12. Jul, 2020.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Ovih dana se Slavko Radosavljević, doktor energetske elektronike, sprema na daleki put u NR Kinu radi dogovora o praktičnoj realizaciji njegovih pronalazaka koji bi mogli da unesu pravu revoluciju kod uštede energije i korišćenja njegovih izuma koji se uglavnom zasnivaju na racionalnom korišćenju energije. Moj nedavni susret sa njim, delimična naučno-tehnička saradnja, razmena mišljenja i iskustava u primeni nekih tehničkih inovacija, te dogovoreni razgovor u Beogradu, nameću jednostavno pitanje: da li je neko napokon u zemlji Srbiji zainteresovan za njegove patente i pronalaske kojima nudi nova radna mesta i pravu revoluciju u racionalnom korišćenju energije.

Navešću samo neke njegove genijalne ideje i pronalaske, od kojih je većinu zaštitio kao patente, koji su okupirali pažnju dela domaće, a više svetske javnosti:

  1. Brzi i super brzi punjači i punjačke stanice, proizvodnja i prodaja u zemljama dalekog Istoka,
  2. Nerotirajući elektromagnetni motori i generatori (NEMMG), genijalna zamisao koja bi unela pravu revoluciju u automobilskoj industriji kod prelaska na električne automobile sa potpuno novim načinom pogona,
  3. Kontrola i korekcija brzine vozila u funkciji poštovanja ograničenja brzine kretanja kojom bi se smanjio broj udesa zbog brze vožnje,
  4. Projekat “Elektronski blokator brave vrata (EBBV)”,
  5. Uređaji za primenu kvantne medicine.

Države dalekog Istoka (Kina, Indija i druge) uveliko koriste vozila na električni pogon, a doktor Slavko nastoji da Srbija i druge zemlje širom Evrope uvedu u saobraćaj električna vozila, posebno električne skutere sa tri i više točkova, radi profesionalne delatnosti. Ovo se odnosi i na aktuelni problem planete koja je sve više zagađena. Značaj ovog projekta je u tome što se mnogo manjim finansijskim sredstvima omogućuje elektrifikacija u saobraćaju, zajedno sa elektromobilima koji su zbog visoke cene prosečnom građaninu još uvek nedostupni. Slavkova stvaralačka i konstruktorska vizija je da ovo bude uvod budućim robot-vozilima na elektro pogon koji bi trošili daleko manje energije i bez zagađenja životne sredine.

Sva dosadašnja tehnička rešenja elektromotora i generatora AC i DC ostvarena su na principu rotacionog kretanja stalnog magneta, ili kalema elektromagneta. Cilj pronalaska, kako uverljivo objašnjava doktor Slavko, je konstrukcija elektromagnetnih motora i generatora u uslovima pravolinijskog kretanja stalnog magneta između elektromagnetnih polja dva kalema. Bez obzira što se to kosi sa važećim zakonima fizike, ovaj konstruktor tvrdi da bi koeficijent korisnog dejstva bio preko jedan, što dokazuje skicama i preciznim matematičkim proračunima, a to se postiže korišćenjem energije snažnog (neodimijum) magneta koji se brzo kreće između dva namotaja.

InovatorskiRad1

 Punjačke stanice – brzi i super brzi punjači

Veoma zanimljivo je rešenje kod kontrole brzine vozila, pri čemu tehnika preko GPS sistema ne bi dozvolila prekoračenje brzine, a tu su još neka rešenja: kontrola pritiska turbine, radne temperature motora, kontrola utroška goriva sa sistemom instaliranih protokomera, ON LINE praćenje dešavanja u vozilu, oko i ispred vozila zavisno od položaja postavljenih kamera za praćenje, audio (glasovna) komunikacija između dispečera i vozača. Neka od ovih rešenja već susrećemo u novim modelima vozila.

Elektronski blokator brave je isproban kao izum, što znači da mu nedostaje masovnija proizvodnja i primena. Ova tehnička inovacija onemogućava otključavanje brave od neovlašćenog lica, pa i ako dođe u posed ključeva te brave. Uređaj je minijaturan, elektronski i namenjen je za sve tipove brava od starih do novijih modela. Montira se sa unutrašnje strane, a rukovanje je jednostavno preko daljinskog upravljača (RF433,92 MHz predajnik sa koderom i RF433,92 MHz prijemnik sa dekoderom).

