U Srbiji su obnovljivi izvori energije činili 30,7 odsto bruto potrošnje električne energije 2020. godine, objavila je evropska agencija za statistiku Eurostat. Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora bio je pribilžno isti kao i godinu dana ranije, a u odnosu na 2004. godinu povećan je za 12 odsto. Albanija 100 odsto bruto potrošnje energije dobija iz obnovljivih izvora, Crna Gora 61,5 odsto, a Severna Makedonija 23,5 odsto, što je manje nego prethodne tri godine. Norveška i Island su proizveli više električne energije iz obnovljivih izvora nego što je bila njihova ukupna potrošnja (113,8 odsto i 102,7 odsto). Obnovljivi izvori energije činili su 37 odsto bruto potrošnje električne energije u EU 2020. godine, u odnosu na 34 odsto koliko je bilo godinu dana ranije. Energija vetra je činila 36 odsto ukupne električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, a hidroenergija 33 odsto. Preostala trećina električne energije dolazila je iz solarne energije (14 odsto), čvrstih biogoriva (8 odsto) i drugih obnovljivih izvora (8 odsto).

Izvor: energetskiportal.rs

U organizaciji ACDE Vršac i lokalne zajednice grada Vršca, u Hotelu „Srbija“  održana je ( 19.09.2017. ) veoma uspešna tribina uz učešće pdredstavnika „Evrоpskog pokreta“ Srbije i FPN Beograd pod nazivom „Evropa za mene“. Tema tribine je „Evropska unija i Srbija – obnovljivi izvori energije“, a cilj je da se građani što više približe raznim aspektima i viđenjima pristupa naše zemlje Evropskoj uniji.

Ovo je šesta, po mišljenju neposrednih organizatora, najuspešnija debata u kojoj su kao predavači učestvovali prof.dr. Dejan Milenković ( FPN Beograd ) i Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku. Uvodnu reč i najavu učesnika debate dao je Dragan Živojinović. Predavači su govorili o realnim mogućnostima zemlje u korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i o nekim aspektima u pristupnim pregovorima sa EU u okviru odgovarajućih poglavlja. Istaknute su velike mogućnosti korišćenja energije vetra, Sunca i bio-mase na području Vojvodine, kao i dosadašnje aktivnosti na tom planu.

Predstavnici lokalne zajednice, organa, organizacija i udruženja građana su se aktivno uključili u zanimljivu debatu sa konkretnim ocenama stanja i mogućnostima, kao i sa predlozima da se ubrza zakonska regulativa u korišćenju obnovljivih izvora energije u privatnom sektoru. Konstatovano je da lokalna zajednica, udruženja i organizacije učestvuju u različitim projektima i da je promišljeno da se na vreme i potpuno koriste sva raspoloživa sredstva evropskih fondova. Opšta ocena je da ponekad, pored raspoloživih sredstava, nema odgovarajućih projekata, što traži aktivniji odnos svih subjekata lokalne zajednice, kao i odgovarajući nivo saradnje i koordinacije.

Na kraju recimo da je izneseno aktuelno pitanje korišćenja nuklearne energije ( fisije i fuzije ), pošto je u nekim naučnim krugovima u svetu zaživelo mišljenje da i ona, sa odgovarajućim merama zaštite okoline, može biti „ekološka“ i da može biti eventualni spas za enrgetsku krizu u svetu koja je sve prisutnija. Zanimljiv je izneseni podatak da u svetu svake godine ukupna potrošnja enerije raste za 3%, što je posledica ubrzanog tehnološkog razvoja, ali i napretka u efikasnijem korišćenju prirodnih resursa od kojih neki nemaju dug vek trajanja. Zbog toga se razmišlja i o energiji fisije i fuzije čija je proizvodnja u našoj zemlji još uvek zakonom zabranjena.

Evropska banka za obnovu i razvoj vidi velike mogućnosti za uštede u budžetima lokalnih samouprava kroz unapređenje efikasnosti javne rasvete, kaže Danijel Berg, direktor te finansijske institucije u Srbiji. On je za Balkan Green Energy News izjavio da banka pruža tehničku podršku mnogim opštinama i da se nada da će finansirati investicije u projekte energetske efikasnosti osvetljenja, uključujući velik zahvat na teritoriji Beograda. Berg je na ovu poziciju došao u avgustu iz Bugarske, gde je vodio poslovanje banke. Njena kancelarija u Srbiji je odgovorna za prosečne godišnje investicije od 480 miliona evra.

