Kraj je kalendarske godine, kada se sumiraju rezultati rada i poslovanja, a hobisti obično prave velika spremanja radionica, materijala i opreme koju koriste. U navedeno spada i elektronski otpad koji nam često zauzima radni prostor, a obično ne znamo kako ga pravilno odložiti da ne naruši nečije zdravlje, ili životnu i radnu sredinu. U akciji PIOS pozabavimo se i ovim pitanjem koje nije zanemarljivo.

Elektronski otpad ( u daljem tekstu - EE otpad ) predstavljaju svi električni uređaji poput računara, televizora, monitora, mobilnih telefona, frižidera, a koji nisu više u upotrebi. Da bi se reciklaža EE otpada obavila na najbolji mogući način, uz poštovanje svih zakonskih propisa, potrebno ga je prvo razvrstati na osnovu vrste otpada u deset razreda ( kategorija  ):

1. Veliki kućni aparati,
2. Mali kućni aparati,
3. Oprema za IT i telekomunikacije,
4. Oprema široke potrošnje za razonodu,
5. Oprema za osvetlenje,
6. Električni elektronski aparati,
7. Igračke za rekreaciju i razonodu,
8. Medicinski pomoćni aparati,
9. Instrumenti za praćenje i nadzor i
10. Automati.

EE otpad ima karakter opasnog otpada i prema važećem Zakonu o upravljanju otpadom – „Službeni glasnik RS“, broj: 36/2009, 88/2010 i 14/2016. ( član 50. ) ne može se mešati sa drugim vrstama komunalnog otpada. Zbog toga je potrebno da se sa ovim otpadom pažljivo radi i da se njegovo odlaganje i reciklaža obavi uz apsolutno poštivanje navedenog zakona. Cilj pravilnog manipulisanja sa EE otpadom je uspostavljanje sistema za odvojeno sakupljanje EE otpada. Nakon razvrstavanja u navedene kategorije ( 1-10 ) EE otpad se može organizovano isporučiti najbližem ovlašćenom distributeru sakupljačke mreže elektronskog otpada koja se širi po celoj Srbiji. Postoji mogućnost lične dostave na određeno mesto, ili da se izvrši prijava za otkup kategorisanog otpada po cenama koje zavise od kategorije samog otpada. Ukoliko želite da i sami postanete deo sakupljačke mreže dovoljno je samo popuniti standardni formular pod nazivom „Kako da se prijavim za sakupljanje elektronskog otpada“, nakon čega će vas kontaktirati neko iz E-reciklaža tima. Brojevi telefona i ostala bliža uputstva za dostavu, ili otkup elektronskog otpada mogu se naći na Internetu ( http://www.ereciklaza.com/ee-otpad/ ), tako da, pored otkupa, postoji mogućnost besplatnog odvoženja.

Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji ( gvožđe, plastika, bakar, aluminijum, prohrom, staklo, guma, kablovi i dr. ) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji, odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklirane komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz, pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente.

Izvor saznanja:
http://www.ereciklaza.com/ee-otpad/,
http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/reciklaza-elektronskog-otpada.aspx

U Osnovnoj školi „Mladost“ u Vršcu u petak (23.12.2016.) je održana  završna prezentacija republičkog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“. U prezentaciji su aktivno učestvovali učenici koji su radili na projektu ( Aleksa Petrović, Gorana Tomić, Filip Radak, Lazar Čanković, Nađa Belić i Nebojša Popov) i, kao posmatrači, učenici osmog razreda ove škole. Prisutni su ukratko kroz projekciju i rečju upoznati o projektu koji podrazumeva izradu pet obrazovnih emisija prvog serijala u prosečnom trajanju po 22 minuta.

