Peti jun je svetski dan zaštite životne sredine. Koliko smo odgovorni i aktivni da lično i kolektivno doprinesemo toj akciji i životnoj potrebi, pitanje je koje možemo postaviti sami sebi i drugima. Mislim da se pozitivne navike stiču odmalena, a kasnije samo povrđuju kao navika svakodnevnog ponašanja u porodici, kući i na radnom mestu. Da bi sama akcija imala rezultata, potrebno je stalno isticati pozitivne, ali ukazivati i na neke negativne primere odnosa čoveka prema radnoj i životnoj sredini.

Za gradsko naselje opštine Vršac možemo se pohvalno izraziti za redovno odvoženje smeća i uređenje ulica i zelenih površina, održavanje cveća koje ukrašava grad, ali ako zavirimo u podrume nekih stambenih objekata naći ćemo svega i svačega. Neki podrumi služe za odlaganje odbačenog nameštaja, ili za držanje nepotrebnih stvari koje nam nikada u životu neće trebati. Samo malo volje i fizičkog napora nam treba da to promenimo iz korena. Sećam se prošlogodišnjih poplava koje su najviše prljavštine i nereda ostavile u nesređenim podrumima. Za odgovornije ponašanje u stambenim objektima najodgovorniji su kućni saveti od čije inicijative, akcije i ličnog primera zavisi ponašanje ostalih stanara. Ukoliko se svako potrudi da sredi svoj podrum, a zajednički ispred podruma i stubišta, okreče hodnici, porodice će biti spremne i raspoložene da to urade i sa svojim stanovima. Krečenje uz angažovanje molera, ili u vlastitoj kreaciji nije veliki izdatak kojim stan činimo prijatnijim i udobnijim za život.

Nemila pojava koju susrećemo na prilazima gradu, ili na izlazu nekih seoskih naselja su gomile smeća i otpad koji ne pruža ni malo lepu sliku. Iako se komunalno preduzeće potrudilo da organizuje odvoz smeća u većini sela, slike sa otpadom stakla, kartona, plastike i drugih materijala služe kao loš primer odnosa čoveka prema životnoj sredini. To mora biti zajednička briga da prilikom izlaska u prirodu, ili prilikom parkiranja automobila ne ostavljamo gomilu smeća. Tu nisu dovoljne kaznene mere, već promena ponašanja i stalno ukazivanje onima, koji to čine, da nije lepo. Dosta otpada se može iskoristiti kao sekundarna sirovina, koja se može prikupiti i korisno upotrebiti.

Seoska domaćinstva, uglavnom, imaju pozitivnih pomaka u sređenosti ispred i u samom dvorištu, ali kod nekih još uvek ima nesređenih delova zadnjeg dvorišta, gde se, obično, nalazi stoka, ili živina. I taj deo se može itekako srediti, da sve bude na svom mestu, da su poljoprivredne mašine natkrivene, čiste i podmazane, a potrebne alatke na dohvat ruke. U tim akcijama veliku pomoć mogu pružiti predškolske ustanove, škole, odeljenske starešine, kao i udruženja koja okupljaju kako starije, tako i mlade. U svemu tome treba razvijati pozitivan takmičarski duh koji podstiče ljude da menjaju svoje navike i da prihvataju ponašanje kojim ćemo život učiniti lepšim i zanimljivim. Tako će zaštita životne sredine postati imperativ sređenog života.

Proteklih dana bio sam u prilici da stručno i praktično pomažem ljudima na selu, koji su sa postojećim antenama ostali bez analognog signala, a neki su čak skinuli svoje zemaljske antene, misleći da će sa STB (Set Top Box) uređajem dobiti signal digitalne televizije. Da razumevanje navedenog problema nije potpuno i kod nekih školovanih ljudi, uverio sam se u primeni digitalizacije kod korisnika kablovske televizije, kako u gradu, tako i na selu, koji tvrde da ne moraju imati prijavu na neki od ponuđenih digitalnih paketa. Naravno, najjeftiniji je osnovni digitalni paket, čija je cena ujednačena kod distributera kablovske televizije. Pošto sam se navedenim problemom bavio i bavim u praksi, iznosim neka moja iskustva i preporuke.

