07. Apr, 2020.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Do sada su napisani brojni članci i snimljeni filmovi o Nikoli Tesli koji je, nesumnjivo, naučnik svetskog glasa, ali su ga neki njegovi savremenici smatrali vizionarom i fanatikom, a većina genijalnim izumiteljem koji još uvek zbunjuje brojne naučne krugove. Proniknuti u mentalni lavirint ovog genijalnog naučnika malo je kome pošlo za rukom, međutim, ako pratimo razvojni put njegovog rada i stvaralaštva naići ćemo na interesantne dokaze koliko je Tesla bio vezan za prirodne pojave, kao da je imao neku tajnu dosluhnu rezonanciju sa neotkrivenim zakonima prirode.

Teslina genijalnost verovatno potiče od roditelja, majke Georgine koja nije bila školovana, ali bistrog istraživačkog uma i pamćenja, te od oca Milutina, naprednog sveštenika ( prote ) koji je iskonski verovao u moći prirodnih sila. Za razliku od oca, Tesla veruje da je Bog priroda, što nije daleko od religijskog. Njegovo razmišljanje i uverenje da nas „priroda kažnjava za sva nedela“ koja činimo tokom života ima dubok religijski pristup u shvatanju odnosa čoveka prema prirodi. Tesla je među retkim naučnicima koga su prirodne sile prosto usmeravale ka otkrićima. Setimo se samo njegovog pogleda prema Suncu, kada mu se zavrtelo u glavi i na zemlji u parku počeo je da crta generator koji koristi obrtno magnetno polje. Ta  fantazija mu se stalno priviđala u glavi dok nije pronašao generator naizmenične struje, a kasnije elektromotor koji se bitno ne razlikuje od generatora, jer za pogon koristi struju, a generator je proizvodi. Tesla je eksperimentisao sa polifaznim sistemima naizmenične struje različite frekvencije i zaustavio se na trofaznom sistemu. Često se zapitamo, zašto baš tri faze i čuvena veza u “zvezdu”, ili “trougao”. Tronožac je stabilan gde god ga postavimo,  jer je bilo koja ravan determinisana sa tri različite  tačke. Rad elektromotora najstabilniji je sa tri faze ( R, S, T ), i ako pogledamo njihovu sinusoidu vidimo zašto je takav sistem stabilan, sa kašnjenjem svake naredne faze za 120 stepeni. Razmišljam, da li to ima neku generičnu vezu sa brojem tri koji je bio veoma interesantan i samom Nikoli Tesli! Često je praktikovao, pri ulasku u hotelsku zgradu, da je tri puta obiđe, ili da nije uzimao hotelsku sobu čiji broj nije bio deljiv brojem tri, a tu je i „Tajna broja dvanaest“, (moj autorski članak objavljen, 06. 01. 2016. godine – “Zanimljivosti” ).

Tesla je bio čudak po načinu života, nikada se nije ženio, prao je ruke do pedeset puta dnevno, nije voleo da se rukuje, gotovo uvek je nosio bele rukavice, bio je alergičan na kajsije i na bisere. Malo je spavao, uvek u svom karakterističnom položaju prsta na slepoočnici, a novac mu nije puno značio u životu. Mnogi kažu da je umro u bedi i siromaštvu, što uopšte nije tačno. Njegova naučna otkrića i vizionarska predviđanja predstavljali  su  neizmerno bogatstvo koje pred kraj života nije posedovao u smislu raspoloživog kapitala, koji mu tada, nakon smrti, uopšte nije trebao.

