Za strastvene ljubitelje elektronike nudim zanimljivo konstruktorsko rešenje malog stereo-pojačala snage 2x40W koje sam gradio sa temeljitom pripremom, što se kasnije pokazalo kao dobro praktično rešenje. Povod za gradnju je odlazak u vinograde vršačkog kraja za Usekovanije (tradicionalno druženje početkom septembra). U vinogradima  nema struje, ali se tu našlo dosta kvalitetno, minijaturno, fabričko pojačalo koje je doneo jedan naš radnik iz inostranstva, a koje se napaja sa četiri alkalne baterije. Slušali smo tihu starogradsku muziku, ali su se baterije brzo potrošile i ostali smo bez muzike kada nam je bila najpotrebnija. Posle tog nepredviđenog događaja pristupio sam namenskoj gradnji pojačala koje će nešto duže raditi sa sopstvenim akumulatorskim napajanjem sa većom snagom i mogućnosti da ga koristimo gde god poželimo. Prvo sam napravio skicu i detaljnu šemu sa posebnom brigom o rezervnom napajanju, odnosno proračunu napajanja ugrađenog akumulatora. Potrebne šeme za predpojačalo i pojačalo sam našao u knjizi “Mala škola elektronike”.
Celu elektroniku pojačala sam smestio u aluminijsku kutiju koju sam posebno pravio za ovaj uređaj, pre toga odredivši mesto za akumulator kapaciteta 4 Ah koji se puni vanjskim punjačem napona 14,8 V. Odustao sam od gradnje ispravljača unutar kutije uređaja zbog povećanja mase i jednostavne činjenice da se pri korišćenju uređaja ne koristi mrežni napon, već napunjen akumulator. Iako je snaga pojačala relativno velika, njegov rad na manjem opterećenju, odnosno puštanjem tihe muzike, obezbeđuje trajanje do 4 h. Zbog zaštite akumulatora pri padu napona ispod 10 V, upotrebljen je relejni prekidač ( nije na slici ) kojim se uključuje napajanje pojačala, tako da on ne reaguje ako je napon ispod kritičnih 9,8 V.

 

Električna šema veza pojačala  (RK 8560 )

Pojačalo ima ugrađen akumulator, mikrofonsko predpojačalo, malu miksetu i pločicu pojačala sa malo delova, ali je velike izlazne snage. Mogu se upotrebiti dva zvučnika odgovarajuće snage i otpora od 4 ili od 2 oma. Od karakteristika vredno je pomenuti da je predviđen “stand by” prekidač, zaštita od kratkog spoja, termička zaštita od obrnutog polariteta napajanja. Sve to je urađeno sa IC kolom oznake TDA 8560 koje predstavlja integrisani pojačavač B klase, snage 2x40W u BTL spoju. Napon napajanja je od 6 V do 18 V, ali tipičan napon je 14,4 V. To je približan napon napunjenog akumulatora. Kod maksimalnog opterećenja uređaj vuče struju oko 5 A, što nam nije potrebno, ali ako baš moramo za neke posebne prilike, možemo ga koristiti sa akumulatorom samo sat vremena. Ako želimo više, slušamo na čujnom minimumu, ili ga uključimo preko namenskog ispravljača napona 14,8 V koji ujedno puni akumulator kada je pojačalo uključeno, ili isključeno. Potrošnja zavisi od snage upotrebljenih zvučnika i same jačine zvuka, o čemu, takođe, moramo voditi računa.
Štampane pločice mikrofonskog predpojačala i pojačala nabavljene su u KIT kompletu Radio kluba “Kelco” iz Beograda pod oznakama RK3660 ( predpojačalo ) i RK8560 ( pojačalo ). Mala mikseta je pasivnog tipa, izvedena preko dva potenciometra (log) vrednosti 100 kilooma i otpornika na srednjem izvodu vrednosti 10 kilooma. Ulazni NF signal, koji se meša na mikseti, ide na pojačalo preko trećeg potenciometra (log) vrednosti 100 kilooma. Broj kanala biramo prema potrebi, tako da sam u konkretnom slučaju uzeo samo dva stereo kanala (mikrofonski i NF stereo signal sa plejera, ili mobilnog telefona). Kod ovog pojačala treba voditi računa da se minus pol izlaza zvučnika ne sme vezati na masu ( - ), a zbog čega, najbolje je pogledati na priloženoj šemi. Što se tiče zvučnika, mogu se naći i manjih dimenzija, a odgovarajuće snage, ili da se izlazi pojačala  prerade na manju snagu, što donekle usložnjava konstrukciju.

