Pošto sam nedavno (10.07.2015.) pisao o tome šta treba znati o električnim kućnim instalacijama i koja moguća iznenađenja možemo očekivati, ovih dana sam se, nakon detaljno razrađenog plana, odlučio na praktičan korak da klasične osigurače zamenim kvalitetnim automatskim. Neki električari su mi dobronamerno skrenuli pažnju da su sigurniji klasični osigurači sa patronama odgovarajuće amperaže. Držeći se mudre izreke „Da nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari“, pogotovo kada je reč o struji koju svakodnevno na različite načine koristim, nisam se ni malo pokajao za ne mali izdatak od 5.000 dinara (set komplet sa 12 osigurača), dok sam zadržao zatečenu FID-ovu sklopku.

Kod klasične varijante osigurača, imao sam još uvek dobru i očuvanu metalnu kutiju sa FID-ovom sklopkom i sa dovoljnim brojem osigurača. Metalna kutija je glomazna, teška je za ugradnju dodatnih delova, kao što su zvonce i signalizacija napona po fazama i uključenja jeftine struje.  Pošto je poznato da su kvalitetniji automatski osigurači skuplji, na kraju sam odlučio da budu od poznatog proizvođača, zbog izgleda i jednakih dimenzija po dubini. Zauzimaju daleko manji prostor, jednostavni su za postavljanje na metalnu šinu i za priključenje faznih priključaka i odvoda prema potrošačima. Posebno sam se pozabavio približno jednakim opterećenjem snage po fazama tako što sam grupisao svetla, grejna tela i bojlere, da se mogu uvek uključiti, ili isključiti, bez preteranog opterećenja samo jedne faze. Šuko utičnice po prostorijama sam smestio na različite faze, ali tako da sam posebno vodio računa o merenom naponu, pošto ponekad ima varijacija, ili padova u odnosu na važeće standarde, a nekim uređajima to smeta. Najveću pažnju sam posvetio propisanom preseku provodnika od FID-ove sklopke do grupe osigurača (4 mm2), za sve tri faze, nulti vod i uzemljenje. Kablovi za sijalice imaju presek 1,5 mm2, a za šuko utičnice 2,5 mm2. Na izlazu FID-ove sklopke sam vezao signalne tinjalice crvene boje za svaku fazu, da bih imao stalan uvid postojanja mrežnog napona. Signalizaciju prelaska na „jeftinu struju“ rešio sam sa zelenom tinjalicom koja se, takođe, nalazi na vidnom mestu kutije. Prilikom montaže najveći problem mi je bilo fiksiranje kutije zbog betonskog zida koji se teško buši. Prvo sam pažljivo pregledao da na mestu bušenje nema naponskih strujnih vodova, a onda sam raspored tipni proverio pomoću libele. O ovome mnogi majstori, oslanjajući se na  iskustvo, ne vode računa, što može biti problem ukoliko se plastična kutija ne može balansirano pomerati, ili zid ponovo bušiti.

Pošto sam konstrukciju radio sa posebnom pažnjom za moje domaćinstvo, pre postavljanja kutije sa osiguračima prvo sam uradio šeme što kraćih veza provodnika od FID-ove sklopke do osigurača. Posebna mesta spajanja su metalne sabirne stezaljke sa više mesta za nulte provodnike (plave boje) i za provodnike koji se vezuju za uzemljenje (žuto-zelene boje). Oni se ne smeju vezivati direktno jedan na drugi zbog FID-ove sklopke, koja ne trpi nulovanje. Ukoliko bi to uradili, FID-ova sklopka bi stalno iskakala. Pri šemiranju provodnika u samoj kutiji sam posebno obradio priključke kablova sa ciljem da što bolje naležu u svoja ležišta.

Na kraju, automatski osigurači imaju različite vrednosti, za sijalice koristimo 10 A, za šuko utičnice i za trofazne utičnice 16 A, a ulazni osigurači treba da imaju vrednost 20 A. Spojevi moraju biti čvrsti, dobro očišćeni i na propisan način izolirani. Spoj sa uzemljenjem i metalnim delovima pojedinih uređaja mora biti siguran, što nas štiti od proboja visokog napona na grejnim telima i na drugim osetljivim mestima. Najveća prednost automatskih osgurača je što se prilikom iskakanja i otklanjanja kvara u mreži jednostavno vraćaju u radno stanje, ne greju se i, ukoliko su oštećeni, jednostavno se menjaju. Kupovina jeftinih automatskih osgurača na pijacama nije preporučljiva, jer se brzo kvare i nisu pouzdani u radu. Cena automatskih osigurača kreće se, po komadu, od 200 do 300 dinara, a cena seta plastične kutije od 1.000 do 2.000 dinara, što zavisi od veličine i broja osiguračkih mesta. Cena četvoropolne FID-ove sklopke ( za trofaznu struju ) kreće se od 3.000 do 5.000 dinara, što zavisi od proizvođača i njenog kvaliteta.