Teslu su neki savremenici, pred kraj njegovog života, smatrali čudakom, jer je tvrdio da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već godinama nije bio među živima, ili da je ostvario vezu sa drugim civilizacijama. Njegov oštar  um vibrira periferijom naših kosmičkih prostora, da nije tako ne bi bio toliko nadmoćan da mehaničkim vibracijama izazove zemljotrese, te neke neobjašnjive katastrofe na sasvim drugom kraju planete, koje se dovode u vezu sa Teslinim eksperimentima. Mnogi pominju „zrake smrti“, osvetljenje čitave vasione i besplatno korišćenje energije Sunca. Zbog toga će mnoga naredna otkrića biti samo mali deo vela tajne koju je Tesla poneo sa sobom u grob, jer je pored 700 patenata, imao otkrića koja su mu drugi pokrali, a ostalo je dosta skica i pisanih dokumenata koji još nisu ugledali svetlost dana. Možda je zbog toga zagonetna i njegova smrt, što ponekad graniči sa špekulacijama i pretpostavkama koje su u domenu zavere ćutanja.

Pojam rezervnog izvora napajanja sve više se susreće kod prenosnih uređaja u različitim situacijama. Koliko i kako ih koristimo zavisi od niza faktora, često zbog preke potrebe za nekim uređajem dok smo na putu, radnom ambijentu, na aktivnom, ili pasivnom odmoru u prirodi, ili u vikendici. Principijelno, rezervno napajanje ćemo upotrebiti u situaciji kada nemamo izvor mrežnog napona ( 230 V ), ili kod svih prenosnih uređaja koji se napajaju punjivim, ili nepunjivim baterijama. Njihova ekonomičnost je najbolji putokaz gde i kako efikasno koristiti rezervno napajanje.

Od prenosnih uređaja danas najviše koristimo „pametne telefone” koji se zbog niza dodatnih funkcija, bez obzira na veći kapacitet baterije ( mAh ), često brzo isprazne, što nas ponekad dovodi u neprijatnu situaciju. Zbog toga je najbolje imati adapter koji snižava napon sa 12 V na 5 V za brzo punjenje telefona u automobilu, ili „EnerGenie“, kao dodatni akumulator velikog kapaciteta, koji u jednom pražnjenju može obezbediti nekoliko  ciklusa punjenja. Za njega je potreban odgovarajući kabal, tako da je najbolje da nam je stalno pri ruci. Ovakav rezervni izvor napajanja može se, takođe, dopuniti u toku vožnje iz automobilskog akumulatora i dobro će nam doći ukoliko smo kasnije, nakon vožnje, udaljeni od automobila.

Bežično punjenje baterija pametnih telefona, ili “Wireless Charging”, neki potrošači smatraju novijom tehnološkom inovacijom, ali nije. Primena je davnašnje ideje Nikole Tesle koja je stara preko stotinu godina. Zapravo, to je beskontaktno punjenje koje koristi načela induktivnog punjenja, a kabal je i dalje potreban na samom bežičnom punjaču. Najveća prednost ovakvog punjenja je što su uređaji i punjači različitih proizvođača kompatibilni. Jedini uslov je da oba ispunjavaju Qi standarde, propisane od Wireless Power Consortium ( udruženje velikog broja kompanija ).

Veoma često nam je u automobilu potreban dodatni adapter za laptop čiji je napon baterije iznad 12 V ( 14,5 V, 19,5 V ) pošto većina laptopova koji su stari preko tri godine brzo isprazne njihovu bateriju. Tablet uređaji se mogu puniti preko odgovarajućeg ispravljača za telefon, ali sa nešto jačim strujama ( 2A ). Oni se mogu puniti i u automobilu preko adaptera 12V/5V. Njihova sporost u radu dovela je do potrebe da se upotreba ovih uređaja sve više potiskuje zbog zamene sa telefonima koji imaju gotovo sve funkcije mini-računara. Oni nam omogućavaju kvalitetnu sliku i ton, Internet vezu u prirodi, gde smo daleko od civilizacije, tako da sigurno rezervno napajanje stvara pravi ugođaj i vezu sa porodicom. Neki pobornici boravka u prirodi odriču se takvog luksuza tako što ne nose, ili malo koriste mobilni telefon. Koliko smo na to navikli zavisi od pojedinca i njegovih potreba.

