Udruženje „Cefiks“ iz Vršca počinje sa akcijom projektne aktivnosti pod nazivom POKLONI I OTPAD SKLONI - „PIOS“ koja obuhvata populaciju stanovništva od najmlađih do najstarijih sugrađana. Cilj akcije je da se, pre svega, otarasimo nepotrebnih stvari i opreme koja se nalazi u stanu, podrumima, garažama. Time ćemo pomoći svima onima koji ne mogu da nađu,  ili kupe deo za računar, za automobil, uređaj u stanu, kao i za druge uređaje kojima nedostaje neki od vitalnih delova.

Sve planirane aktivnosti podizaće svest da stare stvari još uvek mogu biti od koristi, što podrazumeva manje otpada na deponijama i racionalna, odnosno efikasna upotreba proizvoda. Tako će biti manje otpada na deponijama, više reda u podrumima, na tavanima i po stanovima, gde nam nepotrebne i nagomilane stvari smetaju. Sprečavanje da se stvari koje se još uvek mogu upotrebiti bace kao smeće, ili da dalje propadaju i omogući pristup zainteresovanim građanima kojima su te stvari potrebne će biti svakome od koristi.

Svako ko želi da se uključi u akciju, a time da pomogne kako sebi tako i drugima, treba da proceni šta mu treba, a šta ne treba, pa da se uključi u sistem, svojim korisničkim nalogom. Ukoliko nema nalog , treba da se uključi u postupak registracije. Nakon registracije i prijave pod izabranom šifrom potrebno je samo posetiti stranicu PIOS i kliknuti na „Novi oglas“, a onda pratiti odgovarajuće smernice.

Pored pomoći drugima poklanjanjem nama nepotrebnih stvari, delova, mašina  (ispravnih, ili neispravnih)  i opreme, ovom akcijom aktivno doprinosimo merama zaštite i uređenja radnog i životnog prostora, uređenju stana, vikendice, garaže i drugih prostora koji treba da budu urednii, sređeni i čisti. Pozivamo Vas da se uključite u akciju!

Eko-školu je organizovalo i uspešno izvelo udruženje građana “Cefiks” Vršac realizacijom republičkog projekta koji je finansiralo Minstarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a izvedena je na Vršačkom bregu sa 30 učenika, pet nastavnika i pet članova projektnog tima. Neposrednu pomoć u projektu pružile su sve gradske osnovne škole obezbeđenjem učenika i predmetnih nastavnika. Učesnici kampa bili su smešteni u dečijem odmaralištu Crvenog krsta. Prevoz u odlasku i povratku obezbedio je, kao partner u projektu, grad Vršac. Nakon uspešne realizacije ovog projekta sumiraju se utisci, rezultati i dalji efekti planskog rada sa školskom omladinom koju treba odvojiti od sumorne slike svakodnevnice, politike, porodičnih i drugih problema i usmeriti ka nečemu što je za njihovo dobro. U tom smislu opravdano je govoriti o vaspitnim, obrazovnim i drugim efektima projekta kojih je malo takvog tipa, a višestruko i dugoročno se isplate.

Trodnevni kamp predstavljao je zanimljivo druženje učenika približnog uzrasta ( peti i šesti razred osnovne škole ), druženje sa nastavnicima na obaveznoj jutarnjoj fiskulturi, u trpezariji, na predavanju, u radionici, na pešačkim stazama, Vršačkoj kuli i u akciji čišćenja delova zaštićene zone Vršačkog brega. Na jutarnjim vežbama nije bilo izuzetaka, niti poštede, a smisao takve aktivnosti je da učenici jednostavnim primerom shvate koliko im znači samo pet minuta jutarnje fiskulture. Oni su umesto pet imali petnaest minuta, ali su zato imali prijatan osećaj treperenja mišića i kostiju tokom čitavog radnog dana. Zajednički obroci u trpezariji i mogućnost da preko nastavnika naruče šta da jedu izražava njihovu slobodnu volju i potrebu za različitim ukusima i izborom kvalitetne hrane koja se donekle razlikuje u odnosu na kuću. Iako se dešava, ovaj put nije bilo primedbi na ishranu, a posebno zadovoljstvo bile su poslastice iz proizvodnog programa kompanije „Swisslion“ Takovo koja ima istančan sluh da podrži sve akcije udruženja „Cefiks“ kada je u pitanju rad sa omladinom. Isto se odnosi i na JKP „Drugi oktobar“ iz Vršca koje je obezbedilo dovoljne količine flaširane vode „Moja voda“ u plastičnim flašicama pogodnim za nošenje u prirodi. Namerno je izabran jedan obrok u prirodi. Možda je malo ko od prisutnih zapazio da posle ručka u prirodi iza učenika nije ostao ni jedan papirić, najlon-kesa, ili flašica od vode. Sve su uredno smestili u kante, ili vreće za smeće, pošto su pre toga očistili celu „Stazu zdravlja“. Bilo je oko staze svega i svačega, bačenih kesa, plastičnih i staklenih flaša i namerno gurnutih nastrešnica, delova kućnog nameštaja i čepova od flaša. Kao odgovor takvoj neodgovornosti čoveka prema prirodi učenici su, zajedno sa animatorom, od preostalog otpada napravili veliko strašilo na ulazu staze koje će  stalno da opominje ljude kako moraju biti odgovorniji prema prirodi. Čovek najviše zagađuje prirodu, opšti je zaključak prigodnih predavanja održanih prvog radnog dana. Predavanja su bila iz ekologije i uštede energije u domaćinstvu.

