Mnogi napredni konstruktori su u nedoumici šta uraditi kada na sekundaru transformatora imaju samo jedan izvor naizmeničnog napona koji ne odgovara potrebama pri gradnji uređaja čije napajanje traži strogo dimenzionisan napon. Kupovina novog transformatora sa odgovarajućim izvodima sekundara se ne isplati, a snižavanje napona sa IC regulatorom od 1 A, ili sa tranzistorom i cener diodom ne zadovoljava potrebnu jačinu struje, ili se javlja preterano zagrevanje komponenti, jer tranzistor 2N3055 može izdržati struju do 5 A. Uspeo sam to rešiti pomoću serijske veze više ispravljačkih dioda od 10 A. Ispravljačke diode Si tipa imaju pad napona  0,6 V, čime se može dimenzionisati potreban napon.

Problem je nastao kada sam na kvalitetnom transformatoru imao samo jedan izlaz na sekundaru od 25 V, a ispravljanjem tog napona preko Grec spoja dobio sam 30 V. Bio mi je potreban napon do 15 V. Probao sam sniziti napon preko LM7815, ali njegova jačina je do 1 A. Spojio sam u paralelnu vezu više tih regulatora sa ciljem da izvučem struju do 5 A, ali su se oni opet zagrevali. Posle sam probao snižavati napon preko tranzistora 2N3055 i cener diode koja se u režimu rada grejala. Posle navedenih proba vezao sam u seriju 30 ispravljačkih dioda od 10 A koje sam postavio na plastične kleme zbog mogućnosti biranja potrebnog napona. Na kraju tog niza dioda dobio sam željeni minimalni napon od 12 V sa jačinom struje do 10 A. Pri operećenju struje preko 5 A nije bilo nikakvog zagrevanja, niti kolebanja napona čiju filtraciju sam postavio na početku i na kraju niza sa elektrolitičkim kondenzatorima kapaciteta 1.000 mF, a radnog napona na početku niza od 50 V i na kraju 30-te diode od 35 V. Peglanje napona sam izvršio sa dve oklopljene zavojnice na feritnom jezgru propuštajući struju sa plus i sa minus izvoda.

Biranje napona vrši se preko obrtnog prekidača sa više položaja, a željeni napon spajanjem izbornika sa tačkom između dve ispravljačke diode. Tako sam dobio napone od: 12 V, 15 V, 18 V, 24 V, 28 V i 30 V. Ukupan pad napona sa 30 ispravljačkih dioda je 18 V. Izlazni napon sam vodio preko analognog ampermetra vrednosti do 10 A, a kontrola napona vrši se LED diodom koja se nalazi na prednjoj strani uređaja. Napravio sam na poleđini uređaja izlaze za jaču i za slabiju struju, odnosno za bušilicu koja radi na 24 V i za LED svetlo koje sa napaja sa 12 V. Pri korišćenju navedenih potrošača nije bio nikakvog zagrevanja.

Konstrukcijom navedenog ispravljača, koji je smešten u metalnu kutiju, izbegao sam kupovinu transformatora sa više izvoda na sekundaru, ugradnju hladnjaka koji uglavnom traže više prostora i mogućnost preciznog izbora napona pri eksperimentalnom radu, ili napajanju nekog uređaja. Tako je moja hobi radionica dobila još jedan koristan uređaj.

Da zapaženi republički projekti „Zaboravljene dečje igre“ i „Zaboravljene igre za decu i odrasle“ ( 2021-2022. godine ) potvrđuju njihovu održivost dokaz je manifestacija koju je organizovalo udruženje građana „Pagus“ iz Starčeva, koje je  5. avgusta 2025. godine na svojstven način podsetilo na neke igre koje su gotovo zaboravljene. Pre početka izvođenja planiranih igara u velikom parku Starčeva prikazana je desetominutna audio-video retrospektiva navedenih projekata AVP „Vila“ Vršac, uz prisustvo njegovih prezenata ( Branislav Vila i Hasan Helja ), kojom je dat upečatljiv prikaz većine igara koje su javno publikovane na nekoliko TV kuća, YouTube kanalu, portalu eVrsac i na protalu AVP „Vila“ Vršac. Deca, okupljena u navedenom parku, u prelepom ambijentu odigrala su tri igre uz prisustvo  starijih meštana Starčeva. Manifestacijom je rukovodio Marko Ivošević, jedan od osnivača udruženja „Pagus“ i v.d. direktora Doma kulture u Starčevu. Ovim je na najbolji način dokazano koliko se i stariji sećaju nekih igara, vraćajući se u prošlost i bezbrižno detinjstvo odrastanja.