Kod korišćenja rezervnih izvora napajanja često se postavlja praktično pitanje, da li je bolje koristiti nepunjive ( alkalne i druge ), ili punjive baterije. Iako je cena punjivih baterija ( NiCd, litijum-jonske i dr. ) nešto veća od alkalnih, računica potvrđuje da je ekonomičnija njihova upotreba. Pravilnim punjenjem one se mogu koristiti dve do tri godine, a neke i duže, što znači da mogu izdržati preko hiljadu punjenja. Baterije se koriste u telefonima, tranzistorima, foto-aparatima, kamerama, svetiljkama, a izrađuju se u odgovarajućim standardnim dimenzijama. Pored valjkastih baterija različitih dimenzija koriste se i dugmaste baterije koje mogu biti punjive i nepunjive. Baterije koje nisu predviđene za punjenje ne mogu se puniti, ako to pokušamo možemo napraviti samo štetu na punjaču, ili na uređaju koji koristi bateriju. Danas su pristupačni punjači za različite vrste baterija, ali je pravilo da uvek pogledamo deklarisani napon i struju punjenja.

Nekada su bili aktuelni pretvarači napona 12V/230 V za neonsko svetlo u kamp kućicama i u vikendicama, koji se postepeno izbacuju iz upotrebe, pošto su LED sijalice koje se napajaju sa 12 V, ili 24 V daleko rentabilnije rešenje. Pored manjeg utroška energije, ovakve sijalice daju jače svetlo, dugo traju, ne greju se i sve su jeftinije. Fabrički pretvarači veće snage, koji obezbeđuju frekvenciju od 50 Hz, još uvek imaju svoje mesto za portabl televizore sa SET TOP BOX uređajem, te za male frižidere, slabija svetla i druge uređaje male snage koji se napajaju sa 230 V. Na vikendicama, gde nema mrežnog napona, najbolje rešenje je korišćenje solarnih panela koji se isplate za period od tri do pet godina, zavisno od snage i cene opreme za odgovarajući izbor panela, akumulatora i pretvarača napona.

Zaključimo da u traganju za efikasnim i racionalnim rešenjima rezervnog napajanja ima različitih mišljenja i stavova, praktičnih iskustava, ideja i preporuka, ali su ponekad i neka skupa rešenja prihvatljiva, jer se na kraju isplate. Kupovina jeftinih nepunjivih baterija je bacanje novca, a upotreba neispitanih punjača akumulatora ( koje smo kupili na pijaci ) može oštetiti svaku bateriju koja se puni. Kvalitetne punjive baterije moraju imati odgovarajuće punjače čija je cena još uvek relativno visoka, ali ćemo njihovom upotrebom obezbediti optimalan vek trajanja tih baterija. Računica potvrđuje da je daleko korisnije upotrebljavati punjive baterije za većinu prenosnih uređaja gde je to moguće, mada su neki uređaji konstruisani tako da uvek  koriste takve baterije, te da imaju odgovarajuće adaptere ( punjače ). U slučaju njihovog kvara, koji obično nastaje kada su stalno na mrežnom naponu, treba voditi računa da nađemo adekvatnu zamenu, što se posebno odnosi na laptopove i mobilne telefone.

Tagovano

Među nekada zanimljivim, a danas još uvek aktuelnim konstrukcijama mojih bivših učenika koji su izlazili na prestižna takmičenja iz elektronike bili su uređaji kojima se efikasno štiti od insekata i glodara. Jedan isproban uređaj takve vrste napravila je Jasmina Nikolić, danas diplomirani geodeta koja je, kao većina perspektivnih mladih ljudi koji ne mogu da se zaposle u svojoj struci u zemlji, svoje uhlebljenje našla u inostranstvu. Svedoci smo koliko godišnje takvih školovanih mladih ljudi odlazi vani „trbuhom za kruhom“, koji uglavnom ne misle da se vrate. Ovaj članak je samo lepa i setna uspomena na bivšu učenicu koja je volela da se bavi primenjenom elektronikom i konstruktorskim radom.