O projektu je govorio Hasan Helja, autor serijala koji se od 23.12.2016. godine emituje na devet regionalnih TV centara u Srbiji, zatim na nekoliko Internet portala. O sadržaju emisija govorio je Branislav Vila, direktor Audio-video produkcije „Vila“ koja je nosilac ovog zapaženog projekta. On se zahvalio učenicima koji su učestvovali u projektu, kao i predmetnom nastavniku Draganu Vladislavu, profesoru TiO. Učenici su konkretno radili na izradi jednog solarnog kolektora koji je u završnoj fazi, a biće isproban kada bude sunčanih dana, pošto kolektor za svoj rad koristi Sunčevu energiju. Kolektor će biti postavljen na proleće na prostorije udruženja građana „Cefiks“ u Vršcu koje je pomoglo u realizaciji projekta. Predmetnom nastavniku svečano je uručen primerak DVD sa snimljenim emisijama koje na prigodan i popularan način govore o uštedi energije i zaštiti životne sredine.

Učenicima je sugerisano da u narednoj aktivnosti razmisle o korisnoj upotrebi energije vetra što će poslužiti za aplikaciju na projektima u 2017. godini. Nadležnom republičkom ministarstvu predložen je spisak sa nazivima emisija drugog ciklusa serijala koji će biti aktuelan po raspisivanju Konkursa. Ovakvom saradnjom sa osnovnim školama udruženje građana „Cefix“ na pravi način ostvaruje svoju programsku orjentaciju, a kroz radne aktivnosti povezuje teoriju i praksu i budi znatiželju učenika za kreativnim i stvaralačkim radom.

Prvi ciklus obrazovnog serijala „Male škole uštede energije“ uspešno je završen, a njegovo sufinansiranje u 2016. godini obezbedilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije. Projekat podrazumeva pet urađenih obrazovnih emisija u prosečnom trajanju od 22 minuta, koje se uskoro emituju na nekoliko regionalnih i lokalnih TV stanica. Nosilac projekta je Audio-video produkcija „Vila“, Branislav Vila PR sa ekipom koja na projektima od opštinskog do republičkog nivoa uspešno radi već nekoliko godina, a rezultati su očigledni zbog velikog broja pregleda na Internet portalima.

Emisije prvog serijala nose nazive:

1. Ko štedi, više vredi,
2. Štednja od malih nogu do duboke starosti,
3. Štedimo i kada smo bogati,
4. Da li nas siromaštvo uči da više štedimo,
5. Ušteda energije u seoskom domaćinstvu.

Emisije koje su već urađene, a uskoro će biti dostupne na Internet portalima i TV programima, bave se zanimljivim sadržajima iz života, kao i dobrim primerima iz prakse  običnih ljudi. U prvoj emisiji namerno se pošlo od poznate jevrejske izreke “Ko štedi, više vredi” koju komentarišu stručnjaci iz oblasti energije, deca iz osnovne škole, kao i naši sugrađani. U emisiji je dobar deo rezervisan za koeficijent korisnog dejstva, sa primarnom namerom da se potvrdi da se “Iz ničega ne može stvoriti nešto”. Druga emisija dalje razrađuje tematiku uštede energije sa porukom da se na štednju energije moramo navikavati od malih nogu do duboke starosti. Treća emisija poredi različite situacije sa osnovnom porukom da većina bogatih koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom itekako znaju da štede. Četvrta emisija ima svoju težinu zbog velikog broja socijalno ugroženih građana, tako da ćemo upoznati različite situacije iz njihovog života i interesantno mišljenje i poruku jedne učenice osmog razreda ( iz socijalno ugrožene porodice ) “da novac nije sve u životu, da su važniji zdravlje i sloga u porodici”. Zabeleženi su i neki interesantni podaci iz Centra za socijalni rad opštine Vršac. Peta emisija ima zanimljiv sadržaj iz primera naprednog zemljoradnika iz Velikog Središta koji adaptira kuću staru preko stotinu godina, primenom građevinskog materijala i izolacije od nepečene cigle koja se davno koristila. Videćemo i zanimljive predloge i savete kako na selu najbolje štedeti energiju. Posebno je interesantno mišljenje građevinskih stručnjaka o gradnji nefunkcionalnih objekata na selu koji se malo, ili nikako ne koriste.

Planirano je da se nakon ovog projekta nadležnom ministarstvu ponudi još sedam obrazovnih emisija drugog ciklusa čiji je cilj promena svesti i ponašanja građana na uštedi energije i zaštite životne sredine.