Svakom naprednijem konstruktoru se desilo da, zbog specifičnosti gradnje i posebnih zahteva nekog uređaja, mora pristupiti izradi odgovarajućeg transformatora. Ukoliko želimo transformator sa klasičnim ( E i I ) limovima to neće biti veliki problem u odnosu na transformatore torusnog tipa koji zahtevaju posebnu tehniku rada i izradu priručnih pomagala za smeštanje njegovih namotaja.

Postoje tri najosnovnije vrste transformatora: transformatori sa E i I limovima, transformatori sa C jezgrom i tiroidni ( torusni ) transformatori. Trafo sa EI limovima sastavljen je od četiri dela: E limovi, I limovi, stabilan  kalem za motanje žice i Cu lak žica. Da bismo efikasno uradili namotavanje transformatora sa željenim izborom struje i napona na sekundarnom namotaju, trebamo imati u pripremi nekoliko osnovnih podataka za transformator: Up - napon primarnog dela transformatora ( V ), Us - napon sekundara ( V ), P - snaga transformatora ( W ), S - presek jezgra transformatora ( cm2 ), Ip - struja primara ( A ), Is - struja sekundara ( A ), Dp - debljina žice primara ( mm ), Ds -debljina žice sekundara ( mm ) i J - gustina struje (  J = I/m2 (A/m2) ). Iz ove formule izvodi se obrazac: J = I/r2 ( A/mm2 ).

Ukoliko pretpostavimo da je napon primara 230 V/50 Hz, za konstantu dimenzija jezgra ćemo uzeti 45. Presek jezgra ( S ) se dobije množenjem unutrašnjih strana četvrtastog kalema ( S = a*b ( cm2)). Snagu transformatora dobijemo ako vrednost preseka S kvadriramo ( S*S (cm2)), što je izraženo u vatima ( W ). Broj namotaja primara ( Np ) i sekundara ( Ns ) dobijemo iz formule Nx = 45/S ( broj namotaja za 1 V ). Np = N*Up i Ns = N*Us ( što zavisi od potrebnog napona na sekundaru ). Nadalje, za transformator važi odnos: Up : Us = Np : Ns i još jedna važna proporcija: Up : Us = Is : Ip ( odnos napona i jačina struja u namotajima ).

Još su potrebne veličine za struju primara i struju sekundara, te za debljinu žice. Struja primara dobije se pomoću formule: Ip = P/Up ( A ) i Is = P/Us ( A ). Ukoliko pretpostavimo da je gustina struje konstantna vrednost ( J = 2,5 A/mm2 ), tada se debljina žice izračunava formulom: Dp = 0,7* √Ip , za primar. Na isti način se dobije debljina žice za sekundar ( vađenjem kvadratnog korena iz jačine struje i njegovo množenje sa konstantom 0,7 ). Dobivene vrednosti, izražene u mm, predstavljaju potrebnu debljinu ( prečnik ) žice koja se, po pravilu, prvo mota na primar, po mogućnosti jedna do druge, ali može i jedna preko druge, ali nikako popreko. Nakon namotanog primara on se obmota prešpan papirom, kako bi se odvojio od sekundara. Namotaji moraju biti čvrsto zategnuti jer će u protivnom doći do jačih vrtložnih struja, te će transformator imati dosta gubitaka i grejati se. Sekundar se mota navoj do navoja. Svaki red se obmota tankim prešpanom i tako do završetka. Limovi se nameštaju naizmenično, odozdo E lim, odozgo I lim, i tako do završetka. Limovi moraju biti čvrsto umetnuti u jezgro, inače tranformator će da jako bruji. Po mogućnosti, transformator potopiti u posebno laneno ulje i zagrejati ga u nekoj peći na oko 80 stepeni C. Kada se potpuno osuši neće imati nikakvog brujanja i zujanja i sa dobrim koeficijetnom korisnog dejstva ( ɳ = Pk/Pu ), preko 95 %.

Na kraju, kada, i da li se uopšte isplati, samostalna izrada transformatora? To radimo kada nemamo mogućnosti da kupimo transformator odgovarajuće snage i izlaznog napona, ili kada imamo baš toliko vremena da, ako ništa, onda iz hobija, sami uspešno primenimo teoriju u praksi. Ukoliko merenjem napona i struje primetimo bilo kakva odstupanja, što se može realno desiti, onda se primenjuje korekcija, što spada u domen dobre prakse i stečenog iskustva. Ovo se posebno odnosi na situaciju kada mrežni napon nije u skladu sa važećim evropskim standardima ( 230 V ). Prilikom izrade moramo imati odgovarajuće limove, odgovarajuću bakarnu žicu, jaku volju za rad, potreban alat, preciznost, posebno prilikom motanja i pravljenja završetaka na izvodima primara i sekundara koji moraju imati izolaciju ( bužir ) na krajevima i oznake izvoda radi lakšeg snalaženja prilikom montaže transformatora u nekom od uređaja za koji je namenjen. Konstruktor doživljava posebno zadovoljstvo ako je posao bio uspešan i ako je dobio sve potrebne napone i jačinu struje na izvodima sekundara transformatora.

