Ranije opisane gradnje različitih pojačala, sa kojima sam se godinama bavio, dale su mi snažan podstrek da u mojim zrelijim konstruktorskim radovima ne ponovim neke greške na koje se ne ukazuje u teoriji, a često, kao problemi, susreću u konstruktorskoj praksi. Na primeru jednog snažnog stereo pojačala ( 2x200 W ), koje sam pravio godinu dana, navodim koji se problemi mogu javiti kod tako zahtevnih i složenih konstrukcija, što nas može skupo koštati, ukoliko nismo pažljivi, dovoljno precizni i kreativni u rešenjima smeštaja, napajanja i proračuna ulaza i izlaza. Pošto sam valjano iskusio sve moguće zamke, pokušaću da opišem i pomognem konstruktorima koji se radije opredele za samostalnu gradnju, a ne kupovinu gotovog uređaja.

Za mene je uvek, kako često ističem, najveći problem kutija uređaja. Dešavalo se da na ploči završim sve vitalne delove, a onda se mučim sa nefunkcionalnim rešenjima njihovog smeštaja. Zaključio sam da je najbolje, pre gradnje, imati odgovarajuću metalnu kutiju, koja se na kraju uzemlji, ali koja ima dovoljno mesta da se odvoji napajanje kao posebna jedinica, te da se distanciraju ulazna i izlazna kola čija velika bliskost i preplitanje mogu dovesti do šumova i brujanja. Takve neželjene efekte uglavnom izaziva slabo filtriran i nestabilan jednosmerni napon, koji, pored svoje tražene vrednosti, mora da se obezbedi sa odgovarajućom debljinom provodnika. Ukoliko to nismo na vreme obezbedili, dolazi do njihovog grejanja, pojave samooscilovanja i drugih neželjenih efekata. Napajanje mora imati pravilno „nulovanje“, odnosno vezivanje svih nultih potencijala na jednu tačku, koja se, po pravilu, nalazi na minus polu elektrolitičkog kondenzatora velikog kapaciteta. Veoma je važno da naznačeni napon na kondenzatoru bude viši najmanje za 10% od izmerenog napona u strujnom kolu gde se nalazi. Oscilacije i prelaženje vršnog napona u vrednosti iznad dovode do curenja, propadanja i, u krajnjem, do eksplozije kondenzatora, koja je neprijatna pojava u toku rada uređaja.

Prilikom postavljanja elektronskih komponenti na pločicu pojačala pažljivo pratiti šemu, voditi računa o polaritetu elektrolitičkih kondenzatora, izvoda tranzistora, integralnih kola i o njihovom čvrstom vezivanju na predviđena mesta, posebno na hladnjake. Kada se utvrdi da je sve u redu, dobro je da se štampana pločica premaže sa rastvorom kalofonijuma u alkoholu, ili sa nekim drugim tečnostima ( šelak ) koje se ponašaju izolatorski, a štite pločicu od korozije i propadanja. Tranzistori i integralna kola, koji se zbog jakih struja greju, moraju biti montirani na odgovarajuće aluminijske hladnjake. Iskustvo me naučilo da u tome ne treba škrtariti, već uvek uzimati hladnjake velikog kapaciteta za odvođenje suvišne toplote. I u tome postoje proračuni kojih se itekako moramo pridržavati. Za bolje odvođenje toplote dobro je koristiti termalnu pastu, posebno ako moramo stavljati izolatorske podloške (liskun) između tela hladnjaka i tela komponente koju hladimo. Kod izraženih problema hlađenja snažnih tranzistora i integralnih kola pribegavao sam ponekad montaži odgovarajućeg ventilatora, obično iz klase koja se koristi za računare, ali za njih moramo imati obezbeđen stabilan napon napajanja ( 12 V ).

Dešavalo se da sve dobro isplaniram, rasporedim, a onda nastaju neprijatni šumovi, brujanje i čudne oscilacije. U pitanju su oklopljeni (ili neoklopljeni) kablovi. Kablovi moraju biti što kraći i, osim napajanja, da su oklopljeni, odnosno sa širmom (pletenicom ) koji se vezuje na masu. Ovo se posebno odnosi na slabe ulazne signale u predpojačavačkim stepenima, kao i na spojevima do potenciometara ( i od njih ) za regulaciju jačine, ili boje tona. Izlazi do zvučnika moraju biti sa odgovarajućom debljinom provodnika, te da su udaljeni od ulaznih NF signala. Kod njihove montaže voditi računa ( zavisi od šeme uređaja ) da li se mogu vezivati na masu, odnosno za kutiju, jer sam imao neprijatno iskustvo da izgori izlazno integralno kolo, koje je prilično skupo, zato što ni jedan priključak zvučnika nije smeo da se vezuje na masu. U tom slučaju uzimamo konektore ( izvode ) za zvučnike koji nemaju spoj sa masom.

