07. Apr, 2020.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

 

Voziti bicikl posle 85 godina života nije retkost, ali prepraviti običan bicikl na električni pogon u tim godinama zaista zavređuje posebnu pažnju. Životna priča Milana - Miše Varićaka pleni pažnju, jer njegov davnašnji odlazak u daleku Australiju samo je bila ostvarena želja za boljim životom. Rodio se u selu Viljance kod Vučitrna ( KiM ), gde je završio osnovnu školu, a posle toga srednju elektrotehničku školu završava u Rijeci. Posle uspešnog studija tehničkih nauka u Subotici ( Viša tehnička škola ) Milan najpre nalazi posao u Austriji, gde ga slučajan susret sa službenikom australijske ambasade vodi  pre 52 godine sa suprugom, sinom i kćerkom u tu daleku zemlju koja se, kako nam u šali reče, nalazi na kraju sveta.

 

Milan se ovih dana ponovo vratio u Australiju sa ozbiljnom namerom da se uskoro, posle prodaje nekretnina, vrati u rodnu zemlju. Na Kosovo nema gde da ide, već će se skrasiti negde na prostorima Južnog Banata. Svoj duži boravak u Beloj Crkvi ovaj živahni penzioner iskoristio je da za svega nekoliko dana prepravi bicikl na električni pogon koji je ostavio kao poklon rodbini kod koje je proteklih meseci boravio. Na takvu zamisao mnogi su vrteli glavom, pogotovo kada su čuli da će za pogon upotrebiti dinamo-mašinu sa nekog starog automobila. Reče nam da su za konstrukciju dovoljne samo male prepravke na dinami kod načina vezivanja namotaja statora i rotora kojim se postiže sasvim dovoljna snaga za razvijanje brzine kretanja bicikla od 12 do 20 km/h. Regler dinamo-mašine se izbacuje iz ove konstrukcije, a još je potreban odgovarajući akumulator, prenos sa osovine diname preko zupčanika i lanca koji se ranije koristio na biciklu. Gruba instalacija podrazumeva prekidač ( starter ) za paljenje i dobre žičane veze od akumulatora do dinamo-mašine koja u ovoj zanimljivoj konstrukciji služi kao elektromotor. Akumulator se puni iz mreže odgovarajućim punjačem napona 12 V, ili 24 V, što zavisi od izbora pogona, odnosno da li je sa jednim, ili sa dva akumulatora. Posle ovakve prepravke mnogi su sa interesovanjem gledali ovu korisnu konstrukciju.

Kroz razgovor o životu i radu u Australiji, gde je radio u nekoliko velikih fabrika, saznajemo da je Milan svoje znanje itekako znao da primeni i unovči, da se bavio inovacijama, novim tehničkim rešenjima, te da je pre nekoliko godina napravio potpuno kvalitetno rešenje napajanja njegove kuće električnom strujom pomoću Sunca i vetra. Živeći i radeći u Ligtning Ridgeu, koji se nalazi u blizini Novog Južnog Velsa, Milan je slovio kao dobar majstor, inženjer, inovator i cenjen radnik. Nakon penzionisanja bio je stručni savetnik preko udruženja za rešavanje elektrotehničkih problema u velikim kompanijama. Sastavljao je i pravio jake agregate za kopače zlata i opala na udaljenim mestima gde nema električne struje.

Sada ovaj penzioner, koji i dalje stvara, vredno radi i pomaže drugima, ima nameru da se vrati njegovim korenima, jer smatra da je vreme da se na kraju životnog veka odmori od života i napornog rada.

 

 

Nakon uspešne realizacije prošlogodišnjeg pokrajinskog projekta pod nazivom „3E vesti“, kojim je urađeno i emitovano 26 emisija edukativno- informativnog tipa, ove godine je nastavljena druga sezona sa 12 emisija koje nose isti naziv, ali sa novim metodološkim i novinarskim istraživačkim pristupom, kao i interesantnim sadržajima koji se, pored domaćih, donekle bave svetskim aktuelnostima iz  ekologije, energije i ekonomije.

 

Primaran cilj novog projekta usmeren je na jačanje uticaja svesti i  interesovanja  građana za inovacije, realne mogućnosti i primenljivost nekih rešenja po pitanju unapređenja ekološke svesti, racionalnog trošenja energije i ekonomičnosti kod trošenja prirodnih resursa. Poređenje našeg i nekog drugog iskustva stvara mogući izbor svesnog prihvatanja nečega što je sadržajno bolje i kvalitetnije. Posebno je skrenuta pažlja na domaću pamet i racionalna rešenja koja daju naši stručnjaci u zemlji i svetu. Oblasti izbora informacija su: poboljšanje kvaliteta života, korišćenje savremenih tehnologija, korišćenje alternativnih izvora energije, štednja energije bez narušavanja kvaliteta života, uređenje radnog i životnog prostora, zanimljivi hobi, aktivan odmor i sređen lični i porodični život.

Za razliku od prošlogodišnjeg, u ovom projektu uvode se sadržajne novine, jer je u završnom delu, koji nosi naziv „Vremeplov svetskih otkrića“, umesto korisnih saveta, uvršten blok o otkrićima iz nauke, tehnike i novih tehnologija, ali najviše o svetskim otkrićima koja su spasila ljudski rod. U svakoj od deset emisija biće obrađeno jedno svetsko otkriće, dok je u prvoj emisiji dat uvod o tome, a u poslednjoj emisiji generalan presek i poseban značaj tih otkrića, a to su: točak, sečivo, odeća, sklonište, kanalizacija, prečišćavanje voda, vatra, poljoprivredni usevi, antibiotici i čuvanje hrane.