Izvor saznanja: www.napravi-sam.com

Pošto zimski period donosi brojna iznenađenja zbog pražnjenja akumulatora, što je normalna pojava pri niskim temperaturama, često se vraćam na proverene konstrukcije punjača koji će obezbediti stabilan napon i brzo punjenje akumulatorske baterije većeg kapaciteta. O tome sam pisao u nekim mojim ranijim člancima, ali sam nedavno proverio dosta dobru konstrukciju sa stabilizacijom napona pomoću poznatog integralnog kola ( stabilizatora napona ) 7815  i tranzistora NPN tipa - 2N3055H, koji se montiraju na odgovarajuće aluminijske hladnjake. Namerno sam uzeo navedeni tranzistor, jer se tranzistor MJ1504, koji je dat na šemi, teže nalazi u slobodnoj prodaji. Jedino treba paziti prilikom povezivanja njegovih izvoda, pošto su u pitanju tranzistori različitog tipa ( MJ1504 - PNP i 2N3055 - NPN tip ), što će biti detaljno objašnjeno u opisu elektronskog sklopa.

Za punjače veće snage treba odabrati odgovarajući transformator, što zavisi od preseka jezgra ( S = a*b (cm2) ). Računski se presek jezgra transformatora dobije vađenjem kvadratnog korena iz odabrane snage. Primera radi, ako imamo transformator snage 100 W, njegov presek jezgra ( S ) je 10 cm2. Na sekundaru transformatora treba da imamo naizmenični napon od 18 - 20 V, a nikako manji od 15 V. Napon se uvodi na grecov spoj od 4 ispravljačke diode jačine od 10 - 20 A, a ako punimo akumulator većeg kapaciteta, pored izbora snažnog transformatora, možemo uzeti grec spoj od 35 A, što se može naći u prodavnicama elektro-materijala. Elektrolitički kondenzator kapaciteta 10.000 uF ( 63 V ) nije slučajno odabran zbog pojave pada napona pri jačim strujama punjenja. Na plus ( + ) pol elektrolita u seriju se vezuju tri snažne ispravljačke diode koje završavaju na bazi tranzistora T1 i na ulaznoj nožici IC 7815. Srednji izvod IC vezan je za minus ( - ) pol, a izlazna nožica IC na otpornik R2 ( 8,2 R, 3 W ). Pošto je rečeno da je umesto tranzistora MJ1504 uzet 2N3055H, njegov kolektor se vezuje na R1 ( 0,32 R, 5 W ) koji određuje struju kroz tranzistor T1, a sa emitera se dobija stabilan napon punjenja od 15 V, što je dovoljno za punjenje olovnih akumulatora. Pri montaži tranzistora moramo uraditi liskunsku zaštitu ( izolaciju ) tela T1 od aluminijskog hladnjaka jer je na kolektoru tranzistora plus ( + ) pol izvora struje. Ako telo tranzistora stavljamo bez liskunske zaštite, onda se hladnjak stavlja na izolatorski nosač sa svim ostalim merama zaštite od kratkog spoja sa masom.

Kada se akumulator potpuno napuni struja kroz regulator napona opada na veoma nisku vrednost, što dovodi do isključivanja tranzistora T1. Otpornik R2 ograničava struju kroz IC ( I = U/R ). Kroz otpornik prolazi struja koja je dovoljna za aktiviranje naponskog regulatora, tako da je T1 potpuno otvoren pri naponima baterije do 13,5 V. Smanjivanjem otpornosti R2 došlo bi do povećanja napona napunjenog akumulatora. Nasuprot tome, ako serijski sa baterijom dodamo jednu ispravljačku diodu doći će do pada napona napunjenog akumulatora za oko 0,7 V. Maksimalna struja punjenja akumulatora je oko 4,4 A. Ova struja opada na vrednost od 4 A kada napon dostigne 13,5 V. Sa porastom napona struja kontinuirano opada na sledeći način: 3 A pri 14 V, 2 A pri 14,5 V i 0 A pri 15 V.