Obično se na kraju pitamo da li se isplati, ili ne isplati samogradnja. Ako znamo šta hoćemo, gde da uređaj korisno upotrebimo ( opravdamo uloženi novac, vreme i trud ), kako da ga najbolje napravimo, onda se većini isplati. Proučavajući sva iskustva učenika - takmičara kojima sam bio mentor, kao i sva moja pozitivna i negativna saznanja prilikom gradnje, napravio sam malo “čudo” od dosta jakog pojačala ( snage 2x200 W ), dimenzija 18x16x12 cm ( pogledati slike gotovog stereo pojačala ), sa malo komandi i sa odvojenim miksovanjem ulaznih signala, koji na izlazu nemaju ni malo brujanja, niti šumova. Za njegovu gradnju sam upotrebio komplete iz popularnog programa “Kelco” Beograd, RK 3782 ( dva komada ) i RK 3993 ( 2 komada). Potenciometri su logaritamski ( stereo ) vrednosti 100 koma. Predviđena su dva NF stereo ulaza, regulacija ulaznih signala, boje tona i izlaza. Kod upotrebe mikrofona koristim odvojeno jednu fabričku stereo-miksetu, što proširuje mogućnosti upotrebe pojačala. Transformator sam upotrebio iz rashodovanog punjača velike snage ( 400 W ). Za filtraciju jednosmernog napona upotrebio sam elektrolit kapaciteta 10 000 mikrofarada, 100 V. Jedina mana pojačala je što su potrebni zvučnici snage nešto (10%) preko 200 W (4 - 16 oma) po komadu, prisutni su naponski udari prilikom uključenja i isključenja ( preporučljivo je ugraditi odgovarajući soft - start ), koji se mogu izbeći smanjenjem ulaznog signala pojačala prilikom gašenja na minimum. Sa ovakvim pojačalom može da se ozvuči manja sportska dvorana, stabilno je u radu, sa kvalitetnim zvukom i velikom snagom. Raspored zvučnika zavisi od površine i akustike prostorije.

U petak ( 20. 03. 2015. ) Mesec će se na svojoj putanji naći između Zemlje i Sunca i zakloniti u potpunosti, ili delimično, Sunčev disk od naših pogleda. Ova, u nauci potpuno objašnjena prirodna pojava, će biti prava poslastica za profesionalce, astronome amatere i pasionirane zaljubljenike pogleda u nebo. Puno pomračenje Sunca biće vidljivo na severu Evrope, posebno iznad Norveške i Farskih ostrva, dok će u Srbiji Sunce biti zaklonjeno oko 50 %.

Pomračenje Sunca nastaje kada se Mesec nađe sa svojim položajem između Zemlje i Sunca. Može biti potpuno, delimično i prstenasto. Da bi došlo do pomračenja Sunca, Mesec se mora nalaziti 16 stepeni u ravni svoje putanje ispred, ili iza čvorova svoje putanje sa ravni ekliptike (elipse) po kojoj se kreće. U toku jedne godine mogu nastupiti minimalno dva, a maksimalno pet pomračenja Sunca.

Prema saopštenju Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ iz Beograda, Mesečeva senka će dodirnuti Zemljinu površinu 20. marta 2015. godine u 10 h 10 min, a poslednji kontakt sa njom će biti u 11 h 21 min. Kako se navodi u saopštenju, u Beogradu će prvi kontakt Meseca i Sunca biti u 9 h 40 min, a poslednji u 11 h 59 min, dok će maksimalno pomračenje biti u 10 h 49 min, kada će Mesec pokriti 51 % površine Sunca. U Novom Sadu će vreme prvog i poslednjeg kontakta biti isto, a maksimalno pomračenje u 10 h 48 min. Tada će Mesec pokriti 52 % Sunca, dok će u Nišu prvi kontakt Meseca i Sunca biti u 9 h 41 min, a poslednji u 11 h 59 min.

Poslednje pomračenje, koje je bilo vidljivo iz Evrope, dogodilo se 11. avgusta 1999. godine, a naredno će stanovnici starog kontinenta morati da čekaju do 2026. godine.

