06. Nov, 2024.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

PREVENCIJA OD POŽARA

Visoke letnje temperature, loša električna instalacija i trenutak ljudske nepažnje najčešći su uzroci požara u kojima mogu biti ugroženi ljudi i uništena materijalna dobra. Često nismo ni svesni koliko mala nepažnja, ili volšebna zaboravnost dovode do katastrofa sa velikim posledicama. Voda i vatra su stihije koje brzo napreduju, a teško se zaustavljaju.

Najčešći uzrok požara u kući, ili stanu je dotrajala električna instalacija čiju sanaciju ne treba nikako odlagati. Loši spojevi u razvodnim kutijama i ormarima za struju, ili na utičnicama, dovode do stvaranja toplote koja može razviti temperaturu na kojoj se pali izolacija, kao i drugi zapaljivi materijali, što dovodi do požara čije gašenje nije preporučljivo sa vodom. Veoma čest uzrok razvijanja toplote su nedovoljni preseci produžnih kablova, pogotovo ako smo ih kupovali na pijaci, jer pored malog preseka, provodnici su labavo vezani za viljuške, ili da uopšte nema žuto-zelenog provodnika za uzemljenje ( masu ), što nije preporučljivo za većinu potrošača.

Nestručna zamena pregorelih topljivih osigurača može dovesti do paljenja instalacije, jer pravljeni osigurači nisu dobro rešenje, pošto deblji provodnici u keramičkom kućištu osigurača gube namensku ulogu kao namerno oslabljeno mesto u strujnom kolu. Opterećenje osigurača, koje se izražava u amperima, može se izračunati na osnovu poznate formule za snagu električne struje ( P = U * I ), odakle se dobija vrednost jačine struje, kada se ukupna snaga ( P ) podeli sa električnim naponom od 230 V, propisanim po evropskim standardima. Primera radi, na utičnicu, ili grupu utičnica koje su vezane na osigurač vrednosti od 16 A, mogu se priključiti potrošači ukupne snage do 3.680 W, ili 3,68 kW. Nikada ne treba uzimati granične vrednosti, jer će u tom slučaju osigurač razvijati Džulovu toplotu, što dovodi do postepenog nagorevanja labavih spojeva na razvodnom ormariću za struju. Preporučljivo je da koristimo automatske osigurače odgovarajućih vrednosti koje zavise od potrošača. Kod određivanja amperaže osigurača veoma je važna pravilna ( ravnomerna ) raspodela snage potrošača koje koristimo. Većinu potrošača treba isključivati kada se ne koriste, posebno ako su u pitanju adapteri i punjači baterija prenosnih uređaja i mobilnih telefona. Oni razvijaju visoke temperature ako nisu kompatibilni, ili su baterije dotrajale, odnosno da su u mogućem kratkom spoju. Kratak spoj baterije laptopa opterećuje i zagreva njegov adapter koji može izazvati požar.

Presek provodnika ima propisane standarde, tako da se za strujna kola koja koriste osigurače od 16 A koriste provodnici preseka 2,5 mm2, a za sijalice i druga slabija svetla provodnik od 1,5 mm2, sa osiguračem od 10 A. Osigurači od 16 A obično se koriste za utičnice, dok na glavni vod stavljamo osigurače do 25 A po jednoj fazi sa presekom provodnika od 4 do 6 mm2. Kao efikasna zaštita od kratkog spoja može polužiti FID-ova sklopka.

Preventivne mere zaštite od požara ogledaju se u praktičnim radnjama na otklanjanju svih potencijalnih uzroka za stvaranje visokih temperatura. Njih treba, ukoliko nismo sposobni da to sami izvedemo, poveriti stručnim licima. Pregledi moraju biti redovni, jer iznenađenja vrebaju i kada smo potpuno sigurni, posebno kod produžnih kablova za visoki napon. Zaključimo priču starom narodnom izrekom: „Struja je dobar sluga, a zao gospodar!“.

Slavni naučnik, Nikola Tesla, rođen je 10. jula 1856. a umro je 7. januara 1943. godine. Kada se podsetimo na ove datume, od kojih je prvi proglašen „Svetskim danom nauke“ ( kod nas od 2011. godine ), uvek se prisetimo Teslinog  detinjstva koje je ispunjeno zanimljivim događajima. Svi autori koji su pisali i još uvek pišu o nenadmašnom geniju slažu se da je bio izvan svog vremena, a bolji poznavaoci smatraju da je bio „Bog nauke“.