InovatorskiRad2

 Nerotirajući elektromagnetni motori za nove izvore energije

Što se tiče medicine, Slavko naglašava da je ostvario konstrukciju do sada nepoznatih aparata koji proizvode frekvencije koje mogu da deluju preventivno i da pomognu obolelim od raznih vrsta bolesti. S obzirom na povišenu zagađenost sredine, postoji velika mogućnost da u ljudskom organizmu postoji kritična koncentracija teških metala, opasnih hemikalija i drugih zagađivača, često i lekova koje po savetu lekara svakodnevno uzimamo. Proizvedeni aparati, koje ovaj pronalazač nudi tržištu, su: digitalni EGBF PARS UNI aparat (generiše Rife frekvencije, a namenjen je za uništavanje patoloških mikroorganizama u ljudskom telu), DIGITALNI EGASF aparat (uredjaj koji generiše SOLFEĐO frekvencije koje slušanjem povoljno deluju na ćelije u ljudskom organizmu), DIGITALNI EGFABT aparat (uređaj koji  generiše BINAURALNE MOŽDANE TALASE: alfa, beta, gama, delta i theta), DIGITALNI EGAFC - aparat pomoću koga se vrši rekoneksija organizma audio frekvencijama (uređaj generiše frekvencije koje pobuđuju CAKRE koje su vitalni centri energije organizma).

Uspeh u rešavanju nekih teških životnih situacija našeg sagovornika me doveo u situaciju da ni jednog momenta ne posumnjam u sve navedene pronalaske koji jednog dana treba da se primenjuju u praksi. Nije nikakvo čudo što su ovog pronalazača davno nazvali “Novi Tesla iz Marbelje” koji sa svoje 82 godine izgleda toliko vitalno, zdravo, radno i veoma ubedljivo kada govori o čitavom opusu njegovih inovacija koje baziraju na primeni savremene (digitalne) elektronike. Slavku se, kako reče, zbog godina žuri da svetu podari svoje pronalaske o kojima je najviše razmišljao boraveći u španskoj Marbelji, a neke ideje su se stvarale i ranije tokom radnog veka koji je bio pun izazova.

Iskustvo i praksa dovode konstruktora do raznih ideja i praktičnih rešenja. Na ovom portalu sam u dva navrata detaljno pisao o regulatoru napona naizmenične struje (14.02.2014,  28.12.2015. godine), odnosno o regulaciji napona pomoću proverene električne šeme  koja se odnosila na struje jačine do 16 A. Mnoge posetioce ovog sajta, koji se bave konstrukcijom,  interesovala su praktična rešenja prema priloženim šemama  ( pogledati slike ), među njima i uvaženog doktora energetske elektronike, Slavka Radosavljevića (“Novi Tesla iz španske Marbelje”), koji se u svojoj 83. godini bavi praktičnom elektronikom o čemu sam takođe pisao ( 08. 07. 2017. ). Njega, kao vrsnog stručnjaka primenjene elektronike, posebno interesuje mogućnost da se smanjeni, ili povećani naizmenični napon, umesto dovođenja na sijalicu, ili neki drugi potrošač ( elektromotor, grejač ), ispravi putem grec-spoja, te da se na izlazu dobije stabilan ( „ispeglani“ ) jednosmerni napon sa jačinom struje do 20 A. Pored  njegovih uvek korisnih i interesantnih ( inovatorskih ) praktičnih sugestija, ovim člankom dajem skroman doprinos sagledavanju navedenog praktičnog rešenja.

