Svetski dan zaštite životne sredine ( 5. juni ) je poseban međunarodni datum koji poštuje većina zemalja sveta. Predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu ( UNEP ), koji se obeležava od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za ekspanziju aktivne svesti građana o zaštiti životne sredine. Svake godine ga obeležavaju milioni lјudi širom sveta.
Povodom ovog značajnog datuma izdvajam neka alarmantna upozorenja stručnjaka o štetnosti plastike koja se sve više upotrebljava. Život velikog broja biljnih i životinjskih vrsta ugrožen je zbog plastike. Od 19 do 23 miliona tona plastike godišnje završi u vodi. Više od 90 procenata riba i ptica ima plastiku u želucu, što remeti njihov endokrilni sistem i sistem za varenje. Plastika može delimično, ili potpuno da spreči dotok kiseonika organizmima u vodi i da blokira svetlost. Udeo industrije plastike u svetskoj potrošnji nafte je šest procenata. Proizvodnja plastike je, pored drugih uticajnih faktora, veliki uzročnik klimatske krize sa kojom se globalno suočavamo na celoj planeti. Nevidljive mikročestice plastike čovek može da unese u telo udisanjem, dodirom, preko kože, pa čak i preko placente, ili majčinog mleka. Mikroplastika se preko poljoprivrednih aktivnosti može akumulirati u zemljištu. Neke od veoma štetnih hemikalija u mikroplastici su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, posebno kod žena.
Nedeljno, kako se navodi u izvoru navedenih saznanja, pojedemo jednu kreditnu karticu plastike. U ruci sve više držimo mobilni telefon koji ima plastične delove, kucamo na plastičnoj tastaturi računara, pišemo plastičnom hemijskom olovkom, ili penkalom, veoma često pijemo vodu ili jogurt iz plastične flaše, a pored sebe verovatno često imamo gomilu plastičnih kesa. Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci. Ono što se zna je da je plastika bukvalno prisutna svuda.
Plastika se razlaže putem posebnog procesa koji se zove fotorazgradnja. Kada ultraljubičasti zraci Sunca udare u plastiku oni uzdrmaju hemijske veze materije i vremenom ona se razlaže na sve sitnije i sitnije čestice, pri čemu nastaje mikroplastika. Na osnovu višegodišnjeg posmatranja ovog procesa naučnici zaključuju da je plastičnim kesama potrebno od 500 pa sve do 1000 godina da se potpuno razlože. Drugim rečima, jako je dug vremenski period. Papir je najrecikliranija materija na svetu, jer mu treba između dve i šest nedelja da se razgradi. Staklu treba nekoliko miliona godina da se razgradi, a neki stručnjaci smatraju da ono ne može da se raspadne. Reciklaža stakla veoma je jednostavna i sprovodi se topljenjem, tako da se retko baca.
Na kraju logično je da se zapitamo kako izbeći preteran kontakt sa plastikom. Pre svega, treba izbegavati stvari za koje znamo da je unutra plastika, posebno kada je reč o uzimanju pića i hrane, jer njihov direktan dodir sa plastikom šteti našem zdravlju. Kad god možemo treba da se vratimo na staklenu, ili papirnu ambalažu. Ako se radi o malim količinama plastike, nije veliki problem, ali veći problem je što je plastike svuda oko nas.
Izvor saznanja: www.zzjzle.org.rs
Prestižno republičko finalno takmičenje Eko kviz, pod sloganom „Prljavo, ili čisto nije isto“ održano je u petak, 10. maja 2024. godine, u velikoj Kongresnoj dvorani „Milenijum“ u Vršcu uz prisustvo brojnih navijača, mentora-nastavnika iz osnovnih škola, predstavnika Grada Vršca, Poljoprivredne škole Vršac, Školskog centra „Nikola Tesla“ Vršac, JKP „Gradska čistoća“ Beograd i JKP „Drugi oktobar“ Vršac. Takmičare je ispred Grada Vršca pozdravio Miloš Salapura, direktor JKP „Drugi oktobar“ Vršac.
U takmičenju su učestvovale ekipe sa po četiri takmičara iz četiri osnovne škole: „Jovan Dučić“ Klek kod Zrenjanina, „Pavle Savić“ Mirijevo, Beograd, „Momčilo Nastasijević“ Gornji Milanovac i „Žarko Zrenjanin“ Izbište.