Banka je veoma posvećena održivoj energetici i učinila ju je prioritetnom za investicije širom regiona u kojem posluje, kaže Berg. „Iako 2015. nije bilo velikih investicija u energiju iz obnovljivih izvora, nastavljamo da radimo na ključnim inicijativama u kreiranju politike podrške povećanju energetske efikasnosti u zemlji. Konkretno, radimo s Vladom Srbije na pripremi pratećih uredbi za investicije i finansiranje energije iz obnovljivih izvora – s vladom i sa investitorima, da bismo obezbedili da pravni okvir bude odgovarajući – a zaista predviđamo najozbiljnije investicije u energiju vetra u bliskoj budućnosti. Sarađujemo i s više opština na preuređenju njihovog sistema rasvete, u nadi da će sprovesti u delo dugoročne ugovore s kompanijama za pružanje energetskih usluga (ESCO – energy service company) u poboljšanju efikasnosti osvetljenja. Finansirali smo i mali projekat na polju bio-gasa,“ izjavio je.

EBRD i Evropska unija su se uključili u podršku jednog od najvećih ESCO projekata privatnog sektora u uličnoj rasveti, napomenuo je Berg. Naš sagovornik ističe da će posao biti pokrenut u sedam opština na teritoriji Beograda: u Barajevu, Grockoj, Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu, Sopotu i Surčinu. On će obuhvatati unapređenje za do 65,000 uličnih svetiljki pomoću nove, efikasnije tehnologije rasvete.

„Nadamo se da ćemo finansirati prve vetrofarme u Srbiji, možda i pre kraja godine“, rekao je. Po njegovim rečima, EBRD očekuje da će se, kako tarife za struju budu počele više da odražavaju tržišne cene, povećavati investicije u mere energetske efikasnosti u svim sektorima privrede. „Verujemo da je režim koji vlada uvodi za prvih 500 megavata iz energije vetra razborit način da se postignu ciljevi zemlje. Ne verujemo da ovaj obim proizvodnje energije može imati znatniji uticaj na tarife za struju za stanovništvo, one ostaju niske u poređenju s prosečnim tarifama u Evropskoj uniji“, kazao je Berg i naglasio da očekuje da će ove godine doći do napretka u procesu donošenja okvira za otkup električne energije (power purchase agreement – PPA) iz obnovljivih izvora.

 Kompletan intervju možete pogledati na sledećoj adresi: http://balkangreenenergynews.com/ebrd-helps-policy-reform-to-stimulate-energy-efficiency/

Prvi korak koji bi ohrabrio investitore u projekte energije iz obnovljivih izvora u Srbiji bilo bi donošenje podzakonskih akata, izjavio je za Balkan Green Energy News Gaetano Masara, generalni direktor „Dženeral elektrika Jugoistočna Evropa" (GE SEE), koji pokriva 11 zemalja. Ukoliko se regulativa za energiju iz vetra, na primer, uskoro ne usvoji, ugroženo je oko milijardu evra investicija, rekao je. U intervjuu za ovaj mesečni bilten na engleskom jeziku, Masara je istakao da su mnogi investitori uložili velike sume u pripremu projekata vetroparkova i da osećaju zamor od pregovora. „Prvenstveno mislimo na sporazum o otkupu struje, tipski ugovor između onih koji razvijaju projekte vetroparkova i otkupljivača električne energije, a u Srbiji to je EPS. Takođe još nema uredbe o povlašćenom statusu proizvođača struje i uredbe o merama podsticaja“, dodao je.

Sagovornik BGEN-a je smatra da nijedna zemlja u regionu ne može da računa na napredak bez bliže saradnje sa susedima i Evropom. Masara je Crnu Goru posebno istakao kao državu sa dobrim regulatornim okvirom, dodajući da on ulagačima pruža adekvatne garancije i sigurnost, a da istovremeno ne izlaže zemlju obavezama koje bi je previše opteretile. „Ali slučaj Srbije je drugačiji. Ta zemlja je u različitoj fazi investicionog ciklusa, jer tek treba da počne s implementacijom većih projekata energije iz obnovljivih izvora, a podsticaji su potrebni da bi se privukle investicije. Takođe, nivo fidin tarifa za energiju vetra je dobar kompromis, jer nije ni previsok niti prenizak“, izjavio je ovaj menadžer, koji tržištima za koje je odgovoran upravlja iz kancelarija u Beogradu i Zagrebu.

