Ovogodišnja sedma po redu Gulašijada, koja je održana u Šušari, u subotu ( 02.09.2017. ), okupila je više učesnika nego što ovo selo ima stanovnika. Prema poslednjem popisu u Šušari je živelo 303 meštanina, a danas ih je nešto manje, dok je uz kotliće sa 27 ekipa u svakoj od njih  u idealnom prirodnom ambijentu učestvovalo po desetak takmičara. Pored takmičara, bili su tu i meštani, lovci, predstavnici lokalne mesne i opštinske vlasti uz neobjašnjivi izostanak predstavnika sedme sile.

Prema rečima meštanina Lasla Čanjija, prošle godine je bilo preko 30 ekipa, a ovakvo druženje je postalo tradicija uz učešće mladih i starih iz okolnih sela, pa i samog grada Vršca. Kotlići su postavljeni i vatre založene već od ranih jutarnjih sati, a na meniju se našlo meso različitih vrsta i prethodne pripreme (od domaćih životinja i divljači ),  svakojaki začini, čak i čokolada, koji se dodaju da gulaš ima dobar ukus, tako da su sve trpeze na zelenom tepihu, satkanom od trave, bile veoma bogate. Pored obilja jela i pića tu su se razmenjivala različita kulinarska umeća, što je trajalo do popodnevnog uzimanja uzoraka od strane stručne komisije koja je ocenjivala po određenim kriterijima, odnosno bodovanjem iz sledećih disciplina: opšti izled, boja, gustina, ukus, termička obrada i odnos začina. U završnom delu bodovne liste navedena je mogućnost diskvalifikacije sa objašnjenjem razloga.

Nakon detaljnog pregleda stručna komisija je proglasila za pobednika ekipu Saše Tadića iz Vršca, a svim učesnicima su uručene zahvalnice za učešće na ovoj zanimljivoj seoskoj smotri. Bilo je to pravo druženje u prirodi uz kulinarske veštine i kotliće različitih veličina i sadržaja, založene vatre i poneku plinsku bocu, što su koristili takmičari iz udaljenih sela, jer im je bilo jeftinije tako, nego da obezbeđuju drva. Pošto su ukusi različiti, mnoge ekipe su tvrdile da je njihov gulaš bio najbolji i stvarno, kada probamo svi su u pravu, ali se, ipak, morao znati pobednik kome su na kraju ovog takmičenja čestitali ostali učesnici.

Svako napredno učenje ima određeni smisao u životu, a kada neko svoje znanje i blistavu pamet uspešno pretoči u praksu, onda je u pitanju prepoznatljivi smisao života, školovanja i kasnijeg stručnog usavršavanja. Najbolji primer za navedenu konstataciju zabeležili smo u krugu porodice mašinskog inženjera Radeta Đukića koju smo posetili krajem meseca jula sa namerom da slikom i rečju zabeležimo priloge za drugi ciklus republičkog projekta pod nazivom “Mala škola uštede energije”, odnosno konstrukciju solarnog kolektora koji je stavljen u funkciju. Kolektor čini šest solarnih ploča koje su postavljene pod određenim nagibnim uglom u dvorištu i povezane u sistem zagrevanja sanitarne vode koja se može koristiti u različite svrhe u ovom naprednom gradskom domaćinstvu.

„Na ideju sam došao kroz razgovor sa prijateljima i kolegama, a počelo je iz želje na uštedi enerije u korišćenju sanitarne vode u porodičnom domaćinstvu. Šest panela povezani su u sistem koji zagreva vodu pomoću energije Sunca. Tako se ostvarila ideja da uspešno primenim znanje sa fakulteta gde sam puno naučio o alternativnim izvorima energije. Otac je u početku bio protiv ove gradnje zbog postavljanja kolektora na krov, ali smo kasnije našli kompromisno rešenje da to bude u dvorištu pored kuće, a ne na krovu“, kaže nam konstruktor Rade.

Ovaj vredni mašinski inženjer ( smer termotehnika ), sa nekoliko položenih licenci ( tipovi: 330, 381 i 430 ) nam otkriva da je bio na specijalizaciji u Narodnoj Republici Kini i da je tamo upoznao različite mogućnosti uštede energije.

“Oni su osmislili interesantne načine korišćenja, čuvanja i transformisanja energije za pogone automobila, brodova, motora, napajanje „pametnih telefona“, za grejače u jaknama, dok se kod nas, pored priznatih stručnjaka, znanje iz ove oblasti još uvek nedovoljno koristi u praksi. Njihovi instituti se maksimalno bave uštedom energije, jer to primenjuju gde god je moguće”, ističe naš sagovornik.