Nastupajuće pomračenje moglo bi da stavi na probu evropski električni sistem, jer će na kratko biti smanjena proizvodnja struje iz solarnih postrojenja, upozorava Evropska mreža operatera za prenos struje (Entsoe). Tada će biti blokirano oko 35 000 MW (megavata ) solarne energije, odnosno proizvodni kapacitet koji je ekvivalent sa 80 „srednjih pogona“, stoji u izveštaju Entsoea, koji ne isključuje mogućnost incidenta. Problem je u tome, ističe se u izveštaju, što je proizvodnja solarne energije znatno povećana u Evropi. Prilikom pomračenja Sunca 1999. godine svega 0,1 % obnovljive energije otpadalo je na solarnu energiju, dok njen udeo danas dostiže 10,5 %, što je 105 puta više. To će biti „test bez presedana“ koji će zahtevati dobru koordinaciju između različitih članica mreže. Najviše problema očekuje se u Nemačkoj i Italiji, koje imaju veliki broj proizvodnih pogona na solarnu energiju. U Srbiji će uticaj pomračenja biti gotovo beznačajan, jer je proizvodnja struje iz energije Sunca još u povoju

Moguća i očekivana pojava, neposredno pred pomračenje Sunca, je da se uznemire domaće i divlje životinje, da se neki ljudi uspaniče, jer se boje katastrofa. Posmatranje pomračenja Sunca golim okom nije preporučljivo, najbolje je to raditi kroz specijalne naočare za pomračenje Sunca, kroz zaštitno staklo aparata za varenje (gustine preko 14), ili kroz dobro i obostrano kroz sveću nagaravljeno staklo. Najbezbednije je posmatranje teleskopom koji ima specijalne filtere za Sunce. Pošto je u pitanju prirodna pojava na koju čovek nikako ne može uticati, ne treba paničiti, niti prenositi sopstveni strah i negativno raspoloženje na druge.

Izvori saznanja:
1.Internet portali,
2.Saopštenje Astronomskog društva “Ruđer Bošković” Beograd.

Nastavljajući seriju članaka o takmičarskim radovima mojih bivših učenika, posebno mi je zadovoljstvo da opišem i danas aktuelnu konstrukciju prvaka na dve uzastopne republičke smotre iz naučno-tehničkog stvaralaštva ( Valjevo 2003. i Beograd 2004. godine ). Radi se o Savi Grkoviću, koji je zaredom osvojio prvo mesto ( zlatne medalje ), što, po mom mišljenju, nikome nije pošlo za rukom da to ostvari. Posle blistavog takmičarskog uspeha upisao je Matematičku gimnaziju u Beogradu. Sava je završio matematičku gimnaziju kao odlikaš, a onda u roku i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Danas je uspešan elektroinženjer. Pri kraju studija dobio je posebnu nagradu “Telenora” za inovacije ( radove ) iz mobilne telefonije (* Zabeleženo 14. decembra 2013. godine - pogledati izvod na kraju ). Rad i upornost se, u svakom slučaju, isplati, samo što se, nažalost, još uvek ne ceni naša pamet, kreativnost i znanje, pa nam mladi talenti odlaze iz zemlje, što će se verovatno desiti i sa ovim konstruktorom čiji rad, kao njegov mentor na pomenutim smotrama, prezentujem u ovom članku. Rad je ubedljivo pobedio ( Valjevo, 2003. godine ) u veoma jakoj konkurenciji multidisciplinarnih radova.

Precizno merenje gravitacije može se vršiti na više različitih načina. Osnovno je da se ima precizan podatak o putu i vremenu kretanja tela (kuglice) koja pada pod uticajem Zemljine teže. Uticaj otpora sredine može se u praktičnom smislu zanemariti, jer se radi o telu aerodinamičkog oblika, ali kod preciznih merenja itekako moramo imati u vidu i otpor sredine. Uređaj, čija je šema data na slici, je spoj Njutna i Tesle, jer je elektroničkog tipa sa veoma preciznim merenjem vremena ( 0,01 s ) i sa merenjem pređenog puta u mm, čime se dobiju precizni podaci o putu i vremenu, koji se uvrštavaju u odgovarajuću formulu ( g = 2h/t2, m/s2 ) za izračunavanje ubrzanja sile Zemljine teže. Merenja su bila veoma blizu srednje vrednosti od 9,81 m/s2.

Uređaj koji je sastavljen iz više mehaničkih i elektronskih komponenti, koje su funkcionalno povezane, klasiran je u rad multidisciplinarnog tipa. Napaja se iz stabilisanog ispravljača, a može da se koristi i rezervno napajanje ( NiCd akumulator ) koje se stalno dopunjava. Ova varijanta dobra je kao rešenje za savremeno nastavno sredstvo u školi, kada se desi da nestane struje u mreži, što je u zimskom periodu u seoskim školama česta pojava.

