Prođoše praznici, već je polovina jaunara 2016. godine, a članovi „Cefiksa“ ugrabe priliku da se uobičajeno sastanu, čestitaju praznike ko kome nije čestitao i razmene pokoju šalu, ali i mišljenje oko projekata koji nas čekaju. Pošto se isključivo bavim primenjenom elektronikom, jedan od uvaženih članova udruženja mi malo u šali, malo za ozbilje kaže da napišem nešto oko uštede energije što može koristiti ama baš svakome. Pošto je za nas cefiksovce obećanje pravilo koje se mora poštovati, bez puno razmišljanja, spremajući moju radionicu od otpada starih računara, raspakujem jedan pokvareni hard-disk ( HDD ) koji se ne isplati opravljati i za nepuna dva sata napravim fantastičnu mašinicu sa šmirgl papirom. Na ovakav korak sam se odlučio iz razloga što sve moje članke vezujem za uređaje koje sam napravio i ispitao koliko su korisni u našem svakodnevnom životu.

Da ostanem dosledan obećanju, pokvareni HDD nisam bacio kao elektronski otpad, a kao drugo, napravio sam ekonomičnu šmirgl mašinu na struju, što sam video kod nekoliko elektroničara i majstora na Internetu. Da bih malo više unapredio tu korisnu mašinicu, umesto napajanja računara, upotrebio sam već napravljeno napajanje od 5 V i 12 V koje mi pokreće zanimljivu mašinicu za šmirglanje. Od pokvarenog hard-diska upotrebio sam deo elektronike koji pokreće step-motor koji ima oko 5400 obrtaja u minuti. Sa hard-diska sam skinuo laserski čitač sa njegovim konektorima i veoma jake magnete koji mi nisu potrebni. Posle uklanjanja tih delova odvrnuo sam posebnim imbusom šest šrafića, skinuo ploču diska i na nju nalepio šmirgl papir koji jednako naleže na nju. Posle sušenja lepka odrezao sam višak šmirgl papira po obodu i na unutrašnjem delu ploče, a onda sam disk ponovo vratio na osovinicu i čvrsto stegao sa pomenutim šrafićima.

Rezultat radne operacije sa starim HDD je izvanredan, mogao sam popraviti sve oštećene, čak i slomljene odvijače, naoštriti istupljeni nožić za skidanje izolacije sa kablova, naoštriti istupljene makaze koje su mi itekako potrebne u hobi-radionici. Takođe, mašinica može poslužiti za oštrenje grafitne olovke, čak istupljenog šila i za druge brojne operacije sa minimalnim utroškom energije. Mislim da sam opravdao obećanje, pošto mašinica može služiti majstorima, đacima, studentima, čak i domaćicama koje se iole razumeju u tehniku, a verovali, ili ne, i za finu obradu noktiju, ali samo onih koji ne pucaju i koji su malo duži.

Za ovu mašinicu možemo koristiti i kompjutersko napajanje, ukoliko imamo neki višak, ali moramo znati kako da ga pokrenemo bez matične ploče računara. Nije preporučljivo da koristimo napajanje direktno iz računara, jer nije praktično, pošto zbog opterećenja prilikom oštrenja alatki dolazi do većih padova napona koji mogu oštetiti komponente računara. Zbog toga je bolje koristiti izdvojeno napajanje, ili poseban ispravljač čemu sam pribegao kao sigurnijem rešenju. Napajanje se efikasno uključuje tzv.  remote ulazom ( zelena žica ) na 24-polnom konektoru. Dovoljno je kratko spojiti remote ( zelena žica ) sa bilo kojim crnim provodnikom  na konektoru, posle čega će ono dati potreban napon za pokretanje step-motora na odbačenom hard-disku. O korišćenju kompjuterskog napajanja, sa raznim varijantama napona, pisao sam detaljnije u članku ( 25.04.2014 ) objavljenom na ovom sajtu.

Izvori saznanja: YouTube sa nekoliko demonstracija.