Kako nam Rade objašnjava, njegov solarni sistem zagreva vodu koja se dovodi do panela, odnosno odvodi do rezervoara ( 300 litara ) sa dve cevne “zmije” i magnezijumskom anodom. Jedna cevna “zmija” se koristi za grejanje vode rezervoara navedene zapremine, a druga je namenjena za priključenje nekog gasnog kotla, ili toplotne pumpe u periodu kada nema Sunca. Tu postoje tri grejača snage po 3 kW koji se mogu spojiti na mrežni napon da to bude kao neki treći sistem u zagrevanju sanitarne vode. Efektivne mogućnosti uštede energije u zimskom periodu iznose do 20 %, a u letnjem periodu od 50 % do 100 %, što zavisi od zapremine rezervoara.

“Mi uspevamo ostvariti skoro dve trećine štednje energije dobijanjem tople vode pomoću energije Sunca, a kada bismo povećali zapreminu rezervoara ušteda bi se znatno povećala”, a zatim Rade dodaje da se ova investicija isplati u periodu do sedam godina i da svako domaćinstvo u gradu, ili na selu, uz skromna ulaganja, znanje, volju, veštinu i iskustvo, može napraviti ovakav solarni sistem.

Ono što smo na kraju razgovora primetili je velika podrška od strane porodice, želja da se život učini bogatijim, savremenijim i da se maksimalno koristi energija Sunca, a posebno izdvajamo neskrivenu skromnost vrednog konstruktora koji svoje bogato znanje i potvrđeno iskustvo primenjuje i prenosi i na radnom mestu u JKP “Drugi Oktobar” Vršac, gde radi kao tehnički rukovodilac.

Poslednjih decenija i godina svedoci smo sve većeg odliva domaće pameti i mozgova u beli svet, što nije nikakva novina, ali se treba zapitati da li postoji način da se to zaustavi. Sličnu sudbinu doživeo je slavni genije Nikola Tesla koji se 6. juna 1884. godine sa četiri centa u džepu otisnuo u Ameriku sa fiksiranom idejom o generatoru naizmenične struje, koja je posle uporne borbe i dugogodišnjeg „rata struja“ doživela svoj procvat. I danas imamo ljude, koji su „naše gore list“ i koji pokušavaju da svojim naučnim otkrićima obogate tehniku koja danas daleko brže napreduje u odnosu na Teslino vreme. Među njima je doktor energetske elektronike, Slavko Radosavljević, rodom iz Paraćina koji, kako nam je sa ponosom priznao, traži finansijere kojima ne smeta da njegova proizvodnja bude u Srbiji.

Srpskog pronalazača, vernog otadžbini, već odavno nazivaju “novim Teslom iz španske Marbelje”, a kako nam je u nedavnom razgovoru potvrdio budućnost je u električnim automobilima. Nadalje, ističe da bi Srbija mogla da bude prepoznatljiva preko PARS uređaja, kao što je, recimo, Finska po NOKIA telefonima. Ovakvo uveravanje stiže od inovatora sa 14 autorskih patenata kome je „Dženeral Elektrik“ nudio poslovni ugovor za pokretanje proizvodnje. Danas se njegov optimizam potvrđuje u Vankuveru, gde se uspešnost projekta PARS meri ogromnim novcem i prisustvom na najvećim američkim berzama, iako on od toga nema ni centa. Sličnu situaciju doživljavao je i nenadmašni genije Nikola Tesla.

Slavko se bavi naučno-istraživačkim radom više od 40 godina. U oblasti energetske elektronike ima zanimljive projekte koji su spremni za realizaciju. Posebni projekti odnose se na elektrifikaciju saobraćaja na kopnu, vodi i u vazduhu korišćenjem novih tehničkih rešenja. Jedno od njih je uređaj za brzo punjenje akumulatorskih baterija kakav, po tvrdnjama ovog stručnjaka, danas niko u svetu ne proizvodi, a koji je po idejnom rešenju apsolutna novost i hit na svetskom tržištu. O tome govore tri priznata sertifikata sa različitih strana sveta: iz Beograda, Madrida i Melburna. Sve vrste akumulatora i baterija ( olovni i čelični ), za čije punjenje je potrebno od osam, čak do dvadeset časova, pune se, zahvaljujući PARS uređajima od 15 minuta do dva časa. Šta to praktično znači pokazuje primer invalidskih kolica na baterije, koje se za prelazak rastojanja od deset kilometara, ili korišćenje od dva sata, pune od 5 do 14 časova. Sa PARS brzim punjačem Slavka Radosavljevića to traje najduže dva sata.