Takvo rešenje veoma je moguće i izvodljivo, s tim što se za jače struje mora upotrebiti triak BTA20 (umesto BTA16), te otpornici nešto veće snage zbog protoka jačih struja. Umesto potenciometra, zbog sigurnosti izbora određenog napona, može se ugraditi fiksni otpornik, takođe veće snage. Može se koristiti standardna pločica iz RK 3562 uz pojačane veze na samoj pločici i zamenom triaka sa BTA20 koji se može naći na tržištu. Diak nije potrebno menjati, pošto kroz njega ne protiču jake struje. Isto se odnosi i na blok kondenzatore, dok otpornike treba zameniti otpornicima iste vrednosti, ali veće snage (proporcionalno povećanju jačine struje), što je u domenu praktične probe za određene namene ovog elektronskog sklopa. Umesto sijalice, ili nekog drugog potrošača (grejač, elektromotor) ugrađujemo grec-spoj ( 35A ), a onda na njegovom izlazu elektrolitički kondenzator  kapaciteta  koji je jednak, ili veći od 1.000 µF i radnog napona koji prelazi 10% od željenog izbora napona. Cena elektrolita zavisi od izbora radnog napona, a delimično od kapaciteta. Fina regulacija napona podešava se potenciometrom, ili podešenim fiksnim otpornikom, čijom vrednošću dobijamo željeni jednosmerni napon. Da ne bude zabune, posle ispravljanja naizmeničnog napona na grec-spoju takođe se dobije napon koji je veći 1,41 puta (kvadratni koren iz 2) od ulaznog napona u grec-spoj. Pošto se kod ove elektronike ne koristi transformator, moramo obezbediti potpunu zaštitu od mogućeg udara visokog napona, odnosno da se elektronika smesti u odgovarajuću plastičnu, ili u metalnu kutiju koju treba uzemljiti. Okretanje faznog i nultog voda na ulazu i izlazu pločice ne igra nikakvu ulogu, tako da nije potrebno paziti kako ćemo priključiti uređaj na mrežu.

Sa ovakvim rešenjem konstrukcije možemo dobiti ispravljeni jednosmerni napon do blizu 350 V sa dosta jakim strujama, što znači da elektrolitički kondanzator mora imati radni napon oko 400 V. Ukoliko nemamo elektrolit takvih vrednosti (napona), praksa je pokazala da se Acu baterija može uspešno puniti i sa jednosmernim naponima koji nisu potpuno “ispeglani”. Ako nam je potreban fiksni napon, najbolje je umesto potenciometra koristiti fiksni otpor veće snage čija vrednost otpornosti se određuje eksperimentalno, ili primenom Omovog zakona. Uređaj može poslužiti za punjenje baterije akumulatora napona koji su veći od 12V, odnosno 24 V, uz napomenu da se mora voditi računa i o jačini struje punjenja, što zavisi od vrste i namene Acu baterija. Ako se upotrebi jača struja, manje je vreme punjenja i obrnuto. Posebna briga je napon punjenja koji mora biti nešto veći ( do 20 % ) od napona baterije. Navedene vrednosti struje i napona punjenja treba proveriti eksperimentom kako ne bi bilo iznenađenja i neprijatnosti sa akumulatorskim baterijama koje su najskuplja stavka u praktičnoj primeni opisanog elektronskog sklopa. Praktično je potvrđeno da se kod ovako jakih struja javlja veoma kratak, tzv. naponski udar pri startu, odnosno malo povećan napon zbog neizbežne struje samoindukcije, pa je preporučljivo da se upotrebi neki “Soft Start” za jače struje (pogledati sliku), a veoma je pogodan RK3569. Navedeni radio-kompleti (RK) mogu se nabaviti u specijaliziranim prodavnicama u Beogradu, ili nekom drugom mestu isporučeni u delovima, ili kao gotovi uređaji. Ugradnja veštačkog opterećenja na izlazu pomoću otpornika nije preporučljiva zbog nepotrebnog pražnjenja akumulatora prilikom prestanka punjenja.

Sklop je isproban u radionici  (demo-verzija na slici ispod naslova)  pri čemu je pokazao stabilnost u radu, a eventualno grejanje triaka može se ublažiti postavljanjem njegovog tela na odgovarajući aluminijski hladnjak koji se odvaja liskunskom podloškom  ( uz upotrebu termalne paste ) od hladnjaka ukoliko je triak provodan od kućišta prema izvodima ( A1, A2, G ). Neki triaci nemaju direktan spoj navedenih izvoda sa masom, tako da se mogu postavljati na hladnjak bez liskunske izolacije. Za kontrolu napona i jačine struje punjenja preporučljivo je na kućištu ugraditi digitalni voltmetar i ampermetar čime dobijamo koristan uređaj za punjenje bilo koje baterije akumulatora. Ukoliko to nemamo, dobro je pre upotrebe ispitati napone i struju punjenja odgovarajućim multimetrom. Za siguran izbor napona najbolje je da umesto ptenciometra upotrebimo fiksne otpornike. 