Teorija brojeva spada u najstarije teorije kojom su se bavili stari Grci, Egipćani, kao i filozofi, odnosno mnogi prirodnjaci, istočnjačke kulture. Jedan od kasnijih tvoraca teorije brojeva Gaus ( 1777-1855.  ) izjavio je da je „Matematika kraljica nauke, a teorija brojeva kraljica matematike“. Pošto se i slavni naučnik i nenadmašni genije Nikola Tesla puno bavio brojevima, interesantno je navodno otkriće njegove tablice množenja koja u sebi krije duboku tajnu broja dvanaest.

Poput scenarija za neki film odjeknulo je otkriće originalnih crteža svetski poznatog naučnika Nikole Tesle u jednom antikvarijatu u američkom gradu Phoenixu. Navodno, davno izgubljene crteže sasvim slučajno otkrio je lokalni umetnik Abe Zucca, a naučnici tvrde da je reč o Teslinoj matematčkoj mreži, svojevrsnoj tablici množenja koja nudi rešenja za mnoga do sada neodgovorena pitanja u matematici. Ako se bolje zagledamo, Tesla je ubacio u tablicu množenja proste brojeve, deljenje višecifrenih brojeva, a nakon detaljne analize otkrivamo svu njezinu jednostavnost i povezanost. Posebno je interesantan broj 12.

Teslina mreža pokazuje spiralu sa 12 mesta, a taj broj nije baš slučajan, 12 je meseci u godini, 12 inča u stopi, 2 puta po 12 sati u danu, a broj 12 je deljiv sa 2, 3, 4 i 6. Na svakih 12 brojeva postoji  šansa da su 4 broja prosta. Kada se malo bolje udubimo, njegov trofazni sistem ima itekakve veze sa brojem 12 ( 3*4 ), a sam Tesla je tvrdio da su 3 tačke najbolji oslonac u kosmosu, što dokazuje i elementarna matematika ( planimetrija i stereometrija ), a posebno aksiom da je ravan određena sa najmanje tri tačke. Tesla je dugo vremena eksperimentisao sa polifaznim sistemima generatora i elektromotora električne struje, koji ima itekakve veze sa brojem 12. Zanimljiv je podatak da je njegova, navodno tek pronađena, tablica množenja nastala 12.12.1912. godine. Treba se usputno zapitati o tajni njegove čuvene izreke: ”Kada biste znali za veličanstvenost brojeva 3, 6 i 9, onda biste u rukama držali ključeve univerzuma”.

Na kraju recimo da su iz “Muzeja Nikole Tesle” u Beogradu potvrdili za list “Blic” (  izdanje,  05.01.2016.  ) da tablica množenja nije autentičan dokument, da je Teslin potpis falsifikat, te da je tablica rađena na nekom računaru i da je ubačena požutela stranica kako bi izgledala što starije. Čak i font liči na Times New Roman, a u to vreme Tesla je radio na rapidografu za tehničko crtanje. Treće, 12.12.1912. godine, kako piše na tablici, Tesla se ne bavi više matematikom, već uveliko mašinstvom i konstrukcijom parnih turbina. Strani mediji su objavili crtež, navodeći da se radi o originalnom Teslinom delu. Ipak, matematička spirala je delo američkog profesora Džoija Gretera. Neka Teslina otkrića i dalje ostaju tajna!