Na kraju, šta se dobilo ovom zanimljivom konstrukcijom? Praktičan i vredan uređaj sa stereo signalom i dva spoljna ulaza sa mogućnosti miksovanja i podešavanja jačine izlaza prema potrebi. Uređaj je prenosnog tipa, napaja se iz akumulatora ( koji se puni, a onda prazni ), ili preko spoljašnjeg ispravljača, a daje dosta kvalitetan zvuk. Može se koristiti i sa mikrofonom na oba kanala, što dobro dođe za sportske aktivnosti u prirodi. NF signal možemo koristiti iz različitih aparata prenosnog tipa, čak i sa mobilnog telefona koji ima FM radio, ili karticu sa snimljenom muzikom koja nam odgovara. Neki se opravdano pitaju da li je bolje naći nešto slično fabričkog tipa! Možda, ali zanimljiva i precizna konstrukcija sa malo ulaganja u svakom slučaju se isplati! Za stereo zvuk nije puno važna jačina, već kvalitet koji se sa ovakvim rešenjem zaista i dobio. Kada se tome doda višečasovni rad bez mrežnog napona, vredi otići u vinograde i tamo uz druženje i tihu muziku ostati nekoliko sati!

Izvor saznanja:
1.    “Mala škola elektronike”, Vladimir D. Krstić i Željko V. Krstić, Beograd 2002. godine

Zbog velikog interesovanja posetilaca našeg sajta za članak “Zračenja koja štetno utiču na čoveka i njegovu okolinu” (preko 16000 poseta!), odlučio sam da detaljno opišem konstrukciju i namenu tranzistorskog elektroskopa koji se pominje u članku. Da ujedno otkrijem tajnu, ovaj uređaj je, uz moju mentorsku pomoć, bio takmičarski rad iz naučno-tehničkog stvaralaštva na republičkoj smotri učenika osnovnih škola pre desetak godina, a danas služi kao moderno nastavno sredstvo, ali i za različite eksperimente pri ispitivanju zračenja.

Električna shema tranzistorskog elektroskopa ( RK 3260 )

Elektroskop klasičnog tipa sa aluminijskim listićima predstavlja najjednostavniji instrument za merenje statičkog naelektrisanja. Napravljen je od staklene boce u koju je kroz izolatorski ( plutani ) čep stavljena metalna šipka koja na gornjem delu ima metalnu kuglicu, a na unutrašnjem donjem kraju u boci dva listića staniola. Prinošenjem, ili dodirom sa naelektrisanim telom, listići se razdvajaju, čime pokazuju da je telo naelektrisano. Isto se dešava sa pozitivnim i sa negativnim naelektrisanjem, što znači da elektroskop ne pokazuje vrstu naelektrisanja (+ ili - ), već samo njegovo prisustvo. O tome zaključujemo prema vrsti (mikrostrukturi) tela koje se naelektriše trenjem, dodirom, ili elektrostatičkom indukcijom.

Elektroskop klasične konstrukcije, kako je ukratko opisan, namenjen je samo za pokazivanje da li je neko telo naelektrisano, a kojom količinom naelektrisanja, možemo proceniti prema otklonu listića. Tranzistorski elektroskop, pored znatno veće osetljivosti, nije namenjen merenju, međutim spretan konstruktor može uspešno rešiti i takvo zadovoljstvo. Elektroskop se sastoji od šest tranzistora BC546B, ili sličnih ( NPN tipa ), spojenih u Darlington spoju, čime postižemo neverovatno pojačanje od nekoliko miliona puta. Na ulazu ovog pojačivača, na bazi prvog tranzistora, sa leva, nalazi se komad žice dužine 5 cm, To je “kuglica”, ili SENZOR našeg tranzistorskog elektroskopa. Na emiteru zadnjeg levog tranzistora spojena je LED dioda koja služi kao indikator rada ovog neobičnog pojačivača. Otpornik vrednosti 820 oma spaja se između minusa na štampanoj pločici i minus pola baterije. U bazu poslednjeg, desnog tranzistora, spojen je potencimetar, ili trimer, ( 15 K ) kojim se ceo sistem dovodi pred paljenje LED diode. Tada je sistem najosetljiviji. Pored LED diode može se lako ugraditi i neki osetljivi miliampermetar ( nije prikazano na shemi ) koji svojim otklonom pokazuje količinu naelektrisanja. Instrument se napaja malom baterijom napona 9 V, a zbog štednje dobro je ugraditi  neki mikro-prekidač. Potrošnja instrumenta je veoma mala.

Ovim instrumentom, pored merenja naelektrisanja, mogu se registrovati prisutna zračenja na nekom prostoru, kojima smo prosto zapljusnuti sa svih strana. Zbog velike osetljivosti instrumenta, registruje se gotovo svako zračenje električnog polja, što je veoma interesantno kako na manjem, tako i na većem prostoru. Pored toga što je korisno i dosta efikasno nastavno sredstvo, njime možemo ispitati štetna zračenja, o čemu je detaljnije bilo reči u navedenom članku. Njime možemo registrovati prisustvo podzemnih voda koje svojim kretanjem stvaraju električna polja, čak i zračenja plitko ukopanih električnih vodova i kućnih aparata.