Korisnici digitalne televizije, koji imaju zemaljske antene, a nemaju kablovsku televiziju, ne treba da skidaju zatečene antene, niti pojačala na njima, ali je potrebno da provere koaksijalne kablove, pošto je većina od njih lošeg kvaliteta, pa su i ranije davali veoma loš TV prijem. Za digitalni signal mora biti odgovarajući nivo kvaliteta signala sa antene. Uverio sam se da loš signal ne prolazi kroz STB uređaj, tako da on ne može da učita ni jedan od digitalnih kanala, a prebacivanjem na analognu TV postojao je veoma loš kvalitet prijema slike. U tom slučaju neohodno je pregledati, ili zameniti antenu, pregledati (najbolje je zameniti) koaksijalni kabal od antene do TV i zadržati antensko pojačalo koje je ranije korišćeno. Antena se sa svojim završetkom priključuje u STB uređaj (pogledati sliku), a sa njega se povezuje TV preko kablova sa činčevima ( dva za ton i jedan za sliku), zatim može kombinacija činč-skart i obrnuto, ili skart-skart, ili sa HDMI priključkom koji daje najbolju sliku i ton. Priključak od STB uređaja do TV aparata zavisi od toga koji priključak ima televizor, tako da se prilikom kupovine opreme za digitalnu TV mora obratiti posebna pažnja. Nakon priključka STB uređaja moraju se instalirati digitalni kanali preko menija na televizoru i sa daljinskim na STB uređaju, tako što se bira ulaz signala koji smo odabrali. Neki savremeniji TV aparati imaju dva, ili više HDMI ulaza, od kojih moramo odabrati jedan koji odgovara priključku sa STB (činčevi, skart, HDMI). Najnovija generacija savremenih TV ima u sebi ugrađenu elektroniku za prijem digitalnih kanala. Kod korisnika zemaljskih antena, osim nabavke STB uređaja, ili novog TV prijemnika ( koji podržava DVB-C standard), nisu potrebna dodatna plaćanja i ulaganja za digitalnu televiziju.

Korisnici kablovske TV moraju odabrati neki od ponuđenih digitalnih paketa, jer kada se potpuno ugasi analogna TV, neće imati signal, osim ako imaju TV sa ugrađenom elektronikom za prijem digitalnog signala po DVB-T2 standardu (ima ugrađen MPEG4 dekoder i DVB demodulator). Sa TV aparatima koji nemaju ugrađen prijemnik digitalnog signala prijem digitalnih kanala se može obezbediti preko D3 risivera koji se, nakon izbora paketa, dobije od kablovskog distributera. Da biste koristili D3 uslugu morate imati instaliran digitalni prijemnik uz TV aparat. Digitalni prijemnik (informacija SBB) se može instalirati uz jedan TV, ali korisnik ima mogućnost da se pretplati na više D3 digitalnih prijemnika. To podrazumeva da se moramo opredeliti za neki od ponuđenih paketa, što se naravno plaća prema vrsti paketa. U zavisnosti od kompanije, paketa koji izaberete, broja i vrste kanala, ove usluge na mesečnom nivou mogu iznositi od 850 do 3.000 dinara. Korisnici koji nisu u tehničkoj mogućnosti da prate digitalne kanale nastaviće da prate sedamdesetak kanala u analognom emitovanju. Ukoliko korisnik želi da nabavi uređaj za praćenje digitalnih kanala na kablovskom sistemu može samostalno da nabavi uređaj, ili od distributera kablovske TV, pri čemu treba obratiti pažnju da isti podržava DVB-C standard i MPEG2, odnosno MPEG4 kompresiju. Moj savet je da se u slučaju problema i nesporazuma korisnik obrati najbližem distributeru kablovske televizije, odnosno onome čiju uslugu koristi. Ukoliko nismo detaljno obavešteni, izložićemo se nepotrebnim troškovima i lutanjima koja nam nisu potrebna. Na kraju, sama digitalizacija je u eksperimentalnoj primeni, tako da će biti očekivanih problema, nejasnoća i brojnih pitanja.

Napredni konstruktori veoma često dolaze u situaciju da im je potreban stabilan izvor jednosmerne struje sa mogućnosti brze promene napona, što zavisi od vrste i namene uređaja sa kojim se eksperimentiše. Korišćenje galvanskih elemenata za takve eksperimente nije isplativo, niti odgovarajuće prilikom izbora željenog napona napajanja. U cilju rešenja tog problema, posvetio sam se samogradnji funkcionalnog višenamenskog ispravljača sa strujama koje svojim vrednostima ne prelaze 1 A, a čiji izlazni napon može da se, grebenastim prekidačem, podešava na željeni nivo napajanja osetljivih komponenti.