Kako ističe poznati inovator, ključna primena PARS uređaja biće u automobilima na baterijski pogon, kojima sigurno pripada budućnost u ograničenim svetskim rezervama nafte. Njegova primena može se proširiti i na druge uređaje, posebno prenosnog, tipa koji imaju potrebu akumulatorskog napajanja. Ma koliko njegova priča bila neverovatna, izvesno je da je primena PARS programa aktuelna narednih nekoliko decenija, za koje treba proizvesti više stotina miliona uređaja. Međutim, sve do sada je palo u vodu, jer dr Slavko Radosavljević svaki ugovor sa strancima uslovljava da baza proizvodnje  i osnovna investicija budu u Srbiji. Njegove precizne računice pokazuju da bi i danas bilo posla za najmanje šest fabrika, koje bi nakon pet godina imale milionsku proizvodnju. Interesantno je da kod mogućeg koncepta elektromotora i generatora ima sasvim novi pristup na čemu Tesla nije radio. Sve dosadašnje mašine su rotacionog tipa, a on nudi pravolinijsko kretanje. Radi se o sasvim novom i revolucionarnom pristupu transformacije i korišćenja energije.

„Naša vojska bila bi REFERENCA i za druge vojske sa sadašnjim mojim rešenjima, jer još uvek im to vreme punjenja akumulatora nedostaje. Sa jednom velikom kompanijom iz Kine imam potpisan ugovor za kupovinu mojih punjača za njihovu proizvodnju skutera i to minimum 2.000 punjača u toku jednog meseca, sa tendencijom da bude i preko 10.000 komada. To je razlog mog vraćanja u Srbiju. Naravno, još nisam stvorio mogućnost takve velike produkcije“, rekao nam je   sagovornik koji 13. avgusta puni 81 godinu života. Živeo je i aktivno radio na zanimljivim projektima u Španiji više od 23 godine.

Kako nam Slavko na kraju razgovora ističe, najbolje ćemo se odužiti slavnom naučniku novim projektima naših inovatora i domaće pameti, naprednim idejama i konstruktivnim rešenjima u praksi. On nudi inteligentne punjače i punjačke stanice, nova rešenja za električna vozila sa upotrebom elektromagnetnih motora i generatora, kao i izradu robot-vozila koja se kreću po kopnu, vazduhu i vodi. Želja mu je da pokrene proizvodnju brzih punjača za potrebe vojske Republike Srbije, a zanimljiv je podatak da je „Čajavec“ iz Banja Luke u periodu od 1991-2000. godine proizvodio punjače za dvočasovno punjenje  akumulatora iz njegovog PARS programa. Posebno je zainteresovan za primenu Teslinih struja u medicini, kao i za elektromagnetne motore i generatore.

Pošto naša zemlja ima ozbiljne namere u korišćenju domaće pameti i što bržem priključenju Evropskoj uniji, opravdano se pitamo: zašto ne koristiti ovakve izume koji okupiraju svetsku pažnju i koji bi doneli ogromnu korist domaćoj privredi. Hoće li „Tesla iz Marbelje“ naći pouzdanog investitora, ili će morati ponovo da odustane od privrženost Srbiji, dilema je ove priče koja ima itekakvu povezanost sa Nikolom Teslom i njegovim patentima. Sve što se događalo slavnom Tesli oko krađe patenata ( bežični prenos ) slično se dešava i ovom neumornom inovatoru koji ne posustaje u životnoj želji da svoje znanje podari svojoj zemlji, a onda i ostalom delu sveta koji je zainteresovan za njegova naučna otkrića i sasvim nova tehnička rešenja u racionalnom korišćenju energije.

Da li će dr Slavko u ovom trećem pokušaju uspeti da u Srbiji realizuje svoje projekte, prenese svoje znanje i iskustvo na mlađe i konačno ostvari svoj patriotski zavet, pitanje je koje zavisi od istinske želje nadležnih u zemlji za brzim ekonomskim napretkom i saradnje sa naprednim svetom!? Od njega smo na kraju dogovora o saradnji sa “Cefiksom” dobili sledeću poruku: “SRBIJO, ČUJ I POČUJ!!”