Udruženje građana „Cefiks“ iz Vršca, koje u evidenciji ima oko 150 članova, i ove godine aplicira sa učešćem u nekoliko projekata od opštinskog do republičkog nivoa. Konkurencija za projekte je sve jača, što traži nove ideje, ljudske potencijale, inovacije edukativnog pristupa i masovnost učesnika. Učešće na projektima je sastavni deo programske aktivnosti ovog udruženja u 2017. godini.

Ove godine udruženje direktno aplicira u jednom opštinskom i u jednom pokrajinskom projektu, a posredno u jednom pokrajinskom i u jednom republičkom projektu. Direktno učešće u opštinskom projektu je „Poseta Vetro-parku „LA PIKOLINO“, koja je zamišljena kao jednodnevna ekskurzija 40 odabranih učenika gradskih osnovnih škola do sela Zagajica, gde su prošle godine puštane u rad dve vetrenjače ukupne snage 6,6 MW . Planirano je da se kod vetrenjača održi školski čas uz angažovanje predstavnika kompanije MK Fintel Wind, zatim obilazak, slikanje i postavljanje zanimljivih pitanja od strane učenika i prisutnih nastavnika, kao i članova projektnog tima. Nakon ove aktivnosti sledi dogovorena poseta Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ u Izbištu, druženje sa učenicima ove škole i prijateljska utakmica u malom fudbalu. Planirano je da svaka gradska osnovna škola odabere po osam učenika ( po dva od petog do osmog razreda ) i jednog predmetnog nastavnika, a iz izbištanske osnovne škole bi se pridružili svi učenici osmog razreda, što za njih na kraju školske godine predstavlja interesantan izlet i druženje. Cilj ove posete je da se učenici upoznaju sa korišćenjem energije vetra na primeru vetrenjača koje se nalaze nadomak sela Zagajica.

Drugi prijavljeni projekat, koji je na pokrajinskom nivou, zamišljen je kao „Letnja škola uštede energije“ koja bi se preko letnjeg raspusta organizovala u objektu „Crvenog krsta“ na Vršačkom Bregu. Planirano je da se iz svih osnovnih škola opštine Vršac, a ukupno ih je deset, odaberu po četiri učenika koji su posebno zainteresovani za ovakve aktivnosti. Iz svake škole bi se angažovao po jedan nastavnik, kao i tri člana projektnog tima koji bi rukovodio sa radom kampa. Učenicima bi tokom tri radna dana bilo održano pet zanimljivih predavanja sa prezentacijama i nastavnim filmovima o uštedi energije. Predavanja se oslanjaju na prošlogodišnji republički projekat pod istim nazivom u kome je urađeno pet emisija obrazovnog tipa. Emisije obrađuju konkretne primere uštede energije i zanimljive detalje sa područja opštine Vršac.

Posredno učešće udruženja „Cefiks“ Vršac odnosi se na saradnju i pomoć u pokrajinskom projektu pod nazivom „3E VESTI“ i u realizaciji republičkog projekta drugog ciklusa „Male škole uštede energije“ kojim je planirano sedam novih emisija u prosečnom trajanju od 20 minuta. Nosilac ovih projekata je AVP „Vila“ Vršac koja već treću godinu uspešno radi na pravljenju obrazovnih emisija koje se putem regionalnih TV centara i kablovskih operatera emituju gotovo u celoj zemlji. Prvi ciklus „Male škole uštede energije“ i raniji projekti „Male škole elektronike“  ( dva ciklusa ) emituju se već dve godine na udarnim terminima Srpske naučne televizije Beograd putem kablovske mreže operatera u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i u Bosni i Hercegovini.

Svi navedeni projekti, pored svoje aktuelnosti, nose obeležje primene nauke i novih tehnologija, ali i masovnosti učešća, jer su planirana predavanja, ekskurzije, kampovi, druženje učenika i njihovih nastavnika, u čemu direktori osnovnih škola daju punu podršku i saradnju i pripremi aktivnosti na realizaciji projekata. Rezultati navedenih konkursa za izradu projekata nisu još poznati, ali su obavljene sve pripremne radnje da se na vreme realizuju sve predložene aktivnosti.

