19. Jan, 2022.

LABORATORIJSKI ISPRAVLJAČ SA SIMETRIČNIM NAPAJANJEM

Objavljeno u Zanimljivosti
Pročitano 3234 puta
Ocenite ovaj članak
(12 glasova)

Napredni konstruktori veoma često dolaze u situaciju da im je potreban stabilan izvor jednosmerne struje sa mogućnosti brze promene napona, što zavisi od vrste i namene uređaja sa kojim se eksperimentiše. Korišćenje galvanskih elemenata za takve eksperimente nije isplativo, niti odgovarajuće prilikom izbora željenog napona napajanja. U cilju rešenja tog problema, posvetio sam se samogradnji funkcionalnog višenamenskog ispravljača sa strujama koje svojim vrednostima ne prelaze 1 A, a čiji izlazni napon može da se, grebenastim prekidačem, podešava na željeni nivo napajanja osetljivih komponenti.

Svako jednosmerno napajanje, ukoliko nije „čoperskog tipa“, a dolazi od mrežnog napona ( 220 V ), zahteva četiri koraka: transformaciju, ispravljanje, filtraciju i stabilizaciju. Transformacijom obično pretvaramo viši u niži napon, a može biti i obrnuto. Za konstrukciju navedenog ispravljača upotrebio sam dva mrežna transformatora manje snage zbog zahtevne funkcije za dobijanje pozitivnog i negativnog napona (+12V i -12V), kao i za napone od +5V i -5 V. Snaga transformatora zavisi od preseka njegovog jezgra ( a*b ) koji se meri u cm2. Presek ( S ) se određuje vađenjem kvadratnog korena iz snage transformatora (P), tako da je veoma važno kolika je potrebna snaga za pojedine uređaje (P = U*I ). Za ekperimentisanje sa uređajima veće snage ovaj ispravljač ne može koristiti.

 SimetricnoNapajanje-Sema

Šema za pozitivan i negativan napon napajanja

Ispravljanje napona obezbedio sam pomoću dve ispravljačke diode koje su postavljene na izlazu sekundara transformatora. Radi se o dosta interesantnom spoju, gde je jedan kraj sekundara na nultom naponu napajanja. Za filtraciju napona sam upotrebio elektrolitičke kondenzatore određenog kapaciteta ( 1.000 mikrofarada ) kao i odgovarajuće zavojnice na feritnom štapiću, koje nisu prikazane na šemi, a postavljene su redno između elektrolitičkog i blok kondenzatora. Tako se „pegla“ talasasti izgled napona, što smanjuje brujanje pri radu uređaja koji ispitujemo. Stabilizacija napona urađena je sa poznatim stabilizatorima ( IC ) čiji su izlazi 5V i 12V negativno i pozitivno. Minijaturne su konstrukcije, sa tri izvoda (ulaz, masa i izlaz) sa oznakama: T805 i T812, dok sam kod izvora simetričnog, pozitivnog i negativnog napona upotrebio T905 i T912 stabilizatore. Jačina struje kod ovih stabilizatora ne bi trebalo da bude veća od 1A. Za jače struje mogu se naći odgovarajući stabilizatori. Blok kondenzatori od 100 nF ugrađeni su na ulazu, dok su na izlazu postavljeni elektrolitički kondenzatori kapaciteta 22 mikrofarada. Radi funkcionalnosti uređaja, izbor napona sam rešio sa jednim višepolnim preklopnikom i sa odgovarajućom višebojnom signalizacijom ( odgovarajuće LED-diode ) koja pokazuje o kom naponu se radi. Finalizacija konstrukcije obavljena je preciznim merenjem dobijenih napona i jačina struje pri praznom hodu i sa opterećenjem višenamenskog ispravljača.

Na kraju, često postavljeno pitanje, šta se dobilo sa konstrukcijom i čemu ona služi!? Za rad sa nekim operacionim pojačivačima ( integralnim kolima ) često je potreban pozitivan i negativan napon. Za ispitivanje ispravnosti brojnih uređaja moramo imati stabilan jednosmerni napon i odgovarajuću jačinu struje. Iako je upotrebljena odgovarajuća plastična kutija, na njoj treba ( u planiranoj završnici konstrukcije ) uraditi slovne i brojevne oznake pojedinih napona, kako ne bi došlo do greške prilikom eksploatacije. Uređaj je vredan za svaku preciznu laboratoriju, tako da nam nije potrebno da kupujemo skupe baterije, niti da dobijamo potrebne napone i jačinu struje njihovim serijskim, ili paralelnim vezivanjem. Pošto se radi o strujama čiji je napon ispod 24 V, nisu potrebne neke posebne mere bezbednosti, mada su tačke sa visokim naponom zaštićene sa dobrim izolacijama provodnika i mesta spajanja. Ispravljač se pokazao veoma korisnim u praksi, a posebno je interesantna mogućnost izbora različitih napona pomoću višepolnog prekidača, čime se smanjuje broj izlaznih mesta za napajanje. Može poslužiti i za punjenje osetljivih NiCd i litijum jonskih baterija (akumulatora) mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja, pri čemu se mora dimenzionisati struja punjenja, kao i predviđeni napon.

Izvori saznanja:

  1. http://kesatnet.me/laboratorijsko-napajanje/
  2. “Radioamater”, broj: 8/82,
Poslednji put izmenjeno subota, 11 april 2015 10:54
Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Adresa sajta www.cefix.rs
PokloniIOtpadSkloni