Sve aktivnosti na Bregu vredno su pratili lokalni štampani i elektronski mediji, a diretno uključenje u program uživo “Srpska naučna televizija” iz Beograda koja se preko kablovskih emitera prenosi u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Obezbeđeno je direktno javljanje sa Vršačke kule.

Obrađeni evaluacioni listovi po grupama iz škola pokazuju veliko interesovanje učenika, sve pohvale organizatoru, nastavnicima i timu “Cefiksa” za stručan i odgovoran rad na kampu. Kritike su se odnosile na količinu zatečenog otpada na Vršačkom bregu, a od strane nastavnika izostanak zasluženih dnevnica. Nastavnici su pre odlaska znali da, prema ugovoru sa pomenutim Ministarstvom, nemaju odobrene dnevnice, ali su pristali da vode i tri dana brinu o grupama iz njihovih škola, da učestvuju u predavanjima, radionicama i doprinose kolektivnom radu na kampu. Na kraju se opravdano pitamo da li je bilo ko drugi odgovorniji, ili da zaslužuje bilo kakvu dnevnicu, od fakultetski obrazovanog nastavnika koji je lično potpisao da odgovara za učenike škole u prirodi? Pošto realno ne možemo uticati na promenu stanja u ovoj oblasti, ostaje nam samo jedno veliko neskriveno zadovoljstvo da su učenici, a posebno njihovi roditelji i nastavnici, zadovoljni sa izvedenim kampom.

Uz primenu jednostavnog elektronskog sklopa i prikazivanja pomoću svetlećih ( LED ) dioda postoji mogućnost indikacije pet različitih stanja napona automobilske baterije što je dovoljno da se u željenom momentu oceni njena napunjenost. Ova vizuelna provera se može vršiti i kada se baterija puni iz nekog izvora jednosmerne struje, kao što su dinamo-mašina, ili odgovarajući ispravljač, čak i u stanju redovne eksploatacije ( pražnjenja ) akumulatora.

Uređaj je sagrađen od otpornika i poluprovodnika, nekoliko tranzistora NPN tipa, a služi za indiciranje napona manjeg od 10 V, kao i napona većeg od 14 V. U slučaju da je napon manji od 10 V, ne provode tranzistori T2, T3 i T4. Provodan je samo tranzistor T1, pa će  svetleti samo crvena LE dioda (D1). U slučaju da je napon 11 V, provodiće samo prva dva tranzistora ( T1 i T2 ), pa će svetleti crvena (D1) i žuta (D2) LE dioda. U slučaju da je napon, 14 V, ili nešto više, struja protiče kroz cener diodu D5, a svetleće zelena LE dioda (D4). U tom slučaju tranzistor T3 odvodi struju koja bi inače uzrokovala svetlenje LE diode D2. Tranzistor T2 je provodan, a to uzrokuje neprovodljivost tranzistora T1, pa iz tog razloga ne svetli dioda D1. Za ceo opseg napona ( manje od 10 V i više od 14 V ) pregled svetlećih dioda koje se pale prikazan je tabelom:

Prilikom konstrukcije uređaja možemo ugraditi minijaturni taster-prekidač, što nije prikazano na šemi, a stavlja se redno ispred osigurača, čijim pritiskom jednostavno vizuelno ispitamo stanje napunjenosti baterije, ili da se opredelimo za varijantu stalne kontrole dok je baterija, ili njeno punjenje, u radnom stanju. Iako LE diode imaju malu potrošnju struje, ipak ih ne bi trebalo ostaviti da stalno svetle zbog nepotrebnog pražnjenja akumulatora. Uređaj je praktičan, zauzima malo prostora, a signalne LE diode, zajedno sa taster-prekidačem se mogu ugraditi negde na komandnoj ploči, ili u posebnoj plastičnoj kutiji da ne bušimo ploču, tako da ćemo imati stalan uvid o napunjenosti akumulatora. Može poslužiti kod starijih modela automobila koji nemaju indikaciju stanja baterije, a odličan je i za stalnu kontrolu stanja napunjenosti baterije i kod drugih prenosnih uređaja. Kod izbora komponenti važno je da imamo odgovarajuće cener-diode, 10V i 12V  i svetleće diode sa tri različite boje ( najbolji izbor je crvena, žuta i zelena ), a za tranzistore može poslužiti bilo koji NF tranzistor NPN tipa ( BC 107, BC108, … ). Vrednost otpornika nije kritična, mada moramo paziti da bude ujednačeno svetlo LE dioda, što je obezbeđeno vrednostima koje su date u električnoj šemi.

Uređaj je detaljno ispitan u praksi, a pošto nema elektrolitičkih kondenzatora koji vremenom isušuju, može trajati veoma dugo i pouzdan je indikator stanja baterije bilo kog kapaciteta ( Ah ), napona 12 V. Proveru napona baterije, u završnoj fazi primene i rada uređaja, možemo ispitati odgovarajućim mernim instrumentom analognog, ili digitalnog tipa.

Izvor saznanja: “Wireless World”, 12/78.