Ova otkrića spasila su ljudski rod i vrstu od izumiranja, mada će se mnogi zapitati zašto nisu posebno obrađena otkrića električne struje, radija i televizije, Interneta, mobilnog telefona i druga savremena sredstva veze bez kojih bismo se danas teško snašli. Biće reči i o takvim epohalnim otkrićima bez kojih se, moramo priznati, vekovima moglo živeti, a danas se često osećamo lagodnije kada sve to ne koristimo i jednostavno pobegnemo od civilizacije. Da li bez njih stvarno možemo, druga je priča, ali su poznati slučajevi kako su se pojedinci namerno, ili zbog lične reklame, udaljili od civilizacije i sasvim normalno, spokojno i sadržajno ispunjavaju ostatak života koji im je do tog čina bio potpuno dosadan.

Pripremljene emisije, koje su u završnoj fazi montaže i finalne obrade titla na srpskom jeziku ( za osobe sa posebnim potrebama ), trebalo bi da počnu sa emitovanjem početkom novembra ove godine na pet regionalnih TV centara, kao i na portalima “eVršac” i “Cefiks” u prosečnom trajanju od šest minuta. Nosilac ovog projekta je AVP “Vila” Vršac u saradnji sa udruženjem građana “Cefiks” iz Vršca, a projekat je odobren od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i saradnju sa verskim zajednicama ( Rešenje broj: 137- 401 - 133/2018 - 07 od 7. maja 2018. godine ), koji je finansijski podržao njegovu realizaciju.

 

 

 

Pre nekoliko dana pozvao me jedan od brojnih čitalaca i vernih pratilaca našeg sajta, sa namerom da mu dam preporuke u vezi korišćenja invertora napona 12V/230V za poznati vremenski termin. Njega konkretno interesuje rezervno napajanje uređaja snage 80 W preko invertora u maksimalnom vremenskom intervalu do 12 h sa odgovarajućim akumulatorom. Pitanje je, koje snage da bude invertor, a kog kapaciteta ( Ah ) akumulator?

“Invertori su sistemi energetske elektronike koji jednosmerni napon ili struju pretvaraju naizmenični napon ili struju. Prema prirodi ulazne promenljive mogu biti naponski (VSI—voltage source inverters) ili strujni (CSI—current source inverters) invertori. Prema broju faznih priključaka na izlazu, invertori su najčešće monofazni ili trofazni, ali za pogon motora postoje invertori i sa drugačijim brojem faza. Od invertora se zahteva da konverziju energije ostvare sa visokim koeficijentom korisnog dejstva, pa su na raspolaganju za sintezu invertora prekidači i reaktivni elementi. Izlazna veličina često treba da bude sinusoidalnog talasnog oblika, ali ponekad to nije slučaj. Sinusoidalni talasni oblik nije moguće bez disipacije stvoriti od napona ili struja konstantnih u vremenu, pa se zahtev za sinusoidalnim oblikom svodi na sinusoidalni oblik srednje vrednosti izlazne veličine tokom periode prekidanja. Stoga će se usrednjavanje često koristiti prilikom analize invertora, što na nivou periode prekidanja, što na nivou periode modulišućeg signala, koja je obično znatno veća od periode prekidanja, pa se ovo usrednjavanje svodi na određivanje jednosmerne komponente.” (http://tnt.etf.bg.ac.rs/~oe3ee/invpdf.pdf).

Rezervno napajanje nekog uređaja pomoću invertora koristi se u slučaju kada nemamo stalno obezbeđen mrežni napon 230 V. Snaga uređaja koji se tako napaja i pokreće njegov siguran rad treba da bude manja od snage invertora. Pošto se preko invertora obezbeđuje i punjenje akumulatora, potrebno je da jačina struje bude vrednosti koja će obezbediti punjenje Acu baterije. Ako je snaga potrošača 80W, maksimalna jačina struje za njegov bezbedan rad je 6,25 A. Navedena amperaža se dobije iz formule: P = U*I, odnosno, I = P/U. Za napon akumulatora uzeti 12,8 V, pošto su sve manje vrednosti znak njegove ispražnjenosti, ili dotrajalosti. Ako je potrebno da uređaj radi neprekidno 12 h, realno vreme zavisi od kapaciteta akumulatora, a tu se primenjuje formula: q = I*t, tako da je t = q/I. Za jačinu struje od 6,25 A kapacitet akumulatora je: q = 6,25 A*12 h = 75 Ah. Manje vrednosti njegovog kapaciteta, izraženog u Ah, neće obezbediti neprekidan rad u traženom vremenskom intervalu ( 12 h ).

Kod računanja navedenih vrednosti nikada ne treba kalkulisati sa graničnim vrednostima, pošto takav pristup u praksi dovodi do zagrevanja nekog od uređaja, posebno kod punjenja akumulatora, jer veći kapacitet akumulatora traži veću jačinu struje, odnosno takav pretvarač koji će dati dovoljnu jačinu struje za punjenje. Posebno je pitanje da li koristiti pravljeni, ili fabrički pretvarač. Moj savet je fabrički, jer je jeftinija varijanta od pravljenog, a bićemo sigurni oko vrednosti jačine struje i usaglašenosti snage uređaja i snage pretvarača. Danas se putem Interneta mogu naći u ponudi potpuno novi, ili polovni invertori željene snage, a za siguran rad rezervnog napajanja najbolje je koristiti nov akumulator odabrane snage.

Zaključimo da svako praktično rešenje nekog problema traži poznavanje i primenu odgovarajućih teorijskih znanja, odnosno da teorija i praksa moraju „pod ruku“. Za neku dublju analizu je koliko se teorija i praksa  podudaraju, ali je nesporno da jedna bez druge nikako ne mogu.

PokloniIOtpadSkloni