Priča se da je kao dečak skočio sa seoskog ambara držeći otvoren kišobran, ali nije uspeo da poleti. Dok je imao pet godina izgubio je brata Daneta pri jahanju konja, tako da se pretpostavlja da je taj nesrećni događaj značajno uticao na njegovo kasnije odrastanje i sklonost ka misticizmu. Odrastao je uz tri sestre: Milku, Angelinu i Maricu. Posle školske godine u Gospiću Tesla je dobio koleru, ali je ležeći u postelji smogao snagu da uceni oca Milutina, koji je bio sveštenik, da se ne školuje za popa, tako da je dobio očev blagoslov da studira tehniku, posle čega je navodno ubrzo ozdravio.

Iako je redovno pohađao Visoku tehničku školu u Gracu, jedino zvanično svedočanstvo o školovanju dobio je iz Više realne gimnazije u Rakovici kod Karlovca. Fakultet zvanično nikada nije završio, ali je kasnije dobio nekoliko počasnih doktorata i prvo mesto na svetskoj listi deset najvećih naučnika.

Nakon što se 1884. godine preselio u Ameriku, Tesla je kratko vreme radio za firmu Tomasa Edisona. Zbog neslaganja sa njegovim mišljenjima dao je otkaz. Edison mu je, naime, obećao tadašnjih 50.000 dolara ako usavrši njegov motor na jednosmernu struju. Kada je Edison umesto obećanja ponudio sitno uvećanje plate, Tesla je odbio. Njegov motor na naizmeničnu struju Edison je pokušavao da diskredituje na stotinu načina. Da bi srušio nevericu Tesla se lično priključio u električno kolo i upalio sijalicu "glumeći" provodnik. Nakon što je dao otkaz Edisonu, zbog manjka novca bio je prisiljen da privremeno kopa kanale. Već sledeće, 1885. godine osnovao je vlastitu firmu "Tesla Electric Light and Manufacturing Company".

Tesla je tek 1937. godine predložen za Nobelovu nagradu, ali je prilikom glasanja dobio samo jedan glas od mogućih 38. Apsurdno je da su na osnovu njegovih otkrića nagrade dobijali drugi, koji su čak prisvajali njegova otkrića. Tek je 1943. godine Vrhovni sud SAD presudio da je pravi tvorac radija Nikola Tesla, a ne italijanski naučnik Markoni.

Od ostalih zanimljivosti iz Teslinog života zabeleženo je da je bio opsednut brojem tri, tako da je pre ulaska u bilo koju zgradu tri puta kružio oko nje, a isto toliko puta je zaredom prao ruke. Tesla je obožavao golubove sa kojima je u starosti više provodio vremena nego sa ljudima. Prema jednoj priči, dok je ležao u krevetu i nešto „mozgao“ u hotelsku sobu je uletela bela golubica u čijim očima je video jaku, bleštavu i zaslepljujuću svetlost.

Poznato je da se Tesla nikada nije ženio, niti je izražavao naklonost prema damama koje su mu se pokušavale približiti. Smatrao je da veliki izumi i brak ne mogu zajedno, te da je nepravedno da na taj način uništi nečiji život.

Poseban odnos Tesla je imao prema prirodnim silama, prirodi i kosmosu, kao izvoru energije. Priroda je za njega bila Bog i uvek je nalazio “neku tajnu vezu” sa izumima. Tvrdio je da je ostvario kontakt sa dalekim svetovima i naprednim civilizacijama, što njegovi savremenici nisu uzimali za ozbiljno, smatrajući da je to plod mašte u poznim godinama života, kada čovek svesno sumira svoje stvaralaštvo i meša realnost sa snovima.

Zaključimo da je Tesla bio daleko ispred svog vremena, da njegova otkrića i danas zbunjuju naučne krugove i da se takvi umovi rađaju jednom u stotinu godina. Posle višegodišnjeg boravka u Americi bio je samo jednom u Srbiji, 1892. godine, gde je dočekan sa najvećim počastima. Primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića koji ga je odlikovao ordenom Svetog Save. Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu povodom Teslinog dolaska u Beograd, a Novi Sad ga je proglasio svojim počasnim građaninom.