Pošto je kod većine uređaja, bilo gotovih, a posebno onih sa kojima eksperimentišemo, potrebno kvalitetno napajanje, moje konstruktorsko i lično zadovoljstvo je traganje za najboljim rešenjima u praksi. U prošlom članku pisao sam o ispravljaču koji na sekundaru ima dva namotaja po 15 V, ali je za neke eksperimente manjkavo što ne daje struju preko 1,2 A. U ovom članku sam se posvetio izradi ispravljača koji na sekundaru daje naizmenične napone od 6 V, 12 V i 18 V ( max. 5 A ), čiji izbor vršimo grebenastim preklopnikom sa više ( 6 ) položaja.

Konstruktorsko rešenje ispravljača vrlo je jednostavno ako imamo, ili smo napravili ( „motali“ ) transformator sa navedenim izvodima sekundara. Od ostalih vitalnih delova ispravljača potrebni su: prekidač mrežnog napona, grebenasti preklopnik, Grecov spoj ( 4 ispravljačke diode ), elektrolitički kondenzator većeg kapaciteta ( minimalni radni napon 50 V ), tri led-diode za signalizaciju izabranog napona, provodnici različitih debljina i odgovarajuća kutija. Ako je metalna, onda je dobro da je uzemljimo, radi sigurnosti od proboja mrežnog napona i zbog odvođenja parazitnih vrtložnih struja. Za ovaj ispravljač sam odabrao grebenasti preklopnik koji, pored izbora odgovarajućeg napona, daje mogućnost da sa tri led-diode različitih boja ( preporučuju se: žuta, zelena i crvena ) imamo uvid  koji je napon na izlazu, tako da je najbolje da žuta LED signalizira 6 V, zelena 12 V i  crvena 18 V. Od šest položaja prva tri su za jače, a preostali ( 4, 5 i 6 ) za slabije struje na izlazu ispravljača, što omogućava punjenje i NiCd akumulatorskih baterija različitih napona. Dvostrano ispravljanje Grecovog spoja sa dobrom filtracijom napona pomoću elektrolita i induktiviteta – feritnog jezgra sa namotajem daje nešto veće vrednosti  jednosmernog napona od naznačenih ( množimo sa √2, približno  1,41 ) koje se mogu korigovati i dovesti do optimalnih granica za upotrebu.

Sa ovakvim izborom sekundarnog napona, koji nakon ispravljanja nema ugrađenu stabilizaciju sa Cener diodama i tranzistorima, moguće je puniti olovne akumulatore od 6 V i 12 V, dok nije preporučljivo za NiCd akumulatore zbog strožijih zahteva jačine struje za njihovo punjenje. Ovaj nedostatak efikasno je otklonjen dodavanjem  odgovarajućeg otpornika ( Rx ) kojim regulišemo jačinu struje punjenja, a njegova omska vrednost se izračunava po poznatoj formuli iz Omovog zakona: Rx = ( Ui – Ubat )/ Ip, ukoliko je stabilan napon mreže ( 230 V ).  Akumulatori NiCd tipa će se jačim strujama daleko brže puniti, ali predozirana jačina struje punjenja im skraćuje vek trajanja. Zato je najbolje da se takvi akumulatori pune strujom koja je na njima naznačena ( napon i jačina struje punjenja ).