Izvor saznanja:
“Mala škola elektronike”, Vladimir D. Krstić i Željko V. Krstić, Beograd 2002. godine

Sve brži tempo života drastično menja radne navike, odnos prema okolini, ljudi se sve manje druže, a sve više komuniciraju preko savremenih sredstava veze. Zbog toga je opravdano da se zapitamo, šta činiti kako bi održali svoje mentalno zdravlje i životni optimizam. Za to postoji toliko recepata koliko i ljudi, jer se teško za jedinku može izdvojiti univerzalan način ponašanja i praktičnog delovanja. Medicina je utvrdila da se zdravi ljudi ponašaju sa pet konzistentno važnih načina: imaju veliki izbor izvora zadovoljstva i veselja, fleksibilni su kada su pod stresom, svesni su i prihvataju svoja ograničenja i prednosti, tretiraju druge ljude kao individue i, na kraju, aktivni su i produktivni. Jedan od uspešnih načina nalaženja zadovoljstva kod samog čoveka je da ima neki zanimljiv i njemu prihvatljiv hobi. Međutim, važno je znati da čovek ima isti problem ako mu je jedini i samo jedini interes u životu posao, porodica, ili hobi.

Hobi predstavlja neko privlačno dodatno zanimanje, ili interesovanje, posle napornog posla, ali i u drugim situacijama, kao što su višak slobodnog vremena, penzionerski dani, odmor od napornih fizičkih, ili pshičkih poslova. U tom slučaju bavljenje hobi aktivnostima predstavlja dobar ventil (sigurnosti) za otklanjanje napetosti, uspostavljanje psihičke stabilnosti i mentalnog zdravlja čoveka. Ljudi koji se stalno žale na posao i rade ga samo zbog plate, nemaju svoj cilj u životu, stalno su nezadovoljni, ponekad agresivni, nasilni i u sukobu sa samim sobom i svojim okruženjem. Takvi obično manje rade nego što pričaju. Njih veoma lako prepoznajemo tako što nisu u stanju da saslušaju drugoga, prave se da su najpametniji i ne priznaju sosptvene greške. Čovek najbolje uči na vlastitim greškama, ali je njegova vrednost i u tome ako ima spremnosti i vremena da pažljivo sasluša mišljenje drugih ljudi, ne gledajući na sat, ili negde u daljinu.

Svaki pravi hobi se radi iz zadovoljstva, opušteno i smireno. Iz vlastitog životnog iskustva sam spoznao da su me dodatne radne aktivnosti rasteretile u momentima kada mi je bilo najteže, kada sam pomišljao da nemam izlaza u životu. Tada sam, pored svih problema, imao neki životni cilj, a najveći je izvesti decu na put i od njih stvoriti korisne, poštene i radne jedinke koje će znati da brinu o sebi i o svom potomstvu. Mladi ljudi imaju neke druge životne ciljeve, ali je pogrešno ako samo misle na novac, prestiž u društvu i brz poslovni uspeh. Da bi se čovek bavio nekim hobijem mora imati želju i jaku volju, vreme, jasan cilj i potpuno razumevanje njegove porodice. U tom slučaju smo potpuno opušteni, na momenat zaboravimo probleme koji nas šibaju po glavi i, pored svega, nalazimo moguće izlaze iz gotovo svake problemske situacije. Slepo shvatanje da nema izlaza vodi ka rešenjima koja su strana zdravom razumu. Ljudi koji nemaju jasno određene životne ciljeve lutaju i zapadaju u teške probleme iz kojih se kasnije još teže čupaju. Zbog toga je, pored redovne radne aktivnosti, veoma zdravo imati neki hobi koji ne donosi samo materijalnu korist, već zadovoljstvo, opuštenost, sređenost i manje napetosti. Ima raznih vrsta hobija, kao što su: razni sportovi, slikanje, bavljenje muzikom, sakupljanje i restauracija stariteta, lov, ribolov, putovanja, filatelija, pletenje, vezenje, gobleni, kuvanje, fotografija, elektronika, računari i t.d. Čovek prosto oseti kada ima vremena za svoj odabrani hobi, a pravo zadovoljstvo je kada se od toga vidi neki rezultat, kada to ne primećuje samo on, već i drugi ljudi, njegovi poznanici i prijatelji. Tada se sam oseća korisnim pripadnikom zajednice, svoje porodice, radne sredine i mesta gde živi. Savremeni način života proširuje horzonte hobi-aktivnosti, ali može i da ih uskraćuje ako smo previše okupirani poslom, životnim problemima i nedostatkom novca. Zbog toga je prava veština kako uskladiti redovne radne i porodične obaveze sa hobijem koji volimo. Planiranje naših obaveza i principijelno držanje tog plana odražava karakter čoveka, što predstavlja prepoznatljiv način ponašanja za svaku jedinku.