Nastavlja se uspešna realizacija drugog serijala „Mala škola elektronike“, koji predviđa plansko snimanje osam namenskih obrazovnih emisija, koje su usmerene ka naprednim učenicima osnovne i srednje škole. U pripremnoj fazi sistematski se prikuplja audio i video materijal sa različitih mesta, odnosno iz nekoliko renomiranih servisa iz Vršca, koji se bave opravkom i servisiranjem električnih uređaja, ali i distribucijom elektronskih komponenti kojih nema na domaćem tržištu. Kao vlastiti doprinos u obrazovnom domenu, ekipa projekta, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, organizuje radionicu sa grupom odabranih učenika iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca.

Radionica će se izvesti u kabinetu navedene osnovne škole i trajaće dva radna dana ( 28 - 29. jula 2015. godine ), sa stručnim predavanjima i spajanjem KIT kompleta. Predavanja će biti iz oblasti poznavanja elektronskih komponenti i čitanja električnih šema, zatim sa praktičnom demonstracijom lemljenja na univerzalnim i namenskim štampanim pločicama. Svaki od učenika će dobiti na poklon jedan komplet iz elektronike ( KIT ), koji  će sam da spaja i na kraju da ispita njegovu ispravnost i primenu. Stručnu  pomoć, pored autora projekta, u radionici će pružiti Dragan Vladislav, profesor TiO iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca i Laslo Laci Benak,  dugogodišnji član Radio kluba Vršac. Pored učenika, obezbediće se prisustvo i pomoć drugih zaljubljenika elektronike. Kao sponzor, iz svog proizvodnog programa, je „Swisslion“ Takovo Vršac, koji uvek ima potrebnog sluha i razumevanja za emisije obrazovnog tipa, posebno kada se radi o edukovanju mladih. Svoj neposredan doprinos i pomoć pružaju “Cefix“, AVP Vila iz Vršca, zatim prestižni servisi: „Spektar“, „Fonos“ i „Kalinov“ iz Vršca, gde su snimljeni veoma zanimljivi video materijali koji se montiraju u drugoj fazi realizacije projekta. KIT kompleti su kupljeni iz proizvodnog programa Kelco d.o.o. Beograd, a biće uručeni kao pokloni, nakon njihove montaže i provere ispravnosti rada, svim učenicima koji učestvuju u radionici.

Cilj projekta je edukacija omladine u oblasti naučno-tehničkog stvaralaštva, posebno učenika koji se bave primenjenom elektronikom, a rezultat će biti serija od osam obrazovnih emisija u trajanju po dvadeset minuta, koju će krajem tekuće godine izdati AVP Vila. Pored prezentacije na sajtu “Cefix-a”, emisije će biti dostupne i u obrazovnim programima lokalne TV “Banat” i na portalu E-Vršac. Autor prvog i drugog  dela serijala projekta je Hasan Helja.

Pošto se već dugo i aktivno bavim elektronikom, veoma često od članova moje porodice dobijam opravdana upozorenja da pripazim na nagomilane strujne i druge kablove koji mogu biti potencijalna opasnost od požara. Iako ih često opominjem da o tome itekako vodim računa, nije na odmet još jednom podsetiti samog sebe i sve ostale korisnike blagodeti struje na mere u vezi toga. Ovo je posebno značajno zbog paklenih julskih vrućina koje nas prate već danima.

Električne instalacije u stanu, ili u porodičnoj kući, nisu uvek bezbedne, tako da ih sami, ili uz pomoć profesionalnog električara moramo proveriti. Proveru vršimo od spoljašnjeg priključka kućne instalacije, koji veoma često nije sa odgovarajućim presekom kabla. Dovodni kabal za napajanje razvodne table ( PP-Y ) mora biti 5x4 mm2, a glavni osigurači za tri faze da imaju odgovarajuću amperažu, koja zavisi od ukupne snage potrošača u stanu, ili u kući. Osigurači se po pravilu vezuju na svaki fazni vod. Postoje tri glavna osigurača ( 20 A ), koji su se nekada stavljali na banderu pored kuće i osigurači za pojedine grane potrošača  (6A, 10A i 16 A). Nije dobro da pregorele osigurače pravimo ubacivanjem određenog broja licni, ili da koristimo jeftine automatske osigurače. Za utičnice koristimo osigurače od 16 A, a za sijalice od 10 A.