Svako jednosmerno napajanje, ukoliko nije „čoperskog tipa“, a dolazi od mrežnog napona ( 220 V ), zahteva četiri koraka: transformaciju, ispravljanje, filtraciju i stabilizaciju. Transformacijom obično pretvaramo viši u niži napon, a može biti i obrnuto. Za konstrukciju navedenog ispravljača upotrebio sam dva mrežna transformatora manje snage zbog zahtevne funkcije za dobijanje pozitivnog i negativnog napona (+12V i -12V), kao i za napone od +5V i -5 V. Snaga transformatora zavisi od preseka njegovog jezgra ( a*b ) koji se meri u cm2. Presek ( S ) se određuje vađenjem kvadratnog korena iz snage transformatora (P), tako da je veoma važno kolika je potrebna snaga za pojedine uređaje (P = U*I ). Za ekperimentisanje sa uređajima veće snage ovaj ispravljač ne može koristiti.

Šema za pozitivan i negativan napon napajanja

Ispravljanje napona obezbedio sam pomoću dve ispravljačke diode koje su postavljene na izlazu sekundara transformatora. Radi se o dosta interesantnom spoju, gde je jedan kraj sekundara na nultom naponu napajanja. Za filtraciju napona sam upotrebio elektrolitičke kondenzatore određenog kapaciteta ( 1.000 mikrofarada ) kao i odgovarajuće zavojnice na feritnom štapiću, koje nisu prikazane na šemi, a postavljene su redno između elektrolitičkog i blok kondenzatora. Tako se „pegla“ talasasti izgled napona, što smanjuje brujanje pri radu uređaja koji ispitujemo. Stabilizacija napona urađena je sa poznatim stabilizatorima ( IC ) čiji su izlazi 5V i 12V negativno i pozitivno. Minijaturne su konstrukcije, sa tri izvoda (ulaz, masa i izlaz) sa oznakama: T805 i T812, dok sam kod izvora simetričnog, pozitivnog i negativnog napona upotrebio T905 i T912 stabilizatore. Jačina struje kod ovih stabilizatora ne bi trebalo da bude veća od 1A. Za jače struje mogu se naći odgovarajući stabilizatori. Blok kondenzatori od 100 nF ugrađeni su na ulazu, dok su na izlazu postavljeni elektrolitički kondenzatori kapaciteta 22 mikrofarada. Radi funkcionalnosti uređaja, izbor napona sam rešio sa jednim višepolnim preklopnikom i sa odgovarajućom višebojnom signalizacijom ( odgovarajuće LED-diode ) koja pokazuje o kom naponu se radi. Finalizacija konstrukcije obavljena je preciznim merenjem dobijenih napona i jačina struje pri praznom hodu i sa opterećenjem višenamenskog ispravljača.

Na kraju, često postavljeno pitanje, šta se dobilo sa konstrukcijom i čemu ona služi!? Za rad sa nekim operacionim pojačivačima ( integralnim kolima ) često je potreban pozitivan i negativan napon. Za ispitivanje ispravnosti brojnih uređaja moramo imati stabilan jednosmerni napon i odgovarajuću jačinu struje. Iako je upotrebljena odgovarajuća plastična kutija, na njoj treba ( u planiranoj završnici konstrukcije ) uraditi slovne i brojevne oznake pojedinih napona, kako ne bi došlo do greške prilikom eksploatacije. Uređaj je vredan za svaku preciznu laboratoriju, tako da nam nije potrebno da kupujemo skupe baterije, niti da dobijamo potrebne napone i jačinu struje njihovim serijskim, ili paralelnim vezivanjem. Pošto se radi o strujama čiji je napon ispod 24 V, nisu potrebne neke posebne mere bezbednosti, mada su tačke sa visokim naponom zaštićene sa dobrim izolacijama provodnika i mesta spajanja. Ispravljač se pokazao veoma korisnim u praksi, a posebno je interesantna mogućnost izbora različitih napona pomoću višepolnog prekidača, čime se smanjuje broj izlaznih mesta za napajanje. Može poslužiti i za punjenje osetljivih NiCd i litijum jonskih baterija (akumulatora) mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja, pri čemu se mora dimenzionisati struja punjenja, kao i predviđeni napon.

Izvori saznanja:

1. http://kesatnet.me/laboratorijsko-napajanje/
2. “Radioamater”, broj: 8/82,