Prilog: Retrospektiva dečjih igara - video

Široj javnosti je nedovolјno poznato da je Nikola Tesla prvi na svetu zamislio Internet i to predstavio još 1900. godine, u svom projektu bežičnog prenosa „Svetski sistem“. Upravo o tome govori multimedijalni projekat „Tesla prvi zamislio internet“, čiji je Web-sajt: teslainternet.rs ovih dana pušten u rad, u čast Teslinog rođendana ( 10.07.1856. ). Pravi je povod da posvetim ovaj članak u znak sećanja na slavnog Teslu. Radi se o aktuelnoj temi prelaska sa Windows 10 na Windows 11. 

Kako je blagovremeno najavljeno, 14. oktobra 2025. godine prestaje podrška operativnom sistemu Windows 10 sa preporukom da se na vreme pređe na Windows 11 koji se ne razlikuje puno od prethodnog, ali moramo priznati da ima dosta novina. Pre instalacije treba detaljno proveriti da li su ispunjeni preporučeni hardverski zahtevi vašeg računara.

Minimalni sistemski zahtevi za Windows 11 su: RAM od 4 GB, ili brži, procesor ( CPU ) od 1 GHz, ili brži sa najmanje dva jezgra koji je kompatibilan na 64-bitnu verziju, disk jedinica – SSD ili HDD sa najmanje 64 GB prostora za skladištenje prilikom instalacije OS, UEFI ( objedinjeni proširivi interfejs firmvera ), modul pouzdane platforme ( TMP ), verzija 2.0, grafička kartica koja je kompatibilna sa DirectX 12, ili novijim verzijama sa upravljačkim programom WDDM 2.0, prikaz visoke definicije ( 720 px ) koji je dijagonalno veći od 9 inca i 8 bitova po kanalu boja. Ako je dijagonalna veličina ekrana manja od 9 inca, predviđeni korisnički interfejs operativnog sistema Windows 11 možda neće biti u potpunosti vidljiv, tako da se ne mogu obaviti posebna podešavanja.

Postoje tri opcije za instalaciju Windows 11: Pomoćnik za instalaciju Windows 11; Kreiranje instalacionog medija; Preuzimanje slike diska Windows 11 ( ISO ) za x64 uređaje. Navedene opcije, sa detaljnim uputstvom za instalaciju OS mogu se pogledati na sajtu Microsofta: https://www.microsoft.com/sr-latn-rs/software-download/windows11.

Windows 11 može se bezbedno skinuti i instalirati kao ISO File, ili na novijim uređajima preko butabilnog USB koji je najlakše napraviti preko malog programa RUFUS-a. Za kupovinu licence postoje različite mogućnosti, od najskuplje, do jeftinijih koje nisu piratske. Nije preporučljivo da se koriste piratske verzije koje se brzo otkriju, a sam sistem će biti izložen potencijalnim hakerskim napadima. Isto se odnosi na Microsoft Office za koji se može naći jeftinija varijanta za njegovu aktivaciju.

Da napomenem da je instalaciju najbolje izvršiti na SSD na kome se smešta samo OS, a ne ostali podaci i programi koji zauzimaju dosta diskovnog prostora. Ukoliko sve navedeno ne možete sami uraditi, ili nemate dovoljno iskustva za takav posao, pogotovo u podešavanjima tokom instalacije najbolje je da se to poveri profesionalcima, ili servisu koji se bavi navedenim poslovima. Naravno, pre instalacije treba sačuvati sve podatke koji su značajni u poslu, ili životu, jer posle njihovog trajnog brisanja teško da ih možemo vratiti bilo kakvim programom. Neke softverske kuće nude i takve složene usluge koje su uglavnom skupe, tako da je najbolje pre instalacije OS bezbedno sačuvati sve relevantne podatke ( Backup, ili prebacivanje podataka na čvrsti disk ).

Pored pompezne najave o prestanku podrške, kako pre objave članka saznajemo, Windows 10 je dobio još godinu dana opstanka i života, jer Microsoft nudi besplatne opcije za produžetak podrške. Razlog je što Windows 10  još uvek aktivno koristi preko 50 procenata klijenata. Najavljuju dve besplatne alternative koje korisnicima omogućavaju da nastave da koriste sistem i dobijaju besplatna ažuriranja bez dodatnih troškova za podršku i održavanje.

Zaključimo da se Windows 10 ne ukida, već ostaje bez podrške i zaštite, tako da i dalje ostaje u upotrebi sa bezbednosnim rizicima i uskraćenoj mogućnosti korišćenja nekih programa koje smo do sada koristili. Ostaje da se vidi da li će ova godina „Hardverskog skoka“ zaista doneti masovni prelazak na Windows 11 ( već ga koristi 34% korisnika ), ili će se tržište podeliti na one koji prihvataju nove funkcije i one koji čuvaju stare računare do poslednjeg trenutka. Kako god da bude, Microsoft je već sada jasno stavio do znanja da se era Windows-a 10 približava kraju.