Masara procenjuje da bi izgradnja elektrana na vetar po kvoti od 500 megavata kapaciteta, na koju se Srbija obavezala po planu povećanja udela energije iz obnovljivih izvora zaključno sa 2020. godinom, zemlji donela čistu korist od oko 400 miliona evra tokom 25 godina veka trajanja tih postrojenja. Po njegovim rečima, u tu sumu su uračunati porezi i angažovanje domaćih kompanija za izgradnju i održavanje.

Ostatak intervjua pročitajte ovde: balkangreeenenergynews.com

Tesla još nije završila sa izgradnjom "Gigafabrike" u kojoj će se proizvodti baterije za Tesla automobile ali ih ta činjenica nije sprečila da kupe još zemljišta u okolini. Zapravo utrostručili su površinu u svom posedu i sada imaju oko 1200 hektara zemljišta. Ideja iza ovih kupovina je zapravo da se buduća fabrika u potpunosi snabdeva električnom energijom iz obnovljivih izvora energije - pre svega sunca i vetra.

Zaista impresivno!

Prvi Savetodavni odbor, održan 04.06.2015. u Sarajevu, definisao je strategiju nastupa na RENEXPO^®BIH 2015, sajam obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, zakazan za 04. i 05.11. 2015.godine.

Dve vodeće teme sajma su MALE HIDROELEKTRANE i POTENCIJAL GEOTERMALNE ENERGIJE.

Pažnja je posvećena zakonskim regulativama, prirodnim, kao i tehničkim, tehnološkim i ekonomskim potencijalima.

Male hidroelektrane - Projekti iz regiona - Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Albanija biće predstavljeni  u okviru RENEXPO®BIH Investors-Business-Lounge-a. Država prezentuje svoj potencijal i teme sa ekspertskim timom, koji uključuje unapređenje i izazove, važnost razvoja, ulogu malih hidro elektrana,  obezbeđenje sigurnosti vodne infrastrukture,  maksimalno povećanje benefita postojećih malih hidroelektrana sa blagovremenim renoviranjem i dogradnjom.

Geotermalna energija - Utvrđeno je da je ukupan potencijal geotermalne energije čak 50000 puta veći od zbirne količine energetskih izvora, baziranih na nafti, uglju i zemnom gasu. Savet Evropske Unije doneo je odluku da od 2020.godine svi novoizgrađeni poslovni i stambeni objekti moraju da budu energetski nezavisni, što u prvi plan stavlja korišćenje geotermalne energije.

Posebna pažnja usmerena je na direktnu komunikaciju sa arhitektama i inženjerima, koji će imati priliku da saznaju novine iz pomenute oblasti, kroz direktnu komunikaciju sa kompanijama etabliranim u proizvodnji energetski efikasnih materijala.

RENEXPO^® BIH 2015 priprema i poseban program za studente - Meet your future employer, koji će detaljno biti predstavljen na drugom sastanku Savetodavnog Odbora, planiranom za septembar mesec 2015.

Posetite zvaničan sajt RENEXPO^® BIH

Zahvaljujući obilnim kišama i geotermalnim izvorima, ova srednjoamerička država ostvarila je neverovatan ekološki uspeh.

Centralnoamerička država postigla je neverovatan uspeh u pogledu čiste energije, obezbeđujući 100 odsto svojih potrošačkih potreba obnovljivom energijom čitavih 75 dana.

"Godina 2015. je bila jedna od apsolutno električno čistih za prirodno okruženje Kostarike", naveo je u saopštenju Institut za kostarikansku električnu struju (ICE), koji je u vlasništvu države. ICE navodi da je nulta emisija države omogućena zahvaljujući obilnim kišama nad četiri hidroelektrična postrojenja u prvom kvartalu 2015. godine. Ti pljuskovi značili su da za januar, februar i za sada mart, nije bilo potrebe da se sagorevaju fosilna goriva da bi se proizvela struja.

Umesto toga, Kostarika se najviše napajala iz hidroelektrana, kao i iz mešavine geotermalne i solarne energije i energije vetra i biomase. Važno je zapamtiti da je Kostarika mala država, ima ukupnu površinu od oko 51.000 kvadratnih kilometara, što je nešto manje od susedne nam Bosne i Hercegovine, i ima samo 4,8 miliona stanovnika, što je nešto više od Hrvatske.

Pored toga, primarne industrijske grane Kostarike su turizam i poljoprivreda, a ne teške i energetski intenzivnije industrije poput rudarstva ili proizvodnje. Ipak, Kostarika je uradila odličnu stvar razvijanjem električnog sektora i dostave pouzdane energije svojim građanima.