Veoma česta pojava je da u kutiji sa osiguračima ima vidljivo nagorelih i oštećenih provodnika, zatim da nije izvršena pravilna raspodela snage potrošača po pojedinim fazama koje se označavaju sa R, S i T. Napon između faze i nule, po standardu, treba da iznosi 230 V, a između dve faze 380 V. Kod instalacije je veoma važno da li koristimo FID-ovu sklopku (zaštitni uređaj diferencijalne struje - ZUDS FID 25/0,03A), ili je izvršeno nulovanje. Jedno i drugo ne može zajedno. Nulovanje podrazumeva vezivanje nultog voda (plavi provodnik) i uzemljenja (žuto-zeleni provodnik) u jedno čvorište. U tom slučaju nije moguće postaviti FID-ovu sklopku koja služi za brzo prekidanje strujnog kola u slučaju kvarova, ili dodira faznog provodnika. Loši provodnici, nestabilna i nagorela kućišta osigurača dovode do zagrevanja i do čestih padova napona. Ukoliko je mesto koje se greje u blizini zapaljivih materijala (drvo, plastika, trska, vuna) veoma je moguće izbijanje požara koji se ne sme gasiti vodom. Zbog toga moramo obezbediti provodnike odgovarajućeg preseka ( 3x1,5 mm2, zatim 3x2,5 mm2 i 5x2,5 mm2 ), sa dobrim spajanjem u razvodnim kutijama, kvalitetnom izolacijom i sa odgovarajućom kutijama za osigurače i za brojila ( merenje potrošnje struje, uklopni sat za višu i nižu tarifu ).

U nekim starim objektima obično postoje provodnici sa nedovoljnim presekom koji ne odgovaraju jačim potrošačima. Oni se moraju zameniti, a nikako nastavljati. Veoma precizno su propisani uslovi za polaganje kablova u prostorijama. Dopunsko izjednačavanje potencijala izvodi se tako što se provodljivi odvodni elementi na kadi, ili tuš-kadi, metalnoj kadi, metalnoj tuš-kabini, metalnim vodovodnim cevima, a po potrebi i ostalim cevovodnim sistemima od provodljivog materijala moraju međusobno spojiti pomoću provodnika za izjednačavanje potencijala. Ne moraju se međusobno spajati strani metalni delovi, kao što su ramovi tuš-kabine, prozori, vrata, rukohvati, poklopac podnog slivnika, ispirač WC šolje i slično. Najmanji presek provodnika za izjednačavanje potencijala je 4 mm2, CU, ili vruće pocinkovana dvoredna traka 2,5x20 mm. Kutija za izjednačavanje potencijala ( PS-49 ), po pravilu, se stavlja u kupatilu, a ona mora imati zaštitni kontakt i poklopac. Provodnik od glavnog razvodnog ormara do ispitnog spoja P/F-Y 1x6 mm2 se vodi u zaštitnoj PVC cevi. Za urađeno uzemljenje izvođač je dužan da izda odgovarajući atest, a po potrebi proveri izolovanost ugrađenih provodnika (220 kilooma prema zemlji, odnosno 380 kilooma između faznih provodnika). Za uzemljenje objekta se koristi pocinkovana traka “FeZn”, 25x4 mm2, koja se odvodi na propisan način u zemlju.

Uređaji koje koristimo moraju biti ispravni, te da se napajaju sa odgovorajućim naponom i sa dovoljnom jačinom struje koja itekako zavisi od preseka napojnog kabla. Ako koristimo produžne kablove, i oni moraju imati odgovarajući presek, uzemljenje i dobru izolaciju priključne kutije. Bilo kakvo varničenje u razvodnoj kutiji, ili na spojevima utičnica, grla sijalica i  prekidača je direktna opasnost od požara. Opasni su loši spojevi i nedostatak uzemljenja na priključnim kablovima električnih šporeta, grejalica, lemilica,  bojlera i drugih većih potrošača.

Na kraju recimo da su najčešći uzroci požara: pregrevanje električnih provodnika, kratak spoj, veliki prelazni otpor, varničenje, električni luk i kvarovi na elektrotermičkim uređajima. Zlatno pravilo je da prilikom dužeg odsustva iz kuće, ili stana, isključimo struju svugde gde je to moguće, posebno kod TV aparata i računara. Ukoliko to nije realno moguće ( frižideri, zamrzivači, neka napajanja – alarmi, automati za svetlo ) moramo biti potpuno sigurni u ispravnost i kvalitet strujnih vodova, kao i uređaja koji su stalno pod naponom.