Brojni su razlozi zašto sam umesto zener-diode za stabilizaciju napona odabrao IC 7815. Kao prvo, uopšte ne greje pri jačim strujama punjenja, a u njegovoj složenoj konstrukciji ima dosta zaštitnih kola, među kojima i zaštita od kratkog spoja. Tranzistor 2N3055H može izdržati struju do 15 A, dok tranzistor MJ1504 do 20 A, što je jedina razlika, izuzimajući činjenicu da je prvi NPN, a drugi PNP tipa. Zamena je izvršena zbog lakše nabavke tranzistora 2N3055H. Stabilizator napona ( IC 7815 ) se, takođe, stavlja na odgovarajući hladnjak bez liskunske zaštite, pošto njegovo metalno kućište ide na minus ( - ) pol izvora. Prednost ovog punjača je što ne postoji mogućnost prepunjavanja ( isključuje punjenje na 15 V ) i što na taj način produžavamo vek trajanja akumulatora ukoliko smo prinuđeni da ga u zimskom periodu češće punimo. Prilikom punjenja akumulator se mora skinuti sa klema automobila kako ne bi došlo do oštećenja osetljive elektronike. Ako punimo akumulator u garaži dovoljno je skinuti samo plus ( + ) klemu. Vreme punjenja zavisi od snage punjača koja se izražava u vatima ( W ), jačine struje punjenja ( I ) i od kapaciteta ( q ) akumulatora, što je određeno poznatom formulom: q = I*t, odnosno t = q/I. Vreme računamo u sekundama ( s ), a kapacitet akumulatora u Ah.

Kraj je kalendarske godine, kada se sumiraju rezultati rada i poslovanja, a hobisti obično prave velika spremanja radionica, materijala i opreme koju koriste. U navedeno spada i elektronski otpad koji nam često zauzima radni prostor, a obično ne znamo kako ga pravilno odložiti da ne naruši nečije zdravlje, ili životnu i radnu sredinu. U akciji PIOS pozabavimo se i ovim pitanjem koje nije zanemarljivo.

Elektronski otpad ( u daljem tekstu - EE otpad ) predstavljaju svi električni uređaji poput računara, televizora, monitora, mobilnih telefona, frižidera, a koji nisu više u upotrebi. Da bi se reciklaža EE otpada obavila na najbolji mogući način, uz poštovanje svih zakonskih propisa, potrebno ga je prvo razvrstati na osnovu vrste otpada u deset razreda ( kategorija  ):

1. Veliki kućni aparati,
2. Mali kućni aparati,
3. Oprema za IT i telekomunikacije,
4. Oprema široke potrošnje za razonodu,
5. Oprema za osvetlenje,
6. Električni elektronski aparati,
7. Igračke za rekreaciju i razonodu,
8. Medicinski pomoćni aparati,
9. Instrumenti za praćenje i nadzor i
10. Automati.

EE otpad ima karakter opasnog otpada i prema važećem Zakonu o upravljanju otpadom – „Službeni glasnik RS“, broj: 36/2009, 88/2010 i 14/2016. ( član 50. ) ne može se mešati sa drugim vrstama komunalnog otpada. Zbog toga je potrebno da se sa ovim otpadom pažljivo radi i da se njegovo odlaganje i reciklaža obavi uz apsolutno poštivanje navedenog zakona. Cilj pravilnog manipulisanja sa EE otpadom je uspostavljanje sistema za odvojeno sakupljanje EE otpada. Nakon razvrstavanja u navedene kategorije ( 1-10 ) EE otpad se može organizovano isporučiti najbližem ovlašćenom distributeru sakupljačke mreže elektronskog otpada koja se širi po celoj Srbiji. Postoji mogućnost lične dostave na određeno mesto, ili da se izvrši prijava za otkup kategorisanog otpada po cenama koje zavise od kategorije samog otpada. Ukoliko želite da i sami postanete deo sakupljačke mreže dovoljno je samo popuniti standardni formular pod nazivom „Kako da se prijavim za sakupljanje elektronskog otpada“, nakon čega će vas kontaktirati neko iz E-reciklaža tima. Brojevi telefona i ostala bliža uputstva za dostavu, ili otkup elektronskog otpada mogu se naći na Internetu ( http://www.ereciklaza.com/ee-otpad/ ), tako da, pored otkupa, postoji mogućnost besplatnog odvoženja.

Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji ( gvožđe, plastika, bakar, aluminijum, prohrom, staklo, guma, kablovi i dr. ) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji, odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklirane komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz, pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente.

Izvor saznanja:
http://www.ereciklaza.com/ee-otpad/,
http://www.it-recycling.biz/delatnost-reciklaznog-centra/reciklaza-elektronskog-otpada.aspx