Ovakav ispravljač je dobar za različite eksperimente, posebno u nastavi fizike i TiO kod izvođenja laboratorijskih vežbi, gde učenici mogu birati različite vrednosti napona sa dovoljnim jačinama struje. Time će izbeći upotrebu serijske veze baterija Leklanšeovog tipa i dobiti široke mogućnosti da eksperimentišu sa naizmeničnom i sa jednosmernom strujom. Moje dugogodišnje radno, predavačko i takmičarsko iskustvo u nastavi fizike je potvrdilo da je izvođenje propisanih laboratorijskih vežbi ( koje se često zaobiđu, ili zbog neopremljenosti kabineta izbegavaju ) od velikog značaja da učenici na vreme shvate sve tajne, a posebno zakone električne struje. Zbog toga je najbolje ovakav ispravljač, ili više njih, ugraditi u radne stolove kabineta fizike, ili u neki radni pult nastavnika odakle bi se mogao organizovano pratiti grupni rad na izvođenju vežbi. Rešenja zavise od kreativnosti nastavnika, tako da lično smatram da nastava fizike nije samo rešavanje složenih zadataka kojima se učenici sve više opterećuju, već i praktičan rad koga je sve manje u školskim kabinetima. Traženje balansa u primeni teorije i prakse zavisi od neposrednih izvršilaca nastavnog procesa, njihove volje, kreativnosti i stručnosti.

Pre nepunu godinu dana ( 20.05.2016. ) pisao sam na ovom portalu o gradnji automatskog punjača akumulatora koji se u praksi pokazao veoma korisnim uređajem, ali napredniji konstruktori često imaju potrebu da prilikom eksperimentisanja imaju različite izvore stabilnog napona. Pošto su za takve potrebe dovoljne struje male jačine, pristupio sam konstrukciji jednog minijaturnog ispravljača sa regulacijom napona od 2 – 32 V, 1,2 A. Pre navedene gradnje ispravljača isprobao sam i konstrukciju uređaja sa slike 11. koja je manje zahtevna, ali daje optimalne mogućnosti izbora željenog napona ( 0 V do 15 V ).

Konstrukcija sa slike 12. omogućava kontinualnu promenu izlaznog napona u granicama od 2 V do 32 V uz maksimalnu struju 1,2 A. Ceo opseg regulacije podeljen je u dva područja koja se biraju dvostrukim preklopnikom P1 - P2. U prvom položaju napon sekundara iznosi 15 V, što omogućava regulaciju izlaznog napona u granicama od 2 V do 14 V. Kao referentni elemenat koristi se Cener dioda BZ-1, koja se, za razliku od ostalih Cener dioda, polariše u direktnom smeru ( anoda na plus, a katoda na minus ). U drugom području napon na sekundaru iznosi 30 V, a izlazni napon se menja u granicama od 13 V do 32 V. Ulogu diode BZ-1 preuzima Cener dioda BZ-12.

Podelom celog opsega regulacije na dva područja, onemogućili smo pojavu velikog inverznog napona između kolektora i emitera tranzistora T-3. Regulacija izlaznog napona vrši se potencometrom P. U rednoj grani upotrebljen je Darlington spoj dva snažna tranzistora 2N3055. Napominjemo da se umesto tranzistora T-2 može upotrebiti i manje snažan tranzistor ( 2N3053, 2N1711, BC219 itd. ), tako da uređaj postaje ekonomičniji. Tranzistori T-2 i T-3 monirani su namerno na aluminijskom hladnjaku nešto manje površine, ali je zato zbog izbora kutije ( metalna kutija kompjuterskog napajanja ), dodat jedan ventilator ( 12 V ) za efikasno hlađenje tranzistora.

Kutija je uzemljena sa maksimalnim korišćenjem raspoloživog prostora u njoj, što traži veliku preciznost i dobar proračun gradnje. Uređaj ne zahteva velika ulaganja, a daje širok spektar regulacije napona sa ograničenom jačinom struje do 1,2 A. Može poslužiti, kako za eksperimentisanje, tako i za punjenje osetljivih NiCd akumulatora, pri čemu se mora voditi računa o dozvoljenom naponu i jačini struje punjenja, što je označeno na samom akumulatoru.

Izvor saznanja: „Radio-amater“ - broj 2, februar 1974. godine