Jasmina je imala poseban znalački smisao za humor pa je, između ostalog, na času sekcije „Mladi fizičar“ predložila da se za glodare „iz humanih razloga“ ne primenjuju otrovi, već nešto što će ih rasterati. Otrov nije zdrav ni za ljude, pogotovo za decu, ili domaće životinje. Ali, je vrlo siguran! Ubija miševe sa garancijom! To je najčešće neka crvena pšenica koja kasnije deluje na krvotok miševa. Nabavlja se u poljoprivrednim apotekama. Najnoviji oblik zaštite od insekata i glodara je zaštita ultrazvukom. Nešto slično kao zaštita od pasa, komaraca, ili krtica. Da pojasnimo, mi ne uništavamo slatke male miševe, ili dosadne komarce. Mi ih samo rasterujemo tako što prostor u kome boravimo popunjavamo visokim tonom promenljive frekvencije. Taj ton nečujan je za ljude. Njegova frekvencija je iznad granice do koje ljudsko uho može da čuje. Frekvencija tog tona je nepravilno promenljiva tako da se miševi vremenom ne priviknu na nju. Takav ton je nesnosan za miševe, bube, kao i za komarce koji se brzo razbeže.

 RK3339

Električna shema rasterivača glodara ( RK3339 )

Rasterivač je konstruisan sa IC kolom NE555 ( pogledati sliku IC ) koje je poznati oscilator, tajmer. Na nožicu 1 dovodi se minus ( - ), a na nožice 4 i 8 plus ( + ) pol napajanja. Kristalni, ili obični zvučnik spojen je na izvod 3 preko elektrolitičkog kondenzatora kapaciteta 1 µF. Oscilatorsku RC grupu čini kondenzator 1 nF na pinovima 2 i 6 i otpornik 15 kΩ i 1 kΩ na pinovima 6 i 7. Napajanje je iz gradske mreže  napona 230 V preko transformatora manje snage ( do 2 W ) sa 6 V na sekundaru i 4 diode u grec-spoju za ispravljanje. Napon se filtrira sa elektrolitičkim kondenzatorom kapaciteta 1000 µF. Sa transformatora spaja se kondenzator kapaciteta 220 nF preko otpornika 15 kΩ na pin 5, čime se signal moduliše sa 50 Hz. Tako se na izlazu dobija frekvencija zvuka od 20 do 40 kHz sa korakom od 50 Hz. Ne može se koristiti običan, već piezo zvučnik za tonove visoke frekvencije. Preporučljivo je da se upotrebi ultrazvučna kapisla oznake “UST40T”, koja je konstruisana baš za 40 kHz, a nalazi u navedenom kompletu ( RK3339 ).

Ispitivanje gotovog uređaja može se vršiti, pre svega, frekvencometrom koji se spaja na priključke zvučnika gde treba da pokaže frekvenciju od 20 do 40 kHz koja najviše zavisi od vrednosti kondenzatora C1. Jednostavniji način kontrole frekvencije uređaja je ugradnja tastera i kondenzatora C6. Pritiskom na taster kondenzator C6 od 10 nF spaja se paralelno kondenzatoru C1 od 1 nF i u zvučniku se dobija ton visine 1000 Hz što je znak da uređaj ispravno radi. Ceo uređaj je nakon spajanja i lemljenja po navedenoj shemi spakovan u odgovarajuću plastičnu kutiju iz koje zvuk možemo usmeriti u određenom pravcu i smeru.

U praksi se, pored pristupačne cene delova, uređaj dobro pokazao kao rasterivač komaraca, dok je u seoskim domaćinstvima, gde ima ostataka poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, veoma efikasan protiv glodara. Uređaj može biti stalno uključen u mrežu, a njegov zvuk promenljive visoke frekvencije ne smeta čoveku i njegovom zdravlju, mada ga osete i neke životinje koje imaju veći prag čujnosti, ali je prednost relativno mali domet zvuka visoke frekvencije.

 Izvor saznanja: “Mala škola elektronike”, treće dopunjeno izdanje, Vladimir D. Krstić i Željko V. Krstić, Beograd 2002. godine, strana 77 – 79.

 

 

PokloniIOtpadSkloni