Izvori saznanja:
Studomat.ba i “Blic”, 05.12.2016. godine

Termometar je merni instrument za merenje temperature ( jedinica u SI: kelvin, oznaka K ). Pogrešno ga je zvati toplomer, jer on ne meri toplotu, već temperaturu ( T ), koja se, kao veličina, razlikuje od toplote ( Q ). Može biti sa tečnostima ( živin i alkoholni ), gasni, metalni i elektronski. Njegova upotreba zasniva se na pravilnom  temperaturnom širenju nekog tela prilikom zagrevanja, odnosno njegovom skupljanju prilikom hlađenja. Interesantno je da se termometrom ne meri temperatura apsolutno, već samo razlika temperature. Danas obično koristimo živin ( Hg ), ili alkoholni termometar, ređe metalni, a sve više digitalne termometre koji su nekada bili skupi, a već se mogu naći po veoma povoljnim cenama, ne samo u specijaliziranim radnjama. Za prave sladokusce elektronike izazov je samostalna konstrukcija  digitalnog termometra. Povod za njegovu konstrukciju bilo je stalno praćenje temperature u prostoriji koja se dogreva pomoću solarnog kolektora. U njegovoj elektronici, pored diferencijalnog temperaturnog prekidača, svoje vidno mesto zauzeo je i digitalni termometar.

Prednosti digitalnog termometra nad ostalim termometrima su: njegova preciznost i mogućnost očitavanja temperature na mestima sa izraženo niskom, ili visokom temperaturom, pri čemu koristimo odgovarajuću osetljivu sondu. Kao manu možemo navesti potrebu stalnog napajanja odgovarajućim naponom jednosmerne struje, što se, ako koristimo odgovarajuću bateriju, uopšte ne isplati. Zbog toga je najbolje da imamo mogućnost napajanja iz namenskog ispravljača. Termometar, koji je sagrađen iz kompleta RK 3269, podešen je da se napaja preko stabilisanog ispravljača napona 12 V, strujom od 0,2 A. Merni opseg mu je od -50 do +150 stepeni Celzijusovih. Rezolucija, odnosno mogućnost očitavanja temperature, mu je 0,1 stepen C. Skalu mu čine četiri sedmosegmentna 13,5 mm LED displeja. Dimenzije štampane pločice RK 3269 su 85 mm x 64 mm.

Elektronski termometar u principu predstavlja digitalni voltmetar koji meri napon zavisno od temperature, a koji nastaje na temperaturnom senzoru ( videti sheme ). Koristi se standardno integrisano kolo ICL7107 koje se koristi kao upravljački modul za digitalne voltmetre, koje ima potrebnu automatiku, uključujući i drajvere za LED sedmocifrene displeje sa zajedničkom anodom. Ovaj komplet nije za baterijsko napajanje, što se ne odnosi na RK 3270 sa LCD displejem ( koristi bateriju od 9 V, a troši samo 0,002 A struje, 100 puta manje ).

Pored donekle složene konstrukcije LED termometra, posebno je zanimljiva njegova kalibracija, koja se vrši eksperimentalno. Temperaturu od nula stepeni C dobićemo ako istucani led stavimo u čašu i mešamo ga sve dotle dok se led prestane topiti. U toj zasićenoj mešavini leda i vode stabilna je temperatura nula stepeni. Pozitivnu referentnu temperaturu od 100 stepeni najlakše je pronaći u lončetu ključale vode. Plus 100 stepeni C podešava se potenciometrom P1, a nula stepeni sa potenciometrom P2. Radi sigurnosti, navedene operacije proveriti  nekoliko puta, a radi tačnosti, referentne temperature ( „0“ i „100“ stepeni Celzijusa ) proveravati kvalitetnim živinim termometrom. Tek nakon nekoliko poređenja postiže se velika preciznost merenja ( 0,1  ͦ C ) digitalnim termometrom. Bilo kakvo kolebanje napona neće obezbediti željenu preciznost u radu.

Na kraju recimo da se konstrukcija isplati, ali je dosta precizna i da treba koristiti lemilicu sa regulacijom temperature, pošto sam imao neprijatno iskustvo da sa jakom lemilicom„spržim“ jednu štampanu pločicu. Naime, štampa na pločici je sitna i osetljiva, što za pažljivog konstruktora ne predstavlja poseban problem.

Izvor saznanja i nabavke delova za konstrukciju:
1. “Mala škola elektronike”, Vladimir i Željko Krstić, Beograd, 2002. godine,
2. Radio-kompleti ( RK 3269 i RK3270 ), “Kelco Doo” Beograd.