Pošto se radi o demo-verziji projekta, koja je još u fazi ispitivanja, njegova isplativost, a pre svega upotrebljivost biće objašnjena u nekom od narednih članaka. Zbog navedenog, skrećemo pažnju da je konstrukcija ovog sklopa zahtevna i da traži punu pažnju zbog prisustva visokog napona koji se može eliminisati pravilnim okretanjem faznog voda (ulaz regulatora na fazu, a izlaz na potrošač), što znači da se regulator uključuje redno sa potrošačem, u našem slučaju sa grec-spojem. Punjenje automobilskih akumulatora pomoću ovog sistema nije uopšte preporučljivo zbog mogućeg oštećenja Acu baterije, pošto takav sistem služi za neke posebne potrebe za punjenje niza baterija akumulatora, bez njihovog skidanja, koje se susreću u nekim prenosnim uređajima na električni pogon.    

 

 

 

Voziti bicikl posle 85 godina života nije retkost, ali prepraviti običan bicikl na električni pogon u tim godinama zaista zavređuje posebnu pažnju. Životna priča Milana - Miše Varićaka pleni pažnju, jer njegov davnašnji odlazak u daleku Australiju samo je bila ostvarena želja za boljim životom. Rodio se u selu Viljance kod Vučitrna ( KiM ), gde je završio osnovnu školu, a posle toga srednju elektrotehničku školu završava u Rijeci. Posle uspešnog studija tehničkih nauka u Subotici ( Viša tehnička škola ) Milan najpre nalazi posao u Austriji, gde ga slučajan susret sa službenikom australijske ambasade vodi  pre 52 godine sa suprugom, sinom i kćerkom u tu daleku zemlju koja se, kako nam u šali reče, nalazi na kraju sveta.

 

Milan se ovih dana ponovo vratio u Australiju sa ozbiljnom namerom da se uskoro, posle prodaje nekretnina, vrati u rodnu zemlju. Na Kosovo nema gde da ide, već će se skrasiti negde na prostorima Južnog Banata. Svoj duži boravak u Beloj Crkvi ovaj živahni penzioner iskoristio je da za svega nekoliko dana prepravi bicikl na električni pogon koji je ostavio kao poklon rodbini kod koje je proteklih meseci boravio. Na takvu zamisao mnogi su vrteli glavom, pogotovo kada su čuli da će za pogon upotrebiti dinamo-mašinu sa nekog starog automobila. Reče nam da su za konstrukciju dovoljne samo male prepravke na dinami kod načina vezivanja namotaja statora i rotora kojim se postiže sasvim dovoljna snaga za razvijanje brzine kretanja bicikla od 12 do 20 km/h. Regler dinamo-mašine se izbacuje iz ove konstrukcije, a još je potreban odgovarajući akumulator, prenos sa osovine diname preko zupčanika i lanca koji se ranije koristio na biciklu. Gruba instalacija podrazumeva prekidač ( starter ) za paljenje i dobre žičane veze od akumulatora do dinamo-mašine koja u ovoj zanimljivoj konstrukciji služi kao elektromotor. Akumulator se puni iz mreže odgovarajućim punjačem napona 12 V, ili 24 V, što zavisi od izbora pogona, odnosno da li je sa jednim, ili sa dva akumulatora. Posle ovakve prepravke mnogi su sa interesovanjem gledali ovu korisnu konstrukciju.

Kroz razgovor o životu i radu u Australiji, gde je radio u nekoliko velikih fabrika, saznajemo da je Milan svoje znanje itekako znao da primeni i unovči, da se bavio inovacijama, novim tehničkim rešenjima, te da je pre nekoliko godina napravio potpuno kvalitetno rešenje napajanja njegove kuće električnom strujom pomoću Sunca i vetra. Živeći i radeći u Ligtning Ridgeu, koji se nalazi u blizini Novog Južnog Velsa, Milan je slovio kao dobar majstor, inženjer, inovator i cenjen radnik. Nakon penzionisanja bio je stručni savetnik preko udruženja za rešavanje elektrotehničkih problema u velikim kompanijama. Sastavljao je i pravio jake agregate za kopače zlata i opala na udaljenim mestima gde nema električne struje.

Sada ovaj penzioner, koji i dalje stvara, vredno radi i pomaže drugima, ima nameru da se vrati njegovim korenima, jer smatra da je vreme da se na kraju životnog veka odmori od života i napornog rada.

 

 

PokloniIOtpadSkloni