sa televizorom. Najviše problema i nesnalaženja imaju seoska, posebno staračka, domaćinstva koja ne koriste usluge kablovske televizije, već su sa zatečenim antenama i sa dosta starim televizorima. Pošto sam svakodnevno u prilici da vidim njihove muke i da mnogima volonterski pomažem u rešavanju problema, po treći put pokušavam, i na ovaj način, pružiti odgovarajuću stručnu pomoć.

Postojeće zemaljske antene i TV prijemnici mogu se koristiti za digitalnu televiziju, ali se preporučuje da se pregleda antenski sistem, jer je kod mnogih bio dosta loš prijem analogne televizije. Mnogi antenski ( koaksijalni ) kablovi su dotrajali, antene polomljene, ili korozirale, posebno one koje imaju odgovarajuća pojačala. Nije veliki izdatak da se kablovi zamene i da se pažljivo pregledaju svi spojevi od antene do ulaza u STB uređaj. Kada smo to uradili, treba odabrati koji STB uređaj kupiti, što zavisi od vrste priključka na televizoru (pogledati drugu sliku). Zastareli televizori imaju samo jedan ( antenski RF ) priključak, tako da i oni mogu da se priključe na STB, ali na uređaj koji ima  ugrađen RF modulator ( vidi prvu sliku ). Nakon povezivanja STB uređaja sa antenom i sa televizorom, na UHF području starog televizora treba naći frekvenciju STB uređaja, a to je odabrana frekvencija preko koje primamo raspoložive kanale sa STB uređaja. Ponekad se ta frekvencija jednostavno poremeti, što korisnicima stvara dodatne probleme. Moj savet je da se potpuno zastareli i dotrajali TV prijemnici postepeno izbace iz upotrebe. Ako smo spremni za bolja i kvalitetnija rešenja, najbolje je uzeti novi TV prijemnik koji u sebi ima ugrađen prijemnik digitalne televizije ( DVB-T2 standard ), tako da se ne mora kupovati STB uređaj. Da naglasim da  po pitanju standarda ima razlike za prijem digitalnog signala u Srbiji, Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Hrvatska i Bosna su se opredelile za DVB-T. Samim tim ni SET TOP BOX uređaji koji se koriste u Srbiji nisu u stanju da prime digitalni TV signal koji se prostire kod suseda. Postoje u prodaji SET TOP BOX uređaji koji odgovaraju i jednom i drugom standardu ( DVB-T2 i DVB-T ), o čemu, prilikom digitalizacije, treba da vode računa domaćinstva u pograničnim područjima. Ovo se odnosi samo na one korisnike koji žele nešto više digitalnih kanala. Kod eventualne kupovine nove antene, veoma moćnom se pokazala Synaps AHD 343, mada se mogu koristiti i druge širokopojasne antene.

Kod televizora novije generacije povezivanje može da se vrši preko većeg broja priključaka putem kojih se mogu dobiti kvalitetna slika i zvuk. Univerzalni kabal za sve priključke ne postoji, ali se bira samo jedan. Posle spajanja, uključimo TV i podesimo ga da prikazuje sliku onog priključka na koji je povezan STB. Ako smo koristili SKART, ili kompozitni AV priključak, uz pomoć daljinskog upravljača prebacimo TV na takozvani AV kanal. Ukoliko smo ga povezali sa odgovarajućim HDMI kablom ( najbolja konekcija ), televizor podesimo na HDMI kanal. Ovo se najčešće obavlja uz pomoć dugmeta na daljinskom označenog sa “INPUT”. Neki proizvođači ovo dugme označavaju sa “SOURCE”. Prema navedenom, za digitalnu TV imamo dva daljinska upravljača, jednim palimo i gasimo TV i vršimo izbor ulaza ( na nekim TV ova radnja se upamti-memoriše ), a sa daljinskim STB uređaja biramo kanale, koje smo pretražili i automatski pohranili. Pretragu dostupnih digitalnih kanala moramo povremeno obnoviti, jer su se, kako sam primetio na nekoliko kontrolisanih mesta, problemi javljali nakon ukidanja analognog signala sa tornja “Avala” i još nekih predajnika, pa je došlo do gubljenja, ili mešanja, digitalnog signala. Posle nove pretrage i memorisanja digitalnih kanala problemi te vrste su rešeni.

Sledeći problem je korištenje dva, ili više TV prijemnika, što mnoga domaćinstva imaju. Po pravilu, svaki televizor mora imati svoj STB uređaj za prijem digitalnog signala. SET TOP BOX nije potreban onima koji televizijski signal dobijaju od kablovskog operatera ( IKOM, SBB, Pošta Net i drugi ), kao ni onima koji poseduju IPTV, Total TV, ili satelitsku antenu.

Ekstremno, možemo koristiti i jedan STB, ali na njemu imamo iste kanale i ne možemo ih birati na televizoru, kao što smo to do sada radili. Probao sam varijantu sa SKARTOM na jednom i HDMI kablom na drugom televizoru. Problem je što oba televizora imaju isti digitalni kanal, odnosno što ne možemo birati da budu različiti, a kvalitet slike i tona nije ništa promenjen. Najbolje rešenje je da svaki televizor ima svoj STB uređaj. Signali sa jednog antenskog sistema do STB uređaja se uvode preko odgovarajućih skretnica, kao što smo kod analogne TV koristili za više televizora. Ovaj problem možemo rešavati u hodu, što zavisi od materijalnih mogućnosti.

Na kraju, jedna korisna ( u praksi potvrđena ) sugestija, da neki STB uređaji posle gašenja TV prijemnika prelaze u režim “čekanja” ( svetli crvena dioda ), a onda na TV prijemniku stoji da “Nema signala”. U tom slučaju preko daljinskog za STB uređaj uključimo ga na crvenom dugmetu ( onda svetli zelena dioda ), posle čega dobijamo signal digitalne TV. Ovo je situacija koja zbunjuje mnoge korisnike, posebno one u staračkim i seoskim domaćinstvima.