Prema Indeksu globalne konkurentnosti predstavljenom na Svetskom ekonomskom forumu 2014. godine, Kostarika je rangirana kao druga latinoamerička zemlja iza Urugvaja u pogledu električne i telekomunikacione infrastrukture. Država obezbeđuje pokrivenost domaćinstava od 99,4 odsto uz jednu od najjeftinijih cena u regionu.

Rekord Kostarike vezan za obnovljivu generaciju se, takođe, ističe. Prošle godine, hidroelektrična energija imala je udeo od 80 odsto cele električne proizvodnje, dok je geotermalna energija 2010. godine zabeležila porast od 13 odsto u ukupnom električnom profilu zemlje. Novi geotermalni projekti pomoći će državi bogatoj vulkanima da još više iskoristi svoje podzemne energetske izvore.

Sredinom 2014. godine, vlada Kostarike odobrila je projekat geotermalne energije vredan 958 miliona dolara. Od prvih elektrana koje će biti izgrađene očekuje se da će proizvoditi oko 55 MW i koštati 333 miliona dolara, dok će druge dve elektrane od 50 MW takođe biti izgrađene nedaleko.

Dobre su vesti to što će geotermalna energija imati više udela u ukupnom sistemu, jer su očigledne mane oslanjanja na hidroelektrane, naročito na rečnim sistemima koji su pod uticajem sezonskih promena u vodenim tokovima. Suše, takođe, mogu drastično uticati na izvore energije, a postoje i ekološke mane hidroelektričnih brana, najviše u vidu uticaja na ekosisteme.

Bilo kako bilo, 100 odsto obnovljive energije u bilo kom vremenskom periodu predstavlja zavidan uspeh. Bravo, Kostarika!

Izvor: nationalgeographic.rs

22. - 23. Aprila 2015 eksperti za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost iz cele Evrope, susreću se ponovo na najvećoj energetskoj patformi u celom regionu. Zahvaljujući novom Zakonu o energetici, otvara se mnogo novih mogućnosti, što će detaljno biti predstavljeno tokom dva dana trajanja manifestacije u Beogradu.

Više od 200 dostupnih projekata biće predstavljeno u okviru Investors-Business-Lounge, ispraćeno od strane stručnjaka  iz oblasti finansija, osiguranja, razvoja projekata, sa obezbeđenim prevodilačkim servisom.

Pokrovitelji manifestacije su ponovo Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i Nemačka Ambasada u Beogradu. Zajedno sa našim partnerom GIZ- Udruženjem za međunarodnu saradnju Republike Nemačke za Energetsku efikasnost i za Biomasu i Biogas, biće ralizovane Radionice i predstavljeni PPP projekti (Public-private partnership Projects/ Projekti iz Javno-privatnog partnerstva)

Teme ovogodišnjeg energetskog događaja su:

• Biomasa - Srpsko-Nemačko partnerstvo za Bio - Energiju ( nastavak saradnje sa RENEXPO® iz Augsburga 2014 )
• Razvojni projekti za Biomasa logističke centre
• Paljenje slame (Radionica)
• Energija vode - dostupni projekti
• Fotonaponski paneli- na krovovima i zemlji- dostupni projekti
• Energija vetra - dostupni projekti
• Geotermal -  dostupni projekti
• Energetska efikasnost (Zgradarstvo, Ulična rasveta- projekti)
• Makedonija predstavlja Obnovljive izvore energije
• Inovacije
• Esco Corner
• Renergy nagrada
• Partner CEB 2015 Stuttgart, Nemačka

Na ceremoniji svečanog otvaranja RENEXPO®, 22. Aprila 2015 u 9:00 h, prisustvovaće predstavnici ministarstava, GIZ-a, nekoliko ambasada, privrednih komora, delegacije iz 3 države, bankari, asocijacije, univerziteti i mnogi drugi. Nakon Ceremonije svečanog otvaranja uslediće konferencija za novinare i obilazak sajma za VIP goste.

U dva dana sajma očekujemo oko 3000 posetilaca, 80 domaćih i stranih izlagača i 300 polaznika radionica.

Za više informacija, obratite se na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

RENEXPO® Western Balkans 2015: Drugi internacionalni sajam i konferencije iz obnovljivih izvora energije i energetske efikasn osti dolazi u Srbiju na proleće 2015. godine!