Prilikom sazrevanja ideje o konstrukciji problemski je postavljen zadatak da se spoji klasična mehanika i savremena elektronika u jedinstven zahtev preciznog merenja dve fizičke veličine, puta ( h ) i vremena ( t ) pri slobodnom padanju kuglice koju drži jak elektromagnet. Nosač elektromagneta može se slobodno pomerati po vertikalnom štapu na kome postoji milimetarska podela. U teoretskom pogledu, slobodan pad predstavlja padanje tela ( kuglice ) bez otpora vazduha, međutim, u praksi se može dokazati da za precizno računanje možemo doći i do koeficijenta otpora vazduha čija vrednost zavisi čak i od meteoroloških uslova.

Zavidan nivo preciznosti pri merenju postignut je upotrebom veoma osetljivih relejnih prekidača, jer je obezbeđeno da se istovremeno pri puštanju kuglice uključuje digitalni hronometar koji odbrojava sve do momenta dok telo koje pada ne preseče uzan svetlosni snop u uskom tunelu, a time aktivira osetljvi foto-tranzistor. Kad se taj snop prekine, istovremeno se aktivira relejni prekidač koji zaustavlja odbrojavanje vremena na preciznom hronometru. Posle očitavanja vremena ( t ) i pređenog puta ( h ), hronometar se resetuje i stavlja u radnu poziciju novog merenja. Osetljivi foto rele uzet je iz RK 3092, a čini ga zanimljiva konstrukcija sa sa tri tranzistora i sa jednim foto-tranzistorom (BC214). Ova elektronika se može nabaviti u “Kelco” Beograd. Kod ugradnje elektronike relea moramo biti veoma precizni u odnosu na osu stuba sa kojeg pada kuglica.

Prednosti ovog uređaja, u odnosu na neka druga praktična rešenja nastavnih sredstava u školama, su brzina, preciznost i mogućnost naknadnog očitavanja podataka, koji stoje na displeju hronometra, sve dok ga ne resetujemo. Može se uzeti više merenja, pa odrediti srednja vrednost, apsolutna i relativna greška, što je od bitnog značaja za veću preciznost prilikom merenja. Sa uređajem se može odrediti ( merenjem i računski ) koeficijent otpora vazduha koji zavisi od oblika i poprečnog preseka tela u odnosu na ravan padanja, gustine vazduha i njegove temperature koja utiče na gustinu. U nastavi fizike u osnovnoj školi ovakav uređaj se može koristiti za laboratorijske vežbe u VII razredu, koje su obavezne po Nastavnom planu i programu. Uređaj je zanimljiv za merenja i proračune vrednosti gravitacije Zemlje.

Uređaj koji sam opisao, sa manje detalja o samoj konstrukciji, danas služi kao moderno nastavno sredstvo u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” u Izbištu, ali i kao vredna uspomena na njene bivše učenike koji se svojim izumima danas uspešno dokazuju izvan zemlje. Koliko i kako se taj uređaj danas koristi nije mi poznato, ali je evidentno da je sve manje entuzijazma među prosvetnim radnicima koji su u štrajku, a mladi su željni znanja. Ko je za to kriv, nije mesto da ovde o tome raspravljamo, ali se moramo složiti da je ulaganje u znanje i našu pamet najveća investicija društva. Dok to ne shvatimo, tapkaćemo u mestu!

“Nagrađeni studentski radovi sa TELFOR konferencije su “Small Balanced Antennas for Bluetooth Applications”, Save Grkovića sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, “Realizacija bežičnog prenosa podataka sa mobilnog telefona na ekran informacionog sistema u automobilu”, Predraga Igića sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, i “Proračun kvaliteta usmerenih radio-veza na relaciji ripiter-bazna stanica u UMTS mrežama”, Ivane Marković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu”.

“Studenti kojima smo danas odali priznanje sutra će biti lideri u sektoru telekomunikacija. Ulaganjem u njih pomažemo njihovo dalje usavršavanje i dajemo doprinos razvoju najvećeg potencijala naše zemlje, a to su obrazovani mladi”, kaže Pjer Vučković iz Telenora.

Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na prof. dr Iliju Stojanovića, pionira telekomunikacija u Srbiji i na prostorima bivše SFRJ.

LITERATURA:
1.Elektronika, Svetislav Šiler, “Tehnička knjiga” Beograd, 1986. godine,
2.Mala škola elektronike, Vladimir i Željko Krstić, 2002. godine,

Fizika I deo, Branko Đurić, Živojin Ćulum, “Naučna knjiga” Beograd, 1967. godina