Tagovano

Svetski dan zaštite životne sredine utemeljen je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ( u daljem tekstu UN ) 1972. godine i održava se 5. juna svake godine u više od 100 zemalja. Ovaj događaj koristi se kao jedan od glavnih načina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju na unapređenje kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i veće mogućnosti za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini.

Uvek se opravdano zapitamo, koja je naša uloga u zaštiti životne sredine. Uloga svakog pojedinca, ili kolektiva od presudnog je značaja kako da štite životnu i radnu sredinu. Kao pojedinci, krenimo od neposrednog okruženja, mesta boravka, ili rada gde se formiraju pravilne radne navike. One se kreiraju kroz čitav život, a zavise od porodičnog vaspitanja, uticaja okoline, škole, ljudi sa kojima se družimo, ali i onih na koje se ugledamo. Čovek, kao biološka i socijalizovana jedinka, pokušava da ima sređen i organizovan život. Sa naučnog stanovišta, ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja je nastala u interakciji između individue i sredine koja određuje jedinstven način ponašanja. Ljudi se međusobno razlikuju, kao što u šumi sa drvećem nemamo dva istovetna lista. Različitost predstavlja tipičnu karakternu osobinu pojedinaca koja se izgrađuje tokom životne dobi.

Navedena psihološka opservacija navodi na zaključak kako se odnos prema životnoj sredini ne formira slučajno, ili stihijski, već ima duboke korene u odnosu čovek-priroda, ili čovek-društvo. Ako u odnosu prema životnoj sredini izgradimo i prihvatimo odgovarajući stepen lične i kolektivne odgovornosti delimično smo postigli željeni cilj koji se može uspešno ostvariti našim praktičnim delovanjem, akcijom i vidljivim rezultatom. On se ogleda u promeni ambijenta i njegovim usklađivanjem prema očekivanim potrebama. Sređen stan, terasa, dvorište, garaža, ili podrum su jedan od dokaza naše volje koju možemo ispoljiti tokom dana. Da bismo to pratili, dobro bi bilo da se uvek pred spavanje zapitamo: šta smo to danas korisno uradili sebi i drugima, šta smo promenili i da li smo na nekoga pozitivno uticali.

Posmatrajući naše delovanje u društvu, svaki pozitivan primer može uticati na njegove članove u smislu promene načina ponašanja. Uvek se u tom razmišljanju setim profesora psihologije iz srednje škole koji nam je govorio o štetnosti pušenja, a sam je pušio na ulici i bacao pikavce van kante za smeće, tako da njegova priča o pušenju nije imala nikakvog efekta.

Zato na ovaj svetski dan učinimo nešto korisno u porodici, na radnom mestu, ili u kontaktu sa ljudima, jer sređen i organizovan život utiče na naše mentalno zdravlje, menja navike i ponašanje u različitim situacijama. Moramo imati u vidu da bogatstvo nije samo u novcu, već u načinu njegovog trošenja, te da čovek ne može biti sam, ili izolovan, jer je onda „Bog, ili životinja“ ( grčka filozofska misao ), te da savremeni način života traži primeren oblik ponašanja prema sebi, drugima, ali i životnoj sredini. Nešto, što je posebno značajno u okolnostima u kojima sada živimo je zaštita životne sredine od nasilja, koje je nedavno kulminiralo gašenjem života mladih ljudi, što je dovelo do snažne reakcije i mirnog protesta građana.

Mislim da će na kraju ovog članka mnogi shvatiti zašto sam se, kao dugogodišnji prosvetni radnik, nešto više posvetio psihologiji ličnosti, jer je pitanje lične odgovornosti i uloga porodice od presudnog značaja za njeno formiranje. Porodica je bazični stub vaspitanja svakog deteta, a opšte stanje društva i pad moralnih vrednosti mogu negativno uticati kako na dete, tako i na porodicu. Ona mora biti toliko jaka i zdrava da se na vreme i uspešno odupre devijantnim pojavama u društvu, uticaju društvenih mreža i nekih sumnjivih vrednosti koje nisu prihvatljive, bez obzira sa koje strane dolaze.

PokloniIOtpadSkloni