U blizini Izbišta, nedaleko od regionalnog puta Beograd - Bela Crkva, svečano je započeta ( 14.06.2017. ) gradnja trećeg vetro-parka „Košava“ u Srbiji. Prvi vetro-park „Kula“ nalazi se u blizini Kule, a drugi, „La Piccolina“ je puštan u rad prošle godine u blizini sela Zagajica, nedaleko od Vršca.

Prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka činiće postrojenja od 20 vetrogeneratora koji će proizvoditi električnu energiju za 40 hiljada domaćinstava. MK Fintel Wind će za izgradnju ovih vetrogeneratora uložiti 124 miliona evra čiji je završetak planiran do kraja 2018. godine.

Svečanom otvaranju gradnje vetro-parka „Košava“ u blizini Izbišta prisustvovali su Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Tiziano Giovannetti, izvšni direktor kompanija Fintel Energia Spa i MK Fintel Wind, Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke, brojne zvanice i predstavnici štampanih i elektronskih medija. Gospođa Galić je u prigodnom obraćanju istakla da će „Košava“ biti proizvodni objekat značajne snage, koji će doprineti razvoju elektroenergetskog sistema Srbije i povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

- AIK Banka, finansiranjem ovakvih projekata, nastavlja tradiciju podrške razvoja realnog sektora privrede usmerenog na jačanje konkurentnosti, obezbeđenje održivog razvoja i povećanje izvoza, rekla je Jelena Galić. Ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić istakao je značaj početka gradnje ovog objekta za domaći energetski sistem, dok je izvršni direktor kompanije, Tiziano Giovannetti, koja je nosilac investicije, istakao da će u prvoj fazi gradnje vetro-parka biti zaposleno 150 radnika.

Prvih dvadeset vetrogeneratora, koji će biti u sastavu vetroparka "Košava", imaće snagu 69 MW. Nakon prve faze izgradnje vetroparka u planu je druga faza gradnje koja će imati 19 vetrogeneratora i u čiju izgradnju će biti uloženo više od 100 miliona evra. Pored povećanja ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju, kompanija MK Fintel Wind ima u planu dalje investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.

Prema objavljenom Rešenju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije ( broj: 401-01-219/2017-04. od 31.05.2017. godine ) o rasporedu sredstava za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji, Audio-video produkciji „Vila“ Vršac  odobren je projekat pod nazivom „Mala škola uštede energije“- drugi ciklus. Projekat je odobren u iznosu od 600.000 dinara, a podrazumeva izradu sedam novih emisija edukativnog tipa u prosečnom trajanju po dvadeset minuta.

Prvi ciklus navedenog serijala, koji je uspešno urađen prošle godine, imao je pet obrazovnih emisija koje se još uvek emituju u nekoliko regionalnih TV centara Republike Srbije. Projektni tim je još prošle godine predložio 12 emisija, tako da niko ne krije zadovoljstvo što se u kontinuitetu ostvaruje zamisao o logičnom sledu obrazovnog serijala koji je namenjen gotovo svim uzrastima. Već se razmišlja i o trećem serijalu koji će biti iznenađenje u pravljenju obrazovnih emisija.

Drugi serijal projekta bavi se: štednjom energije u gradu, uštedom energije grejanja, gradnji objekata i uštedom energije, štedljivim sijalicama, korišćenju energije vetra, korišćenju energije Sunca i promenom svesti i ponašanja građana kod uštede energije. Zamišljeno je da sadržaji emisija budu povezani sa pozitivnim primerima iz prakse i neposrednog okruženja, sa jasnom porukom kako štedeti energiju bez narušavanja kvaliteta života. Pored brojnih građana koji su aktivno uključeni na provođenju mera uštede energije i u drugom ciklusu biće zabeležena mišljenja eminentnih stručnjaka kod nas i u svetu, sve sa ciljem da se menjaju svest i ponašanje ljudi na tom planu. Emisije su planirane u prosečnom trajanju od 20 minuta zbog mogućnosti da se koriste i u nastavi, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Prošlogodišnji ciklus serijala se od prošle godine nalazi u udarnom nedeljnom terminu Srpske naučne televizije Beograd koja je među prvima podržala projekciju projekta zbog prepoznatljivog naučnog pristupa, jasne obrazovne i vaspitne transparentnosti i pristupačnosti za većinu građana.

Na kraju recimo da je na navedenom Konkursu, gde je dodeljeno 70,000.000 dinara, učestvovalo 230 kandidata za sredstva, te da je odobreno 77 , a odbijeno  153 učesnika, što znači da je i ove godine bila veoma jaka konkurencija jer su sredstva u 2017. godini odobrena jednoj trećini učesnika.

Ekološki centar „Stanište“ Vršac i Centar za evropske politike iz Beograda uspešno su izveli ( 30.05.2017. godine ) radionicu na temu “Struktura i sadržaj dokumenata koji nastaju tokom pristupnih pregovora“. Jednodnevna radionica, sa prezentacijama i razmenom mišljenja učesnika skupa, održana je u Domu Crvenog krsta na Vršačkim planinama uz aktivno prisustvo predstavnika civilnog sektora.

Nakon uvodnog dela i upoznavanja sa sadržajem radionice ( Dejan Maksimović, Ekološki centar „Stanište“ Vršac ) prisutni su upoznati sa istorijom EU, politikom proširenja i uslovima za članstvo i pregovarački proces. Druga tema radionice ( Stefan Šipka, CEP Beograd ) odnosila se na pregled ključnih dokumenata Srbije i EU u procesu pristupanja i pregovora. Radionice Banatske platforme odnose se na pregovaračka poglavlja 11 ( poljoprivreda i ruralni razvoj ), 12 ( veterina i bezbednost hrane i 27 ( zaštita životne sredine i klimatske promene ) koja su vezana za privrednu strukturu 14 opština ( 30 organizacija ) koje su uključene u ovu aktivnost. Ovo je 25-ta radionica po redu na temu osnovnog informisanja lokalnih aktera o tome šta su pregovori, ko sa kim pregovara i oko čega, koje su aktivnosti u tom procesu sa fokusom na deo pregovaračkih poglavlja. Prezentovano je više dokumenata kao rezultat određenih faza u pregovorima, kao što su: Izveštaj o skriningu, Postskrining dokument, OBAR izveštaj, Akcioni planovi za poglavlja, Izveštaj o realizaciji akcionog plana i Pregovaračka pozicija.

Učesnici ovog skupa ( nevladine organizacije, Poljoprivredna škola Vršac i lokalna samouprava ) uzeli su aktivno učešće, interesujući se o kretanjima pristupa EU, mogućim problemima i zastojima, sve sa ciljem daljeg jačanja kapaciteta lokalnih aktera za njihovo kvalitetno učešće, praćenje procesa pristupa EU i davanja preporuka organima koji neposredno učestvuju u pregovorima.