Ekološki centar „Stanište“ Vršac i Centar za evropske politike iz Beograda uspešno su izveli ( 30.05.2017. godine ) radionicu na temu “Struktura i sadržaj dokumenata koji nastaju tokom pristupnih pregovora“. Jednodnevna radionica, sa prezentacijama i razmenom mišljenja učesnika skupa, održana je u Domu Crvenog krsta na Vršačkim planinama uz aktivno prisustvo predstavnika civilnog sektora.

Nakon uvodnog dela i upoznavanja sa sadržajem radionice ( Dejan Maksimović, Ekološki centar „Stanište“ Vršac ) prisutni su upoznati sa istorijom EU, politikom proširenja i uslovima za članstvo i pregovarački proces. Druga tema radionice ( Stefan Šipka, CEP Beograd ) odnosila se na pregled ključnih dokumenata Srbije i EU u procesu pristupanja i pregovora. Radionice Banatske platforme odnose se na pregovaračka poglavlja 11 ( poljoprivreda i ruralni razvoj ), 12 ( veterina i bezbednost hrane i 27 ( zaštita životne sredine i klimatske promene ) koja su vezana za privrednu strukturu 14 opština ( 30 organizacija ) koje su uključene u ovu aktivnost. Ovo je 25-ta radionica po redu na temu osnovnog informisanja lokalnih aktera o tome šta su pregovori, ko sa kim pregovara i oko čega, koje su aktivnosti u tom procesu sa fokusom na deo pregovaračkih poglavlja. Prezentovano je više dokumenata kao rezultat određenih faza u pregovorima, kao što su: Izveštaj o skriningu, Postskrining dokument, OBAR izveštaj, Akcioni planovi za poglavlja, Izveštaj o realizaciji akcionog plana i Pregovaračka pozicija.

Učesnici ovog skupa ( nevladine organizacije, Poljoprivredna škola Vršac i lokalna samouprava ) uzeli su aktivno učešće, interesujući se o kretanjima pristupa EU, mogućim problemima i zastojima, sve sa ciljem daljeg jačanja kapaciteta lokalnih aktera za njihovo kvalitetno učešće, praćenje procesa pristupa EU i davanja preporuka organima koji neposredno učestvuju u pregovorima.

Članovi Ekološkog centra "Stanište" iz Vršca su, čini se, našli rešenje kako da alergenu biljku ambroziju, čije uništavanje iz republičkog budžeta svake godine izvuče više stotina miliona dinara, iskoriste kao sirovinu, koja može da donosi profit. Posle višegodišnjeg istraživanja oni su ustanovili da se od ambrozije može proizvoditi etarsko ulje, koje bi, između ostalog, moglo da se koristi i u farmaceutsko-hemijskoj industriji. Međutim, ni posle četiri godine od objavljivanja ovih rezultata, nadležne institucije nisu dale odgovor na to, pa se postavlja pitanje da li država uopšte želi trajno da reši ovaj problem.

Dejan Maksimović, član EC "Stanište", kaže da su njihova istraživanja pokazala da ambrozija ima relativno visok sadržaj etarskog ulja, žućkaste boje, prijatnog mirisa i sa antimikrobnim dejstvom, te da zato ovaj korov predstavlja izdašnu sirovinu, koju treba iskoristiti.

- Na osnovu ovih saznanja, pokušavamo da ponudimo koncept, koji bi umesto pukog uništavanja i čistog troška, promenio odnos prema ambroziji. To otvara mogućnost otkupa i njene industrijske i poluindustrijske eksploatacije, ali dosad nismo naišli na razumevanje nadležnih institucija - predočava Maksimović.

"Stanište" traži od nadležnih organa da javnost upoznaju sa rezultatima suzbijanja ambrozije u proteklih desetak godina, jer sumnjaju da je količina potrošenog novca za te namene srazmerna efektima uništavanja. Naime, broj građana alergičnih na ovu biljku svake godine se povećava, a neka istraživanja su pokazala da se samo u Vojvodini potroši oko 25 miliona evra za lekove za trenutno ublažavanje tegoba nastalih kao posledice alergije na ambroziju.

Ekolozi širom naše zemlje jedinstveni su u oceni da je država neuspešna u tretiranju problema ambrozije. Samo 2008. godine je na akcije uništavanja ove korovske biljke sa javnih površina potrošeno više od 2,5 miliona evra i sve se svodi na fizičko uklanjanje, dok je broj alergičnih građana na ovu biljku sve veći. Međutim, ukoliko bi se pronašao održivi menahizam kako od ambrozije dobiti upotrebljive proizvode, umesto ogromnog troška, mnogi bi mogli da zarade.

- Kada se ambrozija prepozna kao sirovina, moglo bi da se otvori nekoliko manjih pogona za dobijanje etarskog ulja, pogotovo u ruralnim sredinama, zbog blizine sirovine. Već postoje zainteresovani za ovaj posao. Zato predlažemo da se novac, koji se dosad izdvajao za uništavanje ambrozije, daje kao subvencija onima koji bi se bavili proizvodnjom i otkupom ove vrste ulja - ističe Maksimović.

Ukoliko država stane iza ove ideje, u EC "Stanište" očekuju da će mnogi krenuti njihovim stopama, jer bi umesto problema imali dvostruku korist - akcije uklanjanja ambrozije bi bile daleko uspešnije, alergije bi bilo manje, a ponešto bi se i zaradilo.

Etarsko ulje od ambrozije je nov proizvod, koji niko zasad nije koristio, ali svojstva pokazuju da je i te kako upotrebljivo. Od cele biljke, prepoznatljivu sezonsku alergiju izaziva samo protein u omotaču polenovog zrna, ali etarsko ulje nije štetno.

Autor: Jelena Jovanović, Večernje Novosti