Novi Sad, 20. Novembar 2014. Nudimo  koncept  koji  pomera granice sa preko 80 izlagača i više od 3000 posetilaca iz varijeteta domaćih i internacionalnih asocijacija, komora, inženjerskih kancelarija, resornih ministarstava, opštinskih struktura i specijalizovanih medija!

Koncept:

1. Nakon intenzivnog dvodnevnog skupa na RENEXPO® sajmu u Augsburgu 2014. godine, srpsko-nemačko "BioEnergy" partnerstvo pridružuje se RENEXPO® sajmu u Beogradu. Biomasa, biogas, poljoprivredna biomasa, šumarstvo i još mnogo tema biće predmet analize i diskusije među stručnjacima uz istovremeno prikazivanje Esco Projekata iz navedenih oblasti.
2. Energetski konsalting igra veoma važnu ulogu, a o značaju njegove implementacije svedoči uspeh evropskih zemalja. Zapadni Balkan još uvek radi na razvoju energetskog konsaltinga zbog čega će koncept biti prikazan u saradnji sa CEB® CLEAN ENERGY BUILDING događajem koji sledi RENEXPO dogadjaju u Beogradu.
3. Nakon veoma uspešne premijere RENEXPO® Investors Business Lounge u Sarajevu (na RENEXPO® BiH sajmu održanom 5. i 6. novembra 2014. www.renexpo-bih.com), raspoloživi projekti iz oblasti hidroenergije, geotermalne, PV, energije vetra, biomase, biogasa, rasvete i energetske efikasnosti ponovo će ponuditi konkretne mogućnosti za momentalne investicije ne samo u Srbiji, već i na prostoru čitavog regiona!
4. Potpuno nova koncepcija sajamskih štandova na dva načina:
   - Workshop - štand - štand  sa  integrisanim  prostorom  za  održavanje radionice;
   - štand za inovacije - gde će biti prikazane inovativne tehnologije

Na ovaj način se pruža mogućnost svakom izlagaču da ponudi svoje ekskluzivne radionice malom krugu stručnjaka okupljenih oko njihovog izlagačkog prostora.

Vaše prednosti:

• direktna prodaja
• B2B matching sa menadžerima projekata širom susednih zemalja - Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Srbije
• networking - umrežavanje sa liderima u industriji, investitorima, istraživačkim institucijama i medijima
• upoznavanje sa aktivnostima energetskih sektora lokalnih zajednica, uz istovremeno predstavljanje uveliko implementiranih, kao i dostupnih projekata

Ne propustite ovu šansu rezervišite svoj izlagački prostor već danas po promotivnoj ceni (krajnji rok je 30. novembar 2014. godine). Budite slobodni da nas kontaktirate za sve detalje!

Vidimo se u Beogradu, Tivtu, Tirani i Sarajevu tokom 2015. godine!
Vaš REECO tim Srbije

Tim naučnika iz Mičigena razvila je fotonaponske ćelije koje su potpuno providne.

Naučnici s Univerziteta Mičigen razvili su potpuno novi oblik solarnih ćelija koje sunčevu energiju pretvaraju u električnu. Ove solarne ćelije su, za razliku od svih dosadašnjih, potpuno providne. To znači da bi u bliskoj budućnosti ovakvo rešenje moglo biti ugrađivano u prozore na kućama i zgradama, koji bi onda služili za proizvodnju električne energije iz obnovljivog izvora, piše Bug.

Trenutno su ovakve ćelije još u fazi razvoja i beleže efikasnost od oko 1%. Naučnici smatraju da će potpuno usavršeno rešenje dati više od 5% iskoristivosti, što bi trebalo biti dovoljno za komercijalizaciju ovakvog proizvoda.

Pokušaj stvaranja providnih solarnih nije nov, ali ovo je prvi put da se uspelo u izradi potpuno prozirnih ćelija, bez zatamnjenja ili bojenja svetlosti koja prolazi kroz njega. Ključ ovog izuma leži u organskim molekulama koje apsorbuju ljudskom oku nevidljive talasne dužine sunčeve svetlosti, a sve ostale propuštaju. Ovakvo staklo prikuplja ultraljubičastu svetlost i onu čija je talasna dužina vrlo blizu infracrvenoj i onda ih pretvara u infracrvenu svetlost koju prolazi kroz rubove stakla. Na ivicama se nalaze solarne ćelije koje tako dobijenu svetlost pretvaraju u električnu energiju.

Izvor: gradnja.rs | Preuzeto sa: zemlja.rs