Takmičenje se sastojalo iz određenog broja pitanja iz ekologije, razvrstanih po uzrastu od petog do osmog razreda, te zanimljivih ekoloških igara. Predstavnik Grada Vršca, ekipa Osnovne škole iz Izbišta, koju je predvodio nastavnik biologije, Vukan Vukov, bila je u zapaženom vođstvu sve do poslednje igre, tako da joj je u foto finišu izmaklo prvo mesto koje je zasluženo osvojila ekipa iz Zrenjanina koji će biti domaćin narednog republičkog takmičenja. Ekipa Grada Vršca osvojila je drugo mesto, treći su takmičari iz Gornjeg Milanovca, a četvrti takmičari iz Beograda.
U organizaciji ovog republičkog takmičenja, pored javnih komunalnih preduzeća i Poljoprivredne škole Vršac, veliku pomoć dao je Grad Vršac, Školski centar „Nikola Tesla“ Vršac, koji je obezbedio tehničku softversku podršku. Članovi svih ekipa pojedinačno su nagrađeni vaučerima od 15, 20, 25 i 30 hiljada dinara, koje su na kraju uručili predstavnici organizatora.
Dan planete Zemlje obeležava se svake godine u većini zemalja sveta od 22. aprila 1970. godine, kada je širom SAD izašlo dvadeset miliona ljudi na proteste zbog nemarnog odnosa prema radnoj i životnoj sredini. Taj svetski datum odabrala je Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Deset je fascinantnih činjenica o našoj planeti, što je u svakom pogledu čini jedinstvenom u Sunčevom sistemu i upozorenje da o njoj više brinemo.
Zemlja nije potpuno okrugla lopta, već je spljoštena na polovima što je posledica rotacije velikom brzinom ( 1.675 km/h, ili 465 m/s ). Zbog toga je prečnik Zemlje na ekvatoru duži 43 km od prečnika od jednog do drugog pola. Zemlja rotira oko svoje ose od zapada ka istoku. Zajedno sa Zemljom rotira njen vazdušni omotač - atmosfera tako da to ne primećujemo.
Voda pokriva više od 70 procenata Zemljine površine što se svake godine povećava zbog topljenja glečera i globalnog zagrevanja na koje neposredno utiče čovek svojim neplaniranim, ili namernim aktivnostima.
Svemir počinje na visini od 100 km gde se nalazi tzv. Karmanova linija, ali oko 75 procenata svemirske mase nalazi se na prvih 11 km iznad Zemlje. Na visini od 19 do 48 km iznad Zemljine površine lebdi tanki ozonski omotač kao poslednja linija odbrane od kosmičkog zračenja.
Zemlja ima usijano gvozdeno jezgro što je čini najgušćom i petom po veličini planeta u Sunčevom sistemu. Poluprečnik Zemlje je 6.378 km po ekvatoru.
Ona je za sada jedina planeta na kojoj postoji život sa oko 8,7 miliona vrsta, a nastala je pre 4,5 milijarde godina. Prvi živi svet nastao je u vodi.
Gravitaciono polje Zemlje nije svuda jednako zbog njenog elipsoidnog oblika i nejednakog rasporeda mase. Prosečno ( srednje ) ubrzanje Zemljine teže je 9,81 m/s2 . Ono nije svuda jednako, što zavisi od položaja tela.
Zemlja je planeta ekstrema po pitanju temperaturnih razlika, jer je najviša temperatura izmerena od 56,7 stepeni C, a najniža od - 89,2 stepena C.
Najveći živi organizam na Zemlji je jedinstveni koralni greben uz obalu Australije koji se vidi čak iz svemira. Prostire se dužinom od 2.000 km.
Zemlja je jedina planeta sa aktivnim tektonskim pločama koje su zaslužne za formiranje planina i neprestane tektonske aktivnosti i rad vulkana.
Zemlja ima zaštitni atmosferski omotač, električno i magnetno polje čiji su polovi pomereni u odnosu na geografske polove ( ugao deklinacije ), a južni magnetni pol je u blizini severnog geografskog pola, dok je severni magnetni pol na geografskom jugu. Raspored magnetnih polova prvenstveno zavisi od električnog polja Zemlje.
Zaključimo, pošto je Zemlja tako jedinstvena i razlikuje se od drugih planeta Sunčevog sistema, red je da o njoj vodimo više računa, da je što manje zagađujemo, jer drugo mesto za život nemamo. Koliko god radili suprotno ona će nam vratiti višestruko više jer